Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zar mi u Boga verujemo manje nego kuvarica u pijačnu vagu? Zar je naša nada u Gospoda manja od nade ribara u crva? Koliko vredi naša tvrda vera? Litar ulja? Kilo soli? Tovar drva?
kruške iz vodnjike, lubenicu iz sanduka zobi, iz podruma donose rakiju, s tavana skidaju buđave šunke, sireve pune crva.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva. — „A ko se za njih stara?“ pita Bog. — „Ti, Gospode!“ odgovara aranđeo. — Tu se cakle oči moje matere.
zvonkim glasom i ispruženim kažiprstom ponavlja težinu, „moral“ pripovetke: „Čuješ“, kaže „ko se stara za ova dva crva?“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?
veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga!
A ko se stara za ona dva crva!” O Božiću, 1886. PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE „Bilo mi je, veli, onda tek devet godina.
Ja sam slabiji i niži od crva. Večno sam te uveravao da ću prekinuti sve s njome, pa ipak... Nego bolje s početka Sve ću ti ispričati.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Promisliću se. Tako se razgovaraju, i Čamča svojim slatkorečijem bacio je gospodar-Sofri crva u glavu; neće dugo trajati, pa će se odvažiti. Sad se gospodar Sofra digne, vreme je već, mora kući. Ode.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷ Neke nesrećne žene iz okoline Šapca pronađu crva u leskovom drvetu ili u šipku i pojedu ga, ne bi li tako zatrudnele!
Radičević, Branko - PESME
Gore, dolje, trave, drva, Lava, orla, a i crva, Ti satvori, dragi Bože, Ko ovako jošte može? Osim druga ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duom tvojim ti
zadojilo, Klonu ruka što da vas odnija, Poda mnome već zemljica zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva gladna, Pa za nešto kratkoga vremena Nigde meni više ni spomena.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva... pa nemoj sinko!“... A on samo udri, psuj, viči. Mene već što...
Lalić, Ivan V. - PISMO
ispod površine, Rekvizit danskog kraljevića, prva Scena u petom činu, što je kraja Početak; koštan otpad gozbe crva, Ta nepravilna kalota, to kube Pokretne crkve, što istura zube Da nit pregrize što svetove spaja. 2.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. U Tebi nema crva, ni sa groba. Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
G) BAJALIČKE „BASME“ Bajaličkih „basama“ ima protivu raznih bolesti, koje se tajanstveno pojave — bilo posredstvom crva ili vetrova. „Od ovakvih bolesti se redovno baje, tj. bajalice šapuću neke vrste molitava, preklinjanja i slično.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
me se tiče; ali dok sam ja izmišljao najstrašnija mučenja za njega i zamišljao kako bih ga razdrobio, rastrgao, zgazio kao crva i rastrljao da traga ne ostane od njega i onog pakosnog oka, vrata naše sobice ponova zacvrčaše.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Njihovo je plavetilo bilo zamućeno, a u sredini kao da se nazirala rana, poput crva u srcu jabuke. Mi djeca govorili smo da je u njima ubijen živac.
Odnekud iz ugla — nisam mogao tačno odrediti pravca — čuo sam marljivi rad crva. Malo poslije — ko bi ga znao zašto — on je prestao; imao sam osjećanje da nas neviđen promatra.
Uskoro se javio rad crva. Pomislim: koliko dugo živi crv? Je li ovo onaj isti, negdašnji ili možda njegov praunuk? Odgurnuo sam stvari s ugla
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dok je izjeda, on se po njoj kreće. Ali ne pitajte crva kako jabuka izgleda! Svi smo mi u maternjem jeziku – crvi u jabuci.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se drugi, leži poleđuške, i on je polunag, naduo se, koža mu na trbuhu pukla, te i utrobe gmižu hiljade krupnih, belih crva, oči ispijene, usta široko razjapljena, a iz njih i u njih kuljaju rojevi muva; na slepom oku vidi se crna mala rupica
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da je — bože oprosti — baš i Hristova, Kad kao strela jednom pojena Narodu celom grudi razdire, — Kô slabog crva bih je zgazio... KNEZ ĐURĐE: Ti bi, — Al’ nikad ja!... JELISAVETA (nasamo Đurđu): Tako, ha! Budi muž!...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela.
Dedaci, ne znate zar, U snu se zametne plod! Ljubio leptir jabuku, nina mi nina, Izlegli crva nanino. Ai, da smešne rabote, Ban ja, unuk mi crv! Pst. Gricka Belu iz utrobe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kolač hleba i jednu čašu vode a drugu vina (kao večeru vili), pa sutra ujutru kopaju pod jasenkom i šta nađu (npr. crva ili kakvu bubicu), ono daju bolesniku te pojede ili u vodi popije, kao lek koji mu je vila ostavila (Vuk, Rječn., ѕ. v.
Žena koja pojede crva iz l. drveta ili pupa, začeće (ŽSS, 188). O postanku l. priča naš narod kako je besposlena baba molila Boga da joj da
Trojanović, Vatra, 238). Narod veruje da je ona lek od crva kod stoke. Njen vrh saviju k zemlji, pritisnu ga kamenom i govore: »Ja te evo reštim (zatvaram) i neću te pustiti dok ne
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda je mislio da i ne zaslužuju drugo do poljskih miševa, crva, pečurki i kupina, čega sada u šumi ima u izobilju. Ono što je on pristao da im da to su tri nove težinove košulje i tri
Šantić, Aleksa - PESME
Moja duša nije u taštini grezla, Nit' je bilo grubog crva da je načne. Ja sam išô visu gdeno beskonačne Podižu lepote svoja carska žezla.