Jakšić, Đura - PROZA
Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!...
“ reče otac. A čiča Marko produži: „Vele da Tisa topi spahijske zemlje...“ „Da, da, juče propevasmo za cara krv, a danas za spahije!...“ „Došao je i komesar...“ Posle toga nastade tiho šaputanje.
a ove su grudi za cara i za naše pravo pet puta ranjene!... I ti si carski čovek... a mi skotovi, koje ćeš ti samo radi jedne volje na robiju
našoj sumnji nema političkih osnova, onda, gospodo, da se ne zovem više rođak Mate klozera i njegovog brata, presvetloga cara Todora iz Abisinije. — Ko zna, možda je baš i od samoga Gambete? — Možda je i od Rošfora? Ili od Marksa iz Londona?
Obradović, Dositej - BASNE
Jotam, sin proroka Gedeona, obličujući nepravdu graždana svojih, kaže im basnu kako su drevesa izbirala sebi cara. Natan prorok, dajući Davidu caru da pozna bogomrsko i nepravedno delo koje je on učinio protiv Uriji, kaže mu basnu
knezovi i poglavari, i sami majmun, majmunski birov, krome jedne lisice, sakupe se za posetiti i nagledati lava, cara svom.
67 Čavka i ostale ptice Kad ptice izberu orla za cara, dogovore se da se u urečeni dan saberu, i da se svaka od njih, koja je za što, pokaže.
žele poštenim i prosveštenim ljudma da vladaju i upravljaju; zašto takovi narod poznaje i počituje u sveštenoj personi cara svoga pravednoga sudiju i čadoljubiva oca, k kojemu mu je u svakoj nevolji put svobodan i otvoren; zna da je interes
Blago narodu koji ima pravdoljubiva, bodra i prosveštena cara, koji ne čuva saraj i žene kao Sardanapal, niti lovi muhe kao Dometijan, nego obilazi carstvo svoje, kao vredan
Najnužnije su vešti česnost i dobrodjetelj, zato ih je bog i vseospštim učinio, od samoga cara do seljanina; što je neotložno potrebno i bez šta se može biti, to je dato i mravu.
i zlih zverova, i osvobodi mnoge od varvara i mučitelja, onda se toprv udostoji na visoki popeti Olimp, usvetle dvorove cara Jupitera uljesti, i |za trapezu, gdi se ciparski nektar i malvazijska amvrosija pije, sesti.
raskošu i pijanstvu, niti dovolstvujući se carskom čestiju, dâ sebe obožiti, i postane od človeka zver, od premudra cara mučitelj, i počne za trapezom ubijati najvernije i najbolje svoje prijatelje i oficire.
lakedemonskomu vojevodi, počnu neki koji su u Persiji bili raskazivati i hvaliti odjejanije, bogatstvo i veličestvo cara persijskoga: „Što vi tu u vetar besedite?” — reče im onaj.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se krajem jeseni umro početkom
prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u nebu
zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob cara lazara 1957. ĐAVO NA SELU 1.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
MATEJA NENADOVIĆA 112 POSLOVANjE U BEČU 113 POSLOVI S RUSIMA 114 POSLOVI SA ANGLEZIMA 127 DELANjA KOD AUSTRIJSKOGA CARA 129 POSLOVANjE S PRAJZIMA 136 REČNIK 138 MEMOARI „Єgda prestoli na sudъ postavяtsя, Gospodi, i sudiliщu tvoemu
neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i utekao u Srem) da idem da vidim cara.
Kad ja kažem Mijušku da hoću da idem da vidim cara, ne beše mu milo, nego mi reče: ,Ostani ti u Valjevu, a ja ću ići u Fenek.
— ,Nemoj, gospodine Mijuško’ reknem mu ja, ,nego da ja idem da vidim cara, jer to mi je najveća želja, a ti si ga sto puta video. Ja mu nisam kazao da je meni Arsa poručio da idem.
I ja se začudim — priča mi moj otac — kad me Arsa zapita: ,Vidiš li, Aleksa, cara?’ — ,Kako ću ga viditi, kad ga tu nema?
’ odgovorim mu ja, i počnem gledati po svoj porti i po svima doksatima ne bi’ li gde cara mogao naći. ,Ono je car Josif!
’ Nasmeja se Arsa i kaže: ,Tako nose svi kršteni carevi, a ne kao vaši Turci!’ i proče. Mi smo odatle gledali cara dogod nije u sobu otišao.” „Docnije dođe jedan oficir k nama i zapita: ,Ko je tu knez Aleksa?
No odma pomislim: ja vido’ cara u avliji i usna mi ne prepuče, a i nije strašniji ni od jednog beogradskog vezira. Hajde, pa što Bog da.
— „Idite i tajno načinite svaki mizare (prošenija) na cara”, rekne mu Mustafa, „i udarite što više možete imena, i koji nema mura (pečata), neka prst pritisne.
rano stari vezir izađe iz grada, a novi Hadži-Mustafa-paša, bivši bina-emin, sedne u saraje, a tugovi mu posle od cara dođu.
” Mihaljević, koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru veran biti?
biti veran i protiv Turčina sa slobodu očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no car ostavlja mene i sav narod srpski, kao njegovi stari što su naše pradede ostavljali.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A zašto? u selu je živeo subaša. Pa ko je taj subaša? Da objasnim. Neki Turci u Beogradu odmetnu se od svoga cara, ubiju pašu beogradskoga, zauzmu beogradski grad i naume zavladati Srbijom, koja se tada zvala „Beogradski pašaluk”.
— reče harambaša. — Muški! — hvali Zavrzan. — Ruka ti valja Carigrada! — reče ćutlivi Surep. — More, glave turskog cara! — viknu Zavrzan. — Na posao! — zapovedi harambaša.
Al̓ ja ću njega šamarom! — Oho!... Vidiš ti junaka!... Ne smeš jednom krkljavom Kruški ništa, a hoćeš šamarom gorskog cara!... — Pa ja znam njega od ovolicnog. Šta me je puta poljubio u ruku. — Jeste. Ali to više nije onaj Stanko.
Dučić, Jovan - PESME
Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim. Učaurena buba ćuti, I prede svilu za plašt Cara; Zapališe se Mlečni Puti, I prepuni se srebrom bara. Zrno u mraku žurno klija, Da ga izraste cela šuma!
Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga.
strahom dvore, Dok ti gledaš kao paž plašljiv i mali, Kako jedna briga, tanka kao para, Pređe preko čela krunisanog Cara.
Tad dade mladiću kćerku punu čara, I sa sebe dare velikoga cara: Zlatni pas za Serez i burmu za Voden. CAR Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren gradska otvorio
U srebro okova bezbroj svetih slika: Sve u večnu slavu blagovernog cara Stefana, kad dade carstvu Zakonika. Poveli sto bdenja.
RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S kimvala i harfa sve muzika veja, S bronzanih tronošca mirisi iz žara, S mletačkih zrcala odsev polileja.
Brzo on je seo: „Gospođo kontesa, noćas... kad sve zaspe, Doći ću. Addіo, cara. Bartoleo.“ DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska.
JEVREJSKA PESMA Njene su oči kao dvoje dece, obučeni u plavo, koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida. Njene su usne kao dve reči biblije koje je napisao prorok kad se vratio iz pustinje u kojoj je razgovarao s
juna 1944) JUGOSLAVIJA — April, 1941 — Kosovski heroji, šta mislite za nas, Bez našeg Miloša i čestitog cara? Gde su naše vojske i zastave danas: Za brodolom beše dovoljna i bara!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad ona napravi to Saće od zolje od kvasca, mogla je, što kažu, i samog cara poslužiti!! Gospodin Jerotej Draganović kad je napisao onaj Kohbuh, hteo ga je njoj posvetiti, da šta!
mala Jula u kratkoj suknjici i dugačkim hozlicama sa šlingerajem, pa izgleda k’o mali gaćasti golub; i slika dobroga cara Jozefa kako je uzeo jednom paoru plug iz ruku, pa sam on ore, a paor Švaba dig’o ruke, a upro svoj blagodarni teleći
Još od prve latinske! Ta zajedno smo, k’o deca, s katihetom »vertep« nosili; ja producir’o »cara Valtazara«, a on »Peru iz Staroga sela Kera«. Ta nije bilo većeg spadala u školi od njega!
Afrika
Otvorenim očima ja motrim na sve strane uzalud ne bih li gdegod ugledao cara savane. Tipovi crnačkih koliba unekoliko su izmenjeni; krovovi su slamni, ugasitiji, šiljatiji, kao zarđali od sunca i
Dok Fonten i ja razgovaramo na verandi, dolazi u posetu Bature, sin imperatora Samari, cara iz plemena Melinke. Carstvo Samorija bilo je uistinu ogromna država čiji je prečnik u ovim krajevima iznosio preko let
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Gospodin notarius, kakvo je to slovo? MIŠIĆ: Dragi kir Janja, vi znate šta je car, i carska zapovest. Ko protiv cara ide, može li se nadati milosti? JANjA: O istonoma tu patros! Kukavno Janjo, što ćiš da postradaš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako nas lepo grije. Tamo, ispod onog reduta, ja sam Vas, kao mlad čovek, prvi put video, u pratnji premilostivog cara Leopolda. Predavali ste kirasire grofu Harahu. Ja sam bio balavac tada, ali se eto sećam svega toga.
Međutim, uveče, uz pesmu i vino, ta žena je postajala nežna i ljupka i pevala je, meko, uz harfu. „More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!“ govorio je njen muž i uživao u ženinom glasu.
Mogli bi trgovati. Brzo bi se obogatio. Zašto priča sve o Kosovu? Što spominje cara Lazu? Čemu ta jadikovka o onom što je davno prošlo? Zar ne vidi da se neki čudan svetac napravio?
A narod, tamo dole, u donjem Sremu i Slavoniji, pita za cara Lazu. Ne ume trgovati, ali ume mreti. Svi su oni, kaže, mučenici, ali neće da postanu kupeci budimski.
Ali da neko postane viđen, slavan, poštovan, zato, što je, celog svog života, prodavao sveće, ukrašene likom, cara Lazara, od voska, tom se oficiru, to, činilo ne samo ludo, nego i sramota.
Kazaće mu kad ostanu sami. Prema mišljenju Božiča, bio je došao kraj njima, oficirima, koji su ruku cara Lazara u Srem preneli. Sad je carstvo komersanata serbskih i u Vijeni. On se ne meša među njih.
Gospodin Nikolaj Černjev, premijer‑sekretar, ne može više oka da, zbog njih, sklopi. Počeo je da sanja Murata i cara Lazara, na Kosovu. To su već čuli. Nego, neka mu kapetan kaže, iskreno, šta je, njega, nateralo da ide.
Samo da znaju, ako osramote cara Lazu, koji je za sve nas položio život svoj, na Kosovu, on će ih vratiti u komandu, pa će zagatiti redut, gde se
Odnekuda se bio rasprostro glas da u Rosiju nose ruku cara Lazara, koji je, za sve nas, dao glavu, na Kosovu, pa su serbski komersanti u Budimu rešili da Šterbu finansiraju.
Ispod Pešte, pre nego što je skrenuo ka Tokaju, Šterba je ugošćen carski, iako ruku cara Lazara nije imao. Dobio je na poklon čadore za svoje ljude, koji su uživali u tim pokrovcima, što ne propuštaju kišu.
Gnjavatori – koji su bili stihotvorci – himne su o Petru pisali. U crkvama su cara rosijskog, uz Boga, pominjali. Nisu znali da Petar Veliki, za to vreme, kao neki gorostas, drveni, oboleo, sa naočarima
Za Pavla Isakoviča, gubitak konjice, njihovih zastava, crkava, ukrepljenih mesta, bili su kao ponovno usekovanje cara Lazara. Silazak sa konja, u pehotu. Propast!
Teodosije - ŽITIJA
volova i uzimanja neveste odrekli slatke večere i besmrtne hrane, pa su nedostojnima izabranoga zvanja i veselja nebeskog cara Hrista s pravom nazvani.
suzama, govoraše: — Ovaj je mladić, deco, Božji učenik, a obrazom monaštva je jedan naš brat, a sin je blagočastivoga cara srpskog.
smo kroz tebe zasijali, i postavši blagonaročiti, bili smo svetodršci, a sada s tobom i mi vojujemo u vojsci nebeskog cara, i ništa nas od tebe neće razlučiti.
Nasadiše mnoge vinograde, i trpezariju raširiše I oslikaše, i metohije izmoli še od cara Aleksija, koji je tada upravljao skiptrom grčkim, i priložiše Vatopedu.
Bogomudri Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu
manastir Vatoped, kaza igumanu i svoj bratiji da je car ispunio njihovu molbu, i svi blagodarivši Boga veličahu spasenje cara, i svetoga što se trudio blagosiljahu.
A on izvesti oca o carevu pozdravu i dade mu pismo, a s njim donese i zlato dano mu od cara, i reče da im je car darovao Hilandar sa svakim nasledstvom i utvrđenjem carskim.
prepodobni Simeon dozva igumana i bratiju i predade im zapovest carevu, i manastir Hilandar priložiše Vatopedu, i od cara darovano zlato predadoše igumanu i bratiji ia službu manastiru.
Koji god srušeni manastir u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi od cara dan, bilo drugi, gde god hoćete.
Ako hoćemo da ih imamo prema nama kao ppijatelje, manastir Hilandar, koji oni isprosivši od cara nama dadoše, mi ćemo opet njima dati i tako će zbog ovoga sa nama ljybav zadržati.
caru Aleksiju o utvrđenju manastira, da ga nazove carskim manastirom, te da njime ne vlada ni prot niti ko drugi osim cara. Prepodobni pak došavši u carstvujući grad, bio je s velikom ljubavlju primljen od cara.
Prepodobni pak došavši u carstvujući grad, bio je s velikom ljubavlju primljen od cara. I ppetekavši zapita ga car: — Da li je još živ sveti starac, otac tvoj?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ipak, postupno obuze neko visoko osećanje sve kosovske Srbe, obnoviše manastir i uzeše čuvati telo svoga poslednjeg cara. Posle su tobožnje Uroševe kosti „same pošle“ u manastir Jazak u Frušku goru, 1705. god.
Probisvet Šćepan Mali je sticajem povoljnih i mističnih prilika uspeo da ga u Crnoj Gori smatraju kao ruskog cara Petra III i da vlada Crnom Gorom nekoliko godina. U ovu vrstu spada i to, što se pred katastrofu 1813. god.
„Ko je stariji, stariji je, a opet carevi smo svi.“ Uzeli su razbrijavati bradu „po vojnički“, po ugledu na cara. Više od svega u životu cenili su „previšnja odlikovanja“, „svijetloga cara“, to što su svi „carski sinovi“, i, što je
Više od svega u životu cenili su „previšnja odlikovanja“, „svijetloga cara“, to što su svi „carski sinovi“, i, što je začudo kod ovih osetljivih Dinaraca, ostajali su pri tome i onda kad im je
Docnije je srpska država zavladala ovim istim oblastima, naročito za vlade kralja Milutina i cara Dušana, krajem XIII i početkom XIV veka.
podigli vladaoci iz dinastije Nemanjića: Lesnovski manastir južno od Kratova, koji je podigao Oliver, veliki vlastelin cara Dušana; nagoričanske crkve kod Kumanova, manastir Treskavac kod Prilepa, itd.
Bogišić). Najpotpuniji i najoriginalniji je „zakonik“ Stefana Dušana, cara srpskog, donesen najpre na velikom saboru srpske vlastele i sveštenstva u Skoplju 1349.
U njoj su Prizren, prestonica cara Dušana, Priština i Paun-Polje, prestonica kralja Milutina, Novo Brdo, najznatnije rudarsko središte srednjovekovne srpske
Na njoj je Miloš Vojinović, sestrić cara Dušana, napasao svoja stada. Po narodnoj skasci u njoj spava Kraljević Marko, koji će se probuditi kada vaskrsne srpsko
Kantakuzen je zabeležio, da su se oko Bera naselile mnoge hiljade Rašana za vreme vlade srpskoga cara Dušana. Južnomakedonski varijetet predstavlja, dakle, uglavnom pasivnu oblast, koja je primila više stanovništva nego
Stariji ljudi znaju za kosovsku pogibiju i za „cara Lazara“ i o službama (slavama) Još se pevaju pesme kojima se slavi ovo doba.
Ali imaju u Podgoru manastir Lešak, o kome pričaju da je zadužbina „cara Lazara“. Dalje ima u pomenutoj Derventi Vardarevoj (u hataru sela Rogačeva) Savin kamen, oko koga Vardar nečujno i
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ti, besna, šašava mačko! — okrenuo sam se na stomak i počeo da buljim u pesak kao da brojim dukate cara Radovana. Rašida je stajala iznad mene.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Kako? — Ja bi’ ga pustio nek dođe sa velikom vojskom, a ja bi’ na njega sa malom. Cara bi’ molio najpre da opet dâ praviti sijaset crni’ banaka, pa bi te opet pretvorio u talire i dukate.
se, dogoditi de Sovjeski, Sobjeski — Jan Sobjeski, poljski vojskovođa i kralj (1674—1695), kao saveznik austriskog cara Leopolda I pobednik nad Turcima kod Beča 1673 godine. soliter (fr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U katolicizmu. I kakvi misle da budu oni vojnici, kad su šizmatici u očima cara svoga? Zar hoće da na sebe natovare patnju, kojoj nikad kraja biti neće, seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu
toliko hteo darovati za zidanje patrijarhove crkve, toliko i toliko za zvona, toliko i toliko za sliku blaženopočivšeg cara Uroša Nejakog, toliko i toliko za opravku manastira i, najposle, toliko i toliko za patrijarhove monahe.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O POKLISARU Poklisar koji hita caru iz zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac, Latin ili Sloven.
odbegli rob, bio od Srba, Grka ili Arbanasa, iz moćne Vizantije, ili bilo koga kraja, potraži utočište na dvoru cara, da rob takav u sva doba pod njegovim krovom nađe spasa; i najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama
mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.
Kao između planeta i zvezda pratilja, zna se između podanika i cara koliko je milja, i kojom stazom ko ići mora da ne dođe do sudara.
O VOJNIKU Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu
Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara, tri nedelje da se odmara, da se ne odziva i ako ga zovu da se sudi, ili ako iguman po njega poruči; da ga vreme na
Za čas dana kad budu ostavljeni samima sebi, kada sve ovoga sveta, i prijateljstvo kakvoga cara, i zamke kakvoga kneza i dužda, robovanja kod hana Nogaja, bitka kod Lima i Velbužda, krv ljudska što se u boju
Da se gladni čak u selu devetom koji se potucaju i prose, kad čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja u otkose, i peći za hleb zagreva junska jara.
Za sebre, sužnje pomilovane, koji su večni dužnici cara, koji prošlost kao zlu mađiju ne mogu nikad sa sebe da svuku, od kojih i zlikovci nepohvatani nadmeno se tuđe i kriju,
Za one o čija se prava ogluše svi, od kmetova pa do cara, čija kletva bude silniku teška po nekoliko teških tona, ma ne bilo duše, ma ne bilo ni boga ni demona.
PO OCU NE ZOVE Za dete kome se otac ne zna, čije ime majka ne izgovara, ni pred licem sina, ni sveštenika, ni licem cara, za otroka koji za ocem čezne i kada stasa do vojnika.
bez koplja i bez noža naleću na perne buzdovane, za nepokorne koji drumove carske oru, koji u razgovoru sateruju cara do duvara.
Matavulj, Simo - USKOK
Na njoj je lik ruskog cara Petra I, a što naokolo piše ne mogu sve razabrati, samo ima riječ „Crnogorci“. Puro mu objasni: — To je jedna od
Pa bio sam s carem Šćepanom i ovđe na Njegušima, u kući guvernadura Joka Stankova. Poslije, kad zbog njega, zbog cara Šćepana, udariše na nas tri vojske: bosanski vezir Sulejman-paša od Nikšića, rumeliski beglerbeg od Podgorice i
Kad je knjaz Dolgoruki dolazio da svrgne Šćepana, pa ga priznao za cara, mniš li da je jedanput sa mnom zborio? Pa mletačka gospoda, pa poslije onaj ćesarski đeneral Vukasović, pa ko zna
— Opsada je tako trajala četiri-pet dana, i u tome se proču da je volja cara Aleksandra da preda Boku ćesarovcima, a oni da će je predati Francuzima!
— Jad veliki — nastavi Stevo. — Bokelji otpraviše u Petrograd arhimandrita Vučetića i još trojicu, ne bi li umolili cara Aleksandra da ne ustupi Boku Francuzima, no da je pridruži Crnoj Gori!
Čuo si sinoć pominjati ime Primorca arhimandrita Vučetića, kojega su Bokelji s još trojicom slali da umoli cara da se Boka sjedini sa Crnom Gorom?
E, toga istoga arhimandrita slali su vladika i naši glavari u Rusiju, još za vrijeme cara Pavla, da odnese caru molbu da daje vladici njeku pomoć, našto je, kao što znaš, car odlučio da daje na godinu hiljadu
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ne pogodi zeca, pticu lovnu, nego cara, nasred Carigrada; u zlo ga je meso pogodio, u koleno, u srce junačko.
dok kroz selo umorno prolazi devetstoosamnaesta, odmiče sporo kroz šuštav sazreo kukuruz, jadna i sama, ( Četiri cara) sve su to jedre i čiste lirske slike, dovedene do prozračne jednostavnosti.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Svi smo mi Srblji. LEPRŠIĆ: Madžari prevarili cara i prisvojili svu vlast sebi. Sad je vreme da im otmemo i oteramo i u Tunguziju. GAVRILOVIĆ: Mi nji?
SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati. ŠERBULIĆ: Kaže da se jedno prošenije na cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije vojvodina.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
naučne istorije dokazala su da on nije bio potomak Brankovića, da je bio »samozvanac«, neka vrsta Dimitrija Lažnog, cara Jovana i Šćepana Malog, i da su njegove povelje čist falsifikat.
Velike pobede i sjajna vladavina Petra Velikog, — »cara moskovskog«, koga narodna pesma počinje veličati, »samodržca vsem pravoslavnim«, »cara našega«, kako vele srpski zapisi
vladavina Petra Velikog, — »cara moskovskog«, koga narodna pesma počinje veličati, »samodržca vsem pravoslavnim«, »cara našega«, kako vele srpski zapisi iz toga doba — našle su velika odjeka među Srbima i probudile im velike nade.
uvodi građanski brak i dopušta razvod braka. Sav taj veliki rad cara i reformatora, taj pokušaj ostvarenja tolikih smelih reforama i izvođenja tolikih modernih ideja, vređanje tolikih
I zato su Srbi u Ugarskoj pomagali cara, i zato su se Srbi u Srbiji pridružili austrijskoj vojsci. Glavni srpski pisci, Dositej Obradović i Jovan Rajić,
32 BIBLIOGRAFIJA. — Glavni književni rad Dositeja Obradovića pada u doba od 1783. do 1790, dakle za doba vlade cara Josifa II.
neposrednog praktičnog značaja za vreme vlade Josifa II, kada su se ozgo podržavale i izvodile; za doba reakcije posle cara reformatora one su izgubile od svoje aktualnosti, ali su ipak ostale toliko u snazi da u srpskome društvu u Ugarskoj
Jedna oda proslavlja cara Josifa II, koji »sueverstva mnoga... iztrebi iz ljudej«.* Glavno književno delo Vezilića jeste spev Kratkoe napisanïe ω
1736. godine đaci »Latinske škole« u Karlovcima igrali su tragediju svoga učitelja Emanuila Kozačinskog o smrti cara Uroša, koju je docnije preradio i izdao Jovan Rajić. 1787.
Karađorđu67 (1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci, »žalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara Miіaila, »žalosno pozorije u pet delova« (Beograd, 1866), pored toga poviše prigodnih inscenacija.
težnjom za istinom«, obara mnoge i mnoge ukorenjene i drage tradicije, legende o večitoj slobodi Crne Gore, o smrti cara Uroša, o izdaji Vuka Brankovića na Kosovu, o autentičnosti despota Đorđa Brankovića Hebskog.
Vladimir Dukljanin, Vojislav Travunjanin, Veliki župan Vlastimir, Mutimir i braća mu, Rastko, Kralj Dragutin, Smrt cara Lazara, Zaboravljeni Obilići, itd.). On u prozi opeva i veliča herojsku prošlost, staru slavu i viteštvo srpsko.
Sremac, Stevan - PROZA
Spomenuo je posle i sjajnu krunu Dušanovu i Carigrad, i junačkoga Miloša Obilića, mučenika cara Lazara i prokletoga Vuka Brankovića, a završio je svoju malo podužu izjavu tim: da će i on svojim slabim silama raditi
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nije baš sigurno da nije zgodio i u boljševike, koji su upljeskali svoga cara i u crkve konje uveli. Gonetalo se tako i naklapalo, ispitivani ljudi po selu i tražen slikar bradonja, koji se nekud
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I
U KAO A DRUGA IZ KALA 158 NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA
Kad oni iziđu pred cara, car zapita najmlađeg carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti
Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako
stane pitati sestru svoju ko je njen čoek za koga se ona udala, a ona mu odgovori: — Ja sam se — veli — udala za cara zmajskog, i moj je čoek zmaj, nego, brate, da te dobro sakrijem, jer moj čoek veli da bi svoje šure isjekao kad bi ih
Pa tako i učini: brata i konja mu sakrije. Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad eto ti zmajskog cara! Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista!
Kad car čuje, on poviče: — Dajte ga. Kad šuraka sestra dovede pred cara, car skoči, ruke šire, u lica se ljube: — Dobro došao, šurače! — Bolje tebe našao, zete. — Gdje si? — Evo me.
A ona mu odgovori: — Ja sam se udala za cara sokolovskog, i on će doveče doći; nego da te dobro đegod sakrijem, jer on braći mojoj preti.
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.
Onda tri cara stanu svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s
Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide.
Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide. A on se oseče na cara govoreći, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga ko je, otkuda je i kuda ide.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara. JEVREM: Pak si i nju kinjio, dok nije umrla. MAKSIM: Ti se u moje poslove ne mešaj.
VUČKO: Teator. STANIJA: Što je to teator? VUČKO: Igradu kako je kći kneza Lazara pošla za turska cara. Tu sam već bio. E, kad poginu onaj starac, baš sum se smejao. STANIJA: Kako bi se smejao, kad drugi gine?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Anino bekstvo iz rođene joj kuće i vrlo neobičan susret sa lažnim slikarom Mišelinom u ekspres-restoranu kod „Ruskog cara“.
Najzad, pošto sam pala s nogu od bazanja, dovučem se nekako do „Ruskog cara“. Sada je to ekspres-restoran i zove se „Zagreb“, ali meni je nekako poetičnije — „Ruski car!
Tako nekako ... Momak je nastavljao da me šarmira: — Ruska salata kod „Ruskog cara“ — čist pleonazam! Hoćeš pola, a?
Ciganliji o bežanju preko crte kad se gosn Sule seti nekog finog tipa koji je odmah posle rata visio stalno kod „Ruskog cara“ i pio kapuciner. Šta je bilo s njim?
Samo me veli, pustite da ostavim koske negde oko „Cara“, ćutaću ko zaliven. Koske? — pita ga carinik. Plastične ili keramičke? —Molim? — zgranu se naš povratnik.
Gleda Beograd — ne može sebi da dođe! Nema više ni dansinga kod „Ruskog cara“, sada je tamo, kao što znate, ekspres-restoran u kome sam upoznala Mišelina.
čaršave na prvim stranama listova, kaže onom sirotom povratniku što je došao da ostavi svoje koske negde oko „Ruskog cara“, kaže on njemu ili mu: — Izvinite, gospodine, ali ne možete unutra bez kravate!
Pa to je načisto smak sveta! — kazala je Ana piscu ove hronike jedne večeri dok su gluvari!i na ćošku kod „Ruskog cara“.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
srca davna slika glasa, što s krvnih zrnca navire da zriče, da horom lišća slavi činodejstvo kad bor je bio biljnog cara presto.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Neradeni mogu biti lasno kod velikog bogatstva i toliki mašina. Šta ćete više: u gostilnici zovomoj Kod hineskog cara sami se pilići zakolju, sami očupaju, očiste, nataknu se na ražanj, ispeku se, i donesu gostima, pak i tu jošt sami se
— „E“ — rekne ona — „reč svoju ne smem natrag da uzmem.“ S otim dozove cara... U! Kako mu je nepravo bilo! Ali nije mogo da odreče carici, i tako najedanput postane gospodin baron obršterom.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom Pekmeza cara, idemo žurno kroz neku raž u pravcu gore Debela Laž; u mene puška odlična roba, valja mi više od šuplja boba, u
Veze od priča čudesan krug, da samo ne bi zaspao drug. Raspreda Toša: „U nekog cara rađala zlatna kruška . . .“ Pa istom prenu i Žuću pita: „Šta to kraj reke šuška?“ „To vetar šapće!
Kad je počeo, ko će da pamti, i mene, bogme, sećanje vara, sagradiše ga majstori vešti u davno doba Pekmeza cara. Sad je umoran kako i ne bi, i njemu malko dremnuti treba, izamljeo je raznoga žita visoko brdo, do sama neba.
Čitavog parka čuvar i glava to ti je glavom ujkica Sava. On čuva lava, zverinjeg cara, iz koga blista kraljevski zračak a ipak ujka s osmehom tvrdi: „Ovo je samo veliki mačak!
Kad nema vrelog afričkog sunca, ovde ga griju ugljem iz Kreke. I tu se ujka marljivo stara i loži vatru za smrzlog cara. Kamila plovi, pustinjska laća, mornarsku glavu visoko drži.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Drugiput siromah postadoh sluga lukav: u nedelju nasred crkve samoga cara zaklah i bacih ga niz liticu grada. U jednom se životu rodih zver i bes je iz mene kipeo kao iz svetitelja miro,
Vizant jedva da je imao boljeg cara. IZVIDNIK Šubare se klate i zvona biju, zažarene oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz
najgoreg, pa posle kažu: beše to brat pravedni i veliko se pitanje pravi zašto ga kaznih, samo da ja izgubim milost cara! Jereticima se ide naruku i to mrtvim, a za mene ostaju spletke dvorske i teške grdnje s neba!
KOSOVO Sad je to priča u gradu budala, a tad su poginula cara dva! Za večeru sedoše junaci bez glava, a neman se hranila s morskog dna.
Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva! Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna?
živima petao na njemu vidi krestu jagnje — čelo bojno orao zna daje to kljun neoboriv z a zmiju je to pobeda zmijskog cara za čoveka — preterana obećanja i velika neporočna vest koju ne može da sanja ni da shvati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— To je baš dobro, i podrži, Bože, još malo ovako. Jer ovo je naše domaće blato koje mi gazimo još od cara Lazara. A tek kako je njima, koji dolaze ovamo sa bečke kaldrme. Razdanilo se kada smo krenuli u jednu oranicu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 103. Prele su prelje s večera. Koja je više naprela? Majkina Ruža najviše; Stigla je vala do cara, Posla joj care povesmo: “Naj tebi, Ružo, povesmo, Opredi meni šatore, Što od tog tebi ostane, Opredi sebi
Na mojoj ruci spavala!“ Mudrija Ruža od cara; Poslala caru srdačku: “Naj tebi, care, srdačku, Načini meni stan od nje, Što od tog tebi preteče, Načini sebi
“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare! Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli
Pišti majka i danju i noću I proklinje cara i dvorane: Što uzeše nejakog Jovana, Što uzeše, majku prevariše, Uzeše ga, pa ga pogubiše. 242.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu mom. Dao je njinoj duši oproštaj guslara seljački poj.
Psuju. Najzad mi jedna stara žena kaže o čemu se radi i ja dozvoljavam da mi skinu kapu i odseku monogram cara Karla, toržestveno.
nesigurna i da sam siromah, on mi podvikuje: da ne tražim možda da mi se izdaje plata, ili da me prime pravo u puk cara Dušana? Ja onda sedim i ćutim, u Zagrebu, po kafanama, još nekoliko dana, i posmatram kako svet prolazi pored prozora.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ljudi, podanici njegovi, mnogo su se bojali svoga cara. On je ubijao koga je hteo i ostavljao u životu koga je hteo. Niko mu se nije smeo protiViti, I narod je drhtao od
Narod zaboravi cara, kao da ga i nema. Car se zbuni i zabrinu. Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I pri svem tom da ga ne zapitaše o Kiru — ko zna šta bi bilo. Pa i tu nije mogao da se seti onoga vavilonskog cara, što ga je Kir pobedio i pogubio... Jest, tada je imao sreće; dobio je najlakše pitanje.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
šešir sa jednim grdnim obodom (metar, vele, da ima u prečniku), kao što malaju na kontrafama one što su meksikanskog cara Maksimilijana streljali.
I još jedna, opet žalosna slika, kako streljaju meksikanskog cara Maksimilijana, a on gleda u medaljon i veli: O, jadna moja Šarlota!
pogađaju u »kaiš« ili naposletku batale i to pa gledaju i blenu u kontrafe po kavani; gledaju bog zna koji put smrt cara Maksimilijana.
A Provir sedi do njega pa jednako lomi palidrvca, i njemu dugo vreme. I taman Provir diže ruku i pokaza na sliku Smrt cara Maksimilijana i htede da zine i da zapita učitelja zašto se šokački popovi briju a ne nose bradu kao naši, — a utom
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Život Krste Pepe zato je prepun bola... Sam, u kamenoj kući, on ne zna za drugarstvo. Gledajte ga: liči na cara bez prestola Kome su varvari oteli dečje carstvo.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
polučiši: ostaviti tljenu visotu zemaljnago gospodstvija i obagriti se krviju svojeju i savakupiti se sa voji nebesnago cara. Temže i dve želajeme polučil jesi: i zmija ubil jesi i mučenija venac vasprijel jesi ot Boga.
da ostaviš propadljivu visotu zemaljskog gospodstva i da se obagriš krvlju svojom i sjediniš sa vojnicima nebeskog cara. I tako dve želje postigao jesi: i zmiju ubio jesi i mučenja venac primio jesi od Boga.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Već je u krv ona prekupata stoput tvoju, a stotinu našu! Viđi posla cara opakoga, koga đavo o svačemu uči: „Crnu Goru pokorit ne mogu ma nikako da je sasvim moja; s njima treba ovako raditi...
pismo od riječi do riječi) „Selim vezir, rob roba svečeva, sluga brata sunca svijetskoga, a poslanik od sve zemlje cara. Na znanje vi, glavari s vladikom!
Da mi se je pomamiti, sestri crnoj, da te kako zaboravim, kukavica, e prezgodna glava bješe, mladi brate! Da uz cara sjedijaše, mudra glavo, šćaše carev vezir biti, sestri tužnoj; da kod kralja sjedijaše, moj mladiko, đeneral mu šćaše
Pandurović, Sima - PESME
Dok se diže para Iz prosute krvi, dalje ćemo ići; Vodiće nas senka velikoga Cara, Polumesec dok se ne sruši u krvi, Il’ dok ne padnemo — poslednji i prvi!
Imajući ruku svemoćnoga Cara I otmenu dušu svoje tužne majke, On je bio junak legende i bajke, Bogodani vitez bez mane i straha.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Brzo se pribra i sjeti se svega. Na Vaterlu, sila — brojna sila, savlada velikoga cara i njegovu hrabru vojsku. Među mnoštvom ranjenijeh zarobljenika, Njemci povedoše i Jana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gde je tanko tu se i kida. — Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka. — Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebi na sreću.
Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga. Puče puška u sred Senja grada, Ubi cara u sred Carigrada! U zlo ga je mjesto pogodilo: Pod koljeno u srce junačko; Na nozdrve bubreg izgonilo; Tuj pogibe,
(Guma za brisanje traga pisaljke) 133 — Četir uha, dva trbuha? (Jastuk za spavanje) 134 — Škljocnu škljockara, Ču se do cara; Car se prepade, u goru upade, Za njim carica: — „Ne boj se, care, Zemlja se trese, Vojske se kupi — Dobro će
(Drvo) 205 — Crveno, maleno, cara od konja skida? (Jagoda) 5 (PRIRODNE POJAVE) 206 — Bijele pčele na zemlji sjele? (Snežne pahuljice) 207 — Bije te, a
Sad ulaze tri cara istočna jedan za drugim, svak sa svojim darom: Gašpar se pokloni — i prinese Isusu na dar zlato; tako i Valtazar — i
IROD (ljutito): Kakav se to novi car rodio?! Ja sam car Irod, četvorovlasnik, i nema cara preko mene. Sva zemlja neka drhće od straha moga! (lupi nogom o zemlju).
IROD (tiše): Idite, dakle, i raspitajte za tog novorođenog cara, i kad ga nađete i poklonite se, dođite i javite mi da i ja idem da mu se poklonim.
Bogme, tu se iskupiše svi rzusi, najbolji Vrancuzi (Pokazuje rukom prvo na jednoga cara): Romi-aga iz Starih Paraga, (na drugog): Ćoravi Nića iz RacMiletića, (na trećeg): Egavi Toša iz Divoša, (na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
90 22. KOPANjE BLAGA. 91 23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE. 92 24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA. 94 25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. 95 26. ČUDNOVATA TICA. 97 27. CRNO JAGNjE. 99 28. CAREVA KĆI OVCA. 101 29. TRI JEGULjE. 103 30.
114 35. OPET MAĆEHA I PASTORKA. 116 36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. 118 37. ZLA ŽENA. 120 38. DIVLjAN. 122 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. 124 40. CAR DUKLjAN. 125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. 126 42.
iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i popovi i kaluđeri, da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići, doklegođ ti
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu, kako je i ovoga
Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu, kako je i ovoga cara kći bila tako bolesna, pa je izliječio nekakav ljekar, koji je sad njegov zet.
Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom
“ Pa im onda kaže, ko je on, i kako je tu došao; a ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i
Pet braće putem idu, a pet pod plastom stoje; koji putem idu, nijesu pokisli, a oni pod plastom pokisli. 83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan. 84.
95. Pun breg bubrega. 96. Pun do iverja. 97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara. 98. Pušta šticu u more, a štica trakove, a trakovi cvjetove, a cvjetovi tumbeke; to se čulo u Mletke. 99.
crven ti sam ja. 146. Crna kera za sobom belo crevo vuče. 147. Crn bika sve selo svika. 148. Crno maleno vazdan cara vara. 149. Crno maleno kuću čuva. 150. Crno maleno na putu živa mesa čeka. 151.
Po ovome pravilu muške su pripovijetke u ovoj knjižici po broju ove: 25. (Djevojka cara nadmudrila), 41. (Đevojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna | gobela u kao a druga iz kala), 44. (Laž za opkladu), 45.
(Prava se muka ne da sakriti), 8. (Aždaja i carev sin), 14. (Ko manje ište više mu se daje) i 39. (U cara Trojana kozje uši) pripovijedao mi je i pisao 1829 godine u Zemunskome lazaretu Grujo Mehandžijć iz Sentomaša*); 16.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Poželevši da za vas nađe mesto spasenja, isprosi u cara mesto ovo pusto i uze mene grešnog iz Vatopeda, i na mestu ovom nastanivši se, provede nešto malo vremena sa mnom, a
A drugi se znamenuju od cara. Ja smerni razumeh trošak manastirski u zlatu, i u konjima, i u trudu i u putu, i umolih blagoverne one careve kako ne
ridanjem i suzama; a Božijom voljom izabra blagorodnog i ljubljenog sina, Stefana Nemanju, zeta blagovenčanog kir Aleksija, cara grčkog, ovoga predade im govoreći: „Ovoga imajte umesto mene, koren dobri koji je izišao iz utrobe moje, i njega
,Boga bojte se, cara poštujte', (І Petr. 2, 17) crkve prosvećujući, da i one prosvete vas, episkope slušajući, jereje u čast imajući i
I izmoli u cara kir Alekse, prijatelja svoga, mesto pusto za ustrojenje manastira u Svetoj Gori. I uze mene grešnog iz Vatopeda u mesto
Stanković, Borisav - JOVČA
! JOVČA Pa, zar vas je ko dirao? VLADIKA A, ne. Ko sme? Još kada se čulo da si bio u Stambolu, i tamo kod samoga cara... A zar moga, Jovča, kod samoga cara i kod vezira da odeš? JOVČA Ta, morao sam. A da se može uvek, to ti već znaš.
Ko sme? Još kada se čulo da si bio u Stambolu, i tamo kod samoga cara... A zar moga, Jovča, kod samoga cara i kod vezira da odeš? JOVČA Ta, morao sam. A da se može uvek, to ti već znaš. Samo nekoliko kesa, i sve se može.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Koliko li je bogougodna kratka molitva vernoga soldata koji ide za otečestvo svoje i za cara svoga krv svoju proliti!
Ali kad vidimo pravednoga Aristida, koji je sve bogatstvo pobeždenoga i prognatoga persijskoga cara u ruku imao i najslavnijim u svoje vreme na svetu vladenijem upravljao, da siromah umire i da se nejma s čim po svom
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
ZEMLjA VETROVA U vreme kada je zemlja bila još mlada, a oblaci se tek rađali, dva moćna cara utrkivala su se ko će biti bogatiji i jači, ko imati ono što onaj drugi nema, ko biti car careva! — Ja sam car careva!
Sirote princeze! Podanici su ih u potaji zvali Knedlice, caricu Knedla, a cara Njuškalo! Ali to do carskih ušiju nije dopiralo. Živeli bi oni srećno i zadovoljno da nije bilo Ferfelina. Šta taj smera?
Ko zna koliko su putovali? Već se u krpe pretvorio ogrtač cara Ferfelina, izlizale caričine papuče, natekle noge jadnih princeza. Šta tek da se kaže o dvoranima?
Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora bio slađi.
Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli. S vremenom priča o srebrnim orasima pođe po svetu, pa stiže i do cara Zemlje Bisernih Čaplji?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nekada, u staro vreme, tako se nazivala ona četvrt Beograda ispod današnje Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima, Grcima, Jevrejima.
A onda, kad se pređe ugao Sedmog jula i stigne do Ulice cara Uroša, gde zaokreću autobusi, odjednom pukne širina, nagrnu prostori, ulica se račva u nanose svetlosti i, sjajnim
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take bule U cara, K'o što ima lulu, K'o što ima bulu Selim-beg. Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost.
Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost. „Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja. Silno j' srce steg'o, Pa zamišljen leg'o Na dušek.
Groblje j' spomen doba sviju; Groblje, knjige što se štiju; Povesnica svih zemalja, Starostavnik cara, kralja, I čitulja viših slika, Izabranika, mučenika, Od početka pamtiveka; Sve j' to groblje Al' je i kolevka.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Navrh gore tron se gordi visi i palata prevječnoga cara; vječnosti je ovde kolijevka: ovde se je ona okrunila svetom rukom velikoga tvorca, odavde je hitro polećela na
Nepravda je Satanine duše zla šar crni u vozduh izvela: ad se zove, zlosti mučilište, zloga cara mračno vladjenije.
Stiks je carstvo zločestiva cara sa svojijem kipećim volnama i smolnijem smradnijem plamenom, s ledovima, s užasnim mrazima devetstručnim okružio
Otpadnici neba, ustrašeni, pred blaženom pobjegoše vojskom s krikovima strave i hulenja. Prenesretnja vojska mrake cara mrzak li je oblik polučila po pravednoj nad njome razrazi: crna lica, roge i repove, mnogima se rasklopila usta, a
VI Po pobjedi strašnoj nad Satanom veliko se sobranije steče u palatu cara prevječnoga: arhangeli prvoprestolnici i premnoge hiljade sjajnijeh heruvimah i pak serafimah blagodare tvorcu
črez judol plačevnu smrtni okov tegotnoga ropstva, mog zakona posljedovatelji vraćaju se u prvo blaženstvo; a zakona cara zločestoga u ad idu sl'jepi priverženci u mrakama vječnog ridanija.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
učeni gospodine, vidim pred sobom, tako videh u Veneciji kako papa Aleksandar na stepenicama Markove crkve očekuje cara Fridriha Barbarosu da ga onde pozdravi.
„Takvog neće više svet videti“. Kad to reče, Gerardo se zamisli, utonu u svoje uspomene i poče da mi priča. „Videh cara prvi put u životu kad učini svoj prvi pohod u Italiju; ubrzo iza toga postadoh njegov lični lekar i astrolog.
Ostavih svoju otadžbinu, odrekoh se sjajne karijere koju mi je širom otvorila blagonaklonost velikoga cara i dođoh u teskobu ovog manastira“. Dok mi tako Gerardo pričaše svoju istoriju, ne odvajah očiju od njega.
“ „Evo šta. Priznajem da sam u svojim mladim godinama težio za častima i priznanjem. Pod okriljem velikoga cara nađoh i jedno i drugo, ali kad zamenih njegov blistavi dvor sa ovom tamnom ćelijom i ovde saznadoh šta su to veliki
Kopernik stiže do anđeoskog mosta što ga je sazidao Hadrijan i nađe se pred ogromnim nadgrobnim spomenikom tog rimskog cara. Lišen svoje nekadanje mermerne oplate i svog figurativnog ukrasa, taj razgolićeni džin zadivi ga samo svojom veličinom.
crkve Svetog Petra, položeni od pape Nikole V, a na mestu gde se nekad nalazila starohrišćanska bazilika, sazidana od cara Konstantina. Pored te otpočete nove crkve stajala je već dovršena vatikanska palata, sazidana od onog velikog pape.
Vojska generalisimusa Tilija, koji je zapovedao armijama cara i katoličke lige, beše vrlo šarena, u njoj je bilo, kako nas Gerike obaveštava, Mađara, Hrvata, Hajduka, Španjolaca,
Jedan lepi bakrorez pokazuje mi jasno i tačno kako je Beč izgledao u doba cara Ferdinanda III. Na njemu je pretstavljen Beč, gledan iz ptičije perspektive, sa svima svojim pijacama i ulicama, sa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ni značajni, donekle preteći i vanredno sačinjen telegram ruskoga cara, upućen vladarima balkanskim da rat spreči, nije imao očekivanog dejstva.
Sad ne mogu, star sam. Ima samo od svadbe pedeset godina. Dolaze mi ljudi i pričaju da je vojska srpskoga cara dobra, plemenita. Novi car, da ga Alah poživi, umiriće nam krv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
TRS 73 TRI JEGULjE 82 ZLATORUNI OVAN 85 CAREV ZET I KRILATA BABA 90 CAREV SIN I OŠTAR DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA
MAČAKA I MIŠA 221 KRAVA I VO 222 LAŽ ZA OPKLADU 223 JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ KALA 226 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 228 KRALj I ČOBANIN 231 KO JE ČOVJEKU NAJVEĆI DUŠMANIN 236 BEKRI-MUJO 239 BOŠNjO U STAMBOLU 241 DVA
— Zapovijedam da mi na toj i toj meraji načinite saraj kao što je u cara, a u saraj namješaj kao što je u cara, pa kada sve bude gotovo, da mene i mater tamo preselite.
— Zapovijedam da mi na toj i toj meraji načinite saraj kao što je u cara, a u saraj namješaj kao što je u cara, pa kada sve bude gotovo, da mene i mater tamo preselite.
Nije šala, brate, vještica i njezina sila, nalet je bio od nas i naše kuće! Ona ti tako leti, dok doletiše kod cara, te mu baka preteslimi kćer i uze bakšiš. Kad se siromašak probudi, zovnu ženu. Jest, ali nje nema.
Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi. Kad on opazi cara i dželate, brže-bolje prikresa pa prsten k vatri: Apapi iskočiše, a on naredi te njegova četiri dželata spram carska dva
opet dugo putujući, srete jednoga čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara? Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
Carica obenđeluči cara i dopusti joj prenoćiti s njime. Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s
Carica pristane i na to, pa cara opet obenđeluči, i tako se car opet zanese i ne čuje kad ona stane vikati: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu
Kad oni iziđu pred cara, car zapita najmlađega carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti
Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! Utom kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — 3ašto tako učini?
stane pitati sestru svoju ko je njen čoek za koga se ona udala, a ona mu odgovori: — Ja sam se — veli — udala za cara zmajskog, i moj je čoek zmaj, nego, brate, da te dobro sakrijem, jer moj čoek veli da bi svoje šure isjekao kad bi ih
Petković, Vladislav Dis - PESME
REČI 109 PRVA PESMA 110 TREĆA PESMA 112 SEDMA PESMA 114 GLAD MIRA 116 SAN 118 MOŽDA SPAVA 119 MI ČEKAMO CARA 122 VELIKI DANI 123 MI ČEKAMO CARA 124 17. SEPTEMBAR 1912.
PESMA 112 SEDMA PESMA 114 GLAD MIRA 116 SAN 118 MOŽDA SPAVA 119 MI ČEKAMO CARA 122 VELIKI DANI 123 MI ČEKAMO CARA 124 17. SEPTEMBAR 1912.
Možda spava sa očima izvan svakog zla. MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj devojke, Osmeh dece svoje i
Možda spava sa očima izvan svakog zla. MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj devojke, Osmeh dece svoje i san što ih ljuška, I veru u
I gle! svi grobovi ispratiše žive! Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17. SEPTEMBAR 1912.
” KRVAVI DANI ISPOD ZVEZDE SREĆE Pozvaše nas u rat svi grobovi stari, I zavetna mis'o, i božija volja, Duh velikog cara, opali oltari, Jauk sa Vardara i Kosova polja.
Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu. Jer kao slava i užas traži talase. Sem Cara izbrani narod propašće, zna se.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tako su Srbi iz austrijske Vojne granice branili caricu Mariju Tereziju od Fridriha Velikog, branili su cara Franju od Napoleona, branili su cara Ferdinanda od pobunjenih Mađara 1848. i 1849. godine, a godine 1859. i 1866.
Vojne granice branili caricu Mariju Tereziju od Fridriha Velikog, branili su cara Franju od Napoleona, branili su cara Ferdinanda od pobunjenih Mađara 1848. i 1849. godine, a godine 1859. i 1866. branili su Austriju od Italije.
Ta je slika visila pored ikone, slike našeg sveca. Sa druge strane ikone bila je slika ruskog cara, koji je tih godina oslobodio ruske kmetove.
Posle 1869. godine nije bilo više slike austrijskog cara! Srpske junačke pesme koje je recitovao Baba Batikin veličale su legendarnog narodnog junaka Kraljevića Marka, snažnog
garantovala graničarima Vojne granice tu slobodu, a za uzvrat oni su uvek morali biti spremni da ratuju za austrijskog cara na svim bojištima. Vernost caru bila je osnovna vrlina graničara, jača od divljenja prema Garibaldiju 1866.
Mi preziremo čoveka koji se ne drži svoje reči.” To je bio razlog što u kući moga oca nije više bilo slike cara Austrije posle 1869. godine.
godine. Kada se i danas setim onih dana, osećam kao što sam uvek osećao, da je ovaj izdajnički potez austrijskog cara iz 1869. godine početak kraja austrijske carevine.
Klicali smo do promuklosti kad god bi Miletić u svom vatrenom govoru optuživao cara za nezahvalnost prema graničarima, kao i prema svim Srbima u Vojvodini.
reči u vezi čitave situacije, nisam se ustručavao da u ime svih prisutnih đaka uzviknem: ”Nikada nećemo služiti vojsku cara Franje Josifa!” Na to moji drugovi odgovoriše sa ”Živeo knez Srbije!
- rekao je ovaj visoki činovnik. Nisi na divljem Balkanu, zemlji lopova. U Beču si, u prestonici njegovog veličanstva cara Austrougarske.
zajemčenih od strane cara kao nagrada za usluge koje muje činio srpski narod u toku dve stotine godina. Govorio sam osećajno, a primetio sam i
Posle Bizmarka i starog cara, on je u to vreme bio najveći čovek Nemačke imperije. Predsednik Kolumbija koledža Barnard i profesor na Kraljevskom
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
(IV ) Baš ništa me za crkve duša ne boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu mom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
To im e samo poklon od Boga i cara!... Krvavo je na duši junaku. Pre tri godine na Veliki petak osvanuo je u ovom istom manastiru po pozivu kneza i
Silovit i granovesan je Turčin bio Hamza Vukašinović. Poluodmetnut od cara kao nekadanji krajišnički dizdari, on je sa još nekoliko takvih istih ludi silnički zapovedao svekolikom Podrimom,
Držala se u grču, u poslednjem uzmahu, zahvativši zubima njive i livade gde su nekad bili stanovi nejakoga cara. I branila ih od Arnauta i spahija.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A kakva je ovo zvezda Nad jaslima što sad stade? Tri je cara tâ dovela Da s’ poklone „suncu pravde“. Toplo j’ duši pesnikovoj Pred ti jasli kad pokleči, I taj trenut — Nema
Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se
Petrović, Rastko - AFRIKA
Otvorenim očima ja motrim na sve strane uzalud ne bih li gdegod ugledao cara savane. Tipovi crnačkih koliba unekoliko su izmenjeni; krovovi su slamni, ugasitiji, šiljatiji, kao zarđali od sunca i
Dok Fonten i ja razgovaramo na verandi, dolazi u posetu Bature, sin imperatora Samari, cara iz plemena Melinke. Carstvo Samorija bilo je uistinu ogromna država čiji je prečnik u ovim krajevima iznosio preko let
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski? (gleda u Spaseniju.) Šta veliš, dušo? Ima l’ u cara i najmoćnijeg Ovako harem da je namešten?
spreman ne bude Da ove mrazne noći prevoziš — Danju se kriju kao krtice — Ubice, možda, i buntovnike Što i na samog cara ustaju!“ Pa kud ću ja?... (Glasno.) De, što da činim?
silu naslednu U svoje ruke drsko otima; Što buntovnike, posle hajduke, Koji na drumu Turke čekaju, A i na samog cara kidišu, U svome domu vešto zaklanja; — A ne može li?... Eno Dunava!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847.
Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Sluga bi rad bit gospodar, ovaj ište vlasti, A vlastelin da do cara pruža svoje strasti. Čovek hoće da je angel, angel se zlo gordi, — Da pogibnu svi lukavi s' svojima oskordi!
Za opkladu: ni u sv'jetlo serpskih cara vreme, Gdi se strasti blagorodne rvenijem streme, Od vašega veledušnje nije serce tuklo, Ni za opštu većma polzu grlo
Tibul, Del’ju, Virgil a Kesara, Prv’ za ljubvu, vtori za korist Pohvaljiv’o, i za mazdu cara, Kog je vencu novi dod’o blist.
Tvoja milost da nas štiti I ukloni neverstva tajne rove, A u zdravlje Miloša, zeta moga, Koj’ misli izdat mene, cara svoga.
„Siji mene oskorbiša, iže mlada cara ubiša, Uroša prekrasna.“ Preslavna Serbije, kto ješče smuščajet, zjelo oskorbljajet, otvješčaj na sije?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Ali i pitom — vladar ostaje! I teško onom koji pokuša Sa proždrljivom rukom mahnuti Na silnog cara žarke pustinje... JELISAVETA: Dakle — da te razdire?
tebe da se zavere, Ta mačem bih im telo vazdušno Nemilostivo donde šibao, Dokle se ne bi zemlja raspala, Da primi cara mraka večitog. ....
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samome veziru za kurban-bajram slati su ovnovi iz Reljinih torova. I nekakvu je buruntiju od cara zadobio. Zašto i krošto on nije znao, niti je htio koga pitati.
Ako i tuj ništa ne bude, odma' se vrati, pa ćemo viditi šta ćemo raditi. Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.“ — „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet, krst ti tvoj ljubim?!“ — čudim se ja, glavati gospodine.
Bože moj, Bože čudne ljepote u vašeg cara! Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše.
Š.). To vele kô piše: carska šuma. Bože moj, Bože, čudne lepote u vašeg cara! Bože moj, Bože, svakom li se danas odaje čest: carska šuma!
me, gospodine, dobro me sad pogledaj; mjerio sam se na dva carska kantara, na turskom kantaru i na kantaru ovog vašeg cara, pa ni dram manje ni dram više od dvadeset i pet oka!
Ja sam, bolan, načuknô dolje u čaršiji da se u toj školi uče djeca najvjerniji' službenika vašeg cara, koja će poslije, kad odrastu, upravljati i drmati cijelom vašom carevinom.
David: Muka je mene i razumjeti, jer sam vrlo ćoškast čojek. Čuo sam đe govore ljudi da su dvori nekakvog čivutskog cara Solomona bili na dvan'est ćoškova, a ja bi' se smio svojom djecom zakleti da na meni ima dvadeset i četiri ćoška.
Ne velim ništa, gospodine. Dobar je. Samo još da ukine trećinu, desetinu i, rećemo kaz'ti, ove globe — nikad boljeg cara! Pisarčić: Onda bi bio i vaš?
To ništ' drugo več budala! Sa šivotinja, sa jasavac nema sakon... David: A, ima, ima u vašeg cara! To smo viđali danas. Nemoj mi kvariti računa!
Bojić, Milutin - PESME
Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuk
Bleštala je svetlost i bila je jara, I gust zadah vina i znojavih uda Bio je uz ludu igru pjanog cara: Zvonio je bakar i muzika luda. Vrtom igra plamen, dršću stabla gola.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ćirilo) i Metodije, koji su odlično poznavali slovenski govor okoline svoga grada, preveli su, po naredbi vizantijskog cara Mihajla, najvažnije hrišćanske verske knjige na slovenski.
Prikazan je u punom sjaju državnog sabora koji raspravlja o jereticima, potpuno po ugledu na vizantijskog cara koji predsedava vaseljenskim saborima i daje konačnu reč u verskim polemikama.
Pisana reč nalazi podsticaj u usmenoj, tradicijskoj reči, pa tako ni patrijarh Pajsije, želeći da napiše Život cara Uroša (1642), ne čini ništa drugo nego stari hagiografski okvir ispunjava novim usmenim predanjem.
U istoriji sin najmoćnijeg srpskog oblasnog gospodara i savladara cara Uroša Nemanjića - kralja Vukašina Mrnjavčevića, Marko je postao turski vazal posle pobede Osmanlija na Marici 1371.
U okviru nemanjićkog doba, Marko se pojavljuje kao zaštitnik legitimiteta carske loze i čuvar "nejakog Uroša", sina cara Dušana.
Tako Vukašin Mrnjavčević ostaje ubica "nejakog Uroša", sina cara Dušana i prestolonaslednika srpskog carstva, a Vuk Branković - pojam izdajnika.
("Slavenoserbski magazin", 1768), pisao školske udžbenike, radove iz ekonomije, fizike, dao veliku monografiju ruskog cara Petra I.
Evropeizacija i rađanje nove književnosti Početkom 80-tih godina 18. v., u doba cara reformatora Josifa II, srpska književnost ulazi u period korenitih preobražaja.
Jakšić, Đura - PESME
U Podgoricu 1857. Gornjak je manastir, zadužbina cara Lazara, leži u najdivljem predelu pored Mlave, na granici između Homoljskog i Mlavskog sreza u Požarevačkom okružju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II).
iznikne zova, i kad su čobančići od njenih prutova načinili svirale i počeli svirati, kroz sviralu čuo se glas: »u cara Trojana kozje uši« (Sofrić, 103, misli da ova pripovetka ima etiološki karakter). Na sličan način otkrila je z.
); grančica od b. poveže se povesmom i zadene za streju; polaženik cara vatru komadom b. pošto ga daruje novcem; grančice od b. meću se na mlade voćke, a ugljen od b.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Rekao sam to Makariju. On mi je odvratio izgovorivši starozavetnu propoved judejskog cara Solomona. „Sve ima svoje doba i svaki posao pod nebom ima svoje vreme.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Predsednik odbora o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto krune, čakov ili kapa; Odbornici biće
I za vlade ove zveri, U predelu Kenterberi, Gde se lije slast i med, Živeo je abat sed. Glas njegove čudne sreće Do cara je stigô veće, I željan ga uze plam Da abata vidi sam.
“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S blagoslovom Boga mog, Sve u slavu cara svog!“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
PROPASTI ALEKSANDRISKE BIBLIOTEKE, BAŠTENSKI PLANETARIJUM 78 XVIII DUBROVNIK I PRAG GODINE 1601, NA HRADŠINU U DVORCU CARA RUDOLFA II, TIHO BRAHE I NjEGOV POMOĆNIK, SMRT TIHOVA, KEPLER I NjEGOVI ZAKONI 85 XIX JEDNA ZNAMENITA SEDNICA ENGLESKOG
Na taj volšebni način pratim turske ratove cara Leopolda i vidim kako veliki vezir Mustafa Ćuprilić zauzima Beograd. Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada.
To se desilo za vreme Cara Nebukadnezara. Tim svojim pretskazivanjem postao je Tales slavan čovek i prvi mudrac grčki.
ovakvu crkvenu svečanost, a ja je posmatrah, kao iz dvorske lože, sa počasnog mesta gde je nekad sedeo poslanik ruskog cara. Još primih posle službe čestitke svih učesnika mome krsnom imenu. U gostoljubivom domu našega poslanika svečan ručak.
XVIII DUBROVNIK I PRAG GODINE 1601, NA HRADŠINU U DVORCU CARA RUDOLFA II, TIHO BRAHE I NjEGOV POMOĆNIK, SMRT TIHOVA, KEPLER I NjEGOVI ZAKONI Dalj Baš na ovom mestu naše prepiske
To sa čim hoću sada da Vas upoznam desilo se u poznu jesen prve godine sedamnaestoga veka, a na dvoru nemačkog cara Rudolfa II, kralja Mađarske i kralja Češke, čija je prestonica bila u Pragu.
Moramo, dakle, i vremenski i prostorno, onamo, na dvor toga cara, samoživca, čudaka, poluučenjaka, astronoma i astrologa. No kako da prokrčimo put čak onamo?
One nam kazuju: onaj tanki sloj ružičaste svetlosti koji se kao kakav purpurni plašt obavio oko cara Sunca, i koji se zove naučno hromosferom, to je Sunčeva atmosfera usijanih gazova.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude... Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost.
Znam ja, kupovala sam dosta bengalskih vatri, i za cara, i za Srbu... Slušaj, sestrice. Mlada si, popravićeš se i bićeš opet lepa. I, oprosti, bićeš valjda i pametnija...
Naučio si da te car hrani i odeva, pa ne znaš šta je rad i pošto je život. Ali si izgubio kredit kod tog cara. Nema više parada i perušaka na glavi!
— Mi smo, znate, skromna činovnička kuća, ali eto ora' moj mogao bi stojati u avliji cara. — Tih godina, u ortakluku sa svojim orahom, ako ne sa alasima, Nata podiže ogradu sa druge i treće strane.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
do stene od zvezde do zvezde Vodi me iz kruga u krug SMRT CRNOGA BORBA Na spavanju mu odsekli glavu Odneli je u grad cara psa I bacili je paščadi Kada se probudi poći će po nju Sa crnom maramom u levoj I crnom ružom u desnoj ruci U susret
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se to desilo posle Maričke bitke.
Ja sam išao još i dalje u koncesijama; pristajao sam uz Pantu Srećkovića da je „i po treći put kralj Vukašin ubio cara Uroša“, ali izgleda da mi sva ta moja pomirljivost nije pomagala ništa i morao sam ponavljati razred.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ama, je l’te, molim vas — ubrza pešak — dokle ćemo ovako?... Doterasmo cara do duvara! Kažem mu da ćemo sigurno naići na saveznike, i da će nas oni odmeniti.
To nismo radili ni u svojoj zemlji. Ako treba, platićemo. — Mani, čoče... Pljačkaju oni nas od cara Laza, te da im danas mi plaćamo! Išli smo peške ka arnautskim kulama. Sneg je škripao pod našim nogama.
Izvlačim je iz kanije i na njoj čitam ugravirane reči: „Za cara i otečestvo“. — A ovo mu je šapka! — pokazuje Đajin seiz bugarsku oficirsku kapu, koju je naš kuršum prosvirao kroz
Petrović, Rastko - PESME
Pa šta? Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav! O vi, što sitniji ste no skakavci upregnuti u kola cara, No varnice, ipak ste za mene boljka i željka stara. Čoveka ljubim ja sada. Ko da to nije ponor! Čoveka.
Sad stanovnici satiri sećaju me Belih baleta; oh, ballo zažubori: O quant'e cara, cantato: gіovіnezza! Ah, A beše davno: proleća dan i sveca; Seljaci rujni za plugovima hoje, Prsnika iznad zelenih
poput mesec se mladi ljulja, Pod rizom cure trepnu pojka slavulja, Zatrepta Lorenc junoša, besno jeca: Saga, o saga, o cara gіovіnezza.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju. Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog nedavno rođenog mališana.
A, kada ih je otvorila, vide da se nalazi na samom peščanom dnu, pred nogama premudrog Morskog Cara čija je biserna brada starcu do kolena rasla.
— Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu! — reče Doglavnik Morskog Cara koji je veoma ličio na jastoga, ali Kapljica odrečno odmahnu glavom.
— Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu! — reče Doglavnik Morskog Cara koji je veoma ličio na jastoga, ali Kapljica odrečno odmahnu glavom.
Kapljica još i ne završi svoju besedu, a iz okruglog trbuha Morskog Cara provali smeh. — Hah-ah, jeste li čuli? Ah—hah!
— Hah-ah, jeste li čuli? Ah—hah! — tresao se trbuh Morskog Cara, tresao se i Car i Careva brada, a svita je, kao odjek, ponavljala: — Hah—ah, ah-hah! Baš je budala Kapljica!
Zar mu nisu zvezdočatci još pri rođenju prorekli da će pameću i veličinom nadmašiti sto i jednog bivšeg Cara? Zar mu nisu zbog toga nadenuli ime Miki-No, što na jeziku Carstva znači: »Veliki i najveći?
Priča o punim i praznim klasovima kao vetar, kao strela obiđe Carstvo. U srećnom Carstvu srećnog Cara sada su postojali klasovi tako puni da su im glave zemlju doticale. Život se nastavljao.
Šta da se radi? Ode li Car — nema Carstva! Odu li podanici — ko će hraniti Cara i Careve doglavnike? Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti? Mislio je i razmišljao Carev Prvi Doglavnik.
Zlonamernici tvrde kako su majke čvrsto povijale decu da bi prestala da rastu, ali dokaza nema. Cara su polako napuštali mučni snovi. U srećnom Carstvu srećnog Cara zavlada mir.
Cara su polako napuštali mučni snovi. U srećnom Carstvu srećnog Cara zavlada mir. Čim bi Car otvorio usta da nešto kaže, doglavnici bi uglas viknuli: — Avardi, Mikiki-Miki-No!
Ko zna koliko je zatim tonuo? Je li u dvore Morskog cara zaista stigao ili mu se i car i dvorac od korala samo pričinio? Kada je otvorio oči — ležao je na dnu čamca, sav mokar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je kovao i svoj novac, u početku sa likom cara i kralja, i docnije samo sa likom kralja. U njegovim oblastima održala se u znatnoj meri trgovina koja se razvila u
U svim ovim akcijama Vukašin se ponašao kao potpuno samostalan vladar, koji nimalo ne zavisi od cara Uroša. Mrnjavčević Jovan Uglješa „bio se učvrstio u istočnom delu Makedonije sa glavnim gradom Serom.
Miloš Vojinović o kome istorija zna samo to da je bio stavilac kod cara Dušana u pesmi se pokazuje kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz
Za vlade cara Uroša Lazareva moć je stalno rasla, a posle Uroševe smrti, kao samostalan vladar pokorivši Nikolu Altomanovića (čija
Ali ne beše to vreme izbavljenja. Stoga u tom istom boju odoli naposletku sin ubijenog cara, jer je bog tako popustio te da se i onaj velikan (knez Lazar) i oni što su s njim bili uvenčaju vencem mučeničkim.
Ali ne beše to vreme izbavljenja. Stoga u tom istom boju odoli naposletku sin ubijenoga cara, jer je bog tako popustio te da se i onaj velikan (knez Lazar) i oni što su s njim bili uvenčaju vencem mučeničkim“.
Za sve vreme svoje vladavine priznavao je tursku vrhovnu vlast, a posle kosovske bitke, za vlade cara Bajazida, morao je da učestvuje i u turskim vojnim pohodima.
i Musa Kesedžija, Marko pije uz ramazan vino — sačuvana je istorijska istina da je Marko priznavao vlast turskog cara i da je ratovao za njegov račun.
U jednoj pesmi on to sam izrikom kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga dok je moja na ramenu glava.
Car drži godinama Marka u tamnici. Marko ubija na hiljade vernih carevih podanika. Marko je — ne jedanput — dognao cara do duvara. Car je, ne jedanput, zadrhtao od Markova gneva. Očevidno, to nije nikakvo prijateljstvo.
se da je narod pripisao njoj, zato što je bila strankinja (Grkinja iz porodice morejskih despota, potomaka vizantijskog cara i pisca Jovana Kantakuzina), sve teškoće pod Đurđevom vladavinom.
A to je dalo prilike Milici da postavi jedno od najvažnijih pitanja: „Zar izdade cara na Kosovu?“ Ovo pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek pošto je skinut s konja,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
šerpi, repova od kašika i kašika bez repova, konjskih kostiju, zarđala lima i jedan pozelenio novčić bakrenjak rimskog cara. — Da je ovaj šašavko bio malo pametniji, pa da izgubi bar neki dukat — progunđa starac.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SUD 148 KABANICA PERSIJSKOG VEZIRA 149 SESOTRISOVA ZAPREGA 150 ZVEZDANO NEBO PERSIJSKOG CARA KOZDROSA 151 DANIL 152 VOJSKA VAZDUŠNA 153 ZVEZDA PAGANSKOG PROROKA VALAMA 154 MOJSEOV ŠTAP 155 MANA S NEBA 156 LESTVE
I Solomonovo pojanje o tebi se ispoja: Jerusalimske kćerke, izlez'te iz kuća napolje, te gledajte cara Solomona pod vencem, s kojim ga je mati mu venčala za ženidbu! ...
ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE Za naše starije, za cara i gospodu mu, za svoje spahije, za vojištane i poglavare njihove, za knezove svoje i birove, za svoj rod i
Do glave i krvi i na hranu ti jedni predali se! Ko li je tebe učinio gospodina i cara Nad svim tim što god na zemlji i u vodi ima? BOG GOVORI Što veli, što li zapoveda, što li hoće, strašni u dogovoru?
Kade si nam za potrebu na zemlji, ti, naš grad velikoga cara, mesto tvrdo koje će nas od svakoga zla zakloniti, i skoro trčiš nam u pomoć ka jelen.
A kad rog digne i ode, voda ostane ka i bila: nevaljala, gorka. ZOROVAVELOV SUD Kod cara Darija persijskogo trojica pobližih od njegovih udvornika se nadmudrivali koji bi pohitleniju neku besedu od sebe izneo
persijskogo trojica pobližih od njegovih udvornika se nadmudrivali koji bi pohitleniju neku besedu od sebe izneo pred cara da bi ga za to u svome carstvu višego gospodina učinio.
A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što
Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade. I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre
On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade. KABANICA PERSIJSKOG VEZIRA Za davnašnje dobi persijskoga cara vezir Avhaces kad bijaše nadbio
On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade. KABANICA PERSIJSKOG VEZIRA Za davnašnje dobi persijskoga cara vezir Avhaces kad bijaše nadbio Kolhove, sreza sebi gornju na sebe haljinu čisto belu ka sneg i izveze po njojzi prvo
ZVEZDANO NEBO PERSIJSKOG CARA KOZDROSA Kozdros, persijski car, bijaše sebi spravio gornje nebo od mjedi. I odzgora ga je bio nakitio sa zvezdama, sa