Dučić, Jovan - PESME
Nigde ni pustoš nije sama, Svud srce ljudsko sebe seje, Svud se useli ljudska čama — Sve se na našoj krvi greje. Svuda gde dođe bol čoveka, Ispuni ponor koji zjapi: Od jedne suze tisuć reka!
Matavulj, Simo - USKOK
Žalost je znati da taj orao danas čama slomljenih krila na malom talijanskom ostrvu! Koliko bi ljepše bilo da je našao junačku smrt u sred tutnjave, kakva se
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad je ona dolazila, zatitrala bi ona čama koja je punila ovu zgradu i gubila se: u kući se osjećala jedna mladost koja živi i jedro srce koje bije.
kad ne može da se snađe, kad nema snage da se traži ni smjelosti da se drži, kad ga je ukočila i skamenila memla i čama jedne plitke sredine, on se osjećao tako sam, odvojen od svega, kao u jednoj strašnoj beskrajnoj pustinji bez horizonta.
Nije se sjećao da ga je odavno toliko ubijala čama kišnog dana, to nemoćno mrtvilo, isprekidano šištavim šumom kiše koja pljušti, zaklanjajući svojim finim, drhtavim
Pandurović, Sima - PESME
sredine Niskih vidika a uvela srca; Gde nit’ se živi niti časno gine, I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad k’o juče, juče kao danas...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sama sam bila sred gomile hučne; Morila me je čama i dosada, I vređale me reči pesme zvučne; Povratku bejah i samoći rada...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I želeći da se zaklonim od srama Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
nemilim kreštanjem, a on je bolan, prebolan hodao tamo i amo, kao bez glave, satrven i ubijen nenadnim jadom i čemerom. Čama, zebnja i grozničava, duboka jeza drhtaše na obrazima njegovim i na obrazima čeljadi njegove.
Bojić, Milutin - PESME
Jer nas hvata jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i leda. Opraštajte zato naše reči grube.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kao gonjen uleti u svoju sobu i baci se na postelju... Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga. U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća.
Šantić, Aleksa - PESME
Ta gomila sveta dosadom me kinji, I drugovi sami teret su mi sinji; — A ta je sva meni stoga došla čama Što se moja draga sad zove ''madama''. 29 I dok sam ja dugo dangubio, sanjô. Po tuđini lutô i sve kera ganjô.