Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Odmakô daleko dan, Cvrči cvrčak, Sunce korača kroz stan, Svaki čas se mršti mamino lice: — Nema ni hleba, ni Cice! Ne može mama više mirno da posluje po kući.
Nema hleba, nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce! A lepo joj je rekla: „Požuri, nije daleko; Pazi na tramvaj, okreni se na sve
Ne stoji valjda još u redu? Sve pekare su odavno zatvorene... A eto, ni od korova nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce! Možda se okliznula, pa pala... Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...
A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!
Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća. Sve zabrinutija, ponavlja za sebe: — Nema je...
Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća. Sve zabrinutija, ponavlja za sebe: — Nema je... To Nema Cice prvo me je nerviralo, a onda sam, ionako pod temperaturom, osetio lajtmotiv nove pesme!