Upotreba reči crkvu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I Madžarima se sažalilo, te iz čistog saučešća zapališe hiljadu tomaševačkih kuća. Ni crkvu nisu poštedeli: neka i ona svetli sinovima pravoslavne vere!...

u desnici, oni će ih lepo dočekati, a u znak svoje vernosti i prijateljstva imaće dokaza: — Eto, mi vam sačuvasmo crkvu, kuće i imanje!...

A da se Srbi nisu vratili, oni bi crkvu poharali, imanje oplenili i onaj trščani krov sa sirotih srpskih domova poskidali.

— Zbog vas je ova strahota, vi beskućnici što ne verujete u boga, što ne dolazite u svetu crkvu! — govorahu sveštenici skupljenoj gomilici golih sinova što se, čakljama i budacima naoružani, nalažahu na obali divlje

Kad smo se malo vinom i jestivom potkrepili, onda ću ga ja ponuditi da idemo malo do pred crkvu, gde su momci i devojke kolo igrali.

E, učo, milina ga je bilo videti! Kad smo otišli pred crkvu, ceo narod je pogledao u njega, a nije samo jedna devojka uzdahnula: oh, kad bi joj on u sreću pao!...

Mi smo lakše koračali, bojeći se da ne uznemirimo svete kaluđere. Kad smo stupili u crkvu, stadosmo blizu vrata. Nismo se usudili dublje u crkvu ulaziti; činilo nam se da smo nedostojni...

Kad smo stupili u crkvu, stadosmo blizu vrata. Nismo se usudili dublje u crkvu ulaziti; činilo nam se da smo nedostojni...

Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan... Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u svetu crkvu; dok se dete ne navikne svake nedelje i praznika dolaziti u svetu crkvu... Razumeš li me, džanum?...

džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u svetu crkvu; dok se dete ne navikne svake nedelje i praznika dolaziti u svetu crkvu... Razumeš li me, džanum?...“ Ona klimnu glavom kao da razume, a posle ode ona na jednu, a kaluđer na drugu stranu.

Odande sam mogao celu avliju, a i unutrašnjost ćelije neopažen pregledati. U crkvu uđoše dva-tri čoveka i nekoliko žena iz obližnjih sela. To je bilo sve... — Ali gde je Stana sa majkom?

Nećete mi verovati da vam svakog praznika ide u crkvu, poštuje sveštenstvo. Baš pre, kad ono beše svadba vrajla-Jucina, pripoveda mi naša gospoja protinica da je u tas

Obradović, Dositej - BASNE

siromaš staru i nemoćnu (pravo je da svako mesto svoje bedne prikrmljuje); da se uredi opšta kutija u koju svaki, kad u crkvu dođe, po svom mogućstvu i proizvoleniju da što za siromaš prilaže. No to znam da ne bi dosta bilo.

A najpače kad zapopadnu po dva, po tri i po četiri u jednoj nedelji praznika! Da su neki dni opredeljeni za poći u crkvu i bogu se moliti, ovaj je lep običaj, ali ne valja iz njega zloupotrebljenije činiti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

z. Na svim ti putevima oklopnici osvanuli! Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra!

Kavge zaglušuju besedu na Gori, koze brste kupinu što gori! Da se oće naći ko, da uđe u crkvu! Da razjuri volove, golubove, ovce! Da raspe pare, da ispretura stolove! Da izbaci tezge i trgovce!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun (dozvolenje); pak gradi crkvu gdi hoćeš i koliku hoćeš.

Petrovu-dne, svega da reknem 10 puta ili malo nešto više na godinu, a ono kako klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se podavi, i ko pre uđe, žena ili čovek, taj napred i stoji.

” Mi mlađi popovi uredimo, i kako klepalo udari i narod u crkvu povrvi, a mi po jedan stanemo na vratima, i ljude propuštamo redom, starije napred, a žene vraćamo da idu na druga,

stanu i nameste se, a žene u preprati, i opet počnu se razgovarati: šta je ovo, kakav je ovo novi običaj, te nam ni u crkvu kao dosad ne dadu novi popovi ulaziti?

Jedan samo bimbaša vidinski zatvori se u crkvu, i tuče se iz crkve, a Srbi naši opkole ga. Knez Ilija Birčanin uzme jedno odelenije vojske i sa pročim oteraju

— Onaj bimbaša, što se u crkvu bio s društvom zatvorio i iz crkve tukao se, nije se veziru hteo predati, nego preda se mom ocu i pobratimi ga, a on

— Mitropolit Stratimirović pošlje nam kao čador crkvu vojenu, i pošlje sav okrut, kao: antimis, putir i proče sve za božestvenu liturgiju potrebno.

Doneo sam onda i ono veliko okovano evangelije u našu brankovičku crkvu, u vreljansku malo pomanje. Taj dan 14. dekembra pođemo iz Peterburga (a na tri dana pređe dali su nam Rusi po 300 #)

Iznesem ja ono veliko evangelije pred crkvu, i celivaju ljudi. Ja kažem: da je ovo sveto evangelije poslao po meni sam car Aleksander, da ga celivamo i na njemu se

Asan-paša u to vreme — znajući da je naša valjevska vojska na Drini sva — s vojskom došao u Valjevo, brankovičku crkvu i naše kuće popalio i okolna sela.

Tu mi je vrlo žao bilo što i ja nisam mogao u boj stići. No hvala Bogu i braći Srbima, Osvetiše našu crkvu i naše kuće. Ovo je bilo na Svetli Utornik [3. aprila] 1806.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— upita gospodin razgledajući krušac soli. — Je l̓ te? — Tucnemo je malo pa onda. — A opanke kad idete u crkvu? — Ja, kad idemo u crkvu. — Drugi put idete bosi? — Jes̓, drugi put idemo bosi.

— Je l̓ te? — Tucnemo je malo pa onda. — A opanke kad idete u crkvu? — Ja, kad idemo u crkvu. — Drugi put idete bosi? — Jes̓, drugi put idemo bosi. — Odgovaraše Radan tek onako — neka se govori koješta.

Niko ti tu ne poštuje starijega, ni činovnika, ni popa, nikoga... Niti se ko tu bogu moli, niti ide u crkvu... — Jes̓, bogme, gospodine, pravo kažeš! — graknu oni oko njega. — Eno, znam ja pre...

vina na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu noć je nesrećna kerina vijala po crkvi uskakujući na sve moguće stolove; ljudi su daleko bežali, misleći da se

snove, vradžbine, čini i predskazivanje, rašta je uvek kad se probudi čitao »Sanovnik«; da posti, ide svakog praznika u crkvu i prilaže, da se umiljava oko vlasti i da joj u svakoj prilici viče: »Hvala!

Na sam Petrovdan iskupila se deca iza škole, ia utrini, kraj potoka, te se igraju dok ne zazvoni u crkvu. Jedno od njih, čepkajući po šušnjaru i granju kraj obale, što je potok ovda-onda pridolazeći naneo, iščeprka popovu

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Na glavama se crvene alevi fesovi, kao da u crkvu idu... Retko u koga da vidiš bradu: svaki je obrijan; retko ćeš koga videti s lulom, jer se tada slabo pušilo.

Dučić, Jovan - PESME

POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu?

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče. Večeramo, on turi čibuk pod levu mišku, zadene duvankesu pod pojas, pa

— Sine, ustani da idemo u crkvu!... Kad sam išao lane u Beograd po jespap, video sam u Topčideru Peru Zelenbaća u robijaškim haljinama, tuca kamen!

— Jes', bogami! Na Novu godinu 1881. ŠKOLSKA IKONA I Naše selo imalo je crkvu, a crkva je imala popa. Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju.

Na Novu godinu 1881. ŠKOLSKA IKONA I Naše selo imalo je crkvu, a crkva je imala popa. Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju. To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom. Pop je bio sve i sva!

Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju. To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom. Pop je bio sve i sva!

ali pop jedanput, poslije službe u petak, stade pred oltar pa poče govoriti; da je bog ostavio nedjelju i praznike za crkvu; da se u ostale dane čovjek radeći moli bogu; da se on za sve moli kad oni moraju raditi; da je bogomrsko ne raditi u

Tako narod, hvala mu, mene izabra. Pop se triput poljubi s njime. Onda poniješe dijete u crkvu, i ona se napuni naroda Tako se dijete krsti, i nadjenuše mu ime Marija.

Unutra ima hiljadu i sto i jedan dukat. Oni se zgledaše. — Iz toga zidajte najprije školu, pa crkvu. Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago.

Mara mu poli da se umije, i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom prijeđe ulicu i uđe u crkvu. Ali njegova podjela imanja osta.

, pa stadoše pred crkvu. Skoči jedan što sjedi s kočijašem, pa popa u ruku: — Hajdete — veli — pozdravio vas gospodin vladika da idete na

Ležao je tako može biti četvrt sahata, a kad se diže i okrete, ugleda punu crkvu naroda. Kad se Ninko poslije nedjelju dana vrati iz Biograda, nije mogao naodgovarati svijetu.

— A kamo se ti, učitelju? — reče pop. — Evo me! — Znam! A kamo te u crkvu da pjevaš? — Nijesam pijan da pjevam! Pop ustuknu jedan korak, naže se naprijed, pa začkilji i gleda u učitelja.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle krštenja ide kući detinjoj, gde ga poziva otac na ručak. Na vratima ga dočekuje Neca gologlav i malo

A to je bilo ovako. Banuo jedared iznenada Gospodin Vladika u selo, a baš je bila nedelja. On pravo u crkvu na jutrenje, kad ali još nema pope, a zvonilo već. A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi.

Ušavši u crkvu, pokloni se svima redom po stolovima, a nije ih baš mnogo ni bilo — nekoliko staraca i baba koje su snaje otpratile u

pokloni se svima redom po stolovima, a nije ih baš mnogo ni bilo — nekoliko staraca i baba koje su snaje otpratile u crkvu samo da bar jedno posle podne odahnu malo dušom — pa se uputio za pevnicu, i to za onu koju je držao Arkadija

Ali danas pre podne u nedelju on se ni toga nije bojao, nego je produžavao put u crkvu. A već je prvi i drugi put zvonilo u crkvu na službu.

A već je prvi i drugi put zvonilo u crkvu na službu. Čulo se da je novi učitelj došao, a onda naravno da se nadalo da će on danas kao gost i Heruviku pevati, pa

lule i turiše ih u čizme, prekrstiše se, narediše u kući šta treba, pa se dostojanstveno poštapajući krenuše u crkvu. Pošao svet na liturgiju, pa se sve šareni sokak od lepote.

Sve to ide u crkvu polako i dostojanstveno, da se pomoli bogu, da se porazgovori, da posedi malo u porti, da razgleda kako je koja

da posedi malo u porti, da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde nabrojati zašto sve ide svet u crkvu nedeljom preko godine. Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja.

Samo stara grkinja Sosa, ona se nije krenula u crkvu ni da čuje ni da vidi novog učitelja, nego da čuje svoje unuče Savicu, koji je ove iste godine sa dve radosti već

Neće baba u truc da umre!« Tako se otprilike jadao Palčika prijateljima, a baba jednako zdrava, ide u crkvu na sva jutrenja, sve službe, sva večernja i sve pogrebe, — pa tako i danas tim pre ide što će njen Savica da osvetli

Po četir tasa se nosilo nedeljom, tako da je svet izbegavao crkvu čerez tih silnih dacija, a danas, kao što ste i sami videli, samo jedan, pa i taj ćemo skoro ukinuti.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Naročito oko crkve, jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u samu crkvu — grobovi znanih ludi, bogataša, hadžija. Svuda upaljene sveće, tamjan.

Ali Naza još zbunjenije nastavila: — E, ali ja iskam da se venčam. Hoću u crkvu kao i svi drugi. Popa se, odjednom, zbunio i unezverio, ali opet okrenuo na šalu. — E, pa dobro, dobro.

— Stići ćeš, stići... Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li?

Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu. Ali čim uđe u maale, opet se zaboravi.

torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu. Ali čim uđe u maale, opet se zaboravi. Počne da ide po kućama.

— Nije moje! — dere se on na njih. — Pa čije? — Gospodnje, Svete Bogorodice... Njeno je! — I pokazuje na crkvu. I zaista, od svega što naprosi, ništa ne uzima. Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima.

Njeno je! — I pokazuje na crkvu. I zaista, od svega što naprosi, ništa ne uzima. Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima.

A on preplašen, briznu u plač i poče da metaniše, krsti se, muca: „Sveta Petka, Sveta Petka crkvu gradi Gospode pomiluj, Gospode sažaluj!“ Oni još u veći smeh.

I tako pažljivo vireći u crkvu, jednako mračan, ne mičući se, godinama je odstojivao svaku službu. Danju se zavlačio negde i tamo ceo dan i noć

negde i tamo ceo dan i noć preležao da bi sutra, ujutru, opet poranio i na vreme, u početku službe, došao da, vireći u crkvu, iščekuje nešto. A nekad bio dobar domaćin. Imao ženu i decu već oženjenu i razudatu. Dolazili bi njegovi iz sela.

Ona me zove... Čekam Bogorodicu. — Odgurivao bi svoje da bi i dalje ostajao da onako nepomično, pažljivo viri u crkvu. XVII Majka mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob

XX Početak oslobođenja. Pred rat. Crkvu počeli i po drugi put da dižu. Prvi put je razorili Arnauti i ostali Turci kad videli kolika visoka i velelepna crkva

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Odu u crkvu. Po časa — pa je svemu kraj. Čekmedžijić je, najzad, oženjen. Svatova je bilo sijaset. Dva dana se jelo, pilo, pevalo.

mu je svilena u crkvi on čita „Očenaš” i „Vjeruju”, i to sa velikim afektom, a levo oko mu jednako s boka u žensku crkvu strelja; a kad iz crkve iziđu, srećna koju Svilokosić ispod ruke kući prati.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i prekide vezu pa nesigurnim, tu đim glasom pozva Jurišića i saopšti mu da će smesta ići za baterijskog osmatrača na crkvu sela B., a da on odmah dođe na njegovo mesto prema primljenom naređenju.

Onda on uđe u crkvu. Neki hladan, jezivi zadah umi njegove ropyće obraze i prljavi izgled u štalu pretvorenog hrama, punog rasturene slame i

užasnim treskom srušiše jednovremeno pred crkvenom portom, onda malo zatim, sa parajućim jaukom, dva druga prebaciše crkvu. U sred onoga užasa Hristiću sve beše jasno: crkva je bila meta.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Siromah Janja, tvoju je sreću crno! Da uzmiš štap, da idiš kod crkvu, da sediš i ištiš krajcara kroz tvoju nestreću. MIŠIĆ: A ko će da čuva što je ostalo kod kuće?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

pred vratima Engelshofena, među starim topovima i piramidama topovskih đuladi, ali je bio otišao na jutrenje u crkvu kapucina.

A Rascijani će imati i da prime katoličku crkvu. Oficiri će biti premešteni u regularne pukove. Vojnici će biti pretvoreni u seljake.

na spahijske i „varmeđske“ zemlje i da rade kao i ostali seljaci, dajući „na pola“ svom gospodaru, i „desetak“ za crkvu. Ne smeju, bez odobrenja, da napuste zemlju, na koju se preseljavaju.

Samo je bilo dato naređenje da se odnesu u crkvu. Šizmatička crkva bila je prekoputa. Pravo zaprepašćenje, međutim, nastalo je, među husarima, i kirasirima, kad su

Udarao je štapom u zidove kuća i tako je prolazio. Obično ga je žena vodila u crkvu. Drugde više i nije izlazio. A svirao je zatvorenih očiju.

Ne putuje on u Rosiju, bez pameti. Pozlatiće on, duž mora Adrijanskog, našu svetu, pravoslavnu, crkvu! Pavle mu dobaci da vladika Vasilije prodaje narod u rosijsku vojsku. Da za Rosiju ginu! Pop se bio na to uozbiljio.

Vladika Sava išao je da moli novaca, za crkvu. Vasilije će raditi na tome da izazove, na celoj teritoriji Turske, pobunu, gnädigster Graf!

Što je bilo najluđe, kola su mu zadržavali i na trgovima. U Vizelburgu ga odvedoše u crkvu, gde mu pokazaše Raspetog, koji na Veliki petak pušta suzu. A u Rabu, u traktiru, umal ne pogibe.

da će tužiti i njega, Kajzerlinga, što pušta u Rosiju familiju koja je izdajica svetog pravoslavlja, a koja je prešla u crkvu unijata. On, Kajzerling, želeo bi da zaštiti sve njih, šizmatike, ali je to teško. Mnogo je, među njima, denuncijanata.

na tri-četiri stotine koraka, a u kojoj je i prilaz, i ulaz bio osvetljen, kao da je neki traktir, ili porta u neku crkvu. Ta škola jahanja bila je neka vrsta manježa i pozorišta u to doba, u stilu Paladija, a imala je i kupolu.

Nedeljom je išla i u, papežničku, crkvu. Tražila je od Isakoviča da je tamo prati. Žalosno je, kaže, da on neće u crkvu.

Nedeljom je išla i u, papežničku, crkvu. Tražila je od Isakoviča da je tamo prati. Žalosno je, kaže, da on neće u crkvu. Ni gospoža Julijana, ni gospožica Dunda Birčanski, nisu znale da jašu i nisu jahale.

Teodosije - ŽITIJA

Našavši ga, obradovaše se radošću neiskazanom. I ušavši svi u crkvu svetog Pantelejmona pokloniše se, i grleći ga ljubazno ga sa suzama celivahu, tako da su od radosti zaboravili toliku

Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu. A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju.

A kad je došao praznik Blagoveštenje presvete Bogorodice, prvi manastir u Svetoj Gori, koji se zvao Vatoped, imao je crkvu posvećenu ovom prazniku, te predstatelj i bratija časno pozvaše časnoga radi naslađenja prazničnim slavoslovljem i

Ovi, dakle, u visokim gorama nastanjeni s jelenima, nebo kao crkvu, a Hrista u duši izobražena gledajući, kolibe tesne travom ukrašene imađahu, u kojima trpljahu, šumom drveća i ptičijim

A sveti odmorivši se u Lavri, primivši sa igumanom duhovnu i telesnu utehu, celivavši svetu crkvu i grobu svetog Atanasija poklonivši se, vrati se kući sa onima koji su bili s njim.

odeli ništima, a ostalim poče zidati ćelije dvospratne i trospratne, i tu na gradu Zigu iza velike crkve poče zidati crkvu posvećenu Rođenju presvete Bogorodice, i drugu crkvu posvećenu svetom Jovanu latoustome, a treću crkvu podiže na

i trospratne, i tu na gradu Zigu iza velike crkve poče zidati crkvu posvećenu Rođenju presvete Bogorodice, i drugu crkvu posvećenu svetom Jovanu latoustome, a treću crkvu podiže na velikom pirgu, Preobraženja Gospodnjeg.

poče zidati crkvu posvećenu Rođenju presvete Bogorodice, i drugu crkvu posvećenu svetom Jovanu latoustome, a treću crkvu podiže na velikom pirgu, Preobraženja Gospodnjeg.

Ovoga uzevši otac samodržac, sa sveosvećenim Kalinikom episkopom i sa svima blagorodnima, uđe u crkvu svetih i prvoprestolnih apostola Petra i Pavla.

Predusretljivo dočekani i časno primljeni od igumana i bratije, uđoše u svetu crkvu, i kada je bila molitva i blagodarenje Bogu grljahu svetog starca i u Gospodu celiv mu davahu.

A došavši u Mesi, to jest u središte Svete Gore, u mesto zvano Kareja, ušavši u crkvu prečiste i sveneporočne Bogomatere, pokloniše se i mnogim suzama kako treba celivaše ovu, protu i svima koji su tu

Kada su ulazili u manastir, bili su od sviju lepo predusretani, i ušavši u crkvu dostojno se pokloniše, i celivahu grob svetog Atanasija, a igumanu i svima dadoše celovanje u Gospodu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Iz toga je doba značajni Dušanov zakonik. Uspeli su da velikim naporima krajem XII veka osnuju svoju nezavisnu crkvu. U novije su vreme stvorili dve nezavisne države. U srednjem veku su imali znatnu književnost.

Dinarsko pravoslavlje, onako kako ga narod shvata i vrši, predstavlja veru manje formalističku, manje vezanu za crkvu, više slobodnu.

Čak su i vrlo pobožni, brižljivo pohode crkvu, mole se Bogu dva-tri puta na dan, poste sredom i petkom i sve pravoslavne poste.

Pobožni su: svako selo ima bar po jednu crkvu, koja se dobro posećuje. Vole da iznalaze ruševine starih crkava: ograđuju ih ili stavljaju veliki kameni krst na takva

Tek 1743. godine pod arhimandritom Haritonom Mijaci su ga obnovili; 1795. godine podigli su crkvu koja i danas postoji. Prva zvona mu je poklonio 1837. godine knez Miloš Obrenović, a druga dva 1850.

Mijaci su vrlo odani pravoslavlju. Svako selo ima po jednu crkvu koju seljaci brižljivo pohađaju; neka sela imaju i po dve crkve. Njihova pobožnost liči na grčko-aromunsku.

će svoje zemljake osloboditi turskog jarma bugarski su se emigranti bacili na propagandu: na propagandu za narodnu crkvu i narodne škole. Starali su se naročito da privuku pažnju Rusije i zapadne Evrope na žalostan položaj svoje zemlje.

Pre nego što bi se naselile, glavne doseljeničke grupe su zahtevale povlastice za svoju narodnost i za svoju crkvu. Najglavnije su one povlastice koje im je 6. aprila 1696. god. dao car Leopold I.

god. imali sa njima zajedničku versku organizaciju, tada osnovali nezavisnu crkvu. Srbi u Ugarskoj, ostavljeni sami sebi u borbi protiv pomadžarivanja (naročito pod vođstvom Svetozara Miletića), nisu

Pošto je ušlo u škole, pomadžarivanje je počelo napadati i na srpsku crkvu i na književne ustanove. Ali se do kraja XIX veka javio među Srbima u Ugarskoj osetan ekonomski polet, koji je

godine do kraja XVIII veka. Jedna vrsta govora sa ruskim elementima ušla je ne samo u crkvu, u školu i u književnost, već i u obične razgovore, bar kod inteligencije.

god., srpski ustanici su bili najpre uzmakli. Tada je jedan sveštenik otrčao u crkvu i ovako se molio: „Bože! Ako Srbi ne pobede, ti nisi Bog!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

počinjao da prepoznajem: dok je bila živa baba što je imala nešto mađarske krvi u sebi, imala je običaj da me vodi u crkvu. Umrla je kad mi je bilo tri godine i od tada nisam prešao crkveni prag. Moji su strogo svesni.

Oni traju petnaest minuta. Sasvim dovoljno, da mi ispričaju ponešto. Zašto si ulazio u crkvu? - pokušavao je da me gleda pravo u oči, a teme mu se znojilo, iako je bilo sveže. - Zašto si ulazio u crkvu, pitam te?

- pokušavao je da me gleda pravo u oči, a teme mu se znojilo, iako je bilo sveže. - Zašto si ulazio u crkvu, pitam te? - Pretpostavimo da sam se molio Bogu! - Ti? Do đavola, od kada ti veruješ u Boga?

Pomislih kako bi bilo da sada uđem i u katoličku crkvu, ali mi se nešto nije dalo. Na prilazu jedne, od ulice zrakasto poređanih oko trga koji je neko iz vica, čega li,

- Ona je to samo ranije bila, kao i ono kako su sluge trčale ispred šesteroprega da načine mesta za njen prolaz u crkvu, nije izmišljotina.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Išli su skupa u subotu na večernje u crkvu, i obojica su pojali za dve pevnice. Gospodar Sofra je biodobar „pevac“, bar on se za takvog držao.

Pa kad su takom prilikom u crkvu ušli, divno ih je bilo videti u „trajdrotu“ i dolami. Posle službe gospodar Sofra obično bi učitelja na ručak pozvao.

— Sveti Nikola, blagodarim ti. Kako prvi put u crkvu stupim, odma’ ću ti od funte sveću zapaliti i srebrno kandilo na žrtvu prineti!

— Pa ko bi me ovde na čardi namalao? — Nemajte brige, selo nije daleko, onde je baš sad jedan moler, mala crkvu, pa će vas baš sasvim dobro namalati. — Pa hajd’ nek’ bude. Birtaš odmah sedne na konja, te upravo u selo po molera.

Ali kad se malo nauči, milota. Već kad je u San-Paolu, posetiće najpre starodrevnu crkvu San Gіovannі Paulo. Pa onda svud redom prolazio je kroz nekoliko dana bez prestanka lagune, rive, kanale, fondamenta,

Na crkvu pet stotina. Peri malu kuću i hiljadu forinti. Nataroš piše. Sve je gotovo. Sofru podignu iz kreveta, podmetnu pod test

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

A kada se vratio, beše sasvim izmenjen, oronuo naglo i čudan. Zidao je crkvu nasred sela. I po izgledu, i po godinama, mogao je da joj bude ne muž, nego otac.

Za ćerkom mu iđaše, po snu, najmiliji svetac njegov, kome su i on i brat Aranđel, hteli da podignu crkvu(nad očevim grobom, despot Stefan Štiljanović.

Govorilo se, jedno vreme, da pogibe i bogati Antonovič, kome će temišvarski trgovci da zidaju crkvu baš više sela, na bregu, prema petrovaradinskim šančevima.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

dete, obično istog dana (ili sutradan) neko od ukućana (muž ili neka starija žena) ide sa sudom i strukom bosiljka u crkvu kod popa da uzme „vodicu“. Voda se uzme sa tekućeg izvora, a pop je osveti.

Majka ga pred crkvom predaje babici, a ova kumu koji unosi dete u crkvu. U Hercegovini dete nosi dojilja, a prati je kum.

Dete takođe okupa i povije čistom pelenom pa u pratnji babice odlazi u crkvu da ’vadi golemu molitvu’.“¹⁹⁵ Kada se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka zapali

⁵ U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete)“.

„Istrgnu ljetorast od ma kakvoga drveta, pa nose crkvi, taj ljetorast meću pod crkveni prag, prelaze preko toga u crkvu i druga čeljad, ma ne znaju za tu šibu. Poslije službe izlaze iz crkve.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O OBORENOJ CRKVI Ko na vojsci obori crkvu, da se hrtovi napuste za njim, i da se obesi o prvom hrastu. Ako se grane na hrastu slome i odreši se vezano uže, da

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– Poludjela — objasni Stonjanin. – Sirota! — uzdahnula je kaluđerica oborivši pogled. Otključala im je crkvu. – Pita Gospoda zašto je ostavio... reče čovek. »Gospode, Gospode, zašto si ms napustio?« – Na kom to jeziku?

– To su kreštala... — ispravi ga Stonjanin. Kaluđerica podiže ruku, preprečivši put stjuardesi: – Ne možete goli u crkvu! Dva muškarca pogledaše noge mlade žene kao da ih prvi put vide.

– Ovo je onaj u tri... — reče kaluđerica drugoj sestri. Vrijeme je da daš kravama... Četiri kaluđerice koje čuvaju crkvu Svetog Mihaila računaju vreme prema avionima što preleću brdo iznad Stona. – Boing! — reče sanjivo stjuardesa.

Selo je bilo đavolje, rumunsko. U najvećoj kući živeo je »nakav đavolji rumunski grof, ali ga nijesmo dirali!« Crkvu, bogami, jesu — u stvari, samo krst! Sa krstom su bili raskrstili.

Matavulj, Simo - USKOK

Sjeti se da su on i knez Drago legli iza ponoći, da je knez, gazeći lojanu svijeću, rekao: „Ja ću uraniti u crkvu, a ti, Janko, spavaj do ručka!

ili bješe što drugo uvrtio u glavu, ne znam, tek on, a kažu i guvernadur obijediše i vladiku u Rusiji da ne mari za crkvu, da je po nagovoru svoga pisara Dolćija naumio prodati Crnu Goru Francuzima, i ko ti ga zna što još!

Nebo bijaše vedro i zvijezde veselo treptijahu. Sutradan sve tri ženske iz kneževe kuće otidoše u crkvu. Knez i Janko popiše kavu, koju im zgotovi pristav.

Janko iđaše za vladikom; pošto tako obiđe sve gomilice njekoliko puta, otide da razgleda crkvu i manastir. Već u hodniku svratiše mu pažnju njekoliko kapitela i osnovica od stupova, uzidanijeh među nezgrapnijem

Dok se oblačio, pitaše se je li mu i to u dužnosti da zorom ide u crkvu. U isti mah prividješe mu se: otac, mati, brat, snaha i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom posmatraju kako

pa kao što biva u takvim trenucima, osjeti ugodnost u djetinjskim razgovorima, te nastavi: — Dakle, i ja moram u crkvu, Milune? — Moraš, vaistinu, kad gospodar ide. — Ko ti je to rekao? — Niko. Sâm to znam.

Dosta je da ideš u crkvu nedjeljom i praznicima i uoči njih na večernje! Još tri vojnika, osim Krcuna, bjehu dotle otišla u plemena.

Na to se Bajice mašiše pušaka. — Stojte, nesrećnici — viknu vladika. — Jeste li došli pred crkvu i preda me da mi pokažete kako ste kadri gaziti zakletvu i dati zâtku kletvama?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi. Zar oćeš da plete sede kose? Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta.

Al ja neću da umrem, oću da se gojim tebi u inat. MUŽ: Dobro, dobro! ŽENA: Otišla sam u crkvu, zloudno mlada nevesta, kad tamo, svaka, svaka bolja od mene. Tek vidim kako se podmiguju.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: Šta vi tu snivate o inkviziciji? Vojvodu imamo, vojvodina je potvrđena, sad jošt barjak na crkvu, pa gotov posao! ŠERBULIĆ: Ko oće, neka ga diže; ja znam da se neću više u takve stvari mešati. LEPRŠIĆ: Šta, šta?

ŽUTILOV: O tom nema sumnje. I oni su magarci bili koji su ga izabrali. SMRDIĆ: Ta znate, što je načinio crkvu o svom trošku, pa ljudima ostalo to u glavi. ŠERBULIĆ: Ta bom’, lako je praviti crkve kad mu se presipa.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

slabo povezanih činova, ili bolje reći slika, izneo kako su Nemanjići stvarali srpsku državu i organizovali srpsku crkvu, kako su Srbi prešli u Austriju i kako su primili prosvetu.

On u načelu potčinjava crkvu državi, biskupe i arcibiskupe stavlja u zavisan položaj prema svetovnoj državnoj vlasti, trudi se da u novim idejama

Car je suzbijao i pravoslavnu crkvu, ograničavao vlast vladika, izvesne sporove prenosio na građanske sudove, hteo da u korist škola ukine nekoliko

žena nije imala prava ni u crkvu da ide. Obradović ustaje protiv tih žalosnih zabluda i traži da se žena podigne do svesnog i razumnog života.

sprovoditi Josif II, uperene u prvom redu protiv katoličke crkve, ali koje su se neizbežno prenosile i na pravoslavnu crkvu, i protiv kojih je ustala i materijalno ugrožena crkvena jerarhija i prosti i neprosvećeni narod, konzervativan u

Ali svaki od njih ima pravo na život i na upotrebu, crkveni za crkvu, bogoslovska dela i učenu književnost, narodni za narodnu i popularnu književnost.

Milićević, Vuk - Bespuće

I žurio se kući isto onako kako je hitao u crkvu, osjećajući se neprijatno kad bi se s kime sreo koji bi ga mogao zaustaviti i primorati na razgovor, i trudio se da

Radičević, Branko - PESME

7. Pet udari posle podne, Skoro prazna crkva sveta, Nuto jedne mome zgodne De u crkvu pravo šeta; Ode klupi, tuna kleče, Prekrsti se, šta l' je peče? 8.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ipak je brat Sava na njoj uporno vidio naslikanu samo crkvu i uzaludno je bilo dokazivati da je to mlin. Otkud se mlin može naslikati?

— O, moj imenjače, nevoljo moja, a ja još mislio da te jutros, u svetu nedjelju, pošaljem u crkvu da se i ti zeričak bogu pomoliš. Aja, bome, ne smijem. Ti bi se tamo bečio u svetitelje ko tele u šarena vrata.

Da opet nije zametnuo kavgu? A kavge se za došljaka nalazilo na koju god stranu pošao: u seosku birtiju, u mlin, u crkvu ili u šumu po drva.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Da je drugi praznik, ja bih radije otišao na tursko groblje, da gledam kako pune i pale prangije, nego li u crkvu. Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada.

Ošišan, obrijan i obučen u tom stajaćem odelu, izgledaše kao da će na pričest, u crkvu. Samo su mu nogavice na čakširama bile otkopčane, jer su i noge od bliske smrti već počele da mu otiču.

A još manje da mu je kadgod novaca zaiskala, sem kad ode u crkvu, na groblje, da mrtve prepoje, pa joj treba za popa. Čak ni jelo. Da nije morala za njega da gotovi, za sebe nikad ne bi.

Ništa drugo on nije imao da radi. A kad praznikom ode u crkvu, da celu službu tamo odstoji, čeka da naforu uzme, onda svu rodbinu da pohodi i vrati se kući i odmah presvuče u

— kad, kao i sve ostale, počne i ona da ide u crkvu, u posete, prima goste, s mužem ide na sabore, slave, sedenja... da bude ono što od svake njene drugarice biva, i što

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Carev sin kad to čuje on odmah šnjome, te doma, pa u crkvu, vjenča se i do malo vremena ona ostane đetinja. Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je

Kad ujutru, a to na lozi onoga siromaha grožđe. Onda car nemadne kud, nego da kćer onome bratu najmlađemu, pa odmah u crkvu te se venčaju. Pošto se venčaju, anđeo ih odvede u šumu pa ih ostavi onde i oni stanu živeti u šumi za godinu dana.

jednom u neđelju maćeha opremivši se sa svojom kćeri u crkvu prospe po kući punu kopanju prosa pa reče pastorci: — Ti, pepeljugo, ako ovo sve proso ne pokupiš i ručak ne zgotoviš

Pošto one otidu u crkvu, đevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: „Za ručak mi nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso

a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: — Maro, uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najviše što niko nije znao ko je ona

Kad bude u drugu neđelju, maćeha se sa svojom kćerju opet spremi u crkvu i na pohodu prospe još više prosa po kući, pa kaže pastorci kao i prije: Ako to sve proso ne pokupiš i ručak ne

Pošto njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinom grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela

to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: — Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od čistoga srebra, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka

Kad bude u treću neđelju, one se opet spreme u crkvu, pa na pohodu maćeha prospe još više prosa po kući i kaže pastorci kao i prije: — Ako ovo proso sve ne pokupiš, ručak

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: I moja kad kuva i mesi. NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa dok se obuče, a ono izišli iz crkve. 6. SOFIJA, PREĐAŠNjI MAKSIM: A jesi li se ti, kugo, obukla?

će reke izgubiti ramena, pređe će prestati žita rađati se i patiti se; pređe luterani i kalvini neće verovati zapadnu crkvu. PUTNIK: A kad su luterani i kalvini prešli opet zapadnoj crkvi?

! ŠALjIVAC: Te bi postao jezičnik. DOKTOR: Jezičnici ne veruju istina nikaku crkvu i obitavaju divlje predjele, ali su opet blagše naravi i u nji tinjaju dobrodjetelji koje calajući jezik čauša nepošteno

VELIMIR: Opet kod kuće. STANIJA: A što se u crkvi poje posljednje celivanje? VELIMIR: Tamo se mrtvaci ne nose u crkvu. STANIJA: Tako i Turci čine, i vi niste bolji. Kuku, Stano, ako umrem u pogano mesto!

LjUBA: Majka, sad sve žene idu gologlave. STANIJA: A šamija? PIJADA: E, sta ce samija. Zena kad podže u crkvu, metne kapu, inace nosi sesir, ili ide gologlava. STANIJA: Gologlava, teško njojzi i mužu joj, što ne bije.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Komordžije privezale konje za ogradu, a oni posedali uza zid, skinuli košulje i trebe se od vašiju. Na ulasku u crkvu zapahnu nas miris tamjana i sagorelih sveća.

— Ovaj nas uraklji! — Javi komandantu da haubica gađa crkvu, urakljeni smo. Naše razorne zagrmeše oko neprijateljskih rovova... Vidimo kako priležu.

— Je li — Milan nas gurnu laktovima — ja mislim da bi Milutin otišao pravo u crkvu. — More, pustite vi mene kući, ja bih znao gde bih otišao. — Puštamo te. I vas dvojica ga puštate...

— Dokle će ljudi da budu tako bezumni!... — Vojnici su ga preneli u metalni sanduk i poneli u crkvu. Zvono je odjekivalo. Sveštenik nas odveo te smo celivali ikonu, a posle nas svratio svojoj kući.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Kazao gospodin upravitelj da će sutra svi đaci ići u crkvu. I vi da se spremite da idete sa vašom decom. »Hvala Bogu, čini mi se ovako reče, odahnu čiča, jer ga je Gojko tri

— Kaži gospodinu da učiteljice ne moraju ići u crkvu, kad je ona udaljena. deca će već doći, pa neka ih on vodi; i onako nije dosad bio u crkvi, odgovori ona žučno, a

Toliko puta je sa zavišću gledala kad varoške učiteljice idu sa decom u crkvu, pa je tada u sebi pomišljala, da će i ona dočekati taj srećni dan, kad će ovako isto sa svojim đacima ići.

Posle duga putovanja, stigoše crkvi. Služba već početa, te oni i ne odmoriše decu, nego ih uvedoše u crkvu i narediše u jednom kraju.

Jest, seća se tako živo... dovela je mati, sa mlađom sestricom, u crkvu. Stoje one tako u jednom kraju i ćute. Mati se krsti, a ona gleda u plamičak kandila, što treperi pred raspećem na

— Zar još pitaš ?... U crkvu... venčanje... — Kako ću ? Nemam venčane haljine. — Koješta! Još te nisu ostavile beogradske predrasude...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 10. Sazdade se bela crkva, Ni na nebo, ni na zemlju, Na sred nebo pod nebesa. Na crkvu su do tri vrata: Jedna vrata samo od zlata, Druga vrata od istoka, Treća vrata od zapada.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Potomci Obilića ne dolaze u pozorište zbog umetnosti, nego zbog junaštva! I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Može biti. U svakom slučaju, u Itebeju, kod crkve, i sad stoje tri kuće Crnjanskih, mojih bliskih rođaka. A uz crkvu nadgrobni spomenici Crnjanskih, na primer paroha Itebeja, Miloša Crnjanskog, koji je umro 1735. I drugih.

U tom Temišvaru, o prazniku Duhova, na primer, svi smo išli u crkvu, koja je bila zastrta travom i imala miris pokošenih polja.

Za vreme najsvečanijeg trenutka službe, pri iznošenju plaštanice, u crkvu bi upadao narednik, sa dva vojnika, pod klobukom, u cokulama, da smeni stražu. Udarili bi o patos đonovima.

Odlazio je da provede nedelju kod nje, a ona ga je terala u crkvu, da prisustvuje misi, pa ga je terala i da uzme svetu pričest.

Naselih se tada u pansionu, koji je gledao u crkvu fratara pijarista i jednu, devojačku, školu. (Frau von Thiess. Piaristen Gasse No. 54.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Teškim srcem odluči da o svom blagu podigne veliku crkvu, pa dozove starca da mu to saopšti i da se dogovori s njim. Starac dođe.

Car se smešio od zadovoljstva. — Eto ti reče on starcu — uzmi blaga koliko hoćeš pa podigni crkvu u slavu moju i Božju. Starac je ćutao. — 3ašto ćutiš? — pitao ga je car.

je dušogubac i đavolja stvar i ja ga nemam i nikad ga se ne dotičem, pa ga ne bih primio baš da ga meni i ponudiš, a za crkvu...

— Možeš mi, care, uzeti i život, ali ja taj novac ne mogu primiti — reče starac mirno. — Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli.

— Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ako piješ vodu — huuu!... Ako sediš — huuu, ako ideš, opet ono nesrećno i zloguko huuu! Jedne nedelje pošao stric u crkvu. — Huuu! — učini strina, s rukama pod pojasom. — Šta ti je? — pita stric. — Huuuuu! — beše njen odgovor.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Odzvoniše na skup, pa kroz pola časa za polazak i naposletku dočekaše pratnju zvonima. Onda siđoše obojica dole u crkvu, da se po običaju, nađu oko popova.

Obukli se na kraljev dan mi svi i odslužili službu. Kad bi pri kraju, povrveše u crkvu oficiri i činovnici... Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

i bogobojažljivu ženu udovicu, kao jednu dobru dušu, koja je kao takva dugo počastvovana bila da mesi poskurice za crkvu i da pere stihare, a i gospodin popa se osobito hvalio s njom. To je sve što se sme tvrditi.

u sebi valjada samo onaj starinski car Justinijan kad je, kako priča istorija, stao zadovoljan pred svoju zadužbinu, crkvu Sv. Sofiju, pa rekao: »Solomune, ja sam te nadmašio!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Sav ih narod gleda kad odoše; a oni ti stube, te uz crkvu: na oltar se od crkve popeše i na njemu krst zlatni metnuše.

SERDAR JANKO Ja sam noćas bio u svatove i sa bulom ženio Bogdana; u crkvu je našu pokrstismo, pokrstismo, pa ih privjenčasmo. TURCI JEDAN ZA DRUGIJEM SVI ODOŠE, LjUTO SJETNI.

(Nije od njih nijednoga živa.) Puče na nas svake grdne jade što u Čevu crkvu ne gradimo Aranđelu, da ni svud pomaga. Ondena se malo ne poklasmo, i sad drktim od njegova straha!

POP MIĆO Amanat mi, ja je i ne čitam, niti mi je knjiga za potrebu, nit' je kada u crkvu otvaram. Napamet sam dobro utvrdio leturđiju, krstit i vjenčati, kâ i druge pomanje potrebe; pa kad mi je koje za

VESELI IDU U CRKVU DA SE ZAKUNU SVI NAJEDNO DA SE KOLjU S DOMAĆIMA TURCIMA. ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI

VESELI IDU U CRKVU DA SE ZAKUNU SVI NAJEDNO DA SE KOLjU S DOMAĆIMA TURCIMA. ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U KOLO STADOŠE.

Teža bi mi bila no plakanje; plakanje je pjesna sa suzama! Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.

ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem. Kad su prva zvona zazvonila, digâ sam se da idem u crkvu, ali jeku nečesovu čujem, te ja strči brže nakraj polja. Iako je lijepo vrijeme, mišljah skače voda u Ponoru.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika

Ali zato nije ni umrla kao ostale ženske. Jednako, ne propuštajući nijedan praznik, odlazila je u crkvu, da tamo, u stolu njihove kuće, odmah ispod vladičinog stola, celu božju službu odstoji.

Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom činila

A ne bi vas bilo sramota da ja idem pred crkvu, u amale, u Šareni han, da tamo dočekujem turske trgovce, moje poznanike, prijatelje, koji se nekad za srećne smatrali

Tada prvi put u životu, tako pred dverima, u sredini crkve, oseti ona celu crkvu oko sebe, svu njenu širinu, visinu, osobito njene visoke svodove kao čak u nebo, sa počađavelim tamnim slikama, sve iz

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

toga, preporoditelj Crnogorstva besmrtni Danilo (prvi iz doma Petrovića) tijem istim kamenjem, sazda novi manastir i crkvu pod Orlovim kršem, gdje je danas.

Ljudi, jedan za drugim, siđoše niza stepenice i uđoše u crkvu. To bjehu oni Crnogorci za koje je jutros Gospodar đakona pitao. Bilo ih je osam.

„Zar to bi grof Pavle! Taj strašni vještac što nikada u crkvu ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije vidio

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac. — Para je velika namiguša. — Bez para ni u crkvu. — Prazna kesa — gotova groznica. — Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju. — Para kamen dubi.

svakome upaljenu voštanu svjećicu na leđa, puste ih noću po porti da bi poplašili kaluđera koji je vrlo ranio u crkvu i nije im dao spavati.

Kad kaluđer, poranivši po svom običaju u crkvu, vidi po porti upaljene svijeće đe idu, on se stane krstiti i govoriti: „Anatemate đavola i njegova imena!

Ne gleda bog na kaljave noge, već na čisto srce. — Kazao nekakav koji je harajući crkvu stao kaljavim nogama na časnu trapezu da dohvati kandilo, pa ga drug opomenuo na to. Nek’ nosi bisage, ključ je u mene.

— Bogu je svejedno: ili zvonilo na vašu ili na našu crkvu, pošto su obje njegove. 3 Pitali Bošnjaka kad se vratio iz Hercegovine: — Ima li onamo zemlje?

braću i družinu dolazio, mjesto mu činili, čast mu nanosili, neka bi prijatelj imao gajreta; da bi naš brat domaćin u crkvu hodio, pravedno se Bogu molio, da bi zadužbine dijelio, priloge ostavljao što bi jak bio, sve od svojega truda, a od

O čem gođ radili, oda zla se branili. Boga se bojali a duše ne ogriješili, u crkvu odili, pravoslavnu leturđiju služili, žive pominjali a mrtvijem spomen činili; četvoro posta rišćanski prepostili;

i još tome sirotinji kuvao kolače, da na te ne plače, i u crkvu lijepe leturđije, da ti pomože gospod Bog i sveti Đurđije i svi sveci, te progledali slijepci!

Šuba mu do pete: niti je razdrô u crkvu hodeći, ni bogu se moleći, već po trnju se verući i srdoboljom se... i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot!

Boga se bojali, duše ne ogriješili, u crkvu hodili, srpsku službu slušali, žive spominjali, mrtvijem spomen činili. Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili.

Oni su izlazili prvi put na Sretenije, i po tome svakoga sveca do časnoga posta; prvi dan su prolazili i kroz sabornu crkvu, a na svetoga Vlaha (3 febr.) izlazili su i pred kneza.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na kočije i otide u crkvu te se s njime venča.

Kad ujutru, a to na lozi onoga siromaha grožđe. Onda car nemadne kud, nego da kćer onome bratu najmlađemu, pa odmah u crkvu te se venčaju. Pošto se venčaju, anđeo ih odvede u šumu pa ih ostavi onde i oni stanu živeti u šumi za godinu dana.

POBRATIMSKI DAROVI. Pričaju ljudi da je u stara vremena bio nekakav silan čoek koji se nikad Bogu ne moljaše, ni u crkvu idaše, niti se po zakonu ispovijedaše ni pričešćivaše, nego u svaka bezakonja upadaše, da je cijeli grad od njega na

Jednom u neđelju maćeha opremivši se sa svojom kćeri u crkvu prospe po kući punu kopanju prosa pa reče pastorci: „Ti pepeljugo!

ako ovo sve proso ne pokupiš i ručak ne zgotoviš dok mi iz crkve dođemo, ubiću te.” Pošto one otidu u crkvu, đevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: „Za ručak mi nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso

uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.” Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuče i

” Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najviše što niko nije znao ko je ona

Kad bude u drugu neđelju, maćeha se sa svojom kćerju opet spremi u crkvu i na pohodu prospe još više prosa po kući pa kaže pastorci kao i prije: „Ako to sve proso ne pokupiš i ručak ne

” Pošto njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinu grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela

a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: „Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

” Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od čistoga srebra, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka

Sveti Sava - SABRANA DELA

igumanstvo, onda da se izaberu ikonom i eklisijarh, i od bratije do deset ili dvanaest koji su najstariji, i da uđu u crkvu i da promisle sebi igumana, koji će im otvoriti ne samo telesne oči, nego i duševne, koga zna sva bratija da je u

I izišavši otud objavite ga svima. I na ovaj način da postavljate igumana. Pošto svi vi uđete u crkvu, i uzevši ovaj tipik i položivši ga na svetu trpezu, i štap prislonivši uz svetu trpezu, zapoveda se da izabrani uđe u

GLAVA 28 O onima koji ne ustaju u crkvu, kako ih treba kazniti Ovima zapovedamo da uvek neoslabljeno budu na svakoj crkvenoj službi, moleći se za sebe i za

Ako li i tako, ne pokoravajući se, ostane i zatim pavši u očajanje i po treći put ne dođe u crkvu, neka se pokloni sto puta.

I kada uđe u crkvu vladar i svi ovi sa njim, da se posavetuju i izaberu čoveka prepodobnog, koji će biti arhimandrit među svim igumanima i

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta čredni pop bez nikakva praznika samo njemu za [h]atar morao u crkvu doći.

Ovo smo ovako bili odredili za zametnuti tragove. Moja majstorica bila uranila, da u crkvu pođe. Slažem njojzi da ću s Nikom celi dan na udicama ribu loviti.

On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u crkvi, nameštajući tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio.

pak počne psovati i ružiti kaluđere, vičući da ako joj nama[h] dete njeno ne dadu, da će taj čas sažeći manastir, crkvu i kaluđere, govoreći da ako su kaluđeri radi decu imati, nek se žene ka i ostali ljudi, pak nek rađaju i [h]rane decu.

” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u crkvu. Pri polasku odavde nađu mi korabalj za Moreju i opreme mi jedan veliki aleksandrijski sepet pun finoga venecijanskoga

i anatemi predali, nimalo na to ne smatrajući što su Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanzin s Origenovim spisanijam crkvu i blagočestije zaštištavali.

” O, ljudi, što vas je god na svetu, dokle će se kojekakvi[h] pustinjika i monaha zakoni za crkvu držati? U Carigradu i u Smirni očima sam mojima gledao da crkva i patrijarsi za mnogo manji uzrok dozvoljavaju ženam za

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Posli, ja ću te razbuditi i povesti da vidiš crkvu. Bakonja se povrati u đačku trpezariju. — Ma ti kâ da ne begenišeš ovo naše vino — reče onaj đačić koji ga je i dotle

Grgo ga ostavi tako puna dva časa, pa ga onda odvede u crkvu. Bakonji se učini da je na jezero stupio, tako sijahu crvene i plave ploče od poda, a tako isto i mramorne stubice

no sutradan opet zamijeni najmlađega đaka pred sobom, u nižim rabotama, kao i dotle, te je zvonio budionicu, meo crkvu, raspremao stričeve ćelije, i najviše pomagao Baleganu. Ele, bio vrlo vrijedan pustođak, ali samo pustođak.

Pa obukoše mrtvaca i preniješe u crkvu, gdje mu na poređe, počeše čatiti bdjenja. Bakonja je lio četvorostruke suze i nije se micao od mrtvaca.

— A, bi li smija, kô velju, da prostite, ući u crkvu, ko velju, da mi se bogu pomoliti? — zapita Grgo. — Pričekaj, pa ćeš!

No, molim ti se, da me pustiš u crkvu. — E, ajde se pomoli bogu kâ pravi kršćanin, pa ćemo te okušati za nikoliko dana. E, ajd, ajd!

E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu. On zinu čim prijeđe preko praga, pak se pruži koliko je dug i širok i poljubi ploču. Đaci se glasno smijahu.

pred podrum, gdje bijahu drvene ljestve, koje oni poniješe i ispraviše uza zid od groblja što za desetak lakata vezuje crkvu za kujinu. Lis šćede prvi da se popne, ali ga Bujas ustavi. — A di je ono?... Znaš?

u maškare, te zajedno sa slugama manitahu sve do prvijeh hladova, a tada se izmiše i preobukoše, te svi pođoše u crkvu na oprosnu molitvu. Iz crkve sluge pođoše u staru mađupnicu, gdje im Balegan bješe spremio masnu večeru i vina izobila.

postaja malo na trijemu, pa zakuca na gvardijanova vrata da primi ključ od dvorišta, pa kroza vjetruštinu stiže pred crkvu i odzvoni budionicu, dva puta dulje no obično, kao na prvi dan velikoga posta.

Sluge pođoše gdje im bi naređeno, a fratri i đaci put manastira. — Ajte vi otvorite crkvu, jer nije razlog da jutros ne bude službe! — reče Duvalo đacima. — Ovo nije moglo biti bez domaće izdaje!

— rekoše pošavši k crkvi. Mačak, Bujas i Lis, sretoše ih, svaki blijed i uzdrhtao. — Poaralo crkvu, duovnici. — Poaralo crkvu! Fratri s njima potekoše, ali gvardijan zastade, zakolijeća se i pade nauznak, kao svijeća.

Ćosić, Dobrica - KORENI

u Manasiji, ukrao manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer, kažu, nikada ne odlazim u crkvu i nikada se ne krstim kad pijem rakiju.

konaku i sporo klima glavom, pa Aćim ne zna da li ga to pozdravlja, ili se čudi, ili likuje što mu je protivnik došao u crkvu.

Pop je promukao od čitanja malog opela jer za veliko nema vremena. Mrtvi ne mogu da dođu na red da poslednji put uđu u crkvu. Mi, još živi, ne možemo da stignemo rake da iskopamo i četiri daske za sanduk da im sklepamo.

On se dovuče do vrata, stade, okrenu se, i iz njega provali: — Kaži mi sad, pred Boga ćeš, crkvu ću da ti podignem, čiji je? Ona ga pogleda izdaleka, zakrvavljeno. — Tvoj — reče tiho. — Zakuni mi se. — U šta?...

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Al' to momče leptir beše, I nju prezre, srca ledna: Drugoj momi ruku dade. Bila jednom ruža jedna... U crkvu se svati kreću, Razleže se pesma medna, A sa crkve zvono jeca: „Bila jednom ruža jedna...“ M.

Nemojte me u crkvu nositi Jer kad god sam u Boga molio Da me spase nevolje očajne, On se svagda molbi oglušio. Već me pravo groblju

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ „Ama, razume se samo po sebi!“, reče Kopernik, misleći da će opat poći u crkvu, u slavnu starohrišćansku baziliku manastira. Ali opat krenu u manastirski ekonomat.

Uputismo se u primamljivu gostionicu na dominikanskom bedemu, baš uz samu dominikansku crkvu. Ta crkva sasvim je nova, jedva dovršena; radnici rade još na njenom krovu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A kad je bilo vreme jutrenja odosmo u crkvu. Sećajući se i sad onih svečanih trenutaka ceremonije, jedne od najvećih i najsvečanijih obaveza koju čovek može

— Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh... Prođosmo crkvu i skretosmo u njegovu ulicu koju sam poznavao. Velike, crne senke lipa pokretale se na zemlji potajno kao utvare.

— Kuku, prokleti da su! Pa kako su mogli, antihristi nijedni, crkli da Bog da... svetinju... crkvu..., sa čim da premeste? — Sa čim? Pa sa elektrikom, sa čim bi drugim? — Sa elektrikom? Je l’ sa onom Teslinom?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Još kao dijete pokazivao je sklonost za crkvu i sve što je crkveno: na improvizovanom oltaru, u sjeni šipkova stabalca, celebrirao je nebrojene mise, zaogrnut preko

Žena gotovo nije ni izlazila iz kuće u društvo, u kavanu, u crkvu, već jedino na tržnicu, a i tad neuredno i aljkavo opremljena.

kočija kojom se služila sudska komisija za obdukcije po selima i kojom su se crno-bijeli parovi mladenaca vozili u crkvu na vjenčanje i iz crkve na parobrod.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Star sam, pa ne mogu sam... Radovan ga uslužno skide s konja, pa se odmah uputiše svi u crkvu. Pred ikonom hramovnom svetlucaše »neugasima lampada«, te svojom slabom svetlošću pridavaše još sumorniji izgled

— Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe. — Ako se stidiš, nisi morao ni dolaziti — odgovori mu Stanka.

Šta je uzrok, velim ja, te čovek, koji može onako da oseća, koji može da voli, koji traži svetu crkvu da blagoslovi njegov brak, te takav čovek, velim, čini onake pokore i zločinstva i na onomadašnjoj i jučerašnjoj pohari?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Car, koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te smesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Jednom u neđelju maćeha, opremivši se sa svojom kćeri u crkvu, prospe po kući punu kopanju prosa, pa reče pastorci: — Ti pepeljugo, ako ovo sve proso ne pokupiš i ručak ne zgotoviš

Pošto one otidu u crkvu, đevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: „Za ručak mi nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso

a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: — Maro, uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Ona vesela uzme prve haljene s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najviše što niko nije znao ko je ona

Kad bude u drugu neđelju, maćeha se sa svojom kćerju opet spremi u crkvu i na pohodu prospe još više prosa po kući, pa kaže pastorci kao i prije: — Ako to sve proso ne pokupiš i ručak ne

Pošto njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinom grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela

to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: — Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od čistoga srebra, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka

Kad bude u treću neđelju, one se opet spreme u crkvu, pa na pohodu maćeha prospe još više prosa po kući i kaže pastorci kao i prije: — Ako ovo proso sve ne pokupiš, ručak

k materinu grobu i nađe opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba, koji joj reku da se obuče i da ide u crkvu a da se ne brine ni za što u kući. Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata, pak se obuče i otide u crkvu.

Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao prije, već da je čuva da vidi

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Najteže mi je bilo nedeljom, kada sam morao lepo da se obučem i da idem u crkvu. Tamo mi se dogodilo nešto od čije mi se i same pomisli kasnije ledila krv u žilama.

U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u crkvu bogato iskićena, obučena u haljinu sa ogromnim šlepom i bivala je u društvu mnogo ljudi.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

godine jer je tražio nacionalnu demokratsku crkvu za Češku. Dao mi je i jednu knjigu o Husu i Husitskim ratovima i jednu o velikom jednookom husitskom generalu Žiški.

Sutradan bila je nedelja i ja sam pošao u crkvu u delaver Sitiju. Pojanje u crkvi nije me mnogo impresioniralo, a sama služba još manje.

U ovome sam video njen pokušaj da mi pokaže koliko ceni moj običaj da idem u crkvu i da me ohrabri da u toj navici istrajem.

Svake nedelje morao sam sa njegovom porodicom da idem dva puta u crkvu i tamo da sedim između ženskih članova porodice. Imao sam utisak da svi vernici smatraju da g.

Pored mene je prolazilo mnogo mladića koji su izgledali kao studenti. Oni su odlazili prema zgradi koja je ličila na crkvu. Jedan od njih se zaustavio i, posmatrajući kako jedem sa apetitom, upita me da li bi mi prijao italijanski sir uz hleb.

Džim, koji je bio veliki prezbiterijanac, radovao se što sam izabrao da posećujem baš kongregacionalnu crkvu. Stari Lukanić mi je priznao da se može desiti, ukoliko nagovorim njegovu decu da idu sa mnom češće u Plimutsku crkvu,

Stari Lukanić mi je priznao da se može desiti, ukoliko nagovorim njegovu decu da idu sa mnom češće u Plimutsku crkvu, da oni napuste rimokatoličku veru svojih predaka.

Mislim da su on i njegova porodica pripadali unitarističkoj crkvi, ali su često dolazili u plimutsku crkvu da se dive Bičeru. Porodica doktora bila je, po mom mišljenju, porodica svetaca.

” Pomenuću sada još jednu vanškolsku aktivnost. Ona se odnosila na redovno odlaženje u plimutsku crkvu i ja sam to smatrao jednim od najvažnijih zadataka van školske klupe.

Vraćajući se kući svratismo u crkvu gde sam poljubio ikonu svog zaštitnika sv. Savu i upalio dve sveće koje je majka ponela sobom.

tako kasno rodi, mora se, da bi dugo živelo, dati kroz prozor prvoj osobi koja prođe pored kuće, koja će odneti dete u crkvu i odmah ga krstili. Tako je jedan siromašan i običan seljak postao moj kum.

Vraćajući se kući svratismo u crkvu gde sam poljubio ikonu svog zaštitnika sv. Savu i upalio dve sveće koje je majka ponela sobom.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Žena redom obilazi sve poznate gazde koji trebaju radnika; prošla je mimo crkvu i došla na kraj varoši. Ali nigde je ne zaustaviše, čak se neki na nju okosiše, vele joj: — Što će nam radnici pred

On bi htio za njima u crkvu, no boji se seoske djece, pa se krije. U crkvi najprvo ustaviše joj se oči na zraci sunca što pred prozorom od svoda

Diže se i požuri kući, da časom navuče na se crno odijelo, pa požuri u crkvu da zamijeni druga grobara što straži grob ukopana Isusa pred izloženim svetim otajstvom.

Naveče pođe kao i obično u crkvu na propovjed. Jezuita, naročiti misionar, dijeli riječ božju sakupljenome narodu. Do njega, na propovjedaonici, stoji

Dolazi i župnik, težak, zadihao se, tare znoj sa čela i unilazi ravno u crkvu. Zazvoni drugi i treći put, i započe sveta misa.

—Ja ne razumijem kad mi što govori, jednako nešto đamori... —Švaba je! . —Pa, boga ti, što mu dadoše da radi našu crkvu? —Ko pita danas kako se krsti!

—Ovo je trideset godina, obikao sam... —A zašto te gone? —Srušiće sve okolne kuće za novu crkvu. —Sve ruše! — reče ona jetko.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kada Isus kaže Jevrejima „razvalite ovu crkvu [jerusalimsku] i za tri dana ću je podignuti“, oni začuđeno odgovaraju pitanjem „četrdeset i šest godina građena je ova

“ Sledi alegorističko tumačenje koje daje sam autor Jovan: „A on govoraše za crkvu tijela svojega. A kad usta iz mrtvijeg Štri dana posle smrtiĆ, opomenuše se učenici njegovi da ovo govoraše“ (Jovan 2.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ubiješ čoveka – naći ćeš u zakonu ma kakvu olakšavnu okolnost; opljačkaš crkvu – naći ćeš opet u zakonu kakvu olakšavnu okolnost; upališ susedu kuću – i za to ćeš naći u zakonu kakvu olakšavnu

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Stanković tačno tako prikazuje prostorne odnose: „Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom činila

dovođenje u crkvu pred oltar Sofka doživljava kao sopstveno prinošenje na porodični žrtvenik. U XI glavi, posle noćnog razgovora s ocem,

crkvenog prostora za vreme venčanja: „Tada prvi put u životu, tako pred dverima, u sredini crkve, oseti ona celu crkvu oko sebe, svu njenu širinu, visinu, osobito njene visoke svodove kao čak u nebo, sa počađavelim tamnim slikama, sve iz

Uglavnom ovako: (VP) u sredini crkve oseti celu crkvu oko sebe, svu njenu širinu, visinu, visoke svodove, čak u nebo; (MP) ovamo ispred nje, do samog lica joj, izdizao se

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da sedne p odmori se posle službe božje i dugoga čekanja da dođe na red i uđe u crkvu. Odakle sve nije. Iz Pećskoga Podgora, iz Pazarske Nahije.

“ Ide on ozgo još mladalački i raširio se kao orlušina. Hoće pravo u crkvu, kraj čijih će vrata, po svom običaju, ostaviti oružje dok se samo pričesti, iako je baš toga trenutka glasnik

Nikad bez osmeha, vazda pređe gotov da pođe u poteru i puškaranje no u crkvu, taj čovek je bio ono što je Turčin uklesao u zapoved za sebe: „Čuvaj se od očajne puške srpske“.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ima l’ se kuda? — Ako imaš krila Ženo, što blediš? — Gde je dete moje? U crkvu hrli! — Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Zapisala si ime Zlaćanom rukom tu, I skinula si time Tu strašnu ukletvu. I podigla si crkvu Kô tvrdi neki grad, Oživela si veru, Probudila si nad.

Grob je i to, al’ na njemu Duša moja crkvu zida. Grob je i to, i na njemu Od bola je piramida. Kad ja umrem, bol će pasti, Al’ će s’ bršljan širit’ jače, — A

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

On se nalazio uvek u trupnoj komori i tamo je vodio administraciju. Bio je slobodouman. U crkvu nije nikad išao, a nama se stalno podsmevao kad se prekrstimo. „Manj to ako vam ne pomogne!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Nikola Borojević POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je to bonton.

33: Na praznik Sv. Ilije Milica je zabeležila kako su joj toga dana mati i sestra otišle u crkvu, ostavivši na njoj brigu oko dogotovljavanja ručka.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Kad grdnim nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne svadbe crnu jabuku, Lubarde bojne i baljemeze — U crkvu ćeš se, oče, sakriti... Crn ženik da te nigde ne vidi.

Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa svakim danom više žrtvuje: Slobodu, narod, crkvu, svetinju. PRVI SERDAR: I pravo ima! DRUGI SERDAR: A kad on nije pravo imao?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Kakav je da je, naš je! Drag nam je. S onu stranu crkve čuše se promukli glasovi, odjeknuše potmulo kroz crkvu, razliše se i tihano, drhćući izumriješe u vrhovima četvrtastog zvonika i oblo svedenog kubeta.

Tuj će, pogovora se, u'vatiti konak, večerati, šenlučiti, pa onda, upravo pred zoru kad se dijeli dan i noć, zapaliti crkvu i krenuti na Banju Luku.

Sve naoružano do zuba, došlo da brani od mrski' Agarjana ovu svetu crkvu. Pokojni Partenija — i u grobu mu 'vala! — izvalja cijelo cjelcato bure rakije iz podruma da se narod malo oslobodi i

Da, da, djeco moja i Srbovi moji, mlogo sam ja crni' i mučni' dana preturio preko ove sijede glave braneći ovu svetu crkvu od nemilostivi' i bez božni' Agarjana, te vam je i ovo kô jedno istoričesko zbitije!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Pa i sam gospodin kapetan kad naiđe na olovni groš, odvoji, veli: „Ovo je dobro za tas kad idem u crkvu”. VIĆA: 'Ajd', daj mi te tvoje građane! ŽIKA (zvoni). JOSA (na vratima).

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pravoslavnu crkvu je na mučan način sputavao nedostatak crkvenih knjiga neophodnih za bogosluženje i za versko obrazovanje sveštenstva.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom. Ode kazujući da će u crkvu toga sela. Selo je blizu. Odmah iza doline. Kad je muž gledaričin vide, pozna, on od iznenađenja, radosti, pobeže.

Da nije imala nešto u amanet da ostavi. Da niste o tome govorili, pa imala kakvu ostavu za crkvu da ostavi?... — Ne — odgovori — nego tako. I pre dok je [ležala], ona je uvek ili tebe ili oca pozivala.

Posle će u crkvu. I tamo, u crkvi, moralo je biti kao kod kuće. Sve je moralo biti u redu, na vreme. I popovi, i klisari, svaki da je

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Za ovo identifikovanje govore izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku

(Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v.

Breza. 1. Breza ima apotropajsku moć. Od nje se plaše veštice (Sofrić, 46). Kad svatovi polaze od kuće u crkvu, oni prelaze preko brezove metle — očevidno u nameri da brezova metla zadrži uroke i zle duše (običaj viđen u

U Hercegovini se ponegde o Božiću kite kuće b. (ZNŽOJS, 6, 302). Na Cveti nosi se b. u crkvu na blagoslov, pa se posle da stoci da ga pojede (ZNŽOJS, 18, 73). Ko počne na dan Svete Lucije (13.

Praznik g. je Preobraženje. Pre Preobraženja ne valja ga jesti, a toga dana nosi se u crkvu i osvećuje i prvi put, kao pričešće, okuša, i daje se bolesnicima (ŽSS, 140; Begović, 30; SEZ, 14, 71; 40, 74; ZNŽOJS,

D. grančice brane i od groma. Na Cvetnu nedelju nosi se svežanj d. granja na blagoslov u crkvu, pa se onda meće u sobu ili na kućni krov, i u slučaju nepogode baca u vatru kao utuk za grom (ZNŽOJS, 7, 183; 18, 73;

U jednom delu Slavonije o krsnom imenu izdubi se kakva velika j., metne u nju koljivo i nosi u crkvu (Begović, 42). Koleđani u Primorju na svoju zastavu nabadaju j. (ZNŽOJS, 22, 15). J.

Zbog k. žene ne rade pa Beli četvrtak (SEZ, 19, 7). Da bi bila dobra pređa, daje se prvo povesmo k. u crkvu (ZNŽOJS, 7, 1902, 185). O demonskoj snazi k. svedoče i različite zabrane s njom u vezi. K.

Ovo je, po svoj prilici, žrtva kruški. U priči SEZ, 50 ‹193› kralj ne ide u crkvu da se moli Bogu, nego pod k. (»kruščica je moja crkvica«) i molitve mu pomognu, jer se posveti (postaje »kralj David«).

izvora, kod Trstena (okolina Dubrovnika) nađena je ikona Bogorodičina: nekoliko puta se pokušalo da se ikona prenese u crkvu, ali bi se ona uvek vraćala na svoje staro mesto, u kupinu (Karadžić, 2, 1900, 205).

Marzell u Handw. DA, ѕ. v. Leіn). Na Sretenje (2. II) donesu žene u crkvu po šačicu l. semena, pa se tu posle službe blagoslovi, n onda će bolje rađati (Begović, 105). L.

U južnoj Srbiji, uoči Svetog Simeuna (11. IX), meću p. pod bakrač, a sutra je nose u crkvu, i posle to pomešaju sa semenom za setvu, da bi se p. sačuvala od »lamnje« (grada, SEZ, 17, 140). Crvenim (magičnim, cf.

Ćipiko, Ivo - Pauci

I Petar premišljaše šta da učini. Odluči da pođe gazda—Jovu, da se s njime posavetuje, jer bez novaca ne može se ni u crkvu.

„Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima. Lutajući po gradu, napokon nađe crkvu u jednoj tijesnoj, zagušenoj ulici, i — uđe. Razgleda se po crkvi i zastajkuje.

Oprosti mi! — Bog da nam prosti! — reče u plaču Maša k krene niz crkvu. Popa—Vrana, gledajući za njom, suze obliše prekrsti se i još dugo, klečeći i moleći se bogu, ostade u ispovjednici. .

Te iste nedjelje, nakon molitve, javio je župnik puku s oltara da će iz Mletaka stići do koji dan orgulje naručene za crkvu. S njima će doći majstor, da ih namjesti. I zaključi: — Eto je troška i biće ga, ma i selo imaće se čime podičiti...

Župnik se iznebuši i zastade, zagleda se u nj i stade ga miriti: — Imaš donekle i pravo... Nu za crkvu je... A da znaš, tvoj je otac tako želio, pa hoćeš da se ja protivim? A neka, bolan, biće crkva punija!

* Dva dana kasnije, po najžešćem krijesu, dopratio je majstor šjor Antonio orgulje za crkvu iz Mletaka. S mora do u selo valjalo je da ljudi na rukama nose komad po komad, da se ne bi štogod pokvarilo ili

A šapatljiva noć tajanstveno glasa se, miriše — traži milovanja! Dođe pred crkvu. Miris tamjana i voštanice i kihot raštrkane djece trže ga iz snatrenja; pomisli da pričeka, da vidi litiju.

— Fala! Koliko imate učenika u školi? — Oko... da, oko dvadeset... Svi su na okupu. — Najprvo ću pohoditi crkvu. Ima li kakvih znamenitosti? — Stara crkva... Gospodin župnik čeka.

strane vladine za popravak stare seoske crkve, još iz mletačke dobe, i, škropeći pred njim svetom vodicom, uvede ga u crkvu.

Gospodin župnik htjede da još jednom u zadnji čas preporuči za popravak staru crkvu iz mletačka doba, ali njegova presvijetlost očito umorna, mjesto odgovora, lako se nakloni.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Lako je brbljati. Reči su ništa. Nigde ne ostavljaju traga. Retki ludi, kao što je Prohor, korisni su za crkvu. Baš zato što su spremni na podvige kojima se običan ljudski um opire kao nečem neprirodnom, oni nateruju ljude da ih

Ostali leže. Poslao sam Nikanora u manastir da skupi merophe i pripremi manastirski konak i crkvu za naš povratak. Najkasnije za nedelju dana vratićemo se dole. Pričaju o nekom razbojničkom napadu.

Onaj kome se veruje više nego svem našem čteniju i bdeniju. Sačuvaj nam Doroteja od greha. Sačuvaj ga za tvoju crkvu što tvojom rečju naseljava duše ovog prostog sveta.

Ne rušimo! Srušimo li u blato samo jednog monaha, počeli smo da potkopavamo temelje naše crkve, načnemo li crkvu, načeli smo temelj na kojem počiva naša država.“ Krišom sam gledao grbavog Dimitrija dok je Makarije govorio.

Dole je bilo sve spremno za njihov povratak. Manastirski meropsi su popravili i okrečili crkvu i konake, izneli mulj iz dvorišta i pokosili travuljinu što je ižđikala oko zidova.

Ako naiđemo na tek sagrađenu crkvu kojoj nedostaje živopis, tada ćemo svi biti živopisci, ja glavni a oni pomoćnici. Dimitrije kaže da smo svi mi

Ilić, Vojislav J. - PESME

I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči. „Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.

Lavež se i graja diže, Što putem praćaše kmeta, sve dokle pred crkvu stiže. Hram beše zatvoren jošte, te Amor dvorištem sađe Da vajat klisarov gdegod i njega samoga nađe.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ali kad našu dragu gospodaricu hrišćani napadoše na ulici, odvukoše u crkvu i onde kamenovaše, uze nas jedan njen učenik u svoj dom da nas sačuva od propasti.

Svirka umuknu, gosti se raziđoše. Posle naprasne smrti Tiho Brahea, koga položiše na večni počinak u crkvu Sv. Tina u Pragu, postade njegov pomoćnik Kepler dvorski astronom i carski matematičar.

Jedan od tih kipova pretstavljao je arhitektu Fišera Erlaškog, kako posmatra svoje glavno delo, Karlovu crkvu, koju i mi odavde vidimo.

Oni ne misle ulaziti u crkvu kroz toranj. Našto udariti putem preko samog Sunca da doznamo šta se na Zemlji dešava, kada na njoj samoj imamo nekoliko

Stanković, Borisav - TAŠANA

ulici jednog prolaznika): Čorbadži Stojane, pričuvaj Paraputu od dece, dok ja stignem da ga uzmem i odvedem kod mene u crkvu. (Odlazi.) PARAPUTA (odlazeći): Zemlja sam, i ti si zemlja. Svi smo zemlja. I svi ćemo biti zemlja.

Naredio klisaru da ga svi ispred crkve čekaju. Jer kazao: »Ko hoće žive ljude da zakopava taj ni u crkvu ne sme da stupi.« I kad izašao, toliko ih napao, a naročito hadži-Ristu.

(Obradovana): I bolje. Jer ću tako od sada moći, uvek, svako jelo i sve što treba, svako veče, slati kod tebe tamo u crkvu! MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne! A osobito u veče, tvoje jelo, tvoje piće... Ne to!

To bih ja voleo. Voleo bih, jer, kad od starosti i iznemoglosti ne mognem više poslužiti i ovu varošku crkvu i tamo grobljansku, već budem služio samo na groblju, čekajući smrt, onda da bar imam tu tvoju zadužbinu i u njoj tebe,

I ona u njenu crkvu, ja u moju džamiju. Oh, a ista reka teče, u koju se kupasmo i brčkasmo, isto trepere i šumore topole pod kojima smo se

Ih, ih, koliko si pokvaren, Mirone, i to duša ti pokvarena! I sad kuda? U crkvu ne, pred raspeće ne, sa amvona pridike ne!

Ulazi Miron. MIRON (Tašani): Idi tamo. TAŠANA (odlazi u svoju sobu). MIRON (jednom trgovcu): Idi u crkvu i kaži klisaru da mi dovede Paraputu. TRGOVAC (odlazi). MIRON Znao sam ja to i zato potrčao.

MIRON Prokleću vas, što veru i obraz u krv pretvarate. Prokleću vas, da vam ni čukun-unuci glavu ne dignu, u crkvu ne uđu, u stolove ne sednu.

donese mi na groblje, da mu predam račune, jer odavde pravo na groblje idem, grobljanski da sam sveštenik i čuvar, jer u crkvu više ne smem. HADžI RISTA i OSTALI Ne dedo, ne! MIRON Svršeno je. Mrtav sam i idem među mrtve.

(Hoće da ga posadi na minderluk): Ne boj se. Sedi. Ja idem na groblje i od sada tamo ću jednako biti, i zato ti u crkvu više nećeš moći; neće imati ko da te čuva, već ćeš ovde. Slušaš li, razumeš li me?

MIRON (drhteći, poklecujući): Osećam, osećam, sinko, da sam tu. I sada idi ti u crkvu do namesnika, pa vidi da li ima što da mi naredi, poruči za groblje, i onda se vrati da me vodiš natrag.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Postade vezilja. „Treba samo da počne vesti za crkvu, i onda se zna da će plesti sede.” Seti se jednoga dana majstorica Ristana — „Došlo mi kao u san” — nekog lekovitog

Naravno, skreše oštru reč kome treba, ali udeli. Bože prosti, tako je i s popovima radila. Crkvu voli, popove ne voli, i začas im dobaci neki prekor, ali crkvu gleda i poklanja joj obema rukama.

Bože prosti, tako je i s popovima radila. Crkvu voli, popove ne voli, i začas im dobaci neki prekor, ali crkvu gleda i poklanja joj obema rukama. „Da date opraviti one ripide! Zar je proti svejedno što nosate po crkvi one motke!

Požuri da završi posao, gurne svoju fabričicu uza zid, ulazi u crkvu i on, i ostaje u njoj poduže. Tako završava dan i rad redovno.

Ali žene su volele stas i kosu gospodin župnikovu, a one su, poručeno je u biskupiju, uglavnom punile crkvu. I tako je biskupija zažmurila. Crkva je župniku odista uvek bila prepuna. I nije bilo tačno da su je punile samo žene.

Prosto je izneverio i gospodin župnika i crkvu. Sedi i kao žedan sluša šta gospa Nola govori, i kad ona kaže nešto zgodno, on tapše rukama ili skače u mestu kao

A uveče u crkvu. Žena njegova, kad svrši domaće poslove, 'ajd u crkvu i ona. To im je sav program. — Pretsednik se slatko smeje.

A uveče u crkvu. Žena njegova, kad svrši domaće poslove, 'ajd u crkvu i ona. To im je sav program. — Pretsednik se slatko smeje. — Smešno vam, o čemu sve ja brigu vodim.

sad crna kafa, nego što je to da i šesta nedelja prođe od venčanja, i ništa, baš ništa: ni svadbeni put, ni mlada u crkvu, ni pohođani. Doktor Mirko, ko i da nije ženjen; a Julice nema nigde.

hvalisao bogatom ženom i naslednicom gospa Nolinom — eno ga sada truli kao gubavac, i sipa neprestano hulu na Boga i Crkvu. Gospodin Joksim žmiri i cedi: — Za pakost, neće da grdi i popove, bilo bi sirotoj gospa Noli malo lakše.

U kući je počela da štedi neprijatno; plašila ju je duga bolest Milušićeva i dalja sudbina Juličina i njenog deteta. U crkvu je prestala ići. Prota došao da je poseti, i da zapita što je nema, da nije pala u greh da na Boga žali.

A u crkvu ne dolazim prosto zato što sam nemirna. Nijedno mesto me ne drži. Jednako hodam. Ne bih vam sad mogla stati u onaj sto

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Pričaj ti to, prijatelju, drugome kome. — Odista ti kažem. — Čudo ne kažeš, osuđen si što si išao u crkvu na službu božju. — Ako hoćeš, veruj mi. — O, maj, to sad prvi put čujem.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Po svojim osećajima, ja sam pobožan čovek... — Video sam ga na Veliki petak da mrsi... — More, nikad u crkvu nije išao... ... i u svešteniku ovoga puka, naročito u ovim teškim danima našega stradanja, gledam jedinu utehu.

Dah prolećne noći ispunjen je mirisom tamjana i izmirne. Vojnici napustiše logor i odoše za povorkom u crkvu. Bez dozvole. A niko im ne bi ni zabranio. Neka se mole, i neka se nadaju...

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Majka rodila, očuvala, pa majka i da oženi, da snahu, odmenu dobije. Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa sna hom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati. Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Za njegove vladavine proces feudalizacije u Srbiji prilično je odmakao. „Oslanjajući se na crkvu i podižući nove manastire, Nemanja im je dodeljivao prostrane posede.“ Umro je u Hilandaru 1200.

ove pesme i iz nekih drugih pesama vidimo i to da narodni pevač — s očiglednom pobožnošću — ističe crkvene ličnosti, crkvu i njeno učenje. I to je potpuno razumljivo.

A zatim benevreke od domaćeg sukna ili štofa. Na nogama opanci. — Oružje su odlagali samo kad su ulazili u crkvu, spavali na domu ili se brijali. Iza pojasa su uvek pretile kubure, nadžak i noževi.

ispusti“, „Bog mu dao u raju naselje, nama, braćo, zdravlje i veselje“, „Nas lagali, mi polagujemo“, „Odvede je u bijelu crkvu, pokrsti je i vjenča je za se“.

koji tlače slabijeg i temenaju pred jačim) — kad skidaju kale i smerno se klanjaju pred Markom oni isti čauši koji su u crkvu konje nagonili i bičevali protopop–Nedeljka; ili ona kad Miloš Vojinović daje šićardžijama konja „na razmjenu“; ili ona

Kol'ko s' silni ognjeni čauši, koliko su silni od silnijeh, te ne kćeše konje odjahati, no u crkvu konje nagoniše, potegoše pletene kandžije, udaraju protopop-Nedeljka: „Brže hajde, protopop-Nedeljko, brže hajde na Kosovo

Tako su se oni uzmaknuli. A kad zakon božji savršiše, izljegoše pred bijelu crkvu; tad govori protopop Nedeljko: „Đeco moja, četiri čauša, ja sam sv'jetla cara pričestio, pričestio i ispovjedio, al' ga

U crkvi su službu savršili, izljegoše iz bijele crkve, u stolove pred crkvu sjednuli, šećer iju, a rakiju piju. Marko uze knjige starostavne, knjige gleda, a govori Marko: „A moj babo, Vukašine

Gotovo ga bješe sustigao, al' iz crkve nešto progovara: „Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko! Vidiš đe ćeš danas poginuti, poginuti od svog roditelja, a za pravdu boga istinoga!

“ Crkvena se otvoriše vrata, Marko bježi u bijelu crkvu, za njime se vrata zatvorila. Kralj dopade na crkvena vrata, po direku udari handžarom, iz direka krvca pokapala.

Visoke Dečane, baš Dečane više Đakovice; Paćaršiju više Peći ravne, u Drenici bijela Deviča, i Petrovu crkvu pod Pazarom; malo više Đurđeve Stupove, Sopoćane navrh Raške ladne, i Trojicu u Hercegovini, crkvu Janju u Starome

Deviča, i Petrovu crkvu pod Pazarom; malo više Đurđeve Stupove, Sopoćane navrh Raške ladne, i Trojicu u Hercegovini, crkvu Janju u Starome Vlahu; i Pavlicu ispod Jadovnika, Studenicu ispod Brvenika; crkvu Žiču više Karanovca, u Prizrenu crkvu

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Oslobodi nas od zla plivajućih u ovih rekah, štono su vode zle, jezičaske i nas progone i našu crkvu rade da potope. I tužimo se na njih pred svetiteljem što se iz Tebe rodio: »Spasi me Bože, jer prodreše vode do duše

U kuću na večeru k tebi, U crkvu svetu, svaku žrtvu pretilu Doneti ću preda te: Samoga sebe i s dušom i s telom dati; S kadilom da se ispravi moja

imenom Zorovavel, izrailjski car, što pak izvede iz ropstva vavilonskoga rod izrailjski k Jerusalimu i ponovi grad i crkvu Solomonovu. On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade.

A kako vide da ne bi hvajde, i povedoše ga sa suda na smrt, — vrlo se raskaja. Ode pred njihove žrece i baci im u crkvu na patos pred njih one talire. »Najte vam — reče — novce vaše, aratos ih bilo što sam za njih zgrešio.

SVETIH U CARIGRADU Premudri Lav, grčki car, unutra u Carigradu, pram apostolske crkve nablizu sazida golemu i divnu crkvu.

Al' ponapre, kako se o tome iskazuje, bijaše on svojoj ženi Teofani carici započeo tu crkvu praviti, kad vide je kako se sasma bila Bogu ugodila i posvetila se je s telom za veliko čudo kod muža i u carstvu

A on domisli se i učini saborno dogovor sa svom crkovnom naredbom i š njihovom voljom tu veliku i krasnu crkvu dokona, te je posvešta na ime skupa svim svetim neka bude za počast.

ta i reče mu: »O, lukavi bludniče, crkovni rugatelju, nisi li ti taj bezakonik, štono se uzrokom činiš da hodiš u crkvu na jutrenju, a ti, jedan zločestniče, oko ponoći raniš, te na svoju jutrenju sotonsku ideš probirajući po domovi tuđe

Sazida na njegovo ime lepu crkvu, i s desne strane suproć oltara, u duvaru načini mu mesto. Vrlo skupo ukrasi mu ćivot i tamo ga pošteno položi stajati

Pak u spasov hram, svetu Sofiju, patrijaršasku veliku crkvu metnu neka onde stoji. U priprati od istoka na levoj strani kako se ulazi u crkvu lepo namesti za spomen, da svak to

U priprati od istoka na levoj strani kako se ulazi u crkvu lepo namesti za spomen, da svak to vidi ko god u crkvu onu dolazi. ŠETAČI PO MORU Čak u treću stražu noći poseti ih.

U priprati od istoka na levoj strani kako se ulazi u crkvu lepo namesti za spomen, da svak to vidi ko god u crkvu onu dolazi. ŠETAČI PO MORU Čak u treću stražu noći poseti ih.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

je prostrana avlija, a iza ove duboka bašta s kapidžikom u crkvenu portu, kroz koji kapidžik prolaze čorbadži-Zamfirovi u crkvu na jutrenje i na kraće molitve.

— odobrava čorbadži-Tasko. — Batisa ni se sve, snajke-Jevdo! Sve ni batisaše: i varoš, i čaršiju, i selo, i crkvu, i kuću, i stari adet, i stari čes’, i staro živuvanje — sve ni, bre brate, batisaše jabandžije!...

da te nagizdim, ta da se sjaješ i svetliš kako u crkvu sveta Bogorodica Trojeručica!... Za teb’ ću salda radim od jutro do mrak — što mi treba pazar i mušterije!...

— Mori, pri deda-vladiku ću iskočim na daviju. Kako ti to misliš?! Zar da skudiš devojku, pa da si kapče nakriviš?! Crkvu pobolje da si batisaja i oganj u nju frljija i zapalija gu nego što si skudija devojku...