Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Oprostite što smo tako slobodni! Ja sam Ljuba Čekmedžijić. — A ja sam, opet, Gavra Cerić. — O, drago mi je osobito! Ovo je moja drugarica. Izvolite sesti.
— Drago mi je osobito . . . Izvolite se poslužiti . . . — Ovo je moja kći, a ovo su gospodari, — gospo’r Gavra Cerić i gospo’r Ljuba Čekmedžijić iz O., — reče otac. — Drago mi je osobito. — I nama osobito. — Izvolite sesti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Glava me je zanosila. Bila sam kao u bunilu i gledala kao kroz maglu. Nesvesno sam ponavljala: kafana... rečica... cerić. Bože, da li ću ga naći! Stadosmo baš pred kafanom. Noge kao da su mi bile oduzete... Tu je on... moj brat, mrtav...
Možda nevoljno. Tragovi konjskih kopita videli se na svima stranama. Neko je isekao onaj cerić... Valjda je, među ovim grobovima, ostao neki panj. Vojnici su kopali ovde-onde. Zastadoše, dogovarajući se nešto.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
šešir, kojim bi mogao pokriti tri piljaričke korpe, a batina njegova podsećala je na iščupan, prelomljen, neotesan cerić... Pio je kao smuk, pušio kao Turčin, ulagivao se oko ženskinja kao Grk, lumpovao više nego što je živeo...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ostajao bih znojav na mrazu od koga puca cerić, u tankoj košulji, sve dok se ne bih smirio, a to je znalo da potraje i da potraje, pa ipak nikada ni kijavicu ne bih