Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Baci im dinar i viknu dole ka kujni: — Žene, rakiju za čalgidžije! Svirači, zaradovani ne toliko njegovim bakšišom koliko što su ga pesmom zadovoljili — a znalo se kako je njemu teško
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (razdrljen, raspasan, okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali.) Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani): Ti ispred mene.
Mesečina greje... Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev.