Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Hod je imala neobično lep, lepe noge i lep korak. Crkvenjakov sin, dečko, Marko Popović, koji se sam prozvao Srba, neobično lep i bistar, ali napušten i nevaspitan, reče jednom u
Tako isto niko ne zna kad je i kako se crkvenjakov Srba prebacio u gospa Nolinu kuću sasvim, i pod uslovima određenim: da u kući ostane, da bude dobar, i da će onda
Šta ću reći? Šlajferov sin, crkvenjakov sin, frajlin sin, Paulin sin, Juličin sin... Lepo društvo, moj Todore, uvedoh ja na tvoju sermiju!