Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i ne smede preko valjevske nahije proći, kud su se ljudi mlogi već bili uzrujali, zbog isečeni̓ knezova, nego sedne na čamac i niza Savu u Beograd pobegne. III Ja i stric Jakov nismo se imali šta dugo promišljati.
Vidimo da je malo, ali — šta ćemo? — i to kabulimo. Sad sa Živkovićem ugovorimo u koji će dan poslati nam čamac i vozare, koje smo mu odavno naručili, da bude gotov kad zaištemo. Steva se obeća poslati nam.
Dođe urečeni dan za polazak, i dođe i čamac sa tri vozara. Kažem ja sad Jakovu da je došao čamac i zaištemo novaca, on mi kaže: „Idi Simi, neka on dade!
Dođe urečeni dan za polazak, i dođe i čamac sa tri vozara. Kažem ja sad Jakovu da je došao čamac i zaištemo novaca, on mi kaže: „Idi Simi, neka on dade!” Odem Simi. — „Idi Katiću, neka on dade!
V Ja zovnem Čardakliju i u dva sata noći 1. septembra meseca 1804. godine na Savi više Topčidera u čamac sednem i reknem: „Zbogom, zemljo i zavičaju, već u tebe jali doći jali ne doći!” I tako vozari povezu živo.
Šta ćemo naći? — Sira, ̓leba i grožđa. Kad sednemo opet u čamac, onda se setimo kako smo pametni: idemo u Rusiju, a izađosmo među Turke!
ili drugi dan vozili smo se u zahoždeniju sunca blizu kraja, dok eto iz kuće čovek siđe pobliže Dunavu, zapita čiji je čamac. Vozar odgovori: „Naš je̓. On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”.
Vozar odgovori: „Naš je̓. On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”. Mi izađemo iz čamca, i nazovemo mu „dobro veče”.
Mi se vratimo u konak, i dok mi fruštukovasmo, dotle i šarana zgotoviše. U ime Boga pođemo, sednemo na čamac, i kad se povezemo, reknem ja: „Ovako se navezao Kolumb sa svojom družinom na sinje more, da nađe Ameriku i upoznaje sa
” — Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra vina, kad vi imate ribe; a slađe se u društvu i ruča”.
A što ne bi̓? To nije muke, a oni su to i dužni činiti”. — Sad dođu dumendžije i uzmu svaki svoj čamac, i putujemo nekoliko niz vodu. — Čuje se nešto gde huči! — Pita mene moj pobratim Protić: „Čuješ li, pobratime, štogod?
, udes, sudbina KTO JAKO, slon., ko kao LAVKA, rus., dućan LAJTNANT, LAĆMAN, fr., potporučnik LODKA, rus., čamac LOŠAD, rus., konj LUČŠE, rus., bolje MAGISTRAT, MAĆISTRAT, sud u Karađorđevoj Srbiji MAL, tur.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na nebu ni jednog oblačka, samo zvezde trepere, a mesec se lako podiže i plovi po plavetnilu nebesnom, kao laki čamac po glatkoj vodenoj površini... A u vazduhu mir...
Afrika
Pristupa nam čamac sa predstavnicima engleske vlasti, upravljan od izvrsno uniformisanih crnih mornara. Drugi čamac dovodi crne policajce
Pristupa nam čamac sa predstavnicima engleske vlasti, upravljan od izvrsno uniformisanih crnih mornara. Drugi čamac dovodi crne policajce u kratkim čakširama, tesnim engleskim bluzama.
Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika. Sedamo u čamac i prelazimo u grad. Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku.
Iza njih odmah, od samih talasa diže se prašuma. U dva po podne dizalica sa broda iskrcala nas je korpom u čamac, a dizalica gvozdenog mola izvukla korpom iz čamca pa prenela na obalu.
Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica
Iza njinih čela radila je njina usredsređena pažnja da održe čamac na matici; ali to nije bila pažnja misli koja umara, to je bila urođena težnja da se postigne najveća preciznost, koja
Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu. Još jednom gledam Sale, blještavo, sjajno i kockasto.
Kroz tesne uličice, kroz stranputice, izbijam na pristanište. Pogađam hoće li me motorni čamac preneti do broda, pošto je noć već odavno pala.
Teodosije - ŽITIJA
I ako je ko stran ili iz pustinje bio u nedostatku neke potrebe, ili da čamac napravi, ili da kuću sazida, ili siromaštvu pokrova i pomoći, ili mu je što u nečemu nužnom trebalo, svi bacani
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogobrojni su oni koji imaju samo po jedan ugao vrta, dve ili tri koze, čamac (barku) i par mreža za ribolov. Drugi čine grupu šjorova, sinjora, starih vlastelinskih ili trgovačkih rodova, koji
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između poplavljenih vrba, sve dok Rašida nije primetila čamac zavezan za vodomer i uvukla se u njega.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
gondola) — uzan venecijanski čamac s veslom, rečni čamac za uživanje i odmor gorgoncola — čuveni italijanski sir iz Gorgonzole kod Milana gracija (lat.
gondola) — uzan venecijanski čamac s veslom, rečni čamac za uživanje i odmor gorgoncola — čuveni italijanski sir iz Gorgonzole kod Milana gracija (lat. gratus, ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
jednoj staroj, nasukanoj skeli, pod strmom obalom, među mračnim, velikim žbunjem, on je u tami jedva mogao da raspozna čamac i ljude, kad se otisnuše sa suprotne obale.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
, stila — krokodila –tila – mastila , dara – kvara – nara , odmara , roze –poze , poza- nervoza , olovku –mišolovku , čamac – mamac , smejalice – grejalice , šator – mator – navigator – radijator , ludaka – budaka , probali – obali , ledine –
Radičević, Branko - PESME
Onda idem reci taki, Pa odrešim čamac laki, Pa se vesla mlađan latim, Pa polegnem, pa zavatim. Šikće voda oko čuna, Matica je veće tuna, Strašne
ponajslađe pevnu, Sever duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u časak nagrnu, Lati čamac pa ga i prevrnu, Sve u vodu — ao krasne muke!
je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga ponajviše tišta, Latismo se krasna šurovišta, Ili čamac lagani uzesmo Pa s' na dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili, Opružismo
tako bez prestanka, Bez prestanka dok trajalo danka, Pa kad beše sunce veće selo I dan lice posakrio belo, Mi u čamac — pa sve pevajući Otidosmo utruđeni kući. Divna truda, oh velike slasti!
Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. Al' uz Dunavo jedan plovi čamac, Na sredi sedi jedan momak samac, Pa gleda tužno onamo nazada, Okle ga evo izagnaše mlada.
Još amo ide, tako bi ja rekô Baš jedan čamac upravo od preko, Sve bliže, bliže amo junak vozi, A to je Mile, Bože joj pomozi!
Pa kada veće do obale stiže, Tad ona jadna svoje oči diže, Pa spazi slugu, pa opazi čamac. Pa skoči, viknu: „Ta zar ideš samac! O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?
O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?“ Ni reči na to Mile ne izusti, Već samo malo u čamac se spusti.
30 redi svršuje: (u predodećim poslednjim redovima opominje se kupanja, i vozenja u čamcu): I kada veče zapad šara I čamac doma reku para. To bija nekad, bija tad, Ti, brate Simo, zbogom sad.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Još i sad mi u ušima odzvanja njena čuvena rečenica kojom me je dočekivala na pramcu, privlačeći, užetom, čamac obali: „Jeste li možda za jedno malo druženje na brzaka?“ E pa, u poslednje vreme malo je viđam.
Moj matori napisa jednog dana belom bojom na pramcu „ČAMAC“. Posle smo zavezali bocu pivčuge za konopac i tresnuli je o korito — tako je brod doživeo i svečano krštenje, ali je
godina kad je mom matorom išlo naopako: nismo imali lovudže ni za jedno pristojno mesto pod kapom nebeskom, ali stari „Čamac“ je uvek bio nekako tu, pod rukom, i uvek bi se našlo toliko lovijanovića za dva sendviča sa salamom ili nečim sličnim.
Najpre je bila ljubomorna kao furija što je nedeljom eskiviramo, ali kada smo je jedanput doveli na „Čamac“, ona reče: >>I to je sve?“ — i više se nikada nije pojavila na njemu.
Jednostavno, njoj nije bio potreban neki „Čamac“ na Adi; svoj brod je nosila stalno sa sobom. Piljila sam u nju jedno dva sata, sve dok nije pomislila da sam lezbos.
će, kada ga budu pitali šta bi, kao, poneo na to pusto ostrvo, odgovoriti da bi najradije poneo knjigu „Kako napraviti čamac od priručnih sredstava“, ali ga još niko nije ništa pitao. Nije, valjda, stigao red na Sulenceta?
Kao i uvek kad mi krene nizbrdo — zbrisala sam u stari „Čamac“. I koga tamo sretnem? Naravno, Suleta. Farba palubu. Pre nego što pređem na burne događaje koji su usledili nekoliko
Dakle, što se mene lično tiče, sam sebi plaćam pljuge, špricere i naftu za čamac! To da znate. Novine čitam isključivo pre nego što njima potpalim roštilj.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iza njih, obrastao u visoku travu, stoji rasušen čamac, pun bačene staklarije, mahom polomljene i prekrivene paučinom. Tu je i oveća limena korpa za otpatke, prazna i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži: „Ribaru dobri, više ne tuži, ja ću ti mladost biti!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ima li dobrog vina tamo? — Da, ali bismo ga morali piti u mraku. Idem da pitam sina.. Ako on pristaje, dovešćemo čamac do vas i poći. Nisam verovao da će sin pristati; ličilo mi je više na uljudno odbijanje.
— Dobar provod. Nebo je sasvim pokriveno. Kiša nastavlja istim kapljama. Talasi koji se odbijaju o čamac šalju nam vodu neštedice.
Najzad razaznajem i po koju reč, jasnu i usamljenu kao zvezda: — Ne, kažem ti da ne! Čamac pristaje ispod mojih nogu ali ga ja apsolutno ne vidim.
Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac. — Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se. Imam nešto u stomaku i boli me da crknem. — Šta si jeo?
Dok pristupamo uskome huentskom molu, primećujem da se uz njega nalazi i čamac onoga starog ribara, kojim je trebalo sinoć sa sinom da me preveze na Ostrvo.
Ako se ne vratim žurno drumom, neću stići ni za ručak, ni za voz. — Možemo ostaviti čamac ovde i vratiti se zajedno.
Zaista, sve što je ljudsko na jezeru spava. Nema više ničega čovečanskog u ovome predelu. Sedam u prvi čamac koji se njiše na vodi i gledam. Ne odvezujem ga. Šta čini sada što danju po njemu gamižu ljudi!
Lupaju. Kao da celo jezero odjednom dolazi do nas, tako me taj zvuk seti na zvuk kojim je ribar udarao žljeb u čamac, pre no što će se otisnuti. Lupaju opet.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Za nas koji se vozimo u čamcu to je bilo kao da se čamac izvrće. I lebdenje svakog neutopljenika spasenog njegovim pogledom. Onda on zamahne rukom, otvara ponore, deli mora.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Najedared, trže me neki šum. Kraj obale, malo dalje od mene, ugledam nekog ribara. Čamac mu uz obalu, a on krpi mreže. Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio. Priđem tome čoveku i nazovem mu boga.
Pogodim se s njim i sednem u čamac. Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Takvih vršaka spušta se po više komada i svaka je od njih vezana za svoj kabl i svoj plovac. Pri dizanju vrške brod ili čamac priđe plovcu, prihvati ga i počne izvlačiti za njega vezani kabl, dižući time i vršku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle bi sedele po topoljacima i slušale kako motka lupa u čamac, kako vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca i brbori voda.
Te k kad Luka vrati čamac i vikne „odoše da dođu“, žene smeju da priđu obali. Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pogledaj kolika si! — Ti pogledaj! — Odbrusi riba i poče da raste. Bila je već velika kao čamac. Dečak joj skoči na leđa, a riba pojuri. Dok bi trepnuo, bila je pred njima zlatna lubenica, a na njoj Riblja Glava.
Tamo, preko te pruge, drugačiji je, lepši svet. Šta čeka? Ukrcaće se u čamac i pobeći! A starac? Kako će on bez čamca? Odluči da, ipak, sačeka neki brod.
Ko zna koliko je, zatim, svetom plovio? Koliko štedeo Dok nije kupio prvi čamac? Tek u snu promaklo bi mu kroz sećanje rodno ostrvo. Da li je starac još živ?
— dečak se trže. Ispred njega bila je livada poplavljena mesečinom kao srebrnom vodom. Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine.
Popa, Vasko - KORA
pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali sam
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Odmah sam iznajmio čamac za veslanje na nedelju dana. Obukao sam svoju veslačku majicu sa belo-plavim trakama, simbolima Kolumbije i bele teniske
Povrh svega, jedan iznenadni nalet vetra prevrnuo mi je čamac i ja sam teškom mukom stigao u Lucern kasno uveče. Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i mokar, ali me ništa nije
Odmah sam iznajmio čamac za veslanje na nedelju dana. Obukao sam svoju veslačku majicu sa belo-plavim trakama, simbolima Kolumbije i bele teniske
Povrh svega, jedan iznenadni nalet vetra prevrnuo mi je čamac i ja sam teškom mukom stigao u Lucern kasno uveče. Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i mokar, ali me ništa nije
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ne bijaše joj no petnaest godina kad se jednom sama ukrcau čamac i preveze na drugi kraj. Naredi ga lijepo kao muško, i pođe u selo.
Najednom pretrgne niz misli: spazi Marka gdje svom silom na veslima napreže se da uhvati drugu uvalicu. Čamac se hitro nadiže i naglo pada.
Marko svom snagom vesla i sretno zaokrene za rat; doplovi kraju, iskoči na zemlju, i, sredivši čamac, uputi se putanjicom prama devojci.
se u suncu, pučina dršće u sjaju, — a ona se sneveselila; prignula se na jednu stranu čamca i pustila ruku da joj niz čamac nagne, prsti joj se tope u moru, ona i nehotice okusi nekoliko kapi i osjeti slanu vodu u ustima.
I u velikoj čežnji što je mori ne nalazi utjehu no u nadi da će on opet doći. Čamac pristupi k obali. Devojka se diže, prva iziđe na kraj i čeka Marka dok uredi brodicu.
'Ajde, ženo moja! Diže je za ruku i nizbrdicom vuče za sobom. Kad stigoše k moru, u hitnji ukrcaše se u čamac i voze prama školju. — Bolje upri !
Antica u brizi razgleda pučinu, pa kad ugleda na moru čamac, nasluti u času da je Markov; zatvori naglo vrata od kuće i pobrza ka uvalici.
A oluja na moru već je zahvatila mah. Antica upilji: pogled u napadnuti čamac, ali već ništa ne razabire, samo joj se u ušima ori šum oluje...
Antica upilji: pogled u napadnuti čamac, ali već ništa ne razabire, samo joj se u ušima ori šum oluje... Čamac, silom gonjen, juri prema školju, napire se da uhvati prvu uvalicu, ali vjetar je žestok, goni ga donjemu kraju školja
Oči su joj uprte u čamac, trza se, primiče se k moru da bolje vidi i opet se odmiče; najposlije požuri škrapavom putanjom krajem mora prama
Svi uprto gledaju u čamac i jedan za drugim prate uzastopce Anticu. . — Gledajte kako vjetar mota jedrom.... Rastrgnuće ih!
A sijeva sa svih strana; čamac očiglece ne može da uhvati kraja. — Eno mu je rastrgla jedro! — povika na vas glas mladi ribar, zvjerajući živo očima
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pristupa nam čamac sa predstavnicima engleske vlasti, upravljan od izvrsno uniformisanih crnih mornara. Drugi čamac dovodi crne policajce
Pristupa nam čamac sa predstavnicima engleske vlasti, upravljan od izvrsno uniformisanih crnih mornara. Drugi čamac dovodi crne policajce u kratkim čakširama, tesnim engleskim bluzama.
Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika. Sedamo u čamac i prelazimo u grad. Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku.
Iza njih odmah, od samih talasa diže se prašuma. U dva po podne dizalica sa broda iskrcala nas je korpom u čamac, a dizalica gvozdenog mola izvukla korpom iz čamca pa prenela na obalu.
Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica
Iza njinih čela radila je njina usredsređena pažnja da održe čamac na matici; ali to nije bila pažnja misli koja umara, to je bila urođena težnja da se postigne najveća preciznost, koja
Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu. Još jednom gledam Sale, blještavo, sjajno i kockasto.
Kroz tesne uličice, kroz stranputice, izbijam na pristanište. Pogađam hoće li me motorni čamac preneti do broda, pošto je noć već odavno pala.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ A Stanoje me lepo pozdravlja, A taj će lepi pozdrav značiti: „Sa nožem ću te svega iseći Ako ti čamac spreman ne bude Da ove mrazne noći prevoziš — Danju se kriju kao krtice — Ubice, možda, i buntovnike Što i na samog
“ Pa kud ću ja?... (Glasno.) De, što da činim? U varoši se skela opravlja, Jedan je čamac sasvim potopljen, Eno, Radače, sam se uveri: Iz vode kljun mu jedva nazireš; A drugi puknut do polovine Tri dana
I ti se vajkaš: da znao nisi! Bre, čamac amo, kugo pogana, Dok nisam noža britkom oštricom Od tvoje glave tikvu dubao, I, zapušiv joj šuplje prodore Sa
“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!... Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan.
“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!... Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan.
Ako si ikad bogu verovô, Veruj mi, Rade, da je utopljen. (Klekne pred njime.) RADAK: Ne benavi se, beno matora, Već čamac daj! JANjA: Al’ je utopljen!... Sasvim zaronjen! Od njeg’ ni đavo nema pomoći! RADAK: Kô da vas ne znam ja!
Tu čivitarsku, kaišarsku krv! Kol’ko da nađeš zgodan izgovor, Svu dragu noć si konjski radio Da sopstven čamac vodom napuniš. „Pa eto, vid’te!... Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...“ E, he, ta znam te ja!
RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.) Svaki je trenut danas godina. Na posô brže, leka lopužo!
Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad!
E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?... Pa vlažan čamac!... Mrka noć!... Hladan vetar!... Pa onda još: „Veslaj, Porfirije!...“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!...
) ČETVRTA SCENA Radak sam na istome mestu, a dole na obali čuje se kako Janja i Porfirije ispljuskuju čamac... Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...
Ali ne ti, moja će grbina pamtiti kako smo jedanput čamac peskom punili da se utopi, pa posle kako su hajduci došli, pa kako smo ga vadili...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kao bogatca život, čas tiho, čas speši burovno, Da veličinu svoju večiti saspe u grob. Ljupko čamac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s’ bistra voda iskrenom ravno srcu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A samo radi vas i s vama ja sam zamišljao divnu sliku. „Činilo mi se da nas tik žala čeka hitar čamac; more je mirno, dubinu mu mjesec osvjetljuje...
— O, o! Koji vam je posao ovdi? — smrsi stari. — Hoću li se popet'? — Pa ča ćete? S nategom pope se Ivo u čamac i sjede sučelice prama starcu. Bijaše ovo prvi put što ga je izbliza gledao.
Preko hridi dođoše na žalo, do starčeve špilje. Na žalu suše se stare, iskrpljene mreže, a čamac do polovice nasukao se u pijesak. Starac pođe u kuću pa donese komad traka, te na nj naniže ulovljenu ribu.
— Kako živite? — upita ga Ivo pošto mu je platio ribu, i, obzirući se da nađe mjesto, prisloni se uz čamac. Mrse ne odgovori, već mreže kupi; a on ga očima prati, i opet priupita. — Živim ka i drugi ča ništa nimaju.
Vi ne znate ča hoće reć' tuđega gospodara služiti! Starac unese mrežu u špilju, pa opet izađe i prisloni se uz čamac do Ive. Kao da o nečemu premišlja. Pa pogleda po moru po kojemu se povlači rani suton. — Promiće vrime! — reče.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Srebrni talasi Sumorno biju o obale mirne, I trska šumi i trepere glasi, Ponoćni lahor kad je krilom dirne; A čamac leti i talase reže, I jednolika pesma se razleže. 3.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
samu sednicu kongresa, na kojoj se rešavalo o čisto crkvenim pitanjima, nisam toga dana ni pošao, nego sam seo u šareni čamac i, brčkajući rukom po vodi, odvezao se Zlatnim Rogom do galatskog Novog Mosta, da onde ugrabim brod za Terapiju, gde
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Deca učas načinila od novina čamce, i ciče od radosti kad se neki čamac suviše promoči, oteža, polegne, i bujica, iako već malaksavala, s radošću ponese brodolom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sumnje da u tome dokazu ima nepokolebljive logike, ali je nama deci to izgledalo kao kad bi nam ko rekao: pošto su lađa, čamac i kriška od lubenice duguljastog oblika, to i cipela na nozi mora biti duguljastog oblika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prilazi obali luksuzni motorni čamac i izlaze marinski oficiri. Slikaju nas... Za taj svet mi smo zaista čudo neviđeno. Potpukovnik Petar razgovara sa njima.
Vojnici se pribili i presavili preko ograde. — Eno ga... — Da li je živ?... Mornari žurno spuštaju čamac, koji je visio na čekrku. Svi su zaneseni gledanjem, te i ne odgovaraju šta se to dole zbiva.
Svi su zaneseni gledanjem, te i ne odgovaraju šta se to dole zbiva. Tek kad izvukoše čamac, ugledasmo u njemu jednoga pešačkog potporučnika i pored njega ona dva mornara.
Uz našu lađu pristade i luksuzni motorni čamac, odakle pređoše neki marinski oficiri. Priđe i jedna lađica koja je trebalo da nas preveze na obalu.
Ali na svoje zaprepašćenje primeti kako na pristaništu stoje oficiri i kontrolišu da li samo bolesnici ulaze u čamac... Reši se Tasa da „zanemoća“. I on se svesno zanija, onda padne i počne da koluta očima. Poviču vojnici.
Poviču vojnici. Tu se zadesila i dva mornara, koji dotrče, dohvate Tanasija, odnesu ga u čamac, a odatle na lađu. — Uneše me sa sve pogače... — Pa otkuda sada ispade ti Englez?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Voleli su starac i dečak svoju kuću, kao starog vernog drugara, ali još više voleli su drveni čamac kome su nebrojene bure brojale rebra.
A onda: pred zoru kriknu galeb u nebu. Trže se Marijan kao da ga je neko bičem ošinuo, uze čamac i zavesla ka zalivu gde je starac bacio mreže prošle noći. Dečak je žurio kao da ga je nešto iznutra gonilo.
Jaka je i hrabra Srebrenka, ali je procep u mreži malen. Naže se dečak da poveća otvor na mreži, zaljulja čamac i sklopi talas iznad Marijanove glave. Kako je hladna, kako mračna bila voda!
Da je... Ali, kuda to leti njegov čamac? Uspravi se Marijan i sede na dno čamca: sve mu, najednom, postade jasno. Nije ga to čelično uže vuklo, niti ga je
Groznica ga je tresla, sav izlomljen bio je čamac, a mreže beznadno uništene. Ali, mudar je bio ribar Luka: ne pokaza da žali čamac, ne reče unuku tešku reč.
Ali, mudar je bio ribar Luka: ne pokaza da žali čamac, ne reče unuku tešku reč. Uze ga u naručje i unese u kolibu, šapćući: — Ne žalosti se, sine!
Uze ga u naručje i unese u kolibu, šapćući: — Ne žalosti se, sine! Sagradićemo novi čamac, oplesti mreže... Ali, dečak nije mogao, a da ne kori samoga sebe i ne prizna kako bi, ponovo, isto učinio: jedna je
Zar da mu riba krade unukovu ljubav? Tajimice poče da plete starac čeličnu mrežu. Zatim nabavi čamac brži od vetra i noću, dok su jedino zvezde bile budne, poče da proganja Srebrenku. Čitavu noć je lovio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— posaditi sjetovati — savetovati Skadar — grad u Albaniji skela — na vodi ono mesto gde se prevozi preko nje; čamac kojim se prevozi preko vode skeledžija — čovek koji prevozi preko vode Skenderija — zemlja oko Skadra skerlet —
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
I nacrtao mišolovku U mišolovci parče sira I još jedno parče sira Da miš može da bira Oko sira sam nacrtao čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže NEĆU Ali čim sam nacrtao miša Počela je da pada kiša
DUGME SLUŽI KAPUTU Dugme služi kaputu Asfalt služi na putu Drug da se druži Sunce da kruži Sve nečemu služi Čamac da se rekom plovi Mamac da se riba lovi Pesma da se lepo peva Munja da kroz oblak seva Molba da se nešto moli A