Jakšić, Đura - PROZA
Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!... Pre perzekutori, pusta-komesari, sablje i nadžaci; a sad nam posla car komesare, džandare, vinance, policaje, rihtere i štulrihtere; pa nas svi ti globe i cede, svi otimaju...
Obradović, Dositej - BASNE
) 4 Lav, kurjak i lisac Lav, prvi i najstariji od sviju lavova i car sviju životinja, nahodeći se slaba zdravlja, ne izlažaše iz svoje peštere.
” Makne car glavom, skoče lavovi na kurjaka, ščepaju ti nam ga i načnu ga derati. Bedni kurjak stane kurjački drečati, a lisac k
koji živu u gluposti i varvarstvu, i kojih su kačestva i sklonjenija svojstvam četveronožnih životinja podobna. Car koji ne obilazi zemlje svoje i ne traži daleko od sebe daže do samih najodaljenih granica prognatu i sakrivenu istinu;
gdi su i sami podani prosvešteni i dobrodjeteljni, i znadu šta su oni svom caru kako opštemu ocu dužni, i šta je njihov car njima kako svojim sinovom i familiji dužan. Pitali su jednog starca Ingleza gdi ljudi najbolje živu.
” Jedan bosanski vezir pitao je starce Bošnjake: „He, kmetovi, kažite mi pravo: koji vam je najbolji bio paša otkad je car Bosnu osvojio?“ „Čestiti veziru, oni koji je otud pošao a k nami ne došao”, odgovore prostosrdečni starci.
” upita car. A kad čuje da on radi za jednoga: „Napolje iz carstva nijednu veru, i ako se igdi opet pojavi, daću ga obesiti!
Hoće veliki car Petar Pervi da prosveti i ukrepi carstvo svoje, a patrijarh mu ne da; viče, i u ime božje zapoveda da se nauka ne
Hoće se, dakle, car! No car prosvešten, trudoljubiv, pravedan, čelovekoljubivi otac, prosvetitelj i premudri zakonodavac naroda svoga.
Hoće se, dakle, car! No car prosvešten, trudoljubiv, pravedan, čelovekoljubivi otac, prosvetitelj i premudri zakonodavac naroda svoga.
Jedan persijski car, idući u lov, dođe po slučaju u kolibu nekoga pastira, vidi tu dete blagoobrazno i ostroumno, zaište ga od oca.
ga i nalažu na njega da je on s nepravdom i grabežom sobu jednu zlata napunio | u koju nikada nikoga ne pušta. Car, koji ga inače ljubljaše i počitovaše i za najvernijega k sebi držaše, pođe da se sam o tom uveri.
No šta tu vidi? Ovčarsku kabaničicu i žezal i ćilim tu prostret, na komu se on bogu moljaše. Pun udivljenija car, i začuđen, pita ga šta to znači. Kaže mu ovi sovjet roditelja svoga.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
pređe Kićan, Isailo, Ivan i sa njima nekakav gospodin Mijuško, donesu nešto baruta i jedan doboš, i kažu mi da i’ je car poslao da se dižemo na Turke, da i’ tučemo i gonimo, dok i velika vojska ne pređe.
Turci uplašeni odu što su brže mogli, a ja se vratim nesrećnom gospodinu Mijušku, i on okrene meni govoriti: ,Car je mene poslao k tebi da ti koje najvrednije ljude znaš pozoveš, da se dignu da varoši palimo i Turke bijemo.
’ odgovorim mu ja, i počnem gledati po svoj porti i po svima doksatima ne bi’ li gde cara mogao naći. ,Ono je car Josif! — veli Arsa — što stoji kod onog kočijaša, što maže intov, i štapićem pokazuje kuda kočijaš treba da namaže.
’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene. ,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina.
’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene. ,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina.
’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina. Pade mi na um što su mi Turci pripovedali: da se car ne može viditi, i koji ga god vidi, mora mu od strâ donja usna prepući.
— ,A ko vas na to sve nagovori i podiže?’ — upita car preko tolmača. — ,Gospodin Mijuško!’ — odgovorim ja. — ,Koji je to g. Mijuško?
— ,Koji je to g. Mijuško?’ — Ja kažem da je on prešao i podigao nas u ime carevo, i da je sada i on ovde. Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje.
Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje. Car se razgovarao sa svojim tolmačem ne znam o čemu.
” „Utom dođe s onim oficirom i Mijuško. Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g. Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo...
’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode. „Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Pal
’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode. „Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Paleža, Uba, Čačka i Valjeva, kuda ste i’ oterali?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Grad šabački i polja oko Šapca behu pritisnuta vojskom... Digla se sila da uništi slobodu; digao se car iz Stambola da zgazi šaku jada, dojučeranje robove svoje... Poslednjih dana jula i prvih dana avgusta 1806.
(kape) poreklom iz Tunisa Ćaba (Kaba) — zgrada u Meki gde se nalazi uzidan crni kamen, svetinja muslimana ćecap — car ćev (ćef) — dobro raspoloženje, radost, veselje; prohtev ćiler — orman, ostava ćumez — kokošinjac; kućica ubarabariti
Dučić, Jovan - PESME
BOGU 218 PESME SMRTI 221 PESME ŽENI 224 KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI 227 CARSKI SONETI 229 CARICA 230 DVOBOJ 231 CAR 232 ŽITIJE 233 ZAPIS 234 KOPLjANICI 235 RADOVIŠTE 236 VLADIČICA 237 MANASTIR 238 DUBROVNIK 239 SLAVA 240 PAŽ 241 MOJA
DVOBOJ Najpre svog sokola pusti Vojnoviću, Zatim knez Radića prhnu zlatna strela; I tad opaziše i Car i vlastela Da strela ne može da promakne tiću.
Tad dade mladiću kćerku punu čara, I sa sebe dare velikoga cara: Zlatni pas za Serez i burmu za Voden. CAR Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren gradska otvorio vrata, Kad javiše trube da iz Avinjona Stižu
Od mora gde rastu limuni i narde, Svim putem stajahu, kao mirne jele, Carski kopljanici, strelci, halebarde; Car primi misiju na vrata kapele.
Zatim u dvorani, Car, logotet carski, I sva sjajna svita, stajahu dok sroči Pozdrav na latinskom mudri biskup barski.
Pisana u Gradcu, slikana u Žiči, U Mlecima teškim zlatom okivana, Knjiga o pretcima, koja carstvo diči — Opet je car čita tri noći i dana.
U hiljadu trista... KOPLjANICI Stoji tutanj konjskih oklopa i zveka Pancira. Već podne pada na vrhunce. Car gleda, još vrve, strašni iz daleka — Svaki u svom štitu nosi jedno sunce.
RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S kimvala i harfa sve muzika veja, S bronzanih tronošca mirisi iz žara, S mletačkih
Sklopi oči setne, U ishod uštapa, jedne noći letnje. MANASTIR Car zida manastir Svetih Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu hvata; Silni su mu stubi od albastra bela, Temelji od
A prvi put zvona zazvoniće trista, Kad iz Carigrada vrati se Car smeli, I teški mač spusti u podnožje Hrista. DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u
DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću. U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću.
Zastave vihore mrakom, kao kletve; Daleki putnici idu drug za drugom U polja gde nekad car vođaše plugom, I naše carice pevahu uz žetve.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I c Marom je mnogo štošta govorio. — Koji je ono svetac? — reče on njoj, pa pokaza na jednu ikonu na zidu. — Car Lazar! — reče Mara — Gle! A otkud ti znaš? — Pročitala sam ono dolje. — Zar ti umiješ čitati? — Umijem.
— A šta je to Kosovo? — Kosovo je polje gdje su Srbi izgubili carstvo i gdje je poginuo srpski car Lazar. Tu njene očice ponovo potražiše sliku Lazarevu. — Lijepo, sine, vrlo lijepo! — reče vladika.
Ko nju čita, taj se bliži bogu! Da, ali pop ne zna od koliko se ruku može čitati ta knjiga. Dani izmiču. Mara je car sela. Svakome su puna usta. Nada da će nam ona biti kad-tad učitelj zanosila nas je sve. A ona hoda po polju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tako se eto nekad, još kad je car bio kaplar, pisalo i natezalo s učenim ljudima, jer tek je po jedan Aća bio u selu.
A kako će, vraga, i biti veseo brez vina; jer »vino veselit serdce čelovjeka«, što rek’o car David u jednom psalmu. A ovoga vina nećete nadaleko naći.
kažu, leti mlitavi, a kad zasvira severac i zaokupi mećava, a njima tek onda dođe prava njihova snaga, pa se onda njihov car samo prekrsti sa tri prsta k’o i mi, pa baci kapu od sebe, pa zapita druge careve od druge vere (jer on je srpske
Gospodin hirurg ide posle podne u kasinu, tamo igra šaha, ili pije punč i čita novine, zna kako će ovaj car onoga fino prevariti i razgovarati se o tome, a kad jede grožđe, a on ga opere u čaši, i ne jede ljuske, nego ih
— Svršeni klirik, a, je l’ tako? — Jeste; soveršeni klirik... s eminencijom. A ima glas, jedna divota, k’o car David uz harfu. Persona, ponašanje, sve! Sve! — A traži l’ mnogo? — Ni reči nije spomen’o!... Ni reč’ce...
Lopova nema, jerbo sve je to danas pijano otišlo odavde iz avlije, k’o da je bilo u svatovi kad se ženio silni car Stevan!... Ko će danas na svetac da krade!...
Afrika
Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Valjda nije imao za šta da kupi? JANjA: O, hondrokefalos! More, slavno grečesko car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje čelo, filosof neći: car go moli, filosof neći. E, de, de!
More, slavno grečesko car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje čelo, filosof neći: car go moli, filosof neći. E, de, de! (Gumari, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš mene, da pravimo lepa špekulacija).
JANjA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo? MIŠIĆ: Dragi kir Janja, vi znate šta je car, i carska zapovest. Ko protiv cara ide, može li se nadati milosti? JANjA: O istonoma tu patros!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je čuven po tome, da je tu, pre nekoliko godina, car lovio, ozebao, otišao natrag u Beč bolestan, i, kroz osam dana, umro.
Isakovič se onda trže i progovori, pa poče da priča, kako su Serbi, na Kosovu, carstvo izgubili, kako je car Lazar poginuo, ali Miloš rasporio Murata i kako su oni, Isakoviči, u Austriju prešli, i kako žive sad u Sremu i
Jedva ih je Bajevič uspeo da stiša. Ma ko bio oficir, kaže, ima deteta glavu. Ne zna Črnu Goru! Car rosijski, Petar, pozvao je kneza Luku, pre četrdeset godina, u pomoć, protiv Turaka. Zna se ko ih je vrbovao.
Isakovič onda reče da njemu kažu, u lazaretu, da Črnogorci kreću, na poziv, koji im je car rosijski slao, pre četrdeset godina. Kad su trebali da na Turke krenu. Narod zato veruje Vasiliju!
A u Tokaju, njemu. Mali car. Razlika između tog Srbina, i ostalih, takvih, malih, careva, u Rosiji, bila je samo ta, da su oni Rusi, namirisani
Horvat je, kod Rusa, grmeo, da je doveo sto oficira. Prota – da u njegovoj partiji glasaju, i car Konstantin i carica Jelena, i blagočestiva carica Pulherija, i Irina. Sa sto pravoslavnih mučenika.
Petar Veliki, car rosijski, bio je prvi, koga su Isakoviči, u familiji spominjali. Veliki – kao neko priviđenje diva – tri puta viši od
i Preradovič, sakrivali, od Kostjurina, kao zečevi, koji od trma do grma pretrčavaju, Kostjurin je prolazio kao mali car. Za njim je, kao reka, tekla gomila oficira.
Onako, kako je zamišljena, iz ljudske fantazije, rosijske fantazije. Nju je stvorio Petar, car, neshvatljivo, kao iz mađije.
Ono što su pamtili, bilo je čuđenje da Petar, car, i njegovi potomci, mogu, tako, da dovedu, koga hoće, iz dalekih zemalja, da njihove snove u kamenu ostvari.
Teodosije - ŽITIJA
I car ispunjavaše molbu bogonosnih otaca, ne Samo kao zbog svojte mu, nego više što se divio njihovoj smernosti i stranstvovanju
I kada je Sava došao u carstvujući grad, car prijatelj primi ga s velikom čašću, jer je od mladosti bio kao anđeo. Car ga zapita o zdravlju I o životu svetoga starca
I kada je Sava došao u carstvujući grad, car prijatelj primi ga s velikom čašću, jer je od mladosti bio kao anđeo. Car ga zapita o zdravlju I o životu svetoga starca oca njegova.
A on, pošto je sve znao o svojemu ocu, sve ispriča caru, da je car, zbog svega zadivljen, hvalio Gospoda i svetoga starca, i smatrao ga blaženim što je izbegao mnoge brige, i još bolji
Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu dati ako što još bude hteo moliti.
A car videvši ga kako se snebiva kada što moli, ohrabri ga da smelo čini, i reče: — Sve što hoćeš da moliš, unapred sam reka
A bogomudroga Savu mnogim počastima obdarivši, car ga tako otpusti i mnogo zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu
Savu mnogim počastima obdarivši, car ga tako otpusti i mnogo zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu pohvale zbog odricanja od sveta pletući i moleći ga da se moli za njega.
A bogonosni Sava, stigavši u Svetu Goru i ušavši u manastir Vatoped, kaza igumanu i svoj bratiji da je car ispunio njihovu molbu, i svi blagodarivši Boga veličahu spasenje cara, i svetoga što se trudio blagosiljahu.
A on izvesti oca o carevu pozdravu i dade mu pismo, a s njim donese i zlato dano mu od cara, i reče da im je car darovao Hilandar sa svakim nasledstvom i utvrđenjem carskim.
Prepodobni pak došavši u carstvujući grad, bio je s velikom ljubavlju primljen od cara. I ppetekavši zapita ga car: — Da li je još živ sveti starac, otac tvoj? Odgovori: — Još je živ molitvenik Carstva ti, otac moj.
Odgovori: — Još je živ molitvenik Carstva ti, otac moj. Car, duboko uzdahnuvši, reče: — Blagosloven je taj čovek Bogu, jer primivši zemaljsko požuri se usrdno da dostigne i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ako mora pred većom silom popuštati, dinarski čovek će uništiti sve što bi neprijatelj mogao uzeti. Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga što je
Na dvoru srpskih kraljeva javljaju se mnogi Dalmatinci, naročito rodom iz Dubrovnika i Kotora. U XIV veku je srpski car Dušan slao svoje mlade vlasteline u Dubrovnik da se nauče zapadnjačkim načinima ophođenja.
Sveti Sava, koji im je blizak i koji je njihov predstavnik kod Boga i Hrista. Skoro svi Nemanjići su sveci, zatim car Lazar, carica Milica i mnogobrojni srpski arhiepiskopi. Njihovo pravoslavlje to je „srpska vera“, pravoslavlje Sv.
Moravci imaju i svoja uža predanja, naročito o Novom Brdu, koje zovu i „Zlatno Brdo“; pričaju da je „car Lazar“ rođen u Prilepnici. Kod sela Podgrađa, ispod Pasjana, ima u Moravi vir, koji se zove Goven.
Na primer u Lukovu drimkolskom pevaju „kralske“ pesme o Kosovu i o „car-Lazaru“ i znaju da je sa njima hrišćanstvo potpalo pod Turke.
Oni su bili pojačani Vlasima, koje je vizantijski car Aleksije I Komnen (1081—1118) ovde naselio u isto vreme kad i Jermene.
Od početka prošlog rata nisu prestajali govoriti o dubokom poštovanju koje prema njima ima car Viljem; stalno su ponavljali da ih on smatra za prvi narod u Evropi, ne posle Nemaca, već u istom redu sa njima.
Najglavnije su one povlastice koje im je 6. aprila 1696. god. dao car Leopold I. Pored prava da biraju svoje vojvode data im je sloboda veroispovesti, pa su čak oslobođeni i od poreza.
Danas samo starci znaju pesme o Kraljeviću Marku, „car-Lazaru“ i Mandušiću Vuku, ali ih pevaju bez pratnje uz gusle ili uz kakvu drugu svirku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Alliierte) — saveznik; tri alijirta tri saveznika (ruski, pruski i austriski car, saveznici u borbi protiv Napoleona) alegacija (lat.
jaje bukagije — okovi na nogama Buniparta — Napoleon Bonaparta (1769—1821), veliki francuski vojskovođa, državnik i car buruntija — zapovest, nalog buholter (nem.
) — Zbornik prava, zbirka rimskog prava koju je u VI veku priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte, Kodeks, Novele) kotiljon (fr.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
A u narodnoj pesmi „Mlada žali devojaštvo“, kaže se: „Djevovanje, moje carovanje! car ti bijah, dok djevojkom bijah.
u toku igre za nekoliko minuta, samo zahvaljujući sopstvenoj spretnosti, umešnosti, snazi ili lukavstvu, Trlja postaje car, lovac postane zec (i obrnuto), gospodar postane rob, a rob gospodar.
), sudbinom i zlim ljudima (to često mogu biti rođena braća, car-tast itd.). Njega uvek očekuje „težak zadatak“ koji zahteva nadljudske fizičke i duhovne moći.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
BOŽJEM SUDU 113 O PRAŠTANjU 114 TRAŽIM POMILOVANjE PROGLAS Po milosti božjoj i blagoslovu svetitelja iz Rasa, ja, car Srba, Grka i Arbanasa, zemljama koje od oceva nasledih i mačem osvojih, koje povezah krvnim sudovima svojih
O CARSKOM SELU Kuda prođu car i carica ili konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s
U kom selu prenoće car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi stopa, neka tu
O ŽENIDBI SINA Kad gospodin car ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar
kao o prazniku u hramu gde se za iste grehove istom kaznom preti i velmoži i meropahu, gde se smrtnim oseća i car i vlastela.
O LOVU U svako doba zore letnje da su spremni sokoli i hrtovi, kad car ushte s vlastelom da lovi, da se krene još za rose i hlada dokle nisu utve zlatokrile na jezeru skrivenom u
se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje propisujem sam.
Nisam ni sudija, njima je u ruke zakon dat da sude; ni dželat koji veša, žeže, seče, kamenuje koga. Ja sam car i nemam rašta silaziti kao krvnik među ljude, i mada vladam po milosti boga, nisam bog da praštam.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zna da neće osvojiti svet. Aleksandar Makedonski umro je sa trideset, a car Dušan sa trideset i tri. Teši se tim da nije sve ni u osvajanju.
»Genijalni Balkanac oblači Francuskinje!« Ili: »Kako je mali krojač postao modni car!« Sve je počelo tako što 1959. Žan Žik opet nije imao gde da stanuje.
Matavulj, Simo - USKOK
? Trči ne patiše po plemenima, hvata vjeru, kune, blagosilja, i tijem pomaže koliko može! A ti ne ču još i to da mu car Aleksandro presječe davati one hiljadu cekina, te mu je bio odredio davati car Pavle? — Čuh!
A ti ne ču još i to da mu car Aleksandro presječe davati one hiljadu cekina, te mu je bio odredio davati car Pavle? — Čuh! — reče brkonja odbijajući guste dimove. Svi se zamisliše.
Katunsku nahiju (a preko nje i svu Crnu Goru i Zetu) s Kotorom, toliko je star, da je, po svoj prilici, njim išao i car Dušan iz Zete u grad.
I ruski car Aleksandro blagoslovi sve to, još po njegovu nagovoru presiječe našem vladici onijeh hiljadu cekina, što mu davaše na
Puro mu objasni: — To je jedna od onijeh stotinu i šesdeset što je car Veliki Petar poslao vladici Danilu, poslije boja na Carevu Lâzu. Još samo jedna ima u našem plemenu.
(A reče mi Savo Markov da se može pisati u Rusiju, pa da bi ga mogli poslati!) A već kad je došao u Crnu Goru car Mali Šćepan, već tada i ovaj moj brkati Rako bješe staso.
reče: — Ma, ti misliš, đedo, da sav bijeli svijet zna naše rabote, da zna ko su bile vladike Sava i Vasilije i car Šćepan i kad si ti barjak nosio i vojevao!?
Vladika otpravi Sava Plamenca u Pariz, gdje se nahodio ruski car, moleći ga da ne razdvaja Boku od Crne Gore, ali prije no što će se Plamenac i vratiti, dođe ćesarski đeneral
Uzeli im, veli, stotinu volova! Ko je bio taj car Šćepan? Ko je bio onaj drugi, zagonetni abat Dolći? Kakvi su to kavaljeri „Svetoga Đorđa“, najznatnijeg vojnog odličja
— Nikako — reče knez. — Prekidoše mu davati onijeh hiljadu dukata na godinu, što je još car Pavao odredio bio! — A zna li se zašto to?
glavari u Rusiju, još za vrijeme cara Pavla, da odnese caru molbu da daje vladici njeku pomoć, našto je, kao što znaš, car odlučio da daje na godinu hiljadu dukata.
Prepis toga pisma ima Savo Markov, ne zaboravi da ga pročitaš. Kad car razabra kako su se Crnogorci rasrdili, naredi svome konzulu u dubrovniku da ih utiša.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
a da se pritom ne razneži, zna da održi rastojanje; svaka se njegova sanjarija završava buđenjem, povratkom na zemlju (Car Jovan, Mama, Da li mi verujete, Venčanje, Rat). Za nj dečji život nije privlačan i uzbudljiv zbog tzv.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: No, tako je već mogućno. ŠERBULIĆ: Pa šta mislite? SMRDIĆ: Ja mislim, ako to car oće, ono će i tako biti; zato je bolje potpisati. ŠERBULIĆ: Tako i ja mislim. Neka donese, dakle, da potpišemo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
NUŠIĆ 321 SVETOZAR MARKOVIĆ 323 SVETISLAV VULOVIĆ 326 LjUBOMIR NEDIĆ 328 MARKO CAR 331 BOŽIDAR KNEŽEVIĆ 332 V DANAŠNjA KNjIŽEVNOST 334 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 335 DOLAZAK MLADIH NA MESTO
Glavna seoba izvršena je na kraju XVII veka. Pošto su Turci odbijeni od Beča, austrijski car Leopold I, novčano potpomognut od katoličke Evrope, u savezu sa Poljskom, Rusijom i Mletačkom Republikom, otpočeo je
21. avgusta 1690. car Leopold I odredio je položaj srpskih preseljenika u svojoj državi. Srbima je priznata verska sloboda i crkvena
Tek dolaskom na presto prosvećenoga Josifa II stanje srpskoga naroda unekoliko se promenilo nabolje. Car je bio verski tolerantan i pravdoljubiv, naročito bilo mu je potrebno da u borbi sa Mađarima ima uza se nemađarske
To nepoverenje je naročito poraslo od 1785, kada je car Josif II doneo odluku da se ćirilica može upotrebljavavati samo u obrednim knjigama, a da se svi ostali udžbenici i knjige
1683. austrijski car Leopold I potvrdi mu diplome i grb, koje je Branković sam falsifikovao, dâ mu titulu ugarskoga barona i utvrdi u
Tada se u njegovoj glavi rodio plan o vaspostavljanju srpske države, kojoj bi on bio vladar, a austrijski car zaštitnik. Još za neko vreme on ostaje u diplomatskoj službi kneza Kantakuzina, ali radi za svoju stvar na Balkanu.
Racionalističke ideje, koje je tada u crkvi i državi odlučno sprovodio car Josif II, nazivaju se u austrijskoj političkoj i književnoj istoriji jozefinizam.
Srbi prema Josifu nalazili su se u povoljnom položaju. U srpskim krugovima se mislilo da car ima nekih naročitih simpatija prema Srbima.
društvo podelilo na dva dela: na jedne koji su odobravali njegove crkvene reforme i na druge koji su bili protiv njih. Car je suzbijao i pravoslavnu crkvu, ograničavao vlast vladika, izvesne sporove prenosio na građanske sudove, hteo da u
godina života, izišla su glavna njegova dela: Luča mikrokozma (Beograd, 1845), Gorskій vіenacъ (Beč, 1847), i Lažni car Šćepan Mali (Zagreb, 1851).
Po obliku i po sklopu i načinu izlaganja Lažni car Šćepan Mali je istovetan sa Gorskim vijencem, ali više dramski sklopljen no Gorski vijenac, često i sa frazama iz njega,
Radičević, Branko - PESME
kano golubovi, Još onda beše, bilo makar kako, Sve što reko za te, brate, tako: Jedan labud bije orle mloge A car beše bez ijedne noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže,
“ — To je dosta! Stade bojak straoviti... Od Srba je gospa prosta; Još umuknu kleta ona: Što će — dođe car od doma. 137. Stoji gospa, ne miče se, Još poduže muža glenu... Tad ka trska zatrese se.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ma pokazaću ja vama ko je „Car Dušan“. Zabušanti i dokonjaci iz komande pozadine odavna su komandiru „realne“ prišili nadimak Car Dušan, tako ga iza
Zabušanti i dokonjaci iz komande pozadine odavna su komandiru „realne“ prišili nadimak Car Dušan, tako ga iza leđa zovu i njegovi kuriri, pa i on sam nije sraskida da im ponekad poprijeti tim imenom.
Jašta nego car, šta tu ima da se priča. Dušan uzima sa stola gomilu pisama i uzdiše: — Naočare sam ti izgubio, moj đedo, moraćemo
O, žalosti moja, i sela se sjetio. Starac poče da šmrkuće. Zavodni očima i Car Dušan i pođe po džepovima da traži maramicu.
— Dobićeš ti po glavi! — poprijeti Car. — Hajde, ožeži! Dječak razvi pismo i poče: „Dragi đedo, druže Vasilije, budi zdravo ti na dvoru svome, a ja odoh
“ Niže Milorad pismo, pjesmu Žalobitnog Đure, đedo ćutke plače, a Car Dušan zakrenuo glavu u ćošak, pa mu suze kaplju u lonac s ohladnjelim, stinutim grahom.
Najzad skače na noge i bučno ispada iz kancelarije. Car se okreće za njim, podnadulih očiju, i prijegorno šmrkutne: — Gotovo je, i ovaj će za koji dan odmagliti u brigadu.
Kostić, Laza - PESME
Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić. Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj.
očajno propala raja, da padneš opet sa zlatna kraja prazne peteljke: Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u božju
Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i obraz
! Šta misliš, dede, ko ti je taj div? Gospodar ti je, znaš li, gospodar, gospodar tvoj, a moj je, moj je — car! Pa kakvom si se poneo pomamom da meni ti, ti meni nudiš dar?!
Pa sve zbog jedne žene! Žene zar? — U tamnici junaka sviju car, i glava, snaga, nada roda svog i božji narod i u njemu bog. U tamnici?
U hramu se svadba slavi, tih svatova više nema: Askalonski car je ženik, a delila lepa neva. Čelo nogu sede ,mladi boginjina lika sveta, do visine njihne jedva žagor svadbe što
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
« TAMNI VILAET Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilaet, gdje se nikad ništa ne vidi.
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli
Otale pođu svih devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se
Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor pa upravo u onu sobu svojoj šćeri, kad tamo, vidi zmiju pribodenu uz duvar, pa šćaše sam nož
Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdar
Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se
neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao ko je divove
ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.
Kad to mehandžija čuje, brže potrči p caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Novac je filozof, novac je lepota; novac je sudija, drug, prijatelj, jednom rečju, car nad carevima. MILOŠ: Zato se satire samo na siromae prave.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sada je to ekspres-restoran i zove se „Zagreb“, ali meni je nekako poetičnije — „Ruski car!“ To je, naime, bio poslednji neukokani ruski car, ako me razumete. Hoću da, kažem, najduže je izdržao!
“ To je, naime, bio poslednji neukokani ruski car, ako me razumete. Hoću da, kažem, najduže je izdržao! Nalaktim se tako na jedan pult i počnem da zirkam naokolo.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Divilo se malo i veliko; i svi su javno govorili da, otkad im je sam car umro, takve parade nije bilo. Bilo je i poklona, i mlogo koješta, ali, kao što kažem: moja volja nije bila, premda je
Na to oni dođu u zamešateljstvo, a naši se ohrabre i sve do jednog potuku. Sad car dozove Golog Sina, poljubi ga pred svom vojskom, dade mu sela i učini ga baronom Golićem. JELICA: Ah, to je lepo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Nepoznati na tu viku glasno viknu: „Kukuriku! Ja sam pijevac Mamuzar, kokošiju sviju car, al sam sada sasvim star; htjede gazda da me kolje, ne dadoh se drage volje, izmakoh mu već iz ruke, pa pobjegoh
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji hraniš Svaku živu zemsku tvar, Koji slabe od zla braniš Kao večni, slavni car. Usreći mi čedo moje Po dobroti volje Tvoje”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je dan stavljao na prste topaze, a sluge su mozaikom oblagale vazduh, no ubrzo među zverima u vrtu počeše megdani, car više nije imao vremena ni u ogledalu da se vidi, počeo je da radi — uglavnom sa kožom kao neko ko je štavi: po
se pokreće i diže iznad Zlatnog Roga tu dospe Lazarev sin posle trostrukog juriša protiv Mongola sreće ga Manojlo car sa obale vere povetarac Mramornog mora meri visinu viteza i njegovog doba od poslova svetskih predstoji još izlet na
*** Žurno prošavši kroz Gvozdena vrata posle nedovršene bitke protiv Skita nailazi vizantijsko poslanstvo sam car sa lotos—krstom u ruci i njegova kći ne dižući oka s knjige pa vojvode u belim kožusima i monasi što kriju sokole pod
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ To se čudo dalek’ čulo, do u Carigrad, Car opremi trista vojske i tri vojvode, Da vilina grada ori i nje bedeme.
“ 152. Rasla jela da je veće nema, Pod njom Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu:
“ Al’ dočuše carevi dvorani, Car ih prati Jovanovoj majki: “Id’te, id’te, sluge i vojvode, Doved’te mi malena Jovana.
“ Iskaše ga i danci i noći, Iskaše ga al’ ga mati ne da. “Daj ga, daj ga, car da se nazivlje.“ “Nejako je vojsku da vojuje, Nejako je konja da vi jaše, Nejako je sablju da vi paše.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Princeze, erchercozi, car, kad bi pravili posetu bolnicama, imali su da vide, kao u selima Potjomkina, samo ranjenike sa medaljama.
One koji bi se zatekli bez medalja izbacili bi, hitno, iz bolnica u druge bolnice, ili u puk, ili na bojišta. Car Karlo je, docnije, imao običaj u takvim prilikama da uhvati ranjenika za medalju, ili za dugme bluze, pa da pita: „Gde
Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu. Međutim, kroz tri nedelje, kao naručen, u Opatiju dolazi car Karlo, pa one koji nemaju medalje za hrabrost, navrat‑nanos, izbacuju. Mene šalju u Komoran, u dvadeset i devetu.
Mene šalju u Komoran, u dvadeset i devetu. Zamišljam kako će car hvatati one koji budu bili na raportu za dugme, ili medalju, pa kako će ih pitati, glupavo, ponovo: „Gde ste to dobili?
Veli, došao je kraj za Austriju. Ni Beč više nije veseo, ni osvetljen, uglja nema, a skupoća raste, ludo. Zna se da je car Karlo cvrcnut, već ujutru. Mi, međutim, igramo vals, kao da smo na Marsu.
Monarhija je bila skrhana, car u izgnanstvu, Opštinu su držali radnici. Mislili su, na proleće će nastaviti. To nisu bili prvi revolucionari koji su
Hteo je da kaže da sam Austriji služio. Imao je pravo. Čitalac je video kako. Matori Marko Car bio je mnogo genijalniji u napadu.
Što ti je žao našeg pokoljenja? Zar to nije vesela maskarada: danas je ukus car, a sutra barikada, Hristos, pa Neron, pa Lenjin. Ukus se menja, ukus se menja: samo su hulje sve isti.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane. Jedne godine car rimski poče da goni hrišćane po gradovima i selima, da ih proteruje iz celoga carstva.
kao sveto u današnjim našim naraštajima: „Davno, vrlo davno, još odmah posle stvorenja sveta, živeo je na zemlji jedan car.
Mušica, onako kako je mala, uluči trenutak pa mu uleti u nos. Car skoči pa stade da kija, ali mušica ne iziđe iz nosa.
Car skoči pa stade da kija, ali mušica ne iziđe iz nosa. Ceo se dvor uplaši, jer je car počeo tako strašno kijati da se lišće na drvetu treslo a ptice se rasplašile.
A mušica se u nosu migoljila, migoljila, dok ne dospe caru u mozak te car poludi. Car ostavi dvor i, kao manit tumarao je i bežao po planinama, i srce mu posta kao u zveri: stanovao je, kao
A mušica se u nosu migoljila, migoljila, dok ne dospe caru u mozak te car poludi. Car ostavi dvor i, kao manit tumarao je i bežao po planinama, i srce mu posta kao u zveri: stanovao je, kao onaj car
Car ostavi dvor i, kao manit tumarao je i bežao po planinama, i srce mu posta kao u zveri: stanovao je, kao onaj car vavilonski, po šumama, s divljim magarcima, pasao je travu, kao goveda, i dlake mu narastoše, kao pera u orla, i nokti,
A tako je prošao i onaj rimski car što je razorio Jerusalim, grad Božji. Pa onda, Bog je ponekad slao čitave oblake od mušica na velike vojske koje su
SIROTINjSKA KRV Na prestolu velikog Rimskog carstva sedeo je u davno vreme jedan car, koji beše rđav čovek a još gori vladalac. On beše čovek proždrljiv, gramziv i sebičan.
A kad bi u crkvi govorio reč Božju, sav bi narod padao na kolena i plakao, jer mu reč beše silna. Car je mrzeo ovoga starca, ali, zbog naroda, nije smeo da pokazuje svoju mržnju.
nebrojenom blagu niko više nije govorio, niti se narod skupljao da gleda i da se divi svečanostima koje je priređivao car, da bi mu svojim bleskom zasenio oči. Narod zaboravi cara, kao da ga i nema. Car se zbuni i zabrinu.
Narod zaboravi cara, kao da ga i nema. Car se zbuni i zabrinu. Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Sretu obuzme neka milina i neki ponos. Takav je ponos mogao osećati u sebi valjada samo onaj starinski car Justinijan kad je, kako priča istorija, stao zadovoljan pred svoju zadužbinu, crkvu Sv.
bih ja njih onom Simonu šusteru, iz revolucije, što je »čuvao« dofena, — veli ljutito Sreten, a zatim nastavi čitanje: »Car se nalazi u Petropolisu. Javna bezbednost nije ugrožena, ali su dućani i magaze ipak zato svi zatvoreni«.
Na sve strane vlada mir.« — E, ovo je slavno! — reče Sreta zadovoljno. A, pa ima još: »Car se jutros krenuo za Jevropu. Banke danas nisu vršile svoje plaćanje. Trgovačke kuće i privatne drže se u rezervi.
Jal’ piši tu odmah: da nećeš da si nam više car, jel’ će ti sada glava s ramena! Nema meda, dete! Nego dela ti nama malecno, onako, malo, znaš, napismeno, znaš, ljudi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pa lepo. I šta onda? Zar ne vidite: dečak je pogružen, kao car Koga su prognali iz domovine, tako svirepo ... — E, tu leži cela stvar, To jest, tu je ono što nije lepo.
Šeta on, šetaju i krpe Njegovih kratkih pantalona. NAZADAK Car Maksimin, što od gladi što od besa, Znao je da pojede šest oka mesa Sa salom, sa kožom, crevima, kostima I drugim
gladi što od besa, Znao je da pojede šest oka mesa Sa salom, sa kožom, crevima, kostima I drugim pojedinostima! Car Dagober Drugi bi, iz rutine Smazao po dve-tri konjske butine Pune jegulja, tica i trava, Uz vino od kojeg ne boli
Svak voli lovor, al na svoj način: Jedni kao znamen, drugi ko začin. Slava prolazi hirovito: Slavan beše car Hirohito, I njegova žena, u skupoj bundi ... A danas? Sic transit gloria mundi!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krasne žertve što joj učiniše. VUK MIĆUNOVIĆ Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! Junaštvo je car zla svakojega, a i piće najslađe duševno, kojijem se pjane pokoljenja.
Na znanje vi, glavari s vladikom! Car od carah mene je spremio da oblazim zemlju svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U više prilika njihov je junak i Kraljević Marko (— Pošto bi se poturčio, Marko? — pitao turski car Marka Kraljevića, a on mu odgovorio: — Za inat, čestiti care!).
Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati. Zna šta je car večerao. I kamen bi rječma podigao. I oca bi za novce prodao. Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika.
— Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini.
— Zaludu je načina, kada nije začina. — Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera.
Ne da ćoso Bosne. — Pripovijeda se kako je neko nekad kazao da je turski car nekome od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po svom jataganu, govoreći: „Ako
od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po svom jataganu, govoreći: „Ako je car dao, ja ne dam“. Nješto nješto izjelo i od nješta kosti ostale.
E, lijo, sad si dolijala! — U nekakvoj zemlji oglasi se lažljiv vrač. Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavši u zavezanoj vreći lisicu, reče mu: „Ako pogodiš šta je u toj vreći, pravi
Onda on zamislivši se malo reče sam sebi: „E, lijo, sad si dolijala!“ Čuvši to, car odmah poviče: „Pogodi lisica i jest!“ I tako ga otpuste kao pravoga vrača. I to će proći.
Kad se putnik poslije dugoga vremena vrati natrag, i došavši opet u ono selo dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
Tako se pripovijeda da je nekakav car imao kćer za koju mu nekakav gatar ili prorok kaže da će je ujesti zmija i da će joj od toga biti smrt.
je nekakav car imao kćer za koju mu nekakav gatar ili prorok kaže da će je ujesti zmija i da će joj od toga biti smrt. Car čuvši to načini kćeri svojoj dvor od stakla u koji se ni mrav nije mogao uvući a kamoli zmija, i iz njega je nikud nije
volove da ih donesem, pa ću ti onda lagati koliko ti drago (pripovijedaju da je nekakav laža odgovorio caru, kad mu je car rekao: kad se tako ljudi tuže da mnogo lažeš, da vidim možeš li meni što slagati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
116 36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. 118 37. ZLA ŽENA. 120 38. DIVLjAN. 122 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. 124 40. CAR DUKLjAN. 125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. 126 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. 127 43.
156 3. GVOZDEN ČOVJEK. 158 4. KUM RIBA. 161 5. CARIČINA SNAHA OVCA. 163 6. VILINA GORA. 165 7. TICA DJEVOJKA. 167 8. CAR HTIO KĆER DA UZME. 168 9. TRI PRSTENA. 170 10. ZLA SVEKRVA. 171 11. OPET ZLA SVEKRVA. 173 12. U LAŽI SU KRATKE NOGE.
a ti se načini ljekar, pa i ti dođi da je liječiš, i samo je okadi ovom travom, a ja ću odma izići, po tom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njime.
Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica, kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car
car i carica, kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga!
Tada onaj car napiše knjigu svome komšiji, i moli ga, da mu pošalje onog ljekara, što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer
Kad to car kaže svome zetu, a zet se opomene, što mu je najposlije kazao pobratim na rastanku, pa ne smije da ide, nego se stane
Kad to odgovore onome caru, a on pošlje drugu knjigu, i kaže, da će dignuti vojsku i zametnuti krajinu, ako mu car ne pošlje svoga ljekara.
“ VI. SVE, SVE, ALI ZANAT. Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega, onda dune vjetar, pa ga baci čak u
Kad iziđu na suvo, on nije smijo ni kazati da je car, a novaca nijesu imali sa sobom ništa, a ne znajući nikaka zanata, nijesu se mogli drukčije raniti, nego se on najmi,
d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.
Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina. Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: „Kakav zanat zna carev sin?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka. Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka.
Ko je čitao rosijsku istoriju, mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu množestvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i imenija, i one koje je bio
Ovo bi odveć mnogo bilo. „Vozrite», veli, «na cvetke poljske. Ko i[h] tako krasi i odeva, da car Solomon, u svoj slavi svojoj, nije se mogao odenuti ni ukrasiti kao jedan od ovi[h] cvetaka? Otac nebesni.
Nek mi se dopusti jošt samo jedno da spomenem. Drugi put kaže da mu je sveti car Konstandin na poseštenije došao, pak, između drugi[h] razgovora, i ovo mu je rekao: „Pravda da sam se i ja trudio,
A car Konstantin, kao razuman upravitelj i politik, za kurtalisati se jedanput crkovni[h] ljudi kavge i inata, zapovedi sve one
Onde nisu bili maleni oci, nego prvi i najveći. Pravo je rekao car Konstantin, da će bog imati šta i svetim ocem suditi. Vidiš li da je i onda svakojaki[h] bilo?
To nije moguće; to ni turski car ne bi učinio. To je bezumije i huljenije, reći da pravedni bog može takovu užasnu i nečuvenu nepravdu učiniti.
Ako je car ko od nji[h] bio, uzdiše za njim u prsima našima srce naše - zašto takovi car da nas ostavi! I da ne carstvuje vo veki
Ako je car ko od nji[h] bio, uzdiše za njim u prsima našima srce naše - zašto takovi car da nas ostavi! I da ne carstvuje vo veki na zemlji!
Takovo je bedno sostojanije zemlje bez razumnoga pravljenija, gdi svaki paša hoće da je car. Otpišem Hormovitom o delu što su mi naložili bili i kažem im da ja već u takove nemirne zemlje ne želim nikada doći.
kadija — sudija kazanije — priča kalabaluk — množina, navala, zbrka kalavrtski — kalabrijski Kaligula — rimski car iz V stoleća kalpagdžija — majstor za izradu kalpaka (kape) kalpak — kapa, šešir kamara — soba kamarad(a) — drugar
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jevo ovdinak tri naša, pa nisu ni nanesi prima ovima!... Pa kako ti se drži rkać, kako oolo gleda, kâ da je mali car!... A ne bi ni jedan nazvâ „faljen Isus!“ niti bi ruku poljubija fratru da mu glavu odsičeš!... Drži svoje, brate!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Priđe Đorđevom stolu i zacereka se: — Ja sam car-carić, uhvatiš me za repić! Ja sam dvorski sat! Cik-cak! Zgađen, Đorđe gurnu sto na njega, a ovaj pobeže pod susedni
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Srebrna ruža nije običan cvet. Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta. Bole se vrati u svoju ulicu!
Gadio mu se morski krastavac, mrzeo je ribe, ježeve, samoga sebe. — Bar da sam lav, car životinja! Samo što izreče Plačko svoju želju kad vide kako po žutom pesku pustinje trče dva lava, oba jednaka, oba
Da nećeš da budeš car? — Ne — provali iz dečaka. — Hoćeš li najkrupniji biser mora? Postao bi bogat... — Šta će mi bogatstvo?
se tek rađali, dva moćna cara utrkivala su se ko će biti bogatiji i jači, ko imati ono što onaj drugi nema, ko biti car careva! — Ja sam car careva!
— Ja sam car careva! — uzviknu Ferfelin onoga dana kad carevina Ferfelina osvanu ograđena visokim, strmim zidom, uz koji ni mačka
— Ko kaže? — kao živa vatra planu car Peletin. Za kratko vreme i carevina Peletina bi ograđena još višim, još strmijim zidom. Jedva bi ga ptica preletela.
Jedva bi ga ptica preletela. Takav je bio taj zid! Car, carica i tri princeze Peletinke pocupkivale su od sreće. Kako i ne bi?
« a to niko nije umeo da protumači. Da se to razjasni, u Ferfelinu bi poslat Savet mudraca, ali car i ovoga puta reče samo »hm, hm!« i ućuta.
Izveštaj je zato bio kratak i nepotpun: — Car Ferfelin ima najraskošniji ogrtač na sveTu, a prinčevi vezene papučice!
Svi stražari naoružani su puškama, a ulice popločane glatkim zelenim kamenom! — Šta sada? — zagrcnu se car Peletin. — Zaista, šta? — uzdahnu Peletinka.
— Šta sada? — zagrcnu se car Peletin. — Zaista, šta? — uzdahnu Peletinka. Knedlice su žvakale, ali pade odluka da car Peletin mora imati ogrtač raskošniji od Ferfelinovog, a princeze papučice vezene ne samo biserom već i drugim dragim
Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica! Car Peletin oduševljeno pljesnu rukama, i poče se spremati za put. Učini to isto carica s Knedlicama.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pričinjava mu se da je, kao u priči o Baš-Čeliku, on jedan od onih moćnih careva koji nisu ljudi: car sokolova, ili orlova, ili zmajeva.
Najradije bi da je zmajevski car pa da se, na čelu sedam hiljada zmajeva, dok se od njih roni nebo, uz munje i gromove, i pisku oblaka, strmoglavo sjuri
a onda Baš-Čelik, taj nepobedivi, sa likom Turčina, propada u sunovrat i Vasa, dečak u košulji slepljenoj od rose, car zmajeva, sav od nedohvatne seki, lebdi pre ma zori.
U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori priznao je sebi, sav zbunjen, da on i jeste car zmajeva, tek sad, iako već i prosed i nagluv, samo što će se njegove bitke voditi na zemlji a ne među oblacima.
i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada kafana „Zagreb“ (nekada „Ruski car“), da će uzjahati turski top i da će zapevati. Njegova će pesma biti znak za napad na Stambol- i Vidin-kapiju.
(Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava i neće, za sebe, tražiti više no što je određeno. Srbi će se smiriti a Turci povući vojsku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Slobodna je raja, ona duša čista, Nad kojom se, davno, zaplakala Vila: Car Dušana kruna u Skoplju se blista, Nad njom Beli Or'o raširio krila!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ad se zove, car mu je Satana, mračna duša, neba nenavisnik; zlo je njemu jedina utjeha, on se sa zlom vječno obručio; zlu je žertvu
izgubljenu vojsku, na granice neba doćeraše, ugnaše ih u bezdnu nesitu rasplamanu smradljivom stihijom; bogomrski car sa svojom vojskom u goreću potonuše bezdnu.
vojske bogohulne, tu se s gnjevom ognjenijem razbi: hiljade se kroz otpadnu vojsku od nje strašnih razječa gromovah. Car tartara i njegova vojska popadaše na polje sraženja, poraženi strijelom višnjega i njenijem plamom opaljeni, oblačeni u
da mu tužnu i kukavnu sudbu kolikogod ona ublažaje; jer on opet, ako i zabunjen, sveđer umno ostaje tvorenje i car zemlje, iako u ropstvu.
Ah, kako je zemlja napunjena s idolima svakoga izroda! O, kako je lice svemoguće mračna glupost obezobrazila! Tame car se zli obradovao videć ime neba podrugano, videć ljude đe svakoj mrskosti sa tamjanom oltar okađuju, videć gadne
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Borba između gibelina i gvelfa, koja nam je donela toliko nedaća, završena je, kako izgleda. A mir koji su papa i car sklopili događaj je svetskog značaja“.
Videh kako car, držeći uzengije konja, pomože papi da uzjaši, da bi, koračajući peške pored njega, papu proveo kroz ulice oko Markove
Papa i car su se izmirili. Hajde, Mardohaju, pokažite da imate dobar nos i pogodite šta se može očekivati posle svega ovog!
Latinski natpis ispod njenog glavnog venca kazuje mi da ju je sačidao car Ferdinand II i predao je Jezuitima. Pored nje, prislanjajući se uz nju pod pravim uglom, vidim i jezuitski samostan, a na
I sadanji car, Ferdinand III, pridržava se tog pravila“: Uđosmo u gostionicu, pođosmo kroz dve oveće njene prostorije i nađosmo se u
„To je sigurno izazvalo veliku senzaciju“. „Jeste. Svi su bili zabezeknuti, a i sam car nije krio svoje iznenaćenje“. „Lako razumljivo!
vrlo nazadnjački, ali kada je, pre petnaest godina, otet iz njegovih ruku, postao je mnogo napredniji, pogotov kada se car Josif popeo na presto“. „To verujem!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Utom mršavko ustade i podiže čašu: — Meѕѕіeurѕ, mangons et buvonѕ, car demain nouѕ mourrons! Zaista vam kažem: Ne svađajte se, praštajte jedan drugom. Pardonnez, op vouѕ pardonnera!
Ima samo od svadbe pedeset godina. Dolaze mi ljudi i pričaju da je vojska srpskoga cara dobra, plemenita. Novi car, da ga Alah poživi, umiriće nam krv.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je grijeh prema životu, grijeh prema čovjeku. Ako nam dijete kaže: „Ja mislim da ćy postati Dalaj-Lama“, ili „Car Zemlje-sunca-koje-ne-zalazi”, može mu se peći, ukoliko je baš potrebito: „držim da to nije sasvim izvjesno, sasvim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ranković GORSKI CAR „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetolik P. Ranković GORSKI CAR Sadržaj I 2 II 7 III 13 IV 19 V 26 VI 31 VII 38 VIII 42 IX 50 H 57 XI 63 XII 68 XIII 72 XIV 77 XV 84 XVI 92 XVII 9
GORSKI CAR I Prvi put je svrnuo na sebe pažnju celoga sela o krstonošama. Tada se upravo i zamomčio.
Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!...
— He... šta će reći!... mo-r-ra da sluša bez r-r-razgovora... Ja sam gosa... gorski car!.. — stade on da zapleće. — Tako je, vjere mi junačke!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
TURCI VRAPCI 276 ĆERA TURE KRALjEVIĆA MARKA 277 POBRATIMI 278 O BRINjSKOM GRADU 279 POMAŽEM TI SPRDATI 280 HERO I CAR 281 HERO PLAĆA GLOBU 282 ERO I KADIJA 283 ERO I TURČIN 284 ERO S ONOGA SVIJETA 286 ERA U CRKVI 288 ERE POJE
I PAS 325 NASREDIN MIRI KAVGADžIJE 326 NASREDINOV MUDRI ZEC 327 NASRADIN HODžA I FRANCUZ 329 CIGANIN I CAR 331 TURČIN I CIGANIN 332 CIGANKA ZVALA MUJA 333 CIGANIN I SVETI DUH 334 CIGANIN I DINjA 335 CIGANSKO DIJETE U
HARČI 371 E LIJO, SAD SI DOLIJALA 372 ZET U PUNICAMA 373 KLINČORBA 374 SAMOUK I NjEGOVO PISMO 375 UČITELj I UČENIK 376 CAR I DIJETE 377 TI ĆEŠ SVIRATI 378 ZNAM I JA KAO BOG, DA SMIJEM KAZATI 379 MENI JEDAN, A TEBI OSTALO 380 NESRETNIKU SE NE
Devojka mu na to reče: — Onda možeš ostati ovde i živeti sa mnom u ovome dvoru, pa budi car nad ovom zemljom. Čim je Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor.
Zmija mu odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu. Moj je otac zmijinji car. Onda joj se čoban stane moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo
A ona mu kaže sve po redu kako je bio opkolio požar i kako je čoban izbavio. Onda car zmijinji reče čobanu: — Šta ćeš da ti dam za to što si mi sina izbavio?
Čoban odgovori: — Ništa drugo neću, nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo šta god hoćeš, daću ti.
Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to xoćeš. Zini.
Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to xoćeš. Zini. Čoban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu reče: — Sada ti pljuni meni u usta. Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu.
Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik.
Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik.
Moj je otac zmijski car, pa hajdemo njemu, on će te dobro darivati. Nego nemoj se prevariti; što ti god uzdaje nemoj uzeti, nego mu išti prsten.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve mi se čini uzalud sam ček'o. Sve više su moji mili od mene daleko. Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe. Milion srca probo je bar, jer misli kroz srca nebu da pođe.
A bezumni narod i to mu primi. Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu. Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Instalacije su bile neispravne i baš u toku svečanog otvaranja, kojem je prisustvovao i stari car Viljem I (William I), veliki deo zida se srušio, zbog kratkog spoja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tada je austrijski car Leopold I pozvao pećkog patrijarha Čarnojevića, iz Stare Srbije, da se sa trideset i pet hiljada odabranih srpskih
Kada je car otkrio sjajne ratničke sposobnosti Srba iz Vojne granice, udesio je da se prvobitne odredbe ”Privilegija” izmene tako
, pa je tako došlo i do pobede Austrije kod Kustoce. Austrijski car je isto tako bio poštovan među ljudima kao i Kraljević Marko, Karađorđe, Linkoln i Garibaldi.
Ova su se imena nalazila u domu slavnih u Idvoru. Ali kada je 1869. godine car ukinuo Vojnu granicu i njene stanovnike prepustio Mađarima, graničari su to shvatili kao izdaju zbog pogažene carske
Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ”Ti nećeš nikad biti carski vojnik. Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara. Mi preziremo čoveka koji se ne drži svoje reči.
Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ”Ti nećeš nikad biti carski vojnik. Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara. Mi preziremo čoveka koji se ne drži svoje reči.
Pomislio sam u sebi daje preda mnom sam car, a ako je tako, pomislio sam, da li je saznao da sam na proslavi prvog maja u Pančevu gazio njegovu žuto-crnu zastavu.
U to vreme bio je direktor Instituta za fiziku na Univerzitetu Titulu ”ekscelencija” mu je dodelio stari car, a svi nastavnici su bili puni strahopoštovanja kad god bi se pomenula reč ”ekselencija”.
” Bacio je cigaru i ušao. U oficiru sam prepoznao prestolonaslednika Frederika. Dve godine kasnije, postao je car Nemačke i vladao samo dvadeset dana. Video sam da je otišao u Helmholcov kabinet i tamo se zadržao više od jednog sata.
“ Pošao sam s njim i prvi put se našao pred carskom palatom i čekao da se stari car pojavi na prozoru. On je skoro svaki dan, oko podne, izlazio na prozor da bi posmatrao gardu kako odlazi na svoju
Veseli živog u aveniji Unter den Linden polako se gasio. A onda je došao istorijski momenat: veliki car umro je 9. marta 1888. godine.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— i uhvati je za ruku, pa povede za sobom. — Gledaj, golemi ti su i kako zijevaju! Mora da je silan njihov car kad može da saljeva toliko gvožđe.... A zbore da se s njima može nišaniti gdje god hoćeš....
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ili „bili jednom“ (to je prelazak iz realnog vremena pričanja bajke u vreme same bajke), pa se onda uvode, na primer, car, njegova tri sina i kćer.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kao što početna formula „bio jednom jedan car” otvara pogled na svet bajke, pa u isti mah funkcioniše kao deo teksta i kao metatekst.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jer nije car umro nego čovek samo — Čoveku valja suzu da damo. I šta je presto, šta li kruna kobna (Pa još kad je gledam sa
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kao što je pjenorodna Venus carica olimpijski boginja, tako je ruža carica poljskih cvjetova, tako je i ime „Ružičić“ car na verhu Parnasa, a Svjetozar svjetlo ozarjava ime neuvjadajemog Ružičića. FEMA: (pokloni se): Komi fo!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Nek laje, dok traje. Kad nestane, nek prestane“. Baš me briga. Sto godina neću živeti. — Inače, kako živiš? — Kao car. Ne daj bože gore. Komandanti me ne obilaze... Jer znaš... ovde je vuna, vuna.
— Ratovi će prestati onda kada u prvim redovima boraca budu oni koji objavljuju rat... — Bilo je nekada i to... Car Lazar, i toliki mnogi vladari poginuli su u prvim bojnim redovima. I opet...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima. Opet ga reč zadana vrati K sultanu.
No prije nego što će sve to biti, Car gospodu na večeru svu zove, Pa zlatnom čašom uze vince piti I napija pred svima reči ove: „O Bože!
” „To može biti, — ali laž kad steče Vid istine, o! koja onda beda”, Car Lazar tako Jug Bogdanu reče, „Jer srce kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što opšte dobro peče, Već samo svoju
Dušo moja, Cvet-devojče, Budi samo dobre volje, Svetla sofra na nas čeka: Za sofrom je car-Stefane Sa Roksandom iz Leđana, To su, dušo, kumovi nam; Do njih sedi junak krilat, To je Relja od Pazara, — On je,
izložen kratak kao sadržaj, ili osnovni motiv, svake pojedine strofe, i tu se kazuje uza strofu I: Opšče vsjem; uz II: Car.
g. na strani 175, pod naslovom „Male otečestvene znamenitosti“, sledujuća verstica: Kad je Turski car Amurat knjazu od Serbije Buleu (Buleus) rat navestio i kad su se obe vojske kod Save na ravnici Kohovana (Cohovan)
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Crn je udes moj, velik je jad moj i pregolema nesreća moja... Nijesam ja vukarni Relja! Ja sam kralj brez kraljevine... car brez carevine! — uzviknuo bi očajno, zadrhtao bi i samo bi tada grčevito zajecao da ga je žalost bilo pogledati.
li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama, naš car ima još zemalja... Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao.
Nije niotkud, već znam današnji red i zakon. Zar ti, bolan, misliš da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Zna to David, zna. Nemoj misliti da ne zna!
Tuži je, veli, sudu. Naći će se valjda i za nju koji paligrap, jer ovaj nji'ov car ima za svašto zakon.“ Sudac: A što je nisi vjenčao? David: Ište pop mlogo za vjenčanje. Sudac: Koliko?
David: A kako ti mene jope' moreš tako pitati? Zar ti misliš, bolan, da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Znam ja to, znam; dobro ja to znam. Nemoj misliti da ne znam!
Samo mi je lijeva noga malo kraća od desne, pa se mlogo gegucam... Čija je ovo štrampa, dijete? Pisarčić: To je car. David: Zar ovo vaš car? Pisarčić: I naš i vaš. David: Nije, brate, bogme naš. Je li ovo tvoj škrljak?
Čija je ovo štrampa, dijete? Pisarčić: To je car. David: Zar ovo vaš car? Pisarčić: I naš i vaš. David: Nije, brate, bogme naš. Je li ovo tvoj škrljak? Pisarčić: Jest.
Je li ovo tvoj škrljak? Pisarčić: Jest. David: Pa kako će biti moj? E, moje dijete, da je ovo naš car, ja bi' od radosti zaplakô. Naši carevi, štono vele, biše i preminuše.
a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô od tog našeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car, jer smo se mi, Srbovi, odavno zaželeli careva. Pisarčić: Dobar je vami i naš car.
Pisarčić: Dobar je vami i naš car. David (u sebi): Iz Like si, dijete, ali ne navede na tanak led!... Ne velim ništa, gospodine. Dobar je.
ukus; ogorčenje, jad čivit — modra boja čovan — čohan, od čohe — meke i čvrste vunene tkanine Čok jaša padiš — Naš car ima još zemalja džamija — muslimanska bogomolja džube — „muška i ženska duga gornja haljina bez rukava (ili s kratkim
Bojić, Milutin - PESME
'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete. S polja šumi pesma sa palmovih grana.
Vrtom igra plamen, dršću stabla gola. A prosuto vino iz stotine suda Ključa, vri kô vrela, rastočena smola. Car dohvativ Psalme triput u njih pljunu I baci ih u dno orgijskoga stola.
Sosana i harfi besni orkan grunu, Dok je bela tela, pijana i vruća, Car rezao nožem, da slast loče punu Iz krvavih uda i razdrtih pluća.
kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik Greha na drugom tutnjaše sve jače. Car stade. Do noža prsti su mu sklizli. ''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!
A kad se ponoć niz padine prosu, U senci venja jedan car Balkana, Rasturiv svoju pozlaćenu kosu, Odmarao se od noći i dana.
A samo senke s licem kô od lima, Poslednji borci carevine šture, Čuvaju kule i zidine sure; Kao prost vojnik, car je njihov s njima.
Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti. Car, opustivši mač, gleda gde gazi Naraštaj novi stazama dolina... No gle!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Dok življah ne mogaše me turski car nikojim junaštvom, nikakvim darovima, pa ni borbom ni velikom silom sa moje zemlje potisnuti niti pobijediti.
Iz crnogorske istorije nastali su Njegoševi dramski spevovi Gorski vijenac (1847) i Lažni car Šćepan Mali (1851), od kojih je prvi njegovo najbolje delo.
Jakšić, Đura - PESME
— Mlava je reka koja iznad Žagubice u okružju požarevačkom izvire i kod Kostoca u Dunav utiče. Priča se da je car Lazar hteo preko nje razgovarati se sa nekakvim svecem Grigorijem, koji je blizu Gornjaka u gori postio, pa kako je
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tako je u Nerodimlju jedan bor posadio kralj Milutin (SEZ, 41, 1927, № 139), drugi jedan car Uroš (іbіdem); u jednom polju sela Raklje (kruševačka okolina) ima b.
U narodnim pesmama spominje se v. l. koja je sama poniknula iz groba (»Te [car] sarani dvoje dece svoje. Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina
V. i Wörterb. DM 1, 93). Na sličan način bira se u narodnim pripovetkama i car (BV, 3, 222 id). U narodnoj mitologiji i pripovetkama j. se spominje izvanredno često.
Smrdljika. »Drvo za koje se pripovijeda da je ulje na njemu raslo dok nije nekakav car nekad o njemu objesio prava čovjeka« (Vuk, Rječn., ѕ. v.). Prema verovanju u Hercegovini, o s. se obesio Juda (Sv.
koji se prilikom okopavanja kiti zove se: »car kukuruz«, i on je »antropomorfizirani duh žita« kao i »božja brada«, koja se pravi od pšenice (GEM, 36, 1973, 58); u
Ilić, Vojislav J. - PESME
U RAJU 215 ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE 216 REALISTA 218 III 219 PASTIR 220 VARTOLOMEJSKA NOĆ 223 CAR I ABAT 225 TAMARA 233 PEĆINA NA RUDNIKU 237 LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI 242 PLAČ AFRODITE NAD
nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu bola, I na nju se odzivala druga pesma odozdola. Car je slušô pesme ove, pa u gnevu i u žaru, On zatvori svoga sina u visoku kulu staru.
Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori. Njegove trube samo uspeh zvone Pod zastavama Marsa i Belone! On mladost pazi.
Jedna lepa gosla, ali dosta stara, Nabavila ruvo od jednog žandara. Car je na to pažnju obratio mnogo, Svaki svoga „faha“ da se drži strogo: Tako smo pozvali i jednog seljaka, Da predstavlja
I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881. CAR I ABAT STARA ENGLESKA BALADA Još u stara doba ona, Na prestolu Albiona, Ćudljiv, ljut i sed, i star, Vladao je Jovan
I ABAT STARA ENGLESKA BALADA Još u stara doba ona, Na prestolu Albiona, Ćudljiv, ljut i sed, i star, Vladao je Jovan car. I za vlade ove zveri, U predelu Kenterberi, Gde se lije slast i med, Živeo je abat sed.
Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S blagoslovom Boga mog, Sve u slavu cara svog!“ „Ne, ne, oče!
“ „Ah, čuće se!“ abat na to, „Ne pitaj me više za to! Jer za četir' dana tek, Pa je prošô i moj vek. Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na pitanje želja zli' Odgovora moja tri.
„Kad je prodan neba dika, Za trideset srebrnika Naš pobožni, svetli car, Dvaesdevet vredi bar!“ Car se na to u smej dao: „No, to vidiš nisam znao! Ai ko će to da zna, Da sam tako jevtin ja!
„Kad je prodan neba dika, Za trideset srebrnika Naš pobožni, svetli car, Dvaesdevet vredi bar!“ Car se na to u smej dao: „No, to vidiš nisam znao! Ai ko će to da zna, Da sam tako jevtin ja!
“ „Jaš'te sunce mesto hata, I za dvaesčetir sata Proći ćete zemlju svu, I bićete snova tu.“ „Vrlo dobro!“ car mu reče, „Jedan dan i jedno veče, To je, zbilja, kratak let, Za široki ovaj svet!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On se, dabome da je tako, nedavno preselio u Prag da podigne ovde svoju zvezdaru za koju mu je car dao svoj letnjikovac na raspoloženje. Znam tačno gde on leži.
Znam tačno gde on leži. Samoživi car nastanio se u onom delu svoga dvora, koji ne gleda na Vltavu i varoš, nego na jednu usku dolinu koja se zove Jelenov
Tek posle velikih muka i lutanja, dospe u Prag gde dobi, kao carev astronom, astrolog i alhimičar, dostojan položaj. Car mu pokloni dvorac Benatek i dade mu dve hiljade dukata za uređenje zvezdare. Tiho sedi, duboko zamišljen.
To je visoka počast za Vas i Vašu nauku.“ - „Da,“ odgovori mu Tiho, „car beše veoma milostiv. Podneo sam mu opširan izveštaj o sadanjoj konstelaciji nebeskih tela.
zgrade koju moram naročito da spomenem, jer ona ima svoju istoriju, i bez obzira na to što sam i ja u njoj stanovao. Car Ferdinand III, nalazeći se u novčanoj oskudici, prodade 1643 godine svoje poljsko imanje na Videnu, sa svima njegovim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Kako tu reč jedared upotrebi, nekako mu se naročito dopade, i više se od nje nije odvajao.”Lepo kaže onaj u dopisu: Car spava, novaca nema, a narod se buni. Odavno ja vama pretskazujem da će biti loma i zemljotresa.
Samo nekako nemaju nikada svoju glavu. Govore i misle kako župnik kaže, ili kako varmeđa kaže, ili kako car kaže... A moj Srba ima svoju glavu, ali nije pametan. Promeće se, a ne živi.
Da nisi otac, rekla bih ti nešto o čekmedžetu s novcima, što bi te probolo kao bajonet. Naučio si da te car hrani i odeva, pa ne znaš šta je rad i pošto je život. Ali si izgubio kredit kod tog cara.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
godine, u kojoj je poginuo bugarski car Mihajlo, odlikovao se naročito mladi srpski kralj Dušan. Grad Velbužd, gde se ta bitka desila, danas se zove Ćustendil.
On je još, sem ženidaba, proširio i granice srpskoj državi itd. — Danas je već istorijski nesumnjivo da je car Dušan Silni otrovan. Za to ima vrlo mnogo dokaza, a jedan je od njih i taj što nije umro prirodnom smrću.
Četvrtog dana, on dobi poštom jednu kartu adresiranu: „Gospodinu Iliji Stanojeviću glumcu. Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante. Karta je bila njena i ona mu je pisala: „Dragi Čiča, ono što si video nije istina“ itd.
Gde je ono srećno detinjstvo kome je prevrnuto korito služilo kao presto, na kome je sedeo car izlizanih kolena na pantalonama i pocepanih laktova na kaputu, sa jednom guščijom peruškom za kapom?
Petrović, Rastko - PESME
smišljam žalova, Da otpustim jedra okeanom tiskanim plavo, I kakve ludačke ja sve smišljam planove: Čas kralj ludaka, čas car, kambodžske gledam klance, Sin sam Slovena divljih nekada, ali sada putnik.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Koješta pričaš! — govorili su i saginjali glave čim bi sunce uskočilo u reku. — Car sunce moćniji je i lepši od svih! Zna se to od pamtiveka! Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu.
— Hah-ah, jeste li čuli? Ah—hah! — tresao se trbuh Morskog Cara, tresao se i Car i Careva brada, a svita je, kao odjek, ponavljala: — Hah—ah, ah-hah! Baš je budala Kapljica! Budala budalasta!
Baš je budala Kapljica! Budala budalasta! Ko bi; sem budalice, mogao da napusti morsko carstvo? Car odluči da budalicu sjajem zadrži u svom podvodnom carstvu. Zablješta biser, prosu se sjaj sedefa.
Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade. Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen
— Pusti me, moćni Care, da se vratim pustinjskom Cvetu! — reče Kapljica, ali Car odrečno odmahnu glavom. — Odlučeno je da budeš žena mog Doglavnika! — reče. — Odavde ti nema odlaska.
— Odlučeno je da budeš žena mog Doglavnika! — reče. — Odavde ti nema odlaska. Ali, još i ne završi Car rečenicu, a ka Kapljici dopliva riba, otvori usta i viknu: — Ulazi! Brzo!
O PAPAGAJIMA I OVCAMA Bilo jednom jedno Carstvo i u Carstvu jedan Car. Carstvo je bilo maleno: sa tri zamaha krila ptica da ga preleti, u lakom kasu jelen da ga pretrči. A Car?
Carstvo je bilo maleno: sa tri zamaha krila ptica da ga preleti, u lakom kasu jelen da ga pretrči. A Car? E, pa u malom Carstvu i Car je bio mali: u trku zec da ga doskoči, žaba preskoči! Ali, Car to nije znao.
A Car? E, pa u malom Carstvu i Car je bio mali: u trku zec da ga doskoči, žaba preskoči! Ali, Car to nije znao. A i kako bi mogao znati?
A Car? E, pa u malom Carstvu i Car je bio mali: u trku zec da ga doskoči, žaba preskoči! Ali, Car to nije znao. A i kako bi mogao znati? U Carstvu jelena i zečeva nije bilo, a podanici u nebo nisu gledali. A i što bi?
U Carstvu jelena i zečeva nije bilo, a podanici u nebo nisu gledali. A i što bi? Neka lete ptice svojim putem: njihov Car najveći je, najmoćniji na svetu!
« A to, naravno, znači: »Najveći od Najvećih?« I šta sada? Zar se Car drugačije no carski i smeo držati? Zar je smeo da primeti kako nije veći od pedlja, da podanicima jedva seže do kolena?
Šantić, Aleksa - PESME
I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će moj otac, moj car, i vlast moja, Pitati za dela. A ja, slušajući zorine slavulje, Samo ćutim, stojim, I gospodu svome pokažem sve
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
MARKA 199 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL 204 12 BANOVIĆ STRAHINjA 217 13 KLETVA KNEŽEVA (ODLOMAK) 251 14 CAR LAZAR I CARICA MILICA 253 15 KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) 262 17 PROPAST CARSTVA
Čitajući pesmu Car Lazar i carica Milica, čovek ne može da se otme utisku da je jutro polaska u boj bilo vedro, svetlo, puno žubora.
Ali to je više na reči nego na delu. U stvari, odnos je duboko neprijateljski. Car drži godinama Marka u tamnici. Marko ubija na hiljade vernih carevih podanika.
Marko ubija na hiljade vernih carevih podanika. Marko je — ne jedanput — dognao cara do duvara. Car je, ne jedanput, zadrhtao od Markova gneva. Očevidno, to nije nikakvo prijateljstvo.
Ali, sa druge strane, i po takvom obrascu odličan pesnik mogao je dati izvanrednu pesmu. Takve su, recimo, pesme: Car Lazar i carica Milica i Boj na Mišaru.
Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala dok turskoga cara ne dvorio!“ Kralj, ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
Malo l' ti je, — ostala ti pusta! — već s' o tuđe otimate carstvo? U pesmi Car Lazar i carica Milica najviše se po navlja stih koji najjače izražava sestrinsku ljubav — „da imadem brata od zakletve“.
Uzoran verni sluga, uošpte uzevši, može da bude odraz zavisnosti sitnije vlastele od krupnije. Nesumnjivo, car je želeo da ima odanu vlastelu, moćan vlastelin je težio za tim da mu vlasteličići budu verni.
PESME STARIJIH VREMENA 1 ŽENIDBA DUŠANOVA Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu
Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje. Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome
Kada dođe bijelu Prizrenu, pita njega srpski car Stjepane: „Slugo moja, Todore vezire, viđe li mi Roksandu đevojku? Viđe li je i prstenova li? Što govori kralju Mijailo?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO MI JE DA BUDEM KRALj Reče kralj i skoči udalj HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR CAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni ministar DOBIĆEŠ ODMAH CARSKI PRESTO I SVE RESTO ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO
Reče mu glavni ministar DOBIĆEŠ ODMAH CARSKI PRESTO I SVE RESTO ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO DOSADNO MI JE DA BUDEM CAR Reče car i napravi dar-mar HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR KONOBAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni sekretar
ministar DOBIĆEŠ ODMAH CARSKI PRESTO I SVE RESTO ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO DOSADNO MI JE DA BUDEM CAR Reče car i napravi dar-mar HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR KONOBAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni sekretar DOBIĆEŠ ODMAH
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH 36 BOG SE LjUDI ODRIČE 42 SRP KAZNE 43 LOVCI ADOVI 44 ROSA 45 ZEMLjA SI...
SMRT 206 MOŠTI LAZAREVE 207 BOGORODICA U PERSIJSKOM TABORU 208 IKONA NEMILOSRĐA 209 KAKO JE POSTALA SVETA GORA 210 CAR, LAV I ZMIJA 211 O TURCIMA 212 IZBOR KALUĐERA ĐERMANA 213 PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM 214 IGUMAN SILOAM I
MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM 214 IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH 215 LAV I PUSTINjAK 216 TRGOVAC I SMUK 217 KONAC SVETU 218 CAR NA KRAJ SVETA 219 ČETIRI RAJSKE REKE 220 GORNjI GRAD 221 JUDEJSKE POVESTI 223 SOLOMONOV GREH 225 ŠARENA RIZA
GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku
izvori vodeni, osnova svoj vaseljenoj! ... Vnimaj! Nebu i zemlji i svoj tvari car k nama govori! Vnimaj! Veliki pastir živu hranu ljudma razdaje! Vnimaj!
Ljutice i garezljivi naleti! Viđ'te kako se rasiplju i preturaju se kosti. I možete li po kostiju proznati Tko je bio car, kralj, princ?
A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini.
I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva svu svoju gospodu preda se da rasmotre čije uzbude pomudrije pismo da ga učini prvoga do sebe u
I pronađoše tako svi o nevesti da je pravo izrečeno. I to bijaše imenom Zorovavel, izrailjski car, što pak izvede iz ropstva vavilonskoga rod izrailjski k Jerusalimu i ponovi grad i crkvu Solomonovu.
Tako se je nosio misirski prvopoganski car Sesotris svakad. I jedanput, bijući mu se s četiri kralja, nadbi ih i sviju četvoricu žive ih pohvata, pake kada bi
ZVEZDANO NEBO PERSIJSKOG CARA KOZDROSA Kozdros, persijski car, bijaše sebi spravio gornje nebo od mjedi. I odzgora ga je bio nakitio sa zvezdama, sa Suncem i s Mesecom, plavetno, po
DANIL Vavilonskom se kćerom grad Vavilon nariče, što ga sad Bagdatom zovu, kogano je zgradio car Navahonosor u haldejskom vilajetu.