Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sto je bio sav mokar, i s njegovih krajeva kapala je voda s mrvicama od duhana i pepelom od cigara, koji sam ja otresao na svećnjak. Ja ispodizah knjige kojih se hartija na koricama beše potklobučila od vode.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ustao je i natovario svoje pruće na pleća, odbio da uzme novac koji su mu nudili, nije uzeo ništa drugo do nekoliko cigara i tada se okrenuo profesoru, rekavši: — Kada te zadesi kakva nevolja, gospodine moj, ne traži nikada lijeka daleko od
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U životu uopšte i u dečjem posebno, ima stvari koje ne idu, koje stoje K'o što stoji Kržljaviću ljubi Cigara u zubi! Prema pustom Pura-Moci, lenjom Gaši, i sličnima, milosti nije pokazivao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja i domaćin, posle onako dobra ručka, pušimo i srkućemo po malo rumenike... Dim od cigara koluta se, stomak usrdno vari i izaziva drem, od koga se teško braniti... — Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo.
Ide lagano, kašljuca, i mršti se, kad opazi na stepenicama ogriske od cigara. Otvori vrata i uđe. Na sredini stoje četiri dečaka, i svaki drži po jedno uže.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PUŠI Kad nad zemljom zatreperi jara, Kad Vardar sa svim pritokama presuši, A sunce, daleko od grada, ostane bez cigara, Šta ono tada puši? Stari pušač budući zle volje, Zapali u besu, celo duvansko polje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
vreme da mu se donese ona njegova rakija, koju je još od jutros naredio da se hladi, i mnogo duvana, i to pravljenih cigara, jer neće imati kada da ih savija, a moraće da puši mnogo, brzo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
šarenom ikonostasu, virnu kroz male dveri u oltar, pa reče drugu da ga vodi najprije u „opalat“, gdje će kupiti Srdaru cigara, pa onda u najbolji dućan da kupi svilenijeh rubaca.
Ona čitaše kad oni uđoše, pa ostavivši knjigu, uprije pogled na Bakonju i oboje pocrvenješe. Bakonja zatraži pedeset cigara po tri krajcara, pa dokle ona to opremaše, on pogleda na knjigu i vidje da je srpska.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svanuće ga je zateklo u odelu na minderluku u njegovoj sobi. Među prstima mu je bila ugašena cigara, a pored nogu gomilica zgaženih opušaka. On oseti njihov hladan zadah.
Nema drugog. ...Aćim sedi u mraku svoje sobe i puši. Zaboravljena cigara često mu opeče usne. Majka je donela večeru njegovom ocu vodeničaru, pričala je više puta, hvalila se kako je on,
Aćim sedi opruženih nogu, naslonjen na zid pored samih vrata, cigara gori u busenu njegove glave, krckanje traje, žiška se miče i podseća na gorenje suve trave.
Od stida, oseća Andra, pa je i njega stid zbog tuđeg stida. Hoće nečim i sebe i Aćima da uteši, a cigara u busenu i dim sporo i nečujno rastu naviše.
— Ja sam, Đorđe — promuca. — Otkud TI ovde?... Da bog sačuva — govori cigara ljutito, čudeći se. Dugo ćute. On zna, misli Đorđe. Srce je krtica što hoće da se urije u zemlju. Ne sme da pita.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vozit ćemo nešto polaganije! I tako, posjedali su u kola, Viktor je sjeo za volan, pripalio cigaru, i cigara nije još ni dogorjela, a već su bili tu... Ali gdje je Zvonko? Uvijek on nekud šmugne! No, sigurno je dolje, kod kola...
I cigare im ponekad, valja priznati, nisu lošije od cigara renomiranih duhanskih kuća. Ali to su svakako sporedne državne djelatnosti.) I kud onda?
Kad je nakon pobjede opet proradila komora, žudno je posegao za kutijom cigara. Ali je smjesta zakočio svoju kretnju: ne, još ćeš dvadeset i četiri sata postiti! — Pa što onda? pomislio sam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kmet opet uđe u kuću. Prođe pola časa. Pisar popuši nekoliko cigara, pa ustade i obiđe svu kuću unaokolo. Iza kuće stajaše neka stara vajatina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kao i njegov otac, da se „jedno njegovo zna”: čaša, bolje dve, tri čaše piva nedeljom i praznikom, i debela diplomatska cigara: „pušiš, pušiš, i ne možeš da popušiš”.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ako gu on ne bude ekimin i doktur i ne opraji gu, oću si batalim i duvan, zašto cigara-pušenje bez ovuj mušljiku ne biva!... Lezet, taj slas’ nema!... — Fala, fala, čorbadžijo, za taj čes’ i reči tija!