Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovi običaji i verovanja vezani su za malo dete (neodređene starosti). Oni se najčešće izvode na Đurđevdan, Cvete i Mladence, dakle, za vreme prolećnih praznika, kada počinje „novo leto“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nisi znala da se ovaj grad hrani svežim mladim mesom? Ne poseduješ ništa sem divnog lakog koraka na dugim nogama, cvete provincijskog korza, a opet svi nešto traže od tebe.
Radičević, Branko - PESME
ukraj pobratima, A sve žešće unapred se prima, Kâ od njega da bi umakao — Spazi Gojko, i beže mu žao, Seti s' Cvete, pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Što je tebi, brate Radivoje Otkad zlato ti ugleda moje?
“ Ovo reče, sevnuše mu oči, Sablju trže, plahim krokom kroči, Već je blizu, već do Cvete stiže, Već joj sablju iznad glave diže! „Umri!“ viknu, al' to i sve beše, Sindžirlije srce mu razneše.
Brate dragi, cvete mojoj duši, Malo cveta, klonu, pa s' osuši! U knjigu te meto žitka svoga, Žitka svoga, brate, mlađanoga; Čitam
Ali dotle, Srbinu na jade, I Krajine s Turčinom nestade; Pa se onda svoje Cvete seti I premisli u svojoj pameti, I tu smisli da je vreme veće Svoje druge vatati se sreće; I pozvati odsvuda
Seti s' Cvete pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Šta je tebi, brate Radivoje? Otkad zlato ti ugleda moje, Nešto teško
“ Pa u Turke odmetnu se klete, Sveza čalmu, dovati se Cvete. Ali Cveta, ta pitoma ruža, Njemu samo trn i bodlje pruža.
Pa kad Cvete odavde nestane, Kad mu sunce sa neba mu pane, Ako neće baš ni onda mene, Neka mač mi u srce okrene, Barem ću se,
“ Kroči, skoči, već do Cvete stiže, Već joj mača iznad glave diže... Ao Bože i Bogorodice!... Pade maču, — ali iz desnice, Pade za njim besni
Ovaj pade, a eto Milete, Probio se kroz Turke do Cvete, Bije junak, čini Turkom muku, Probi, razbi, pa Cvetu za ruku I diže (je) na svojega zeka, Pa odbija Turke od
Mloga l' zrna naokolo lete, Oko njega pa i oko Cvete, Al' Turcima pred očima pliva, Sred i srca stra taknuo živa. Biju Turci, al' u vetar samo, U to stiže četa srpska
Kostić, Laza - PESME
Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok te celi. Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba,
Hoćeš li mi uraniti pre nego mi senka priđe, Ljuboviđo Ljuboviđe? Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ti ćeš mi rodit' sina, Da čuva blago to! XII 6 Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi! Pa grlim nebo plavo, Grlim, uzdišem, A ljubim sunce jarko, Ljubim, izdišem.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Što će ti taj sir na glavi? — i pogleda na kovrljak. — Načnimo ga! — zanovetaše neki mladić što je do Cvete mamine kupio. — Skini ga s glave, da ga okusimo! — i pruži prema njoj ruku. — Da—nu! — izlane ona i odmače se.
—Ne dam biljeta bez novaca ni svecu! Biž'! Eto idu još dva gospodina, — i okrene se prema njima, ne slušajući Cvete. Prispije jedan viši činovnik i za njim neki trgovački putnik.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu
Zamirisa tamjan, Slovenstvom se širi, — Nije tamjan, nije, tvoja duša miri, Južni srpski cvete, trgnut s Crnih Gora, Presađen u vrte ruskog carskog dvora! »Starmali« 1889. ZAR NEMA DRUGA LEKA!
Miljković, Branko - PESME
SLEPI PESNIK Filipu Višnjiću O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje od sna i vetra mapo!
U tihom se cvetu neke vatre pale. O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje o moja slepa mapo!
H. CRNI JAMB SNA Ja posle velikog sna poduzeh put tužan MALARME U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri zvučni cvete tužnim predelima U toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdan luk.
Onda moj zaluta među zvezde krvotok. U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri zvučni cvete tužnim predelima u toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdan luk.
II To u šta se sjaj i bol pretvara isto Biva: ljubav koju još pesnik ne reče Jarki cvete kojim vrtovi se leče Iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XV Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. Ti si mene raspevala, Što je tvoje, tebi evo. I dosad sam volô sunce, Što
Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo tebe snevô. Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. HVI Oj, meseče, mnogo mi je krivo, dragu si mi u čelo celivô, Ti u čelo,
Ljubi mene ljubovanko, Nek nam sreća sja, Ako ne znaš šta je ljubav, Učiću te ja. XXV Oj, ružice, cvete viti, Ti se nemoj ponositi! Ruzmarin je jošte mali, Al’ se većem hvali: Čim ga koji cvetak vidi, Taki se zastidi.
“ XXI Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Otud dalje — kô da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu, Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu
Sahranismo j’, — a groblje je Tad na bregu bilo, Bilo bregu na obronku, Pak se odronilo. Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1839. Vasa Živković CVET Niči, niči, krine beli, Divni cvete moj, Nad tobom se suza blista Ljubavnika, oj!
Niči, cvete, čelo glave Ladnog groba, ah, Gde počiva drage moje Osvećeni prah. Čista ljubav nek’ te snaži I sunašca zrak, Zora
Ne zavidim, uživajte prijatnosti jestestvene, Koje srce u pečali uživati ne može. Cvetaj, dični poljski cvete, i ukrasi proletije, Da se s tobom srećni kite. ako za me i nije.
Ne zavidim uživanje U naručju ljubimca, Ja sam, tužna, ostavljena Ko što bez druga ptica. Cvetaj, dični poljski cvete, I ukrasi proleće, Da se sretni s tobom kite, Ako za me i nije.
Niči, cvete, čelo glave Zapušćenog groba tog. Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog. Moja nega nek te snaži I sunašca topli
Bojić, Milutin - PESME
(1917) NERANDžIN CVET O, nerandžin cvete mirisni i beli, I mi smo ženici stigli iz daleka. Carske tvoje kite sudba nam dodeli, Jer nevesta žudno na žalu nas
Carske tvoje kite sudba nam dodeli, Jer nevesta žudno na žalu nas čeka. O, nerandžin cvete, okiti nam čela! Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba za roblje dovela.
O, neradžin cvete, slučajem ne zovi To znamenje vidno. O, zaspi nas, zaspi! More, hučnom rikom brak taj blagoslovi! Sunce, naše sunce,
Jakšić, Đura - PESME
2. Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi! Pa grlim nebo plavo, Grlim, uzdišem; A ljubim sunce jarko, Ljubim, izdišem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja se tada setih tebe, Uveli, bledi cvete moj. Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu. Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju.
1887. ISTOK Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete, Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta! Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta, Gde mirne gazele pasu i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
a, u trbuh? — ljuti se opet nešto Kosta. — Jaoj, da hoće. Koko, Kokane, a, oko neljubljeno, a, knjigo nečitana, a, cvete nemirisan! Naišla je malo zatim i sestra Francuskinja noseći veliki špric. Priđe meni. — Wa va?
Šantić, Aleksa - PESME
O draga, oka sjajna i mila, O cvete zao i mio, Tvoja je kletva u redu bila, Ujed je suvišan bio. 53 Ja stojim na vrhu brega I čeznem sentimentalno.