Ćosić, Dobrica - KORENI
Jedva vuče noge, noć je, vraća se Nikola. Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg. Diše hroptavo, usporeno i nedoklano. Zbog Simke je zaboravio da ponese paru i otkupi dušu. Nema zvezda, a noć sve vidi.
Uzmi prvo! Pokupi sve, metni u nedra...“ Đorđe hroptavo jauknu, prući se na zemlju i zari lice u grudve zemlje. Senka se odmakla od njega. Bio je na suncu.