Obradović, Dositej - BASNE
” upita car. A kad čuje da on radi za jednoga: „Napolje iz carstva nijednu veru, i ako se igdi opet pojavi, daću ga obesiti! Takovi bi ljudi upropastili zemlju.
na čoveka čitajući istoriju i videći koliki je nemir i vražda među ljude uvedena; nepovina i pravedna krv prolivena; carstva i kraljevstva propala i od varvara opustošena bila; namesto nebesne sloge i ljubovi, adska vražda, mrzost i gonjenije
Ti si božji čovek! Ti si stolp carstva moga!” 71 Mrav Kažu da je u drevnje vreme mrav bio čovek zemljedelac, koji, ne dovolstvujuići se sa svojim trudom,
Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a lukava i zla srca jošt se ovde počinju mučiti.
Poznato je da rimski imperator i rosijska imperatrica za interes carstva svojih s Turci vojuju, no ništa manje, svaka blagorazumna i čelovekoljubna duša blagoslivljaće imena njihova, koje je
Sve istorije, otkad su ljudi počeli što se god među njima čini pisati, o ovoj nas istini složno uveravaju: da velika carstva i silni narodi, dok su se slovesnostiju i razumom kako nadleži vladali i upravljali, cvetali su i proslavljali se, a
svoje isto dobro, mir i spokojstvo valjalo bi da očisti srce ovoje od ove pakosne i opštevredovite zlobe, koja je mnoga carstva i beščislene narode prevratila i upropastila.
pučina koja sultana zaslepljava i ne da mu u čuvstvo doći, nađe ga jednom na divanu među prvi poglavari i oficiri carstva, i reče mu: „Jošt jednu stvar što ti rečem, molim te da učiniš, pak ti zatim više neću dosađivati”.
Digne se rebelija na me, i isteraju me iz carstva, te ti ja beži, ostavljen od sviju svojih, preko nekakvih strahovitih pustih planina i peskovitih polja; dođem u tuđu
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ostane nezavisim u Vidinu; nakupi jošt više vojske plaćajući dobro na mesec; i tako svi zlikovci iz turskog carstva iskupe se u Vidin.
— Rekoše od turske strane dva mu̓asila (to su od carstva i finansije): „Šta je bilo, bilo; neće age odsad onako činiti, i oni se kaju”. — Na to Katić turski rekne: „Baš i neće!
Predstavimo mu kakva je molba, i kako se može narodu pomoći, a koliki je interes carstva u tom srpskom narodu pomoći; no on kaže: „Sve to znam, no sad nije moguće, takva su opstojateljstva i mi sožaljujemo.
Dučić, Jovan - PESME
I silazeći hučna sa crne planine, Spirala znoj sa čela i krv na sečivu; Šumila pesmu carstva i priču davnine; Hladila kosovsku ranu još nezalečivu. Ti ljubičicu pojiš u šumi skrovitu.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: (Ovaj je lud!) Baš zato i jeste tako velika cena toj masti, što je od carstva strožajše zaprećeno da se niko pod živu glavu ne usudi marvu svoju ubijati, jer bi se tako konji, koji su na veliku
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pod velikom, razapetom zastavom carstva, na zidu, ispod crnih, dvoglavih, orlova, na okrečenim tavanicama, pred stolom, pred raspećem Gospodina Isukrsta,
Tercini se nije nadao da će jedan oficir carstva pokušati bekstvo, na takav način, kukavički i podao. Odbrana je isticala neporočnu službu Tercinijevu, u prošlim
Isakovič treba da putuje u Beč, kao i drugi ljudi, kao oficir carstva, koji je apšit iz vojske dobio, pa ide u Beč, črezvičajnim poslom. A ne na konju, krišom, ludo, sa pištoljima u pasu.
Rođak je pukovnika Horvata. Nego, prema njegovom mišljenju, carstva su sva jednaka – zemlja kao zemlja, jedna kao druga. Ni naš nacion, koji Pavle toliko veliča, ne zaslužuje suze čoveka.
Iako se austrijska pošta, sa svojim kolima (chaise de poste), već vozila dobro u prestonicu carstva, svaki se putnik radovao da ne noći u traktiru, ili u kolima, pod vedrim nebom.
Očigledno, kuće su bile sve raskošnije, i luđe, što se više bližio prestonici carstva. On i njegovi bratenci, bogati Isakoviči, bili su navikli na prostotu i siromaštvo.
Škrgućući zubima, pri pomisli na Božiča – ne Božičku – Isakovič je ponavljao da je to nacion koji ne nosi krunu, kao carstva. Kome ne kuju talere, kao carici.
varoš, carevina, Vijena, Evropa, zemlje po kojima su Serbi ginuli, Olandija, Šlezija, Milanija, ali je on, oficir carstva, zadržan između četiri zida u prostoriji jednog ormana. Nije više mogao, ni danju, da nađe sna.
To više nisu bili ratovi za neke daleke, balkanske, zemlje, niti za polovinu Hungarije. Sad se radilo o granicama carstva, o imperatrici lično, o Beču, o Austriji, o Evropi.
Bio je zalio, kao i narod hrvatski, krvlju svojom, sve te zemlje na jugu carstva, a rasejao svoje kosti svud, po Evropi. Još pre dvanaest godina, kad su se turski ratovi završili, austrijska vojska
Stražnjicu su, u tom svetu, glorifikovali. Cela ta stvarnost, garnizona, prestonica, oficira, carstva, u kojoj se Isakovič, i njegov nacion, dotle, kretao – kroz rokoko – raspade se iza Pavla, na tom povratku iz Vijene,
Isakovič sve nešto traži po vazduhu, sve nešto trčkara po nebu. Optužuje carstva za našu hudu ljudsku sudbinu. Napušta vojsku i sve misli da mu je neki Garsuli kriv.
Teodosije - ŽITIJA
I kao što si se u životu zemaljskog carstva apostolskih darova udostojio, i u pustinji ukrasićeš se isposničkim vencima smernoga monaškog života.
Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave carstva i zbog mnogoga bogatstva ne ožaloste moje reči, kao u jevanđelju mladića reči mojega Isusa kojima ga je o savršenstvu
Kao sigurno mi govorim ti, i veruj mi umesto zemaljskog carstva, za koje — ako mene slušajući ostaviš i k nama dođeš — nebeskoga večnoga carstva biću ti posrednik.
ti, i veruj mi umesto zemaljskog carstva, za koje — ako mene slušajući ostaviš i k nama dođeš — nebeskoga večnoga carstva biću ti posrednik. Ako li lak prezreš moje peči, nikako se ne nadaj da ćeš me za života tvojega tamo videti.
Carstvo da učini dobro meni i mome ocu, daj nam ovaj manastir, a mi ćemo ga opet kao Od nas dati Vatopedu, i milošću Carstva ti našim predanjem nazvaće se.
I ppetekavši zapita ga car: — Da li je još živ sveti starac, otac tvoj? Odgovori: — Još je živ molitvenik Carstva ti, otac moj.
si, Bogom ubeđen, blagovolevši nam pomislio da nam učiniš savršenu i milostivu ljubav, učini da po zapovesti tvojega Carstva primim od blaženoga i svesvetoga oca vaseljenskoga patrijarha blagoslov i zapovest ustima.
sveštenstva i kao glava crkve u Boga postavljen, potrebno je da se i onaj koji vama vlada u Bogu mirom ukrasi krunom carstva, a ovo je i u vašu čast i pohvalu, slavu i veličanstvo.
župana Stefana, molitvama i moljenjem Bogu blagoslovivši ga, bagrenicom i biserom opasavši ga i ukrasivši, i vencem carstva časnu glavu njegovu venčavši, i mirom ga pomazavši, proglasi ga za Bogom samodržavna kralja srpkog.
Blagočastivi kralj Stefan radovaše se neiskazanom radošću, hoću reći — ne vencu carstva ni mnogocenoj bagrenici, jer je znao da i to sa mnogim krasotama sveta propada i prolazi, nego što je toliko mnoštvo
se ne uznose niti da koga zlostavljaju, već da pomišljaju na Boga koji je nad svima i na nepristupnu visinu istinitoga carstva. Ovima govoraše da budu tihi prema svima i da čovekoljubivo vladaju poslušnima, kao sebi ravnim slugama milostivo.
“ A car beše u nedoumici šta da čini, jer mišljaše kao da će se lišiti carstva ako se liši svetoga, a uz to jer beše položen u njegovu manastiru.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
rekao mi je: „Vi, Franki (izraz kojim označavaju sve Evropljane) znate mnogo 'marifetluka'; svega ima izvan turskog carstva i islama, ali pravog gospodstva i 'kefa' ima samo kod Turaka.
XIX veka, borili među sobom, kao plemići srednjeg veka u zapadnoj Evropi, nimalo se ne brinući za sudbinu turskog carstva. Kao što nisu imali narodnih osećanja, tako ih nije ništa trajno vezivalo ni za Turke.
Oni su dugo održali nasleđene ustanove opštinskog uređenja u dalmatinskim varošima, osnovanim za vreme rimskog carstva. Od toga vremena jadransko primorje počinje vršiti svoju glavnu ulogu: ono postaje posrednik i tumač latinske
Dubrovačka republika i Poljica su bili ostali nezavisni, i Dubrovnik se znatno obogatio za vreme ratova Napoleonova carstva. Godine 1807. je Napoleon ukinuo republiku Poljica a 1808. i Dubrovačku. Godine 1809.
Srbo-Hrvati su prodrli u primorske gradove naseljene starim romanskim stanovništvom koje je sa opštinskom organizacijom carstva sačuvalo i duh latinske civilizacije. Tako je ono moglo dugo održavati nadmoćnost nad snažnim slovenskim stanovništvom.
obeležja, koji je u Dalmaciji iz vremena ugarske vladavine a u Istri i Kranjskoj iz doba romansko-germanskog svetog carstva i iz docnijeg vremena.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴ U srednjovekovnoj Srbiji, zadruga je bila potisnuta prodorom vizantijske civilizacije. Sa propašću Srpskog carstva, kada je narod bio ostavljen samome sebi, došlo je do svojevrsnog „etničkog obnavljanja“, tako da je vaskrsla zadruga kao
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Prvosvešteniku i vlastelinu sudiće se blaže nego meropahu, ali ne u strahu od carstva mi, i ne blaže nego što u zakonu stoji. Kudeljnici sirotoj pred nasilnikom zakoni moji biće umesto štita.
O POKLISARU Poklisar koji hita caru iz zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac, Latin ili Sloven.
O HIJERARHIJI U oblastima carstva našeg sve nebo zvezdano, svaki vatreni presto, i nebuloza što beskraj plavi, do najmanjeg ognja je preslikano.
ZA JERES Blagorazumevanje molim za jeres što se širi u predelima carstva tvojega da svet tek od nje postoji, za jeretika što tvrdi da pre njega Nije bilo požara ni vulkana, ni mesečina, ni
O CARSKOJ MILOSTI Da sudije prolaze kroz carstvo širom i budu vesnici milosti carske. Kad opazi sudiju carstva, da se ko spava ukraj tuđih staja, kome su strehe gole grane, oseti kao kad stiže proleće koje razapinje šatore na sve
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
s njim mogućnost boljeg sveta, ali ostadoše veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji makar i carstva propadala. Tu, lepu reč, pesnik je udahnuo u zavičaju; što je izražajnija, izvornija, ta reč je utoliko zavičajnija.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Oće li biti dušanovog carstva? LEPRŠIĆ: Budalaština! Nema nas dvadeset miliona. GAVRILOVIĆ: Ali bar slavensko carstvo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mesto ideala »Slavjanskog Carstva« dolazi ideal »Dušanovog Carstva«, i iz panslavizma četrdesetih godina izlazi uži srpski nacionalizam.
Mesto ideala »Slavjanskog Carstva« dolazi ideal »Dušanovog Carstva«, i iz panslavizma četrdesetih godina izlazi uži srpski nacionalizam.
Mesto nekadašnjih maglovitih ideala »Slavjanskog Carstva« i snova o (ZDESNA, U GORNjEM REDU: PRVI — ILIJA DUŠMANIĆ, DRUGI — ANDRA NIKOLIĆ, TREĆI — RAŠA MILOŠEVIĆ, ČETVRTI —
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i bi mu nešto drago što, evo, ostadoše i veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji, makar i carstva propadala. Kad se već čuda jednom otmu i provale ogradu, onda ih evo svaki dan i od svake ruke.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zastanimo pred činjenicom kako on rešava prostor i vreme u svojoj radnji. Čitave planine i carstva, pa i čitave decenije, narodni pripovedač zna da pređe u jednoj rečenici, često umetnutoj; i taj prelaz da bude
i otac još za života svoga preda mu carstvo, a druga dva starija sina otera, i tako najmlađi sin ostane car u obadva carstva.
pa će ji u tim opancima poslati u svet da mu traže i dovedu verenicu, za cara caricu, sa kojom će obadva svoja velika carstva upravljati.
I tako opet nagovori cara, te dozove momče i reče mu: — Sad još da mi dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedeš, na tebi nema glave.
Kad car ču šta je bilo s tolikom vojskom i takvim vojvodama, zadrhta od straha da mu ne otme carstva, te ga pozva da se pomire. Ovaj uzjaha magarca, natuče šešir, a štap u ruke, pa pravo u carski grad.
travku i pruži je čoeku: — Na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari i popovi i kaluđeri da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići doklegođ ti ne dođeš; a ti se načini
Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini.
i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga. Poslije nekog vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većeg cara, koji je bio komšija s ovijem.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Proizvod znaš šta je. MANOJLO: Znam: trava, konj, kamen itd. DOKTOR: Dakle, prirodan proizvod deli se na tri carstva prirode: carstvo životinja, rastenija i minerala. MANOJLO (vrti glavom): Hm! To mi je malo čudno.
MANOJLO (vrti glavom): Hm! To mi je malo čudno. Na primer, konj se deli na tri carstva. Konj nije ni za jedno carstvo, a kamoli za tri. dosta mu je, siromaku, što se Zemlja na njega deli.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca. A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem. Evo se utroba moja sa podzemljem
Na kraju svake priče darovaše mi carsku kćer za ženu i carstva (ponegde još carujem). Samo kad se rodih s potocima vedar i s pticama zagrljen, tad pogiboše misli moje i
Sad biraj, carstva ti se nude, bitka se i kroz oblake vuče. Zlo je i gore, iza groba se opet tuče i dobru tvoje seni dvojnici hude.
Ne veruje sunce ni samo da toliko sija sebe preseče preko pasa sunce na najnižoj tački usred velikog carstva povuklo je iz zemlje lepotu za vlasi poteglo kamen diglo stub do stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tog leta vraćen sam natrag u svoj puk, u Bečkereku, a odmah zatim poslat u Galiciju. Kao sva ta, muzikalna, carstva, iz XIX veka, i Austrija je imala specijalan način kažnjavanja krivaca u ratu na izgled skoro human..
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jedne godine car rimski poče da goni hrišćane po gradovima i selima, da ih proteruje iz celoga carstva. Vojnici tada uhvatiše i Magdalenu i, po carevoj zapovesti, metnuše je na jednu trošnu lađicu pa je pustiše na more
SIROTINjSKA KRV Na prestolu velikog Rimskog carstva sedeo je u davno vreme jedan car, koji beše rđav čovek a još gori vladalac. On beše čovek proždrljiv, gramziv i sebičan.
Globio je narod velikim porezima, pljačkao bogate pokrajine svoga velikog carstva i dovlačio blago sa svih strana, gomilao ga u svojim dvorovima i nikad nije mogao da se blaga nasiti.
Rakić, Milan - PESME
Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole otmene joj duše.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa pravda, okruni se slava vjekovječno Miloševa oba pobratima i lijepe kite Jugovićah.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i popovi i kaluđeri, da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići, doklegođ ti ne dođeš; a ti se
— Poslije nekoliko dana pukne glas, da je bolesna careva kći, ušao đavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari, i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini.
carica, kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga! Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim.
od čoveka;” i tako opet nagovori cara, te dozove momče i reče mu: „Sad još da mi dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedeš, na tebi nema glave.
nađe daj | pogodi kakav biljeg ima ova đevojka i na kojemu mjestu, da će je dati njemu za ženu i da će mu dati polovinu carstva svoga, a koji ne pogodi da će se provrći u jagnje ili ostanuti bez glave.
Ovi glas začu i jedan mladić, siromah no provrtan i domišljat, pa se slakomi na lijepu đevojku i na polovinu carstva, te ode k đevojci, ali ne da je prosi, nego samo da je vidi i da je nešto pita.
i pazi dobro, ako joj ne pogodiš biljega, ti si poginuo, a ako pogodiš, na poklon ti ona i polovina carstva mojega.” On se pokloni caru i reče: „Evalaj caru i taste moj! kad je tako, ona je moja.
Kad je bilo da mu ocijepi polovinu carstva, reče mu zet: „Na poklon ti carstva polovina! samo da povratiš ove jadne duše kakve su i bile.
Kad je bilo da mu ocijepi polovinu carstva, reče mu zet: „Na poklon ti carstva polovina! samo da povratiš ove jadne duše kakve su i bile.
travku, i pruži je čoeku: „na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari i popovi i kaluđeri da je liječe i da mene ćeraju, ali ja ne ću izići doklegođ ti ne dođeš; a ti se načini
Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva | ljekari i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini.
kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preo- | buku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga. Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga većega cara, koji je bio komšija s ovijem.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Lk. b, 21) „Blaženi su krotki ovde, jer će tamo naslednici biti carstva nebeskog. Blaženi su gladni i žedni ovde, jer će se tamo nasititi.
„Slava“, glas šesti Prepodobni oče, glas jevanđelja Gospodnjeg čuvši, bogatstvo i slavu carstva ni za što držeći svima povika: Ljubite Boga i naći ćete blagodat večnu, i slaveći ljubav njegovu, te kada dođe u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Ljudi pametni, i koji mogu, beže iz Turske i prelaze u mirna carstva hristjanska; a on hoće da decu u Tursku vodi!” Iguman, siroma[h], videći se iznenada u takoj fortuni, pravdao se kako
S vremenom, kad su postala carstva hristijanska, videći poglavari, koliko mirski toliko i crkovni, da množestvo ovi[h] samaca, živeći svaki o svojoj
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Vreme je da Zlatoprsta pređe u moje carstvo — reče jednoga dana Carica Istočnog carstva, s čijom se moći niko nije mogao meriti.
Rešeno bi da za sviračima krenu najlukavije uhode carstva. Pade obećanje da Že onaj ko prokaže ili pronađe male svirače dobiti trista zlatnika. Nego šta!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole otmene joj duše.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
sjedijaše, tainstvenom ukrašen porfirom, tvoritelnom zanjat poezijom; k prestolu mu sv'jetlome mirovi iz mračnoga carstva iznicahu, ka u noći od strašnog požara kroz oblake od gustoga dima što rojima izbježaju iskre k svodu divnu neba
su užasne, razljućene najvišom krajnošću - stud i oganj, razduti burama, sprovođeni strašnim olujama, na sve kraje carstva Satanina strašnom hukom hore neprestano u protivne svoje vihorove.
kipećim volnama i smolnijem smradnijem plamenom, s ledovima, s užasnim mrazima devetstručnim okružio vjencem: polu carstva smolnim i plamenim, polu carstva mraznim i ledenim.
plamenom, s ledovima, s užasnim mrazima devetstručnim okružio vjencem: polu carstva smolnim i plamenim, polu carstva mraznim i ledenim. Ovaj grdni mnogostručni v'jenac vri stravično u svoje krugove sa ljutošću svojom mučitelnom.
Zlost njihova prevoshodi mnogo svaku ostrost zuba u tartaru, svako žalo repa otrovnoga. Mračnoga je polovinu carstva grozna zima vječno sledenila; tamo mrazi u stepen najveću žitkosti su vodne skamenili, mećave se hore kolačima,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aleksandriski Muzejon, zborno mesto naučnika iz svih krajeva nekadanjeg carstva Aleksandra Velikog, bio mi je dobro poznat. Godinama sam prikupljao sve što sam o toj nenadmašnoj školi mogao da doznam.
Nedostižan kao polihistor Aristoteles je, svojim spisima, sproveo prvi organizatorski uređaj carstva nauka i dao mu prvi državni ustav.
„Za to sam vas iz svih pokrajina tog nekadanjeg carstva okupio ovde da u ovom našem gradu skujete, prikupite i izoštrite duhovno oružje za ovaj pohod.
Jer vi ste, besprekidnim nemirima po ostalim pokrajinama Aleksandrovog carstva proterani sa svojih ognjišta, našli ovde utočište, gde se mogoste, oslobođeni svih materijalnih briga, posvetiti
veridba beše majstorsko delo diplomacije Filadelfove i kamen temeljac njegovih dalekosežnih planova o vaspostavljanju carstva Aleksandra Velikog. „Zašto plačeš?“, zapita on svoju ćerku. „Zato što imam srca!
otac osnovao, sazda i popuni slavnu muzejsku biblioteku i pozva u svoju prestonicu naučnike iz svih krajeva nekadanjeg carstva Aleksandra Velikog.
poslednje kraljice ptolemajskog Egipta, pobedonosni Oktavijan u Aleksandriju, i Egipat posta provincijom rimskog carstva.
postade rimski papa Nikola V, stigoše ovamo već prve izbeglice iz ugroženog Carigrada i iz onih zemalja istočno-rimskog carstva koje su Turci bili osvojili.
Tako se držao i za vreme carstva Napoleon ga je tim više cenio i to ispoljavao svakom prilikom. No Bertole se nije nikad ponizio do uloge skutonoše.
Živeo je od 1769 do 1832 godine, penjao se bez prekida lestvicom, svoje sjajne karijere za vreme prve republike,svog carstva, restauracije Burbona, pa i posle julske revolucije; bio cenjeni savetnik Napoleona, Luja XVIII, Karla H i Luja Filipa
Provetravanja radi, njegovi prozori su širom otvoreni, pa kroz njih vidim muzejske zbirke, okamenjena životinjska carstva davno minulih vekova.
Zato mi je dovoljno dva minuta. A i za vas, dragi moj, doneo sam jednu malu uspomenu iz našeg carstva“. On me pogleda ljubopitljivo, a ja mu pružih svoj štap i cilinder.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pa da ga pesmom, koju on peva kao da sve ono u njoj lično preživljuje, opije, opčini i široko rastvori za sva ona carstva osećanja, kad ono pojure sve sami i sve silniji od silnijeg valovi nove, nepoznate snage, kad mu se čini da ništa ne
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
glave do na kraj repa, smrt putuje danima i danima, na zastanke i odmore, kao glasnici što nose u duboke pokrajine carstva glas o carevoj smrti. Smrt pripada samo stvaraocu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako opet nagovori cara te dozove momče i reče mu: — Sad još da mi dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i toga grada. Ako mi je ne dovedeš, tebi nema glave.
travku i pruži je čoeku: — Na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari i popovi i kaluđeri da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići dokle gođ ti ne dođeš; a ti se načini
Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini.
i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu te ga preobuku, i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga. Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većega cara, koji je bio komšija s ovijem.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I da opet dođe k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
služe „da se život ulepša“, pa su nam onda, zaključuje se, „potpuno jasni i čisto mitološki motivi iz oblasti vilinskog carstva“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
MUČENIK 8 NAŠA ZAGONETKA 13 LjUTA PRAVOSLAVKA 18 DVE ŽENE 24 OKLOPNIK BEZ STRAHA I MANE 28 KAD SE CARSTVA MIJENjAJU...
KAD SE CARSTVA MIJENjAJU... Kaljav i tučen celoga dana novembarskim nevremenom, stojaše u mraku pred ograđenom kulom Hadžića u Crkolezu
dobro je ovo da vidimo — procedi pop družini kroz noćnu slotu — nejunaci su naši susjedi, kumovi i pobratimi kad se carstva mijenjaju!... Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!..
Drežde ozebli i umorni. lupaju i viču. a niko se ne odzivlje. Izgleda da je tako suđeno. Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop, pa ponovo kliknuo: — Hej, lipova beso, otvaraj noćas!..
Povratak!.. Zar je to mogućno? Arnautin, mus– limanin, da se povrati iz svojega carstva? Doduše carstva bez sultana, ali opet svojega, turskoga? To je za svakoga čudo, pa i za njega.
Povratak!.. Zar je to mogućno? Arnautin, mus– limanin, da se povrati iz svojega carstva? Doduše carstva bez sultana, ali opet svojega, turskoga? To je za svakoga čudo, pa i za njega. Znao je on tu stvar vrlo dobro.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
jauk pratiti; Te kad se spoje naši glasovi, U buni će se zemlja trzati; Misliće da je crni pakao, Te presto ruši carstva podzemnog. SULEJMAN: Idite sad! A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»Srbi! »Nek vam budi izvjestno, što Musulmani i ne-Musulmani, sve podanike bez isključenja su čada carstva. Nema u ovome svjetu čovek, koj bi željo zlo svojim djecama, dakle, kad Visoka Porta šile vojsku, ona nema namerenje
»Poštovani i dobri građani, muže i žene, mali i veliki, i svi žiteli su poda zaštitom carstva, i Visoka Porta nikad nije izmenila, niti će izmeniti dobrih svojih raspoloženja i saobrašćenja sprem srbskoga naroda.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
vremena — sa izuzetnim slučajem sasvim izuzetnoga Njegoša — začela, razvijala i živela u kulturnoj sferi Habzburškoga carstva. Time je već mnogo šta rečeno.
Gledajte kako carstva sograđani Na polju svoga jezika revnivim Borenjem speše k svetoj celji. Serbljin međ pervima biti može!
14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga? Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda
U Lazarevog carstva burnom stanju, Gde razuzdane strasti mnogih zala, U ličnoj borbi i hudom neznanju, Slobodu ruše, a lance vazala I
“ Preslavna Serbije, kto ješče smuščajet, zjelo oskorbljajet, otvješčaj na sije? „Siji mene zlo smuščajut, iže carstva ne vručajut, siji oskorbljajut.“ Preslavna Serbije, kto tja proslavljajet, zjelo veličajet, otvješčaj na sije?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Reč ti uzedoh; — Al’ i ja klanjam prema istoku I metanijama bogobojaznim Pogled povraćam svesazdatelja Na razvaline carstva našega; Ali propasti slave negdašnje Crni je đavo bio vinovnik!... VL. VAVILA: Ne greši, sine!...
Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična! Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL. VAVILA: Oh, kad te videsmo!
gledi posvećena seni Poslednjega od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom krvlju sačuvate verno...
izginu — Al’ u podnožju ovog prestola, Braneći grud’ma kamen studeni, Što tamom svojih crnih gudura Svetinju čuva carstva propalog... Al’ ne u Italiju... gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj!
Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga,
Bezbožnicima, mrkim vucima! Rušiteljima srpske svetinje, Slobode svete, crkve Hristove, Upropastiocima carstva našega, Hraniocima rana dubokih, Što ih na ovima grud’ma nesrećnim Kao amanet sjajne osvete Za porod čuvam srca
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Promena je nastala u drugoj četvrtini 18. veka, i to prvo među Srbima na zemljištu Habzburškog carstva, koje je krajem 17. i početkom 18.
Srpski vladar nije više brižan otac Nemanja, nego moćan vladar jedne države na pragu carstva. Sakupljene u jednom zborniku, ove tri biografije čine širu verziju istorije Milutinovog doba, što predstavlja značajan
Srpska proza se tako postepeno usmerava ka viteškom romanu. Ali, pad carstva zaustavio je ovaj proces sekularizacije srpske književnosti, a Dušanovi naslednici nisu imali vremena i ambicija da u
privrženosti hrišćanskom idealu koja ide do svesne žrtve, tema prednosti duhovnog nad materijalnim, nebeskog carstva nad zemaljskim carstvom. Ali nije samo knez hrišćanski heroj. Podvižnici su i njegovi vitezovi koji ginu zajedno s njime.
Pojam carstva nebeskog, za koje se opredeljuje srpski knez, idejna je podloga sveukupne ove poezije. To je misao jevanđeljska, ali i
Tako Vukašin Mrnjavčević ostaje ubica "nejakog Uroša", sina cara Dušana i prestolonaslednika srpskog carstva, a Vuk Branković - pojam izdajnika.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Stefan despot, najslađem, najljubaznijemu i nerazdvojnom srca mog, sugubo željenom, i mnogo, premudrošću obilnom, carstva mog iskrenome, ljubazan u Gospodu celov, i neoskudno s tim milosti naše darovánje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
su im samo zubi blistavo beli, i beonjače, ostalo je, veli, crno kao noć, da je tamo crkva, u prestonici Vizantijskoga carstva toliko velika da u njenu lađu mogu po visini stati tri crkvice vratimljske kad bi ih neko poređao jednu na drugu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji glava; Spokojstva, mira hoću ja!... Meni se jako spava.
Vekovi su prošli i vremena duga, Mnoga carstva pala, a mnoga se digla; Ali moja sumnja, kô i moja tuga, Još nikako nije svome kraju stigla.
3. Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
naše prepiske ukazati zgodna prilika da Vas, draga prijateljice, upoznam sa najzanimljivijim ličnostima ovog duhovnog carstva, a sada bih samo hteo da sa dostojnim priznanjem napomenem dva naročita ukrasa moje sobe za rad.
Čudna igra sudbine! Kada je Konstantin Veliki načinio 330. godine Carigrad prestonicom istočnog rimskog carstva, nazvao ga novim Rimom i učinio hrišćanstvo državnom religijom, onda je smrću grčkih bogova izumrla i grčka nauka.
Oni, su u većim varošima toga carstva imali svoja trgovačka stovarišta, bazare, hanove, crkve, pa i svoja kupatila. Dubrovačka republika stajala je i sa
Svi ostali članovi ovog carstva džinova, koliko god da su ogromni, zaostaju daleko iza njega. Pa i onaj mamut od kojega vidite ovde njegov zub, dug preko
U nanosima i talozima prastarih vremena otkrili su geolozi okamenjena i pougljena životinjska i biljna carstva, odredili njihove osobine, način života, i red po kojem su jedno drugo odmenjivala na Zemljinoj kori, koja je takođe bez
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
biti i žene mlaka srca, da bi se sačuvale od mnogo čovečnih i nacionalnih reakcija prema raznim „narodnostima” velikog carstva, i životima tih narodnosti. Godine su odmicale. Između pomajke i poćerke dolazilo je do malih razmimoilaženja.
Prestravila se palanka od sebe, od carstva zla u sebi. Neki stari ljudi se najzad, kao na prstima, izvukoše kroz kapije, koje su nečujno otvarali i zatvarali za
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Onako, otprilike, kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu čini jedan veliki period sa mnogo potperioda.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zar mu nisu zbog toga nadenuli ime Miki-No, što na jeziku Carstva znači: »Veliki i najveći?« Zar mu nisu, kasnije, doglavnici to ime zamenili sa Mikiki-Miki-No?
Pa Doglavnik Doglavnikovog Doglavnika stavi prst na čelo. Šta da se radi? Ode li Car — nema Carstva! Odu li podanici — ko će hraniti Cara i Careve doglavnike? Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti?
Čim bi Car otvorio usta da nešto kaže, doglavnici bi uglas viknuli: — Avardi, Mikiki-Miki-No! Na jeziku Carstva to je značilo: »Tako je, Najveći od Najvećih!« Podanici su ubrzo shvatili da nije pametno otvarati usta.
Deca su bila još mudrija: rađala su se bez jezika! Srećni život Carstva tekao je u potpunoj tišini, sem što bi Car, ponekad, nešto prošuškao, a doglavnici povikali: — Mikiki-Miki-No!
slatkom zvonjavom njihova glasa Car zaboravi šta je to što je hteo da upita, pa malo zamišljen produži obilaženje Carstva. Staze su mu se pod nogama ugibale, a glave podanika bile savijene do zemlje.
CARICA I ZEVALICA U vreme kada su reke odlazile u nebo i postajale šarene nebeske duge, Carica Plavog carstva bila je najsrećnija na svetu.
Od pustinje Kalahari do Severnog polarnog kruga, od Plavog carstva do Sedmog nebeskog venca nije bilo slikara koji to nije znao.
— Zar na ovom dvoru ima i takvih? Oterajte je da ne kuži vazduh našeg srećnog Carstva... — dodala je, a doglavnici i savetnici zbunjeno su pogledali jedan drugoga, ali već sutradan iz dvora i iz srećnoga
dodala je, a doglavnici i savetnici zbunjeno su pogledali jedan drugoga, ali već sutradan iz dvora i iz srećnoga Plavog carstva nestala su ogledala.
— rekao je. — Sve dok postoji cveće.. — E pa, neće više biti cveća! Carica Plavog carstva pljesnu dlanom o dlan i reče doglavnicima: — Dajem vam tri dana da iz mog srećnog Carstva istrebite cveće. Sve!
Carica Plavog carstva pljesnu dlanom o dlan i reče doglavnicima: — Dajem vam tri dana da iz mog srećnog Carstva istrebite cveće. Sve! Svaki cvetak: od ruže do maslačka! — To je nemoguće, presvetla Carice!
Za dukate je potrebno pronaći zlatnu žilu, a deca ne prestaju da se rađaju. Život Carice Plavog carstva bio je već na izmaku kada je zid, konačno, bio završen, a cveće istrebljeno, ili gotovo istrebljeno...
Šantić, Aleksa - PESME
No ja zastirem okna Zastorom crne čoje; Na posetu mi stižu I obdan aveti moje. Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
CAR LAZAR I CARICA MILICA 253 15 KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) 262 17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA
sa simpatijama na krala Vukašina kao na učesnika u boju na Marici, ali ga bez milosti optužuje kao razbijača Dušanovog carstva.
Doduše, predstava o snazi Dušanovog carstva u pesmama je vrlo maglovita. Nalazeći se na čelu srpske države od 1331. do 1355, Dušan je osvojio mnoge nove
Nalazeći se na čelu srpske države od 1331. do 1355, Dušan je osvojio mnoge nove teritorije (južna granica njegovog carstva išla je „od Volosa do ulaza u Korintski zaliv“), podigao arhiepiskopiju na stepen patrijaršije, dao Zakonik i spremao
U vezi sa tom politikom je i njegova osuda dušanovog proglašenja carstva i patrijaršije. On je predlagao Carigradu savez protiv Turaka i nudio mu i novčanu pomoć, a kao prvi korak ka
ka kosovskom ciklusu predstavljaju one pesme koje prikazuju Lazara u službi Dušanovoj i kao naslednika Dušanovog carstva. U njima se nalazi i jedan od elemenata kosovske legende, tj. da će srpska država propasti po božjoj volji.
Ovakvo shvatanje nebeskog i zemaljskog carstva nastalo je u svom prvobitnom obliku još u rodovskom društvu, pre mnogo hiljada godina, kad je rat bio jedan od osnovnih
“ Kod Konstantina Filozofa do nebeskog carstva takođe se dolazi kroz borbu, ali kroz borbu koja mora da se završi porazom.
Naprotiv, on ih je prikazao u potpunoj protivrečnosti. To se najbolje vidi iz pesme Propast carstva srpskoga. Dazar kaže ova pesma može da bira borbu i pobedu (tj. zemaljsko carstvo) ili poraz (tj. nebesko carstvo).
To su, uglavnom, shvatanja o državi i crkvi. U pesmi Uroš i Mrnjavčevići Marko istupa u ulozi čuvara Dušanovog carstva. On s ogorčenjem ustaje protiv svojih najbližih rođaka koji se otimaju o carstvo, ili tačnije rečeno: koji komadaju
To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu od Bogorodice... (Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje?
(Banović Strahinja) Sve je sveto i čestito bilo, i milome bogu pristupačno. (Propast carstva srpskoga) Spominje se Kraljeviću Marko kao dobar danak u godini.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato Bog skoro ga izmetnu iz carstva i smrti ga krvničkoj predade. Jedanput, u svojih mu polata časteći se s gospodom, sedeći im za astalom, teke pusti se
Kade iz ropstva od faraonova carstva bežahu te stigoše k moru i faraon s poterom sustižući ih straga, — prekrsti sa štapom otoku onu morsku i taki razstupi
MAČ I ČETIRI RIFA PLATNA Po proricanju Jezećila, što mu Bog zapovedi za pripovest pred Židovi učiniti, za Jehonijeva carstva, reče mu: »Ti, sine čovečiji, uzmi vrlo preoštren sebi mač ka brijaću britvu, pak uzmi četiri rifa platna, te nasred
je car David, gde njegov najmiliji mu, hubavi sin Avesalum dugokosi, uze na svoga rođena oca vojevati, da ga istera iz carstva, il' ga ubije, eda bi se on skoro ocario!
Izposatira on oko sebe ona poganska carstva mučiteljska s častnim krstom: ponapre kako preuze od Magnencija Rim ta onde se i ocari, posle toga opet ne svide mu se
MOŠTI LAZAREVE Posle, po dugom vremenu, za grčkoga carstva, kroz neko priviđivanje, premudri car Lav, prenese mu odonud častne mošti u Carigrad.
Ama doposle kako suproć Boga staše nevaljalo činiti za carstva izrailjska u Samariji cara Fakeja, s božijim popuštanjem dođe s vojskom sirijski cesar Vaglafalasar, mnoge gradove
Do dvaput tadar što ih haraše dokle ih pokoriše pod danak sebi. Ali carski grad Samariju ne uzeše. Posle pak, za carstva Josiina, dođe sirijski car Salamasar, te i to uze pod porciju; Josija podloži mu se pod danak; donekle dava, pak
Te svi širom sverovaše da je to doista Hristos mesija... Posle, za grčkoga carstva, Justinijan car onaj kamen na kom no je Hristos odmarajući se kod bunara sedio, i ono grlo — bunarsko ušće, skide, te
Šnjega započe se velika smućnja meću rimskom i grčkom crkvom činiti. Za carstva trećega Tiverija, ali posle, promenom papa, pak jedni prvim su se načinom držali.
Ama od roka Hristova roždenija 1017-ga leta, za carstva grčkoga drugoga Justinijana, pri papi osamdeset četvrttom Sergiju Sirjaninu, kako se konačno crkve razdeliše, te
I kako k njemu yđe ta mu i reče: »Brate i caru, ja to bez usumnjivanja držim da i pô carstva tvoga ne bi požalio izdati izaradi moga života.