Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nastade, isto tako, nemir i videlo se kako Garsuli pozva k sebi jednog, mladog, husara, kome nešto reče na uho. Husar, zatim, strča sa drvenih stepenica, i odjuri, na konju.
A kod te kapije, bili su već počeli da se razmeštaju tobdžije, sa upaljenim luntama u dršćućim rukama. Husar, kojeg je Garsuli poslao da otrči u grad i izvesti da je izbila „pobuna“, bio je svršio, dobro, svoj posao.
A došlo je bilo i do tuče. Neki Peja Zekovič, husar Trifunov, opalio je na geometre iz svog štuca. A njegovu ženu, Đinđu, hteli su da vode u Temišvar, da je arestiraju.
Pavle se sećao da je taj njihov husar pucao, na geometra. I da je Trifun mnogo muka, oko toga, imao. U ludom snu, međutim, Isakovič sad uđe u Mahalu, gde mu
Svaki, pa i najgluplji husar u Đurđevoj švadroni, nije znao za šalu, ako bi mu rekli, da ne bi i on Miloš znao biti. Iako tu lepu frazu oni još
Pavle saže glavu, da, o nadstrešnicu, temenom, ne udari. Husar, koji mu kapidžik otvori, reče, da ga već čekaju. Ulazeći, Pavle, slučajno, ugleda ruku tog čoveka, maljavu, ogromnu, a
Čovek nije imao kose na glavi. Bio je mnogo niži od Pavla, a glava mu je bila krastava. Unutra, Pavla prihvati drugi husar, koji ga je vodio, uz drveno stepenište, koje je bilo, od početka, raskošno.
Pavle se seti da se priča da je Božič jedan od najbogatijih, serbskih oficira. Husar ga je odveo na sprat, kroz kuću, koja je bila polumračna i hladovita. U njoj je bilo prijatno.
Držao se otmeno, ali je bilo očigledno da se bio snuždio. Husar mu privede konja, a Višnjevski pojaha tako čudno. Imao je običaj da uštine svoju kobilu, koja bi se uznemirila i počela
kad je ovako lep, topao, dan, zaspala na njegovoj ruci, ali kako bi to moglo biti, kad je Višnjevski, ili Višnjevskov husar, uvek, prati. Mladoj ženi treba dati, katkad, priliku da se istutnji.
Kad odete, putem, na miru i tišini, naći ću ja Višnjevskog, i gledati, sputanog, kako ga husar škopi.“ Docnije, u Rosiji, u njihovoj kući, u Bahmutskoj provinciji, Varvara je često pričala, u familiji, kako se seća
Levom rukom je jedva zadržao konja, da ga ne prevrne u jarak. Video je, u isti mah, i to, kako husar zgrabi za ruku Trifuna i kako se oko Trifuna učini velika graja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nišani... — dobacuju ostali. — More, ne „prebacivaj“ se, nego pij to! — dodaje konjički poručnik Ljubisav „Husar“. — Dum! — i „Đevrek“ ispi i treću čašicu konaka.
Brana pritrča i podmetnu mu kosku pod njušku. — Ala ga razumeš! — dobacuje „Fikus“. Ljubisav „Husar“ zaleteo se da preskoči magarca, ali ovaj poče da se rita.