Jakšić, Đura - PROZA
plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim
Nađemo na putu jednog đaka, koji beše nešto više uzrastom nego drugovi njegova razreda. Na glavi je imao crnu kačketu, kao što je po unutrašnjosti Srbije stari praktikanti nose, kaput dugačak, bez dugmadi i bez boje, beše tako
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mus-agu) razbili”. — (Ovoga smo Damjana iz Kutešice je i stric u početku slali u Crnu Goru vladici i grafu Iveliću u Risan, i molili; no Ivelić odgovara, da je njegov gospodar, tj.
Pođe on i alaj-beg, prate nas, i ništa nas ne čuvaju. Dođemo u Crnu Baru, odjašemo od konja, čekamo da naši dovedu ona četiri bega, da se razmenimo, no nema i̓ — a već noć.
Nađoše meni mačvanske kočije. Ja se vozim, a Turci jednako okružili oko kočija. Dođemo u Crnu Baru. Opazimo našega kneza Kedića, i Cincara Janka, popa Nikolu Smiljanića i više kapetana i konjika.
(Toga smo Damjana ja i stric Jakov jošte 1804. godine slali u Crnu Goru do vladike Petra i u Risan do Ivelića, te je ̓ajdučki očô i došao i pisma odneo i doneo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
što u najvećem trku na konju može da nosi punu okanicu vina na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu noć je nesrećna kerina vijala po crkvi uskakujući na sve
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Takva je Mačva danas. Pa, i pored svega toga, ona je lepa, divna!... Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci, donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćenim vlaćem...
sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.
Orao je i kopao te se hlebom xpanio; a to su mu i stari činili. Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro.
sve. Niko nije poznavao Crnu Baru kao on, i niko nije poznavao, čak i poimence, dečurliju seosku kao on. Stoku, koliko ko čega ima... sve!
— Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!... Ja znam Crnu Baru bolje nego svoju kuću, ali u Crnoj Bari nema čoveka ko bi njix zavadio! — reče on odsudno. — Da mi je tako nešto!
Ja sad dobro vidim šta ti želiš!... I kad stvar bude svršena, ti ćeš miriti ne samo dva čoveka nego Crnu Baru!... —— Marinko! Brate! Čovječe!... Ako to uradiš, bićeš mi brat!... Učiniću te najčestitijim čovjekom!...
Iz glave mu lopi krv i mozak... Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju... Oko negova lica vuku se hladne zmijurine... A tamo?
— Najposle — reče — ja i volim! Neka bar džaba nisam otišao u goru!... Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!... Priče će pričati o mome hajdukovanju i mojoj osveti!
Njemu počeše padati na pamet nekakve lude misli... On izide napolje i poče lutati po voću... Njegovu crnu dušu sad već više piko i ne može razvedriti. Mimo voće prođe Ivan... Pa kao mimo tursko groblje!
Ali su je oni večerali tako slatko kao da su u dugu danu crnu zemlju prevrtali. Zavrzan ne može biti miran, stade zadirkivati Zeku: — Ama, slave ti, kako ti je to ime?
kako? — Lepo. Ili stanem za grm pa vidim, ili prislonim uvo pa čujem. Lepih sam se stvari naslušao!... Crnu Baru će Turčin zakrviti. A kad legne krv, Turčin će po njoj tabati i miriti!...
Jadna moja majko!... — Žene jauču, ludi se stide suza!... Nego... čuješ Nogiću? — Šta? — Još danas idi u Crnu Baru. Idi pravce kući popa Miloja i kaži mu ovo što si od mene čuo. Kaži mu da čuva ljude od Turčina, Ivana i Marinka.
Dučić, Jovan - PESME
JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti koja sjaje.
Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba. Najzad se očas negde začu Prvi slavuj i prva žaba.
Munje osvetljavaju na steni koja iz visine obala ponire u bezdan, crnu kao očajanje, ogromno drveno raspeće, podignuto tu od moreplovaca.
Gromovi padaju nad njim i ispod njegovih nogu, odnoseći čitave spratove razbijenog granita, koji se s hukom ruše u crnu vodu što tragično huči u mraku.
ZOHRA Putnik je sreo u prvom sutonu na morskoj obali mladu i crnu ženu, koja prema zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u ruke i poče govoriti
Pružila je ka gomili svoju u crnu rukavicu obučenu ručicu na čijem je dlanu bilo ispisano da će poslednji potomci kneževa i pobedioca kod Epidaura biti
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Predveče ustanem, otvorim prozor i gledah u vrt. dole je vratar prerivao budakom crnu zemlju koja je rasprostirala oko sebe onaj vlažni prolećni miris. On uređivaše staze po vrtu. Vreme je bilo blago.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta koji ti je đavo! — prekide ga gđa Sida ljutito. — Ju, izvin’te, gospodine! Juco, dušo, idi u kujnu pa spremi crnu kafu. Znam da varošani rado piju. Ja po tri dana ne mogu da spavam samo jednu šoljicu kad popijem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
umolio da se vrati i žurno se izgubio, a on zastao onde kod velike kapije odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu lešinu neprijateljskog vojnika iz desetog jegerskog bataljona što se bila isprečila na samom ulazu
Ona je, široko raskrečenih kolena, sedela podbočena na visoku, crnu dršku od amrela. Bez i jednog zuba, sa ogromnim ušima, ona je meljala po ustima maslinke.
Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju. To moj voz hukće, juri kroz crnu tamninu noći. I puno magle, same magle i varnica. Varnica!?...
Afrika
Starci koji me vode proturaju za mnom aparat, akvarele, crtežnike. Kad bacim crnu hartiju kojom je obavijen film, starci, je, sa ustezanjem ali ipak gramzivo, dižu za sebe.
Ništa prostije no da je Sambu zaklao panter. Ja mislim da je za ovu veliku crnu decu užas naročito staja ti tako usred noći, čije se čak i zvezde zbog silnog isparenja ne vide.
Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca
bila još mnogo romantičnija, mlada žena, umesto đinđuva ili đerdana, ima oko grla ogromno široku gvozdenu ogrlicu, crnu, zarđalu, koja je vezuje jednim neverovatnim lancem, debelim kao ruka, za zid pred kim se nalazi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njeni crni kurjuci padali su joj ispod kolena, a imala je neku bujnu, crnu, kosu, koja je mirisala. Bila je čuvena kao igračica, lepih, snažnih, nogu, a čuvena, među oficirima, i pri jahanju.
Mogla je da polegne po konju i da digne, u galopu, sa zemlje, bič, ili sablju. Strpala bi, međ noge, svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi projurila prva, a kao vezana na konjskom vratu.
Lako je poznati dobru kopitu, visoku, dole široku, crnu. Ako se pogleda u bistre konjske oči, neće prevariti, ali zar vredi gledati u ljudske oči? Nakaze su, kao taj Garsuli.
Bila je utegnuta u prslučić od rumenih, somotskih šeputa, a držala je crnu lepezu u ruci. Ugurali su je u sobu, kao što se tele gura kroz kapiju.
Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade. Pogleda muža onim svojim crnim očima, pod sraslim obrvicama, a Đurđe htede nešto da kaže, ali samo
Ispod crnih obrvica, koje su bile guste i ličile na crnu pijavicu, franceski, ofarbanu. Otkad je ta selidba u Rosiju postala predmet svakidašnjeg razgovora, u familiji
Nad svojim duguljastim lepim licem, Božička je imala gustu, crnu, kosu, koja je, na Suncu, kad bi bila bez šešira putničkog, dobila boju kestena.
Kad je Isakoviču pao pogled na Božičkinu lepu, bledu ruku, pretrnu. U ruci je držala crnu lepezu. Iako je ta sličnost bila više njegovo uobraženje, nego stvarnost, Pavlu se učini potpuna, strašna, neverovatna.
Prema njegovom iskustvu, vrani konji su opasni, a riđi konji, koji imaju crnu glavu, najbolji. Najtrajniji su, i najverniji, mrkovi. Konji koji imaju male, duboke, oči, često rano oslepe.
Gospoža Šmerc, jedna mala starica, odevena u crnu taftu – koja je, kad bi izlazila u varoš, metala šešir, pun ruža, na glavu – mirisala je sva na zovu.
Pritisla je bila obraz, uz njegov obraz, i svoju crnu kosu, na njegovu. Stajali su tako. Senator Stritceski, koji je nedavno bio udao ćerku, radovao se sad, da mu se i
U ruci je imala crnu lepezu. Kad je kapetan naišao, i kad je vide u osvetljenju, koje je iz trpezarije padalo u baštu, ona se nasmeja, tiho.
Teodosije - ŽITIJA
A dođe u Tivaidu, zatim u Skit i Crnu Goru, i u ostala sveta mesta, u kojima nađe najizvanrednije i bogobojazne i prepodobne ljude gde sijaju dobrodeteljnim
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
koje se ništa ne vidi, jer se nalazimo u džaku, ali se zato ponešto čuje (PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Jao meni, crnu i kukavnu, evo me uhvatiše i u džak zavezaše. Sad me moj čiča Trišo nekud vozi, a sigurno na dobro mjesto dospjeti neću.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet
izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru
igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra POSLE IGRE Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Na zdravlje, gospodin fiškal! — pozdravi ga Čamča, i s poštovanjem pozlaćenu kapicu skine. — Jednu kavu, crnu. Čamča mu donese kavu. — Sedite malko. Hoćete li dati još koji bal? — Još dva. — Noblbal? — Ne, prvo purgerbal.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dade zvati ženu Dimče Diamantia, onu zakonitu; jednu dugačku crnu metlu, koja je po ceo dan pajala po kući, odevena uvek sa mnogo preveza.
Imao je grozne ruke, od samih kostiju, kojima ih je hvatao, a oblačio se skoro isključivo u crnu svilu i zlatom izvezen somot, navikavši se, preterujući, da se pojavljuje svud u teškim, jahaćim čizmama i u oklopu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Mnogobrojne htonske sile imaju kao atribute crnu boju, a takođe i mnoge životinje (petao, mačka) i razna sredstva (npr.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bila je daktilografkinja prve klase i prekucavala besplatno moje žvrljotine. Imala je gustu, sitno ukovrdžanu crnu kosu i tamnoputo lice sa ljupko izbačenim zubima, što su neprestano u poluosmehu provirivali kroz blede usne.
– Znači, još ih je stradalo na ovoj okuci? – Ti si, brate, trideset i šesti ovog leta... – Pa, što ne stavite crnu tačku? – Dosad, fala bogu, nije niko poginuo, a i da jeste, crna tačka se po propisu ne stavlja u naseljenim mestima.
Matavulj, Simo - USKOK
Put što od davnih vremena vezuje Katunsku nahiju (a preko nje i svu Crnu Goru i Zetu) s Kotorom, toliko je star, da je, po svoj prilici, njim išao i car Dušan iz Zete u grad.
i za života bivaju zduhači, koji se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može zavazda pokoriti, iako je može pregaziti kao ono Bušatlija; bojao se vladike kao i
Rako, Markiša, Pero i Krcun opkoliše noćnika, koji odgovori na prekid: — Ja sam soldat! Bježim u Crnu Goru, kod vladike! Svi spustiše oroze na puškama i puške objesiše o ramena. Rako ga zapita: — Jesi li sâm? — Sâm!
Ovo su ti naši običaji naveče Božića. Ovako ti je svuđ kroz Crnu Goru, pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe gođ ima Srbalja, a ima nas
— Onda je dobro! — reče Janko. — Daleko je od dobra, sinko! Nâko, ti si čujâ za Crnu Goru, a to bih želio znat’ što si čujao o nama.
— To je jedno — nastavi Mrgud — a drugo je: evo ti u kući gosta, o kome će se graknuti kroza svu Crnu Goru i Brda, pa će nam dika biti, ako se u narodu raščuje: „Knez Drago, da bi dočekao gosta kako valja, prekinuo je
Razumij ovaj dar!“ Njegove oči takođe planuše, a ruka mu zadrhta, primajući oružje. Gust, tih snijeg padaše kroz crnu noć.
— Da! Prvi put ponio sam barjak na Kčevu, kad’no razbismo onu velju tursku vojsku, najveću što je ikada udarala na Crnu Goru!
(A reče mi Savo Markov da se može pisati u Rusiju, pa da bi ga mogli poslati!) A već kad je došao u Crnu Goru car Mali Šćepan, već tada i ovaj moj brkati Rako bješe staso.
siromašni, ljuti, čamasmo, a u svakoj prilici dosađivasmo novijem susjedima, te, vele, da je Napoleon prijetio da će Crnu Goru obliti našom krvlju, te da se otada neće više zvati „Crna“ nego „Crvena Gora“.
i guvernadur obijediše i vladiku u Rusiji da ne mari za crkvu, da je po nagovoru svoga pisara Dolćija naumio prodati Crnu Goru Francuzima, i ko ti ga zna što još!
Kad vas je dva mrtva i sedam ranjenih!? — Pa sitnice, no što? Pošto je Mahmut-paša harao Crnu Goru, zakrve se Čevljani s našim plemenom i Ćeklićima, te ovaj isti vladika, koji tada tek bješe nastao, mirio ih je i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1752. otputuje u Rusiju da traži pomoć za Crnu Goru. U Rusiji ostao je do 1754, pa se vratio u Crnu Goru. Od 1756—1758. opet je bio u Rusiji.
1752. otputuje u Rusiju da traži pomoć za Crnu Goru. U Rusiji ostao je do 1754, pa se vratio u Crnu Goru. Od 1756—1758. opet je bio u Rusiji.17 Prilikom svog trećeg putovanja u Rusiju umro je u Petrogradu 10. marta 1766.
Njegova istorija je istorija samo po imenu. U molbama za Crnu Goru i za sebe Vasilije Petrović je hteo da uveri glavne činioce u Rusiji o davnašnjim odnosima između Rusije i Crne
ruske krugove o dalekim i tako malo poznatim rođacima na jugozapadu i da uveri svakoga da Rusija treba da pomaže Crnu Goru. I zato on stvari predstavlja ne onakve kakve jesu, no onako kako njemu treba.
obzira i ljubavi za istinu, sebe naziva mitropolitom, što nikada nije bio, poziva se na povelje koje je falsifikovao, Crnu Goru predstavlja kao veliku, naseljenu i bogatu zemlju, u kojoj ima sônih i zlatnih rudnika, od ubogih sela pravi velike
periferiji, samo kod ugarskih Srba; u prvoj polovini XIX veka ona se širi i u centru, zahvata Hrvatsku, Dalmaciju, Crnu Goru, i što je od naročitoga značaja, Srbiju.
1827. ostavi Nemačku i preko Trsta ode u Crnu Goru, gde postane sekretar Petra I, a zatim učitelj njegova sinovca Rada, potonjega vladike Petra II.
u Bosni, on ide u Srbiju, bije se u ustanku, luta po Ugarskoj, Austriji, Nemačkoj, Hrvatskoj i Dalmaciji, uskače u Crnu Goru, bavi se u Bugarskoj i Vlaškoj, u nekoliko mahova ide u Rusiju.
Po jednom pisanju Vuka Karadžića izlazi da je Milutinović »otišao u Crnu Goru da kupi pjesme«. Prevodilac srpskih narodnih pesama u nemačkoj književnosti Vilhelm Gerhard pričao je da ga je
Docnije, oko 1870. godine, pokret se, u mnogo manjem obimu, proširio i na Hrvatsku, Dalmaciju i na Crnu Goru. Organizacija Ujedinjene omladine srpske počela se življe izvoditi tek 1867.
do 1861. nekoliko puta je dolazio u Srbiju. 1861. godine knez Mihailo ga je po jednoj političkoj misiji slao u Crnu Goru.
jedino predstavljalo srpski narod i držalo srpsku književnost, on stavlja balkansko Srpstvo, Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru. On je srpskom nacionalizmu dao zapadnosrpsko obeležje.
Sremac, Stevan - PROZA
»Čim se videsmo, zavolesmo se. Ja odmah rekoh: »Il’ nju, il’ ni jednu!« a ona: »J-al’ Jovu, a ja li crnu zemlju!« Toliko mu beše. »Sakaš li me, Petko? Sakam te, Petkano!
Radičević, Branko - PESME
trgo, Pa se živo drugoj stazi vrnu, Pa polete njome unapreda, Ali samo lipe vite zgleda, Samo lipe, samo nojcu crnu. Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago!
Sve od mora Jadranskoga I od grada tog Beloga, Sve od onog Drenopolja Što s' oteže moru Crnu, Sve to Dušan sebi zgrnu, To učini boža volja, Dušan, Dušan, bujna reka, Srbin junak pa do veka!
One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može
zadobio, Skače, uče, vrti se i kreće, Ali učas evo loše sreće: Preko jera nekakvog posrnu, Pade nice o zemljicu crnu, Pruži ruke da se ne ubije, A da glavu divnu ne razbije, Pa upusti one muze bele, A ove ti odma šumagele!
Sada pljuštu, sada grmu jaku, Sada udri opeta trnjaku, Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu, kuku!“ divne tice viču, Al' sve malo-pomalo izmiču.
“ Zagrli je, poljubi je, Obrnu, prevrnu: Od sebeka ne pusti je Do pred noćcu crnu. (10/11. 847) (PISMO U STIHOVIMA) Evo tebe prebeloga stada, Osamdeset ima mu komada, Uzmi, pobro, na sajam ga
On žubor začu, pa glavu obrnu, Al' već je čuo, čuo rečcu crnu; I ja sam čuo, ma ne znam šta beše, Jer brzo reči od usta s' oteše.
77. Tu mi popi kavu crnu, Poče igrat bilijara; Tad se malko kecu vrnu, Tu ostavi nešto para; Ispi dve-tri čaše ruma, Pa sad eto kući ljuma.
I zače se žiće drugo. Lepo beše, ma ne dugo. Brzo snova sve s' obrnu I namače nojcu crnu: Skoro sunca uspomene Probi tmine te maglene, Eto, sinu divno, milo, Kâ nekada što je bilo, Kog sa neba svoga
Medved noktim' spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju crnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već... oh, Bože!... On se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu.
Veće junak oseća po teži, Da iz sina laka duša beži; Spusti njega na zemljicu crnu. Njega spusti, Feratu se vrnu; Manu mačem, joj, golemi Bože, Samo Srbalj tako udrit može!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nejasan pri mjesečini, sluša ga brat Rade pažljivo i, ne trepćući, razumije čovjeka. Zar i sam nije vezan uz tešku crnu zemljicu?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čula da je došao, pa ga zove. Priđoh joj bliže. Sagoh se. Uzeh je za ,ruku suvu, crnu, hladnu, i prinesoh je ustima da je poljubim. Stresoh se.
Ni zapevka, ni naricanje. Žene su jele, muški pušili i ćutali. Čulo se kako Marika, takođe povezana u duboku, crnu šamiju, isplakana, ali pribrana, nudi vinom žene tihim glasom.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA (smeje se): Probaj samo. STANIJA: Ne mogu ti, kjerko. Nego daj mi kafu, ako oćeš. LjUBA: A ti donesi, Vučko, crnu kafu. VUČKO; Jes’, i ta ne valja. LjUBA: Kako da ne valja? VUČKO: Skuvaš, pa stoji, stoji, stoji, dok se ne slegne.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Setih se deda Gavrilovih gvožđurija i tako okačim na svoju crnu džemperišku neku zvezdu sa dva mača. Ma nisam savila okuku ni iza ćoška svoje ulice, a već me je zaustavio jedan veoma
Mister Dži — otkud on u vagon Li? — naklonio se i uzeo pudlicu u ruke, a zatim se izgubio s njom kroz takođe crnu zavesu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije. Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju? Je li viđu što i velju? II TRŠIĆ U taljige milogledne Vuk s Filipom u snu sedne.
Rastrepti leptir molitven citat. Podnebljem vene tikva žutila. Kapnuvši tmurno u dušin nitrat, crnu je lampu večer uždila... (Ni prisnoga oj niti vedrog ej.) Sa pustog gumna magare revne.
A očajanje pustilo lale raznih kolora: mrkvinog tena, trešnje pred branje, nekoju s vencem snega sa gora, poneku crnu, rujnih je tušta Izvorci njini njina su ušća. Uvelih vreža suši se groza. Sỳdbina čili - vene joj mirta.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz prozor u crnu noć. Zašto je tužan samotni deka? Kome se nada, koga li čeka, ko li to ima s pučine doć`?
“ Uzeo starac novčarku crnu, bez para deda nikad nije, jer možda usput u krčmu svrnu kod grupe zvezda — Vodolije.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno
” Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
za venčanje i što ga oblači o pogrebima i o narodnim praznicima; pa neka Proka pozajmi od koga opštinskog odbornika crnu mašnu, a od pogrebnog preduzeća crni kaput; pa neka Trifun napravi tužno lice kao kad na jedanaest izvuče keca; pa
otmeni prijatelj Mića obuče tužno, po žurnalu; pa neka se žene ogrnu i zabrade crninom; Sarka udovica neka obuče svoju crnu haljinu u kojoj sahranjuje muževe, a Gina neka plače četrdeset dana. GINA (zaplače se).
Ona na prste prelazi preko scene, noseći pod miškom veliku crnu kutiju u kojoj je srebrn servis). SARKA (okrene se i spazi je): Otkud ti, Gino?
Ne znam zašto sam se i ja ocrnila, valjda za njegovih tričavih 3.000 dinara. Nisam valjda luda...(Skida crnu maramu koju je nosila oko vrata i vadi jedan cvet iz vaze pa ga zadeva u kosu.) Što kaže Sarka, neka ga žali tetka!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kolona se lagano primiče. pored teraoca na čelnim kolima vidimo crnu priliku sveštenika sa epitrahiljem oko vrata. Povremeno zasija sunčev odblesak sa zlatnoga krsta u njegovoj ruci...
U borbi su bili pohvaljeni, i zar sada, za vreme zatišja, zbog jednog točka da odgovaraju!... Nikada! Ama da je u crnu zemlju zakopan, pronaći će ga oni. — Jeste li razumeli? — ponovi oštrije kaplar. — Razumemo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Skide sa sebe neku gornju haljinicu, izvadi časovnik i metnu ga na sto, izvuče iz džepa nekakvu crnu visoku kutiju od ukrasa i oturi je od sebe sa odvratnošću.
— Jadnice!... jadno moje dete! Mučenice!... šaputaše ona, lijući suze na tu gustu crnu kao gak kosu što se nemarno razbacala po njenim usahnulim grudima.
sam ne zna, upravo neće da zna, neće da misli o pravom uzroku, jer mu je lakše zabosti nož u grudi, nego usvojiti tu crnu misao. I on oseća da se približilo, da je došlo vreme kad će ta crna misao da se pretvori u groznu javu... Strašno!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Ova zavesa deli svet na mora ognja i leda, na pozornicu i crnu rupu koja je gleda! FILIP: Ova zavesa ne deli zlatno na crno i belo, iza nje se crni i beli i plavi, zlatno —
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog. Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir.
On je, iz Beča, snabdevao Bosnu, Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju štofovima. Spremao me je za svog naslednika. On je tražio da već tog leta (1912) dođem kod njega.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
drenak, što ti se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš Andreja crkvenjak, ili na crnu kameničarku, ili na žutu smederevku, što je slađa od same medovine i lepša od ćilibarskih brojanica rudničkog prote...
Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika. Ljubiša bled kao platno, stoji i gleda u ovu crnu masu, koja je do ovog časa bila tako strašna, a sad, njegovom rukom, uništena.
»Jest, to su oni !«... Život se još javlja, da bi što jače izneo na videlo svoga protivnika, crnu smrt. Mrak je pokrio celo dvorište ; u manastiru je zavladala mrtva tišina, samo što vetar još jače vitla i, jureći
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A smrt, bliža napretku no nazatku, Od nedavno promenila je alatku: Oštru kosu ne nosi na ramenu, Autu je dala crnu namenu. Malo je šta tako suludo i naduto I uobraženo kao što je auto.
Rakić, Milan - PESME
Ali će sve to proći, i, u času, Nepregledna će noć ostati sama, Obući će se svet u crnu rasu, Progutaće ga neprozračna tama, Samo će, kao znak istrajne moći I osvajačkog starog nadahnuća, Strčati mirno u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Već je u krv ona prekupata stoput tvoju, a stotinu našu! Viđi posla cara opakoga, koga đavo o svačemu uči: „Crnu Goru pokorit ne mogu ma nikako da je sasvim moja; s njima treba ovako raditi...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
od Sofke, i sama mati zvala, i, moleći ih da bar od Sofke kriju i štede je do poslednjeg trenutka, saopštavala im tu crnu, kobnu vest. I otuda je Sofki bilo razumljivo ono onako čudnovato, tronuto ponašanje svih njih prema njoj.
Sutra, još u crnu zoru, čim bi se istreznio, odmah se dizao i odlazio natrag, u han, selo. Sofka, kad bi se, ubijena i izlomljena, jedva
Pandurović, Sima - PESME
Iz oka njina tmine groba zjápe; I smrt je s njima, da život moj pogrebe. Šum ruha slutnju uliva mi crnu; Glasovi tuže za prošlim životom; Prilaze, da me u plašt svoj ogrnu! Pa tada kuda? Šta će biti potom?
Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke.
Kad je, k’o dete, iz svog mesta rodnog Krenuo putem nepoznatim, da se Nađe svojim svetim obmanama blizu, Da obuče crnu kaluđersku rizu, I da traje teške, isposničke čase.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Učeni Marin Bolica, vlastelin kotorski, na izmaku HVІ-tog vijeka putovao je kroz Crnu Goru te u svojoj knjizi uznosi ljepotu sloga, osobito crkvenoga i kaže da je ta građevina na čast bivšem Gospodaru
Ali kad nam vlasti jave da te nestalo, te da je prilika da si pobjegao u susjednu Crnu Goru, onda izgubih svako nadanje. Otac je rekao da ako te uhvate, da ćete mušketati, i da je to pravo.
Tu je, vele, dočekala i napala turski karavan. Pa je četa pregazila Trebišnjicu i otišla u Crnu Goru. Po Primorju tamo i po Hercegovini graknulo se o tome. „Palo je tursko Kosovo!“ govoraše šapatom raja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
uza se različne mađije, kao na primjer igle bez ušiju, sijede dlake iz glave, osječene nokte, pređu koja je sagrinjala, crnu vunu itd.
Idi, vetre, u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
prošao), na ovi način protiv namerenija mojega moraću slagati, ne smejući upuštati se u dug, na kojega mrzim kako na crnu smert.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A. ne bi smela ni da mu kaže: žena govori samo kad je muž pita i kad su u krevetu. Ruke joj opušteno, lako lupiše o crnu dasku. Jedva je dočekala da se vrati. Tri nedelje nije bio kod kuće, pa ga se ljuto uželela.
“ A ja? U moravski vir! Niko neće crnu maramu za mnom poneti. Moje dete neka nasledi moje bogatstvo. Dete će moje biti. Kad rodim, voleće me i Aćim.
Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe. Posle neke bune, Turci mi uhvatiše oca i natakoše ga na bagremov kolac.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Po glasu Plačko poznade Smejačka, ali na svadbu nekakve zvezde nije mu se išlo. Baš koješta! — Imam li i ja crnu prugu na leđima? — upita iznenada. — Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ležao je na mokroj zemlji okovan unakrst lancima: bulji u crnu memlu, a spasa niotkud. Tle se ljulalo od talasa podzemnog Dunava koji je proticao, nadohvat ukočene Jevremove ruke,
Na večeri, Višnjić je bio omamljen množinom zvukova. Sa bespuća na kojem je upadao u celac kao u crnu, sipkavu močar, spreman da zaspi u snegu koji je sve više zasipao, časkom se obreo u tom bruju glasova, odjednom
Tokom decenija, izgleda da se preobrazila u crnu svetlost što je, neopažena, promicala duž silnih drvenih dućančića, sa ćepencima, u Staroj čaršiji.
Ali, u tome nije uspela. U Uzun-Mirkovoj, crnu svetlost kao da je uvek sačekivala prepreka od drukčijih rasvetljenja što su dolazila, i dolaze, od Save i od
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
On jedini u prostoru sv'jetlom u crnu je oblačen porfiru; zla svakoga najljuće krajnosti pod jednom su u nj krunom sabrane; on katedru mračnu sočinjava
Ja ću vama otkrit nešto sada što će duše uskolebat vaše: gorda se je duša Satanina oblačila u haljinu crnu; slavoljubni ovaj vojevoda mir nebesni pokolebat hoće i u vječnu nizvrć pogibiju sebe samog i svoje polkove.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ova zeleno obojena kružna ploča predstavlja Zemljinu loptu, ova crna Mesec, a ova žuta Sunce. Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec.
Jedan rimski mozaik pokazuje nam kako je izgledao taj Arhimedov sto. Imao je tri noge i crnu kamenu ploču. Pored njega nalazio se jedan zemljani ćup, napunjen čistim belim peskom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja žurno stupih unutra i ugledah crnu priliku Nikolinu zgrčenu u groznu gužvu na dnu stepenica. U istom trenutku, prema svetlosti iz predsoblja, spazih i
ljutitim pokretom jedna druga prilika, krivih nogu, pogrbljenih leđa priđe nam, pa zbaci sa sebe šinjel, pa koporan, pa crnu kratku košulju, koju baci među regrute. — Čkonjo!
mu jedno uniformisano lice naredi da se brzo sprema, pa mu je pomagalo da se uspravi i mokrom krpom brisalo mu usirenu crnu krv po licu i vratu.
i strašan, na vladajućem, uzvišenom proplanku nad prestonicom, ispruži, u jednom do bola snažnom grču osvete, crnu svoju koščatu i žuljevitu pesnicu tamo prema njoj i, sav zasenjen onim krvavim požarom sunca, grozno preteći, škrgutnu
je, razmaknuvši zavesu, posmatrao dva velika crvena oka voza koji je lagano prelazio savski most i ličio na ogromnu i crnu gusenicu koja mili. — Dobro si spavala, mila, priznaj. — A ti, zašto nisi spavao ti? Pa sama odgovori:..
“ Ja sam tek ispijao svoju crnu kavu, tanju, slađu i s penom kakvu ja volim da pijem, kad se onaj dečko povrati zajedno sa kočijašem i to onim gluvim
toga nastalo, i samo je upamtio ono kad se na ulici sam našao, žureći rođacima svojim negde daleko na periferiji da im crnu vest saopšti.
On je imao dugu crnu bradu, lice tiho i tužno, čelo izrovano stradalačkim borama. On je bio jedan od našeg tvrdog, plemenitog tla.
On je imao dugu crnu bradu, lice tiho i tužno, čelo izrovano stradalačkim borama, on je bio jedan od našeg tvrdog, plemenitog tla.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zato sam tu istu opalsku zamagljenost volio i u čašama s mastikom, koja se u ljetna popodneva posluživala uz crnu kavu u toj blagovaonici.
Odlično se slažu, žene im se međusobno posjećuju, jedan k drugome odlaze na crnu kavu i partiju šaha. A slikaju svaki na svoj način, najčešće jedan dijametralno oprečno drugome.
Žedno sam izgledao dalje znakove: pazi! ako se taj izraz nadmoćnosti ružno ukoči, ako se osmijeh u uglu usana usledi u crnu boru gorčine — tad će to značiti, tad će to nesumnjivo značiti...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se... A oči se uprle u crnu, tamnu noć, kao da u toj surovoj, nemoj crnini traže objašnjenje neke strašne misli, koja se rađa u zanesenoj glavi, ili
More, srećan sam ja, badava!«... A Stanka samo sluša kako vetar fijuče pored ušiju i gleda u ovu crnu tamninu, koja joj sad dođe još teža, još sumornija...
— čuje on zagušen glas, jecanje... zatim se sklapaju suhe, hladne ruke oko njegova vrata, i na grudima vidi crnu novu ubradaču... ...Iz grudi opet polazi nešto vrelo i neobično ... juri kroz grlo, ali ne zastaje... ide na više...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo i u nebo belo. Tad stavljahu jorgovane na
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
pripremila je srpsku zastavu za majsku povorku Ostala omladina, većinom nemačka, rumunska, i mađarska nosila je žuto-crnu austrijsku zastavu.
mnom sam car, a ako je tako, pomislio sam, da li je saznao da sam na proslavi prvog maja u Pančevu gazio njegovu žuto-crnu zastavu.
Prodao sam knjige, sat, odeću, zatim žuti kožuh i crnu šubaru da bih došao do potrebne svote novaca. Na put sam pošao sa jednim odelom na sebi, nekoliko košulja i jednim
Fizički, bili smo veoma različiti. Govorio mi je da ne zna šta bi dao da ima crnu kosu kao ja i da je crnonut. Mene su privlačile njegove skoro bele trepavice i obrve, vragolaste zelene oči i žute pege
Običnom posmatraču prepodnevni život je ovde izgledao nekako ozbiljno, tmurno. Svaki je nosio crnu kapu i odeću, i svaki se bavio očigledno sličnim ciljevima - traganjem za izvorima znanja i nadahnuća.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oni su ostavili svoje ognjište u Arbaniji i sa starim roditeljima prebjegli u Crnu Goru, otkud su im se pređi iselili.
Obući će se u pokajničku crnu tuniku i navući na glavu kukuljicu da zakrili svoje griješničko lice. I dolaze mu na pamet božje riječi propovjedaoca
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
“, objavljenoj među prvima – iz folklora uzeo majku crnu zemlju. On je, međutim, ovde drugačije zove, kao da doslovno prevodi s ruskog.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stoga je Aranđelova senka još više dobila na zloslutnosti kada je, na kraju, preslikana na Pantelejmonovu crnu priliku.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
LjUTA PRAVOSLAVKA Još pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati. Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pokri svaku crnu pegu, Zastri svaku našu brlju, Suzbi krila vranam’ našim’, Uz put stresi koju krlju. Padni, sneže; padni, sneže,
»Starmali« 1882. GERMAN JOVANOVIĆ arhimandrit bezdinski Ko je god poznavô Srce tvoje pravo, Tvoju dušu belu U crnu odelu; Ko je god poznavô Srpske bole tvoje — Suzne su mu danas oči Kô što su i moje. Oh, žalosne kobi!
»Starmali« 1887. Dr. ĐORĐE NATOŠEVIĆ Uvi se, srpska školo. U crnu rizu tuge: Rana će t’ ova žeći Godine mnoge, duge!
„Oh, da tople slasti; sad vidim šta značim. Eto, sad ću ceo duvar da pomračim! Još maličak pak ću videt’ sobu crnu!“ U tome maličku u plamen nasrnu, — Pak nestade i nje i njezina sena I ludila njena. »Javor« 1893.
Miljković, Branko - PESME
Evo moje ljubavi evo moje krvi evo mojih kostiju evo svlačim svoju ljudsku kožu i u crnu zemlju ležem, IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE Izgubljena za one koji žive na drugim rekama. Kada nema sunca slična je suncu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Mija je ležao odignut na naduvanom jastuku. Žuta mu se koža obesila o kosturu, lice mu je uraslo u crnu, čekinjastu bradu, i imao je izgled potpunog mrtvaca. Ipak nije hteo da umre.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Starci koji me vode proturaju za mnom aparat, akvarele, crtežnike. Kad bacim crnu hartiju kojom je obavijen film, starci, je, sa ustezanjem ali ipak gramzivo, dižu za sebe.
Ništa prostije no da je Sambu zaklao panter. Ja mislim da je za ovu veliku crnu decu užas naročito staja ti tako usred noći, čije se čak i zvezde zbog silnog isparenja ne vide.
Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca
bila još mnogo romantičnija, mlada žena, umesto đinđuva ili đerdana, ima oko grla ogromno široku gvozdenu ogrlicu, crnu, zarđalu, koja je vezuje jednim neverovatnim lancem, debelim kao ruka, za zid pred kim se nalazi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A što si ovde bio nauman? ISAK: Da skačem dole... Tu, u grobnici, Sa večnom tminom da se oženim: I onde, ljubeć crnu nevestu Sa grešnim žarom ognja paklenog, Da rađam porod, tako strahotan, Od koga će se, kâ u groznici, Grbavoj
) Da ubijamo, Rade! RADAK: Gora je nema, Nijedan listak neće šušnuti: Koga je gledô u hladovini, Izdišuć, crnu zemlju grebati, Ili u času smrtnog zanosa Homutom mekim trave rosnate Krvavo vrelo žića gàtiti. Gazio me je!...
GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam! Stambol me nije knjizi učio, A srpske zemlje luzi senasti I ne poznaju crnu maziju Kojom se pune tanki listovi... Šta hoće vezir?... Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao!
Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula dao čoveku I lepog vida crnu zenicu? Da l’ zato samo da slušajući Gospodstva vašeg grozne ćefove, U jedu svome i očajanju Oko i uvo kune večito?.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali tišti i sama pomisao na ovu crnu mogućnost. da verujem u Boga, sad bih ce tako tollo molio y ovoj noćnoj samoći, za tebe mnogo napaćenja Srbijo, za tebe
— A odakle si rodom? — Sa sred lješanske nahije u Crnu Goru, ako možeš znat'! Tamo sam se, znaš, rodio, ali sam davno siša' amo y Šumadiju.
« »Na čelu teški oblak, Na usnam' teški smeh, U smehu crnu kletvu, U kletvi crnji greh.« Ali ja se još ne dam osvojiti; ja još neću, ne mogu poverovati da gore na vrhu srpskoga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naređeno je da sad odmah moramo preći Crnu reku. I to usred dana, kada nas oni tamo čekaju mitraljezima. Razgovaram sa Bojovićem, šta da radimo.
Sve, sve... Ali bitku rešava srce ovoga reponje, koji se prilepio za crnu zemlju, da ga ni mitraljez ne može iščačkati. Pucnji od strane reke sve su bliže. Naši su sigurno prešli.
Proteklo je izvesno vreme... Najednom ugledasmo jednog čoveka kako nam se žurno približava. Sećam se... imao je crnu pelerinu... — Pst... Pustite ga da nam se približi, ne bismo li ga uhvatili — šaputao sam onima do mene.
Inače, inostranstvo ih smatra za Belgijance. — A zašto vi nosite crnu jaku na bluzi, a Tom crvenu? — pitala me Arleta. Objasnio sam joj. Njoj se više dopala crna jaka. — Prirodno...
Tu negde, u blizini Skočivira, jest, sećam se, izleteli su oni iz klisure, pregazili Crnu reku, i naleteli na Bugare. Crna reka bila je mutna i prljava. Možda su je zbog toga i nazvali „crna“.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ta vest bi, velim, tužno radosna Razorila mi crnu hraminu, U kojoj jedan život nesrećan Parastos drži mrtvoj prošlosti; A prošlost mi je sva: Venecija!...
BOGDAN: Što l’ bedan narod, Ta tužna žrtva samovlaštine? BOŠKO: Da crne nesreće, Što nam u crnu zemlju donese! BOGDAN: Hajd’, da prolivamo krv! Al’ da je znati barem uzroka, Za koga teče poslednja kap. KAP.
Il’ u tolikih naših glavara Ne beše seje, kćeri, unuke? Nego nam s mora done sinjega U Crnu Goru — crnu nesreću!... JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća!
Il’ u tolikih naših glavara Ne beše seje, kćeri, unuke? Nego nam s mora done sinjega U Crnu Goru — crnu nesreću!... JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća!
VUKSAN (za sebe): Hoćemo svi — Al’ bome ti — Kad grdnim nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne svadbe crnu jabuku, Lubarde bojne i baljemeze — U crkvu ćeš se, oče, sakriti... Crn ženik da te nigde ne vidi.
Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu.... Jesi l’ na groblju kadgod ugledô Ponoći neme crnu zavesu, Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom
PETI DEO PRVA, DRUGA i TREĆA POJAVA [Turska vojska, u kojoj su Staniša i njegovi ljudi, nadire kroz Crnu Goru.] ČETVRTA POJAVA Crnogorske busije Kapetan Đuraško, Katunović, kapetani i ostali Crnogorci pucaju. KAP.
Svoga si kneza sramno izdao. RADOŠ ORLOVIĆ: Ja nisam, lažeš! On je izdajnik! Crnu je Goru ženi izdao. KATUNOVIĆ: Oh... ne mogu... Zar... da osvo...je?... (Katunović izdahne.
KNEZ ĐURĐE: San?... JELISAVETA: I sad se tresem — Crnu sam Goru, kneže, usnila, Al’ ne onako kao što joj je Priroda svojim gorostasima Kô neki remek svog veličanstva Na
Platila je, bog dâ, onoga svijeta!... E, opake vještice, žene nesrećne!... Kobna li časa kad ni u Crnu Goru uljeze! Sve ne u crno zavi, crn joj obraz i ovoga i onoga svijeta!... (Vujo gunđajući izvodi ranjenika napolje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uzeše ga u vojsku, poslaše ga u Grac i ja danu' dušom. Lani, oko Časni' Veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta: „Davide, umro ti sin, pa ti carstvo šalje tri vorinta. To ti je nagrada.
Ona sva poblijedi, ruke joj obamriješe, i ja se spaso'. A da ne bi svjeta, odo' ti ja pod crnu zemlju. Jutros mi je zaprijetila!
Bojić, Milutin - PESME
To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu. Ćuteći su vrane letele u noći. Ja sam zadrhtao.
pale se i trnu Vatre ludske moći, vere i saznanja, Na njima se greje Um pun pokajanja, I, zastrašen, njima noć razgrće crnu.
Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svršim, klizite u noć crnu Pobožno i nečujno.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
stoleća kod Hrvata, zahvativši i pre toga bosanskohercegovačke muslimane i Srbe u zapadnim krajevima, uključujući tu i Crnu Goru, smeštenu na jugozapadu, a ekavska verzija u Srbiji s Vojvodinom, koja je do 1918. ulazila u sastav Ugarske.
Jakšić, Đura - PESME
Da zarije sa tanetom Il’ sa ljutim bajonetom, Kroz redove ljudskog blata — U kolove Azijata; Pa da onda u neredu Crnu cevku, pušku bledu, Turskom krvi obojadi, Njenom parom da okadi. „Još ih nema!... Gde su? Šta su?...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Narod u Hercegovini veruje da ako gde u zemlji ima zakopana blaga, to blago najpre će naći sirota devojka pletući crnu k. (GZM, 18, 1906, 393). Za kudelju inače vezuju se slična verovanja koja i za lan, upor. SEZ, 31, 139 idd.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ostali fratri podvezaše konopcem od tri uzla fratarsku crnu haljinu, da im ne smeta, i zasukaše rukave od košulje, te se stadoše umetati kamenom.
I negdašnji Jovica postade gazda i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na korist
Posmatraše ih kako teškim rukama naširoko odmahuju i udaraju utupljenom motikom u crnu zemlju. Svijetlo gvožđe zveči odmjereno i odbljeskuje se prama suncu.
Na vratima groblja turi nad oči crnu maramu i uđe polako. Na pragu mračne kapele prekrsti se, popođe po hladnim pločama i kleče pred oltar.
Djevojka pristupi mirno hladnoj humci pod kojom počiva njezin dobri otac. Navalivši nad oči crnu maramu, gledaše ispred sebe na pusti grob i u pukotine obrasle divljom travom, pak stade da se skrušeno moli za pokoj
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
u parenju, ili sam suđaja da bdim hoće li ili neće njegovo seme oploditi utrobu njezinu, ili sam sveti Dimitrije što u crnu debelu knjigu beleži svaki uzdah i grč, svaki srh slasti i zadovoljstva, kako bi im pravedno odmerio kaznu za putenost i
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno
“ U tom času s mračne kule orô suri naglo prnu, Strašno odbi snažnim krilom i u noć se izvi crnu. (U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A sada uživam prirodu u ovoj njenoj nesakrivenoj lepoti. — Ali ipak zato mislim i na onu crnu rukavicu, finu, usku, sa visokim podlaktica ma, kakve su se nekad nosile u Beču.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku. I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu.
Preporučivala sam gospa Noli, za svadbu, ali nisam imala čast da se moj recept primi. „Mi ćemo služiti samo crnu kafu” — kaže ona.
— „Tamo u mom kraju — kaže gospa Nola — mi nismo navikli da u crnu kafu drobimo, pa od mene primili to i svi moji ukućani.” Opšti smeh.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu svoju suzu ovde napusti ŽIVOT SVETOGA SAVE Gladan i žedan svetosti Napustio je zemlju I svoje i sebe Stupio je u
još smrti zube broji Niko crna preostala krvi Ujedi stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ona je imala bogatu crnu kosu i tople plave oči i voleo sam je vrlo iskreno. Ja sam čak zahtevao od nje da mi se zakune na vernost, a zakleo sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pričaju neki da će biti ofanziva. Drugi vele da ćemo preći u Albaniju, a odatle u Crnu Goru, gde će se uspostaviti nanovo front. A iz susednog pešačkog puka otišla je cela jedna četa.
— E, velika sila udari... — A vala, pas im majku gonio, zapamtiće, svetoga mi Petra, Crnu Goru, te će i na onaj svijet pripovjedat. — More, ne smiju oni na nas udarit, jer nas se boje!
Odatle nastaje Albanija. — Sve dalje voda nosi... — razmišlja potporučnik Dragiša. Prošli smo celu našu zemlju, zatim Crnu Goru, evo nas i u Albaniji.
— Ja?... Gospodin potporučnik, pa zašto smo prešli četiri zemlje: Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Grčku... Mi smo sada kao mačke.
Strahovita eksplozija se prolomi. Crni oblak dima pokulja, klupčajući se, a potom se razvuče u tamnu, neprozirnu crnu masu, koja obavi ceo jedan breg. Posmatrali smo zanemeli. U našoj svesti pojavi se vizija bojišta, mrtvih, ranjenih.
Čujem kako ordonansi razgovaraju: — Vala pristao bih da se još jednom vratim kroz Crnu Goru, samo zbog one vode u Andrijevici. — Eh, onda mi je voda na usta išla od gladi...
— Bio sam u kartografskom odeljenju Vrhovne komande, pa sam obišao ceo front. — Dakle, ovako — on zažmiri. — Zamislite Crnu reku... Ona teče pravo na sever — on opruži ruku. ž— Onda gotovo pod pravim uglom skreće na istok rukom skrenu nadesno.
Petrović, Rastko - PESME
i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno razvilo svoja krila, Dok se vrata na sobi nisu otvorila, Kroz samu crnu patnju duša je jedrila.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Legla na dušeci, gola, mlada, kapka... Snaga! Da cuneš, pa da se zaplačeš! Ruke više glavu frljila, kosu crnu, fildiš, rasipala oko sebe i — čeka me!
Šantić, Aleksa - PESME
Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te.
1908. Muzi Gore nam plaču... Jauci su česti... Ustaj i crnu odeždu obuci; Svijetli putir ponesi u ruci i krepkom vjerom moj narod pričesti!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mijat Tomić (poznati hajdučki poglavica iz XVII veka) u pesmi je onaj čovek koji je „od gladi crnu zemlju jeo, a od žeđi s lista vodu pio, dok je junak družbu sakupio“.
zavijala, a zlaćanom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne
Viknu njega Balačko vojvoda: „O Milošu, zar se mene nadaš?“ Pa on pusti jedan plamen modar, opali mu crnu mećedinu; a kad viđe da mu ne naudi, onda pusti vjetra studenoga: tri puta se kulaš premetnuo, al' Milošu ništa ne
Pogleduje devet svojih šura, a šurevi u zemljicu crnu. Ban poglednu pašenoga svoga, nekakoga mlada Nemanjića, a Nemanjić gleda u zemljicu.
ode Svetoj gori slavnoj, pričesti se i ispovjedi se, jer je mnogu krvcu učinio; pa obuče ruho kaluđersko, pusti crnu bradu do pojasa, a na glavu kapu kamilavku; pa se baci Šarcu na ramena, ode pravo bijelu Kosturu.
Kraljeviću Marko, bratimim te bogom istinijem, i kumim te bogom istinijem i vašijem svetijem Jovanom, ne daj mene crnu Arapinu, evo tebe sedam tovar' blaga, i evo ti sedam boščaluka: nit' su tkani, niti su predeni, ni u sitno brdo
Kad to začu lijepa đevojka, objesi se Marku oko vrata: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, ne daj mene crnu Arapinu!“ Reče njojzi Kraljeviću Marko: „Posestrimo, Turkinjo đevojko, dok je mene i na mene glave, ne dam tebe crnom
zavijala, a zlaćenom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne
Sjede Đemo na zemljicu crnu, Marko sjede liti mrko vino, a nazdravlja Đemu Brđaninu, nazdravlja mu, ali mu ne daje. Kad se Marko nakitio vina, onda
Ode Marko pravo pred šatore; ugleda ga Arapova straža, pa kazuje crnu Arapinu: „Gospodine, Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo
bolesna Dojčina, al' se doro boju naučio, kleče doro do zelene trave: visoko ga koplje preturilo, te udara u zemljicu crnu, — pola koplja u zemlju nagnao, a pola se odlomilo bilo.
Preklanja se dinjar Banjanine, pred đevojkom crnu zemlju ljubi: „Bogom sestro, lijepa đevojko! Ti ćeš biti ljuba Radulova, tamo su mi dva nejaka brata u tavnici Vlašića
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
lome Lepa šargarepa Međutim dabome Jedite puter Dok vozite skuter Zubi mi ne trnu Volim kafu belu Pio bih i crnu Tako u načelu Svaka kafa Čeka svoga lafa JEDANPUT U PARIZU Jedanput u Parizu Na Monmartru Il blizu Videh
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PRAVICA Kano ovca među vuci, ka golub meću kragujci, i zvezda u crnu oblaku, ružica u vodljivu trnju, perunika u ritu, — proniklica pravici u zlu selu!
Sva tvar prozelenjuje, te pupča i goji se. Vidimo crnu zemlju gde se s razlikom travom i s biljem iznova preodeva; sadovi, voćke se rascvetavaju, drvlje buja, vode se kročaju.
Baš tako sam hodio, kano orači i kopači kad jednim mahom sve svoje seme, štogod imadu, zaseju u crnu zemlju. A ako ništa ne nikne, onda se vajkaju i kapom »heju« gone, odlaze, pak dolaze, motre, priklekuju, nije li što
Dugo im mezevo k široko polje! Ako Arapin izmeni svoju crnu kožu i ris šarenu pegu sa sebe, tako i vi ako uzmožete koje dobro učiniti naučeni zlu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Traži si krivo drvo sas dve krive grane, pa jednu za teb’ a drugu za men’ crnu tetku, da se besimo zašto život veće nemamo!... — Što, mori?... — Ete, crna sam ti muštulugdžija, Tašano!