Jakšić, Đura - PROZA
Jedno veče se izdaleka čula rika topova. Huji i tutnji, kâ ono težak oblak što u vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi, traži najlepše doline da ih ledom
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nastade gluvo doba. Ne čuje se više ni zvonac ni sovica. Samo čekalo čekeće, voda huji na omaji pod vodenicom, i... ništa više.
Dučić, Jovan - PESME
Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete. ZVEZDE S ostrva
SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.
I dok se u miru tka večito tkivo, Huji glas stvaranja i ritam rasula, I dok u te sate još strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da
A zatim će doći veseli kadrili, Muzika će strasna da huji, kô bura; Gospođe će biti u mletačkoj svili, Gospoda u ruhu od crnog velura.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
staru potklobučenu tapetu na zidu, pa bi odmah odleteo dalje; i dok se oko nas sleže prašina, čuje se kako u daljini huji i sve se diže u oblak. Ja sam s mamom sedeo posle ručka i pušio. Ćutali smo. Čini mi se da smo oboje slušali vetar.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Preda mnom je ogromna pučina haosa, sve je najcrnja, najstrašnija zbrka, nečuveno se vitlaju kalamburi i sve huji u nekoj užasnoj groznici i ludilu. Agonija.
I evo, Boga mi moga, počinje tutnji, huji, survava se, stropoštava, izmiče i beži negde od mene bestraga i ja više ne gazim nego lebdim i groznu neku mutnu i
Teodosije - ŽITIJA
I gle, opet, kao i ranije u Svetoj Gori bi šum kao kad vetar huji. A blagočastivi samodržac Stefan stojeći napred blizu groba prepodobnoga svoga oca, hoteći da vidi šum koji se čuo,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je i neprohodna. Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka.
Kreket žaba, oko kuće, započe da huji i brekće Veliki, svetao komad neba bio je osvetleo i jedan zid u izbi, u kojoj se prevrtala od dosade i očaja, skoro
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Poslednji put je viđen kako savija okuku iznad trijumfalne kapije Princa Eugena Savojskog i zamiče prema Adi Huji. Kad u aprilu grmi, narod iz tog kraja i danas govori da to »Dule Kalpiš turira mašinu...
Milićević, Vuk - Bespuće
A on traži ima li još išta u njemu, i nalazi pepeo i satrte, prašne osjećaje i umorne, mlake misli, dok život huji oko njega i širi miris proljeća i meku toplinu mladosti; on osjeća njegov zdrav, bujan miris i još više opaža kako je on
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zasut; sve srušeno, uništeno, pa vetar preko te puste gudure zviždi i šiba, a Morava ozdo valjajući svoje mutne talase, huji i šumi penušeći se, ne osvrćući se na opustelo gnezdo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sva crkva huji. Zar zbilja plavetnilo i zelenilo snegova i leda oko zemlje, ljubičaste magle nebesa, koje su van života, ne opijaju
i večno nebo, što nad crkvom pada, modra pustinja mora, što se iza nje širi, rumenilo tela, što ničije nije, zar uzalud huji? Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pred njima zinula provalija, obrasla gorom i šibljem, pa huji i šušti, a na dnu nje vijuga se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje putnicima, da ova
Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a Vilin do mršti se na tu grmljavinu, pa ječi, šušti, stenje i huji...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svanućem zvezde siđu na veliki tihi put U toj šumu u brdima gde huji visoka reka. RADOST PUTOVANjA Kad jesen zemljom prospe ruj I vetar donese prastari bruj, Odnekud se
Rakić, Milan - PESME
što se na put sprema, Pa dok iz daljine grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I pola, i gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj
Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica. Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi?
I čujem kako zlokobni slavuji Poju u lišću visokih drveta, I pored svega strahovito huji Starinska pesma o taštini sveta. — Srčana budi, bedna dušo moja, I nek te sada ništa ne koleba.
Pandurović, Sima - PESME
Jer daleko tamo haos je krvavi Za slobodu i za ropstvo, koji huji. I urla i besni u sveopštoj stravi, U orkanskoj vatri, strasti i oluji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' kakav glas?... Po tamnom krilu neme ponoći, K'o grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji k'o da umire, Il' da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore?
Pa dok iz daljine grmi gradska jeka, I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi
Gdje su jorgovanâ Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj! vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. A.
A zatim će doći veseli kadrili, Muzika će strasna da huji k'o bura; Gospođe će biti u mletačkoj svili, Gospoda u ruhu od crnog velura. Za tim će vlastela u zbore da tonu!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gledajući na nemirnu, uskolebanu pučinu, neko vrijeme stoje i osluškuju šum mora i huku oluje. Dok vjetar huji preko njihovih glava, u zaklonici je tišina; tek kad jači udar vjetra nasrne na grane drugih tankih žbunova što u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i
početak romana sačinjen je od jakih senzacija, gusto sabijenih, što se vidi i po dosta učestalim ponavljanjima: „Šumi i huji baruština iza mraka.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tad’ i mene prim’te, braćo, Za prosta vojnika. »Starmali« 1881. PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi pesmu što je Htela pevat’ politiku.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ Radak loži vatru. RADAK: Smrklo se već, I studen vetar tamo s planine Podmuklo huji, kô haramija Što se prikrada dvoru nečijem, Zastajkujući dahom divijim, Priziva tajno tamu ponoćnu I čeka trenut
RADAK: Ko? PORFIRIJE: Pa Turci!... Rekao bih: ušli su u trag, čisto je gora od njih oživela!... Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj!
Rekao bih: ušli su u trag, čisto je gora od njih oživela!... Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj! Sve većma huji, goru ljuljajuć, Spušta se dole na dno Dunava, Te peskom muti strašne valove Što se u besu svome raspinju, O tvrdo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prolazili su pored mene u dugim i dugim redovima, a pred mojim zamućenim pogledom stvori se čudna slika. Poped mene huji dug, nepregledan železnički vlak. Vagoni puni, nabijeni ludi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Raketla sinu. Poljana je bila prazna. — Prekini paljbu! Nema pustoš... Još jedino u ušima nešto huji od silnoga praska. Telefon je svirao. Javljao se komandir pete baterije. — Kakva je situacija? — pita otuda. — A...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve se više smračava i kao da se nešto iz daleka potajno i podmuklo sprema i prigušeno huji. Sniježne lepirice ukrštaju se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a
Bojić, Milutin - PESME
Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna smrtne slutnje. Čuje se rzaj konja koji stižu.
Jakšić, Đura - PESME
U srcu se život zastrašenom taji, Samo vetar huji... To su uzdisaji... A slavuji tiho uz pesmicu žale, Ne bi li im hladne stene zaplakale.
Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš! Il’, bolje, grob! Zvuk trube, huji, poljana ječi, Grmi i puca oganj i prah; Ćuteći stojiš, padaš bez reči, Gineš za narod, gineš bez strâ.
Po tamnom krilu neme ponoći Kô grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji, kô da umire, Il’ da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore?
Nastasijević, Momčilo - PESME
Oblaci prave blistav mu šator I glas mu huji kroz oluju, Poklonimo se Tvorcu Bogu. Slavimo Večnoga, Boga Izrailja, Slavimo Večni Izrailj, Izrailj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Diže se i otvori vrata. Jutro osvanu kišno, a zavaljalo jugo, te ispod greda i litica planine tugaljivo huji i nabacuje škropcem. Rade, zaogrnut kabanicom, goneći pred sobom kravu, uputi se niza selo.
Zimnji dan rađa se bistar, čist i leden. Prekonoć dune sjeverac i ispod litica i greda planine huji i goni pred sobom još podjekoji odijeliti sivi oblak.
grane mrkih maslina prigiblju se, tresu, kao da nekoga k sebi mame, a kroz ogoljela smokova stabla i gole stijene huji, zavija i cvijeli vjetar. Njegova narav podaje se vremenu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i sudaraju kao da su slepi, gnječeći svojim debelim mlohavim trbusima kao u Crnog Stevana tanki isceđeni srp meseca. Huji u daljini Morava, nabrekla od voda što su se sjurile s kišnih padina u toku zadnja tri dana.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, kô da večnost sniva, Potmulo huji...
I samo vetra burni huk, Nad grobom koji huji, Kô zvučne lire gromki zvuk Očajno, strasno bruji! Tamo gde mirta širi hlad I vreme blaži grudi, Ljubišin prizrak
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Napred! - Šta je ovo? Meni huji oluja u glavi, krvne žile biju kao maljevi, nestaje mi daha. Vi bledite, draga prijateljice, noge Vam klecaju - klonuli
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ostane na živu poslu samo vreme. Ne ono vreme što tamo na Balkanu teče, huji, nosi, nego vreme koje se pripije na jednom mestu, i samo jede, jede.
Petrović, Rastko - PESME
Oni su bili tamo, Ti divni hrabri avijatičari Pod kožnim kaputima. Samo smelo stremiti i zavrtati, i neka elisa huji, Samo slobodno, neka je moj duh sa vama. Šta mari!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad, gle, čuda: što više zmija juri, sve veći biva razmak... Leti li, leti Varalica: slatki mu vetar u uhu huji. Tako dođe i do Veštičje loge, zgrabi nakaze, jednu o drugu veza, rukom im pokaza da kamenje ponovo pretvore u lude.
Šantić, Aleksa - PESME
Gdje su jorgovana Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. 1910.
Lomi se vazduh, i huji, i ječi, Okean sinji valom oblak hvata. Na trošnom brodu zadnji mornar kleči, I tešku sudbu on vidi i shvata.
Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio. 57 Noć huji, dažda leva, Jesenji vetar veje; Gde je sad moje sirotno, Plašljivo dete, gde je?