Jakšić, Đura - PROZA
A je li Đoša na domu?... Sirota žena pogleda ga strašljivo, pa onda reče: — Nije! Još juče ode s nekim ljudma u čaršiju... — Posle toga opet gledaše ispitujućim pogledom starca, kao: šta li hoće s Đošom?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
od zulumćara ginuti, to podnositi dalje nećemo, no ti gledaj koga ćeš postaviti knezom valjevske nahije, a ja više ni u čaršiju otići neću, a to li ću knezovati; nego ću iz careve zemlje begati sa životom u Nemačku” i pročaja.
Nji̓ovo društvo po̓vata vojska, izvezu dva topa na čaršiju, i nji̓ 27 za jednoga kneza Ranka udave s konopcem nasred čaršije, i po turskom običaju kad jednog udave — pukne jedan
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Međutim je išao pred pandurem pokunjen kroz čaršiju Mojsilo Pupavac. Za njim pristala deca varoška, a graja se Digla: »Iha! Dvadeset pet! Dvadeset pet! Pupupu!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čim uđe u čaršiju, sluge, šegrti iz pojedinih dućana kao nekog svog davnašnjeg poznanika dočekuju ga. Zivkaju, šale se, dajući mu duvan i
Afrika
S druge strane nikakvih kola, a svega deset minuta do polaska autobusa. Kažu mi da prosecajući put kroz čaršiju, uz breg, između dućančića i kroz „sugove“, imaću, mesto dva, samo jedan kilometar puta, do trga odakle autobus polazi.
Jurim najpre kroz čaršiju obućara, pa pamudžija, pa asurdžija, kujundžija, mesara, kožara itd. Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo,
Jurim najpre kroz čaršiju obućara, pa pamudžija, pa asurdžija, kujundžija, mesara, kožara itd. Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo, kroz ulice prepune sveta, magarića, biciklista i dece. Nikada kraja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dete sa sela, on je sačuvao seljačku dušu i nikada nije mario za varoš, za »gadnu čaršiju«, kako je on govorio. Stari duh patrijarhalne kulture izgledao mu je nesravnjeno viši od tadašnjeg
Sremac, Stevan - PROZA
A, priko, da si me nešto onda video! A ja tek samo iskrivim moju jegersku kapu, pa kroz Abadžijsku čaršiju u Beogradu, a tesak mi na dugačkom lagiranom kaišu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala. Ali hajdemo, možda ćeš mi uz put što zatrebati. I one odlaze. Ulice i čaršiju zakrčile žene s korpama, jelom i pićem.
Ne kao majka, već nekako drukčije, ponizno, kao starijeg od sebe. — Idi da „trguješ“! — šalje me u čaršiju da pokupujem sitnice za kuću. Pa, i ne brojeći, daje mi novaca. Odem. Vraćam se.
Ne dadoše mu ni da se makne, a kamo li da ode. Pasa ga dirnu, pokazujući glavom na čaršiju, mehane: — Idi, idi! Čeka te tamo... — Ne, Paso! Živ mi Gospod, ne! Takav mi posao!
— za sebe on govoraše. I brzo, samoga sebe goneći, iziđe bez kape, šinjela, gologlav, ali ne na kapiju, u čaršiju, već iza kuće. Iziđoh i ja za njim. Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda.
Ona, dok to, kao neka navala, ne prođe, čeka, pa zatim brzo pređe, gotovo pretrči čaršiju, i uđe u svoju ulicu. I čim uđe u svoju ulicu, sinčić je odmah ostavlja i pojuri ispred nje kući.
Čak ni na kapiju. Jedino, kad sinčića pošle za štogod u čaršiju, samo na kapiju sme za njim da promoli glavu, ali čim vidi da ko ulicom ide, približava joj se, odmah se sakrije, i
Od straha ne zna ni kako pređe čaršiju, ulice i uđe na groblje. Samo zna da kad uđe na groblje i oseti iza sebe zid, kapiju grobljansku, čisto joj lakše, a još
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad je ujutru svanulo, pođe ona za hadžijom u čaršiju, pa kad on vidi hamala pokaže joj ga prstom, pak se u kraj pribije, a ona onda kao bez duše poleti k njemu pa mu se o
Pošto je u hanume došao, reče mu hanuma: — Evo ti ova djeca, pa ih vodi u čaršiju i podaj telalu, pa neka ih viče sto dukata, a ja ću tamo doći pa se nadmetati s hadžijom, a kad bude vrijeme da se
Hamal uzme djecu pa ih odvede u čaršiju i preda telalu, kazavši mu da viče sto dukata. Telal uzme djecu, počne ih po Stambolu vodati i prodavati, vičući sto
ali časkom prođe kô da ništa nije ni bilo; čini šućur te ti je kobila živa, te moreš na njoj snijeti tovar drva u čaršiju pa prodati a djeci koru hljeba kupiti. Mujo na to zaviče: — E, šućur alahu, dobri ljudi!
pa okrene leđa i ode pa u čaršiji kupi mesa, odnese kući da burek skuva za ručka, ponese sa sobom od kuće zembilj te u čaršiju; nakupuje svega što mu treba, be još mu je preteklo para!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
da mu kuća ne opusti; i kočijaš, spremajući se na put, bojažljivo se krstio i sedao u kola; i siromašna baka, noseći u »čaršiju« par pilića, bojaše se da je ne presretne zlikovac i oduzme joj njenu zamuku. Pola Srbije dršće od jednog zlikovca!...
isprêče stolice u vratima, pa zabrinuto i ljubopitno žure niz čaršiju, teturajući krivim i nesigurnim nogama koje su naviknute da u skrštenu položaju počivaju na ćepenku.
« Da je naša Grabovica obrnula tok uz čaršiju, i to nas ne bi tako začudilo kao ovaj glas, jer smo držali da je gospodin Burmaz davno umro.
Slabo smo što i doznavali šta se radi po drugim mestima, dok jednog dana ne prolete Savo Saruk kroz čaršiju, vičući: — Trčite, ljudi, pred Tapurovu mehanu! čudo s kapetanom... — Šta je, more?
Jedva pred veče, kad se već ništa nije moglo ni čitati ni pisati, pojavi se ozgo niz čaršiju gospodin kapetan. Zakucaše nam srca jače, i mi besmo gotovi da mu potrčimo u susret, ma ne znadosmo, šta bismo mu
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA: Pa, znaš kako je, trgovački red koliko da otpočne razgovor. A... jesi li slazio od jutros u čaršiju? JEVREM: Jesam. JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što? JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo?
A ti, ovaj, gledaj lepo s njim. (Polazeći.) I nemoj da stegneš ruku. 'Ajd', odoh ja malo da omirišem čaršiju i da pustim tvoje ime u saobraćaj, neka se čuje... Da postavimo, znaš, svaku stvar na svoje mesto.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gde su firme iznad vrata, Gde su ljudi od zanata, Obdelavaoci cinka i voska? Kuda ode čast majstorska? U čaršiju uđe zloduh, Ne šije se više kožuh Niti se tka crven ćilim, Sa ružama onim milim!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I znalo se kako bi tada svaki od njih, ne verujući samom sebi, kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne poznaje.
Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen. Mati ga mimikom posla da ide u čaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trčeći ode. Malo posle dođe i Tone.
Izišla iz komšiluka i ide onom ulicom koja vodi pravo gore u čaršiju, gde je pazar i gde su ti hanovi. I bojeći se da nije zadocnila, gotovo trči.
ispred sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum, kojim se ulazilo u varoš i prolazeći pored nje išlo gore u čaršiju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
S PRSTIMA DEČJE RUKE (Da bi se detetu zavarala glad) Ovo veli (pokazujući palac na ruci) bio babo, pa otišao u čaršiju (odvojivši pri tome palac od ostalih prstiju). A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
sitne dućandžije, bojadžije, opančare i terzije bez posla, seljake koje je poziv sreskog kapetana i suda dovukao u čaršiju, penzionere što počinju dan srčući kod „Orača“ prvu jutarnju kavu.
Jao, izelice! — Vi ste nam kuću opusteli! — Ko će naše siročiće hlebom da hrani? — Tvoj Aćim pratio sina u čaršiju da lumpuje, a naše lude otera u grob! — Gde ti je čovek? Skrila si Đorđa, a ja... a moj, a moj... — Udri je vilama!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Posle nekoliko časaka, izbio je veliki požar u kojem su drveni ćepenci goreli kao slama i koji je opustošio Staru čaršiju.
se danas vidi kao duž što vezuje Kalemegdan sa Slavijom a kojim prolaze i Knez-Mihailova i Terazije, delio je Staru čaršiju na dva dela kao što deli i Ulicu Sedmoga jula: na deo prema savskoj padini, kraći, i na onaj prema dunavskoj padini,
Crna svetlost kao da je htela da prodre i u čaršiju na savskoj padini gde se, posle ustanaka, po doskorašnjim pustim kosinama i močvarnim nizinama prema Savi, naglo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
OD šegrta postao sam ugledan građanin i sve sam tu stekao. Dozvolite mi da još jednom, poslednji put, pogledam čaršiju u kojoj sam pošteno živeo šezdeset godina.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća! Otkud tako rano? — Hoću u čaršiju. Obosih, a i soli mi nestade, pa da potražim od Marinka na veresiju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najedanput se šiša prelomi, i ja s vješala padnem dolje, a sa šiše zasuše sve almazi. Uzmem jedan almaz, i odem u čaršiju da ga prodam. Kupim haljine, i postanem opet bogat.
kadija da mu povrati pô groša, dade groš begu i reče mu: — Ako pri sebi nemaš pô groša da Vlahu povratiš, ano pođi u čaršiju te promijeni i povrati mu pô groša; a ti, Vlaše, čekaj ovđe doklen se beg povrne. Hero ostane a beg nešto odocni.
donosa, bih li kupila jedno magare su nešto malo para te mi je ostanulo od, pokojne majke, pa na njemu nosila drva u čaršiju doklen mi se desi sreća da se udam? Baba se nasmije pa joj krnjezubački reče: — Ljuda lji si, molje diljete!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Došlo vrijeme, ljudi duhan prosušili, pokupili i sredili; u kola ga ukrcali, pa s njime pravce u čaršiju k Osman—efendiji. Njega ne nađoše kod kuće, već brata mu zamjenika.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: To nije istina! ČEDA: Ama, čitao sam svojim očima ljubavna pisma. Pa izradila mu je klasu i, izađi molim te u čaršiju, pa ćeš čuti, ceo svet joj se smeje. DARA (krši ruke): Bože moj!
Dakle, dragi i figurativni rođače, najbolje je metnite vi taj rukopis u džep i otidite u čaršiju, ili zađite po kafanama pa se raspitujte o situaciji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu i približe se
sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum kojim se ulazilo u varoš i, prolazeći pored nje, išlo gore u čaršiju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
S druge strane nikakvih kola, a svega deset minuta do polaska autobusa. Kažu mi da prosecajući put kroz čaršiju, uz breg, između dućančića i kroz „sugove“, imaću, mesto dva, samo jedan kilometar puta, do trga odakle autobus polazi.
Jurim najpre kroz čaršiju obućara, pa pamudžija, pa asurdžija, kujundžija, mesara, kožara itd. Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo,
Jurim najpre kroz čaršiju obućara, pa pamudžija, pa asurdžija, kujundžija, mesara, kožara itd. Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo, kroz ulice prepune sveta, magarića, biciklista i dece. Nikada kraja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— govorio je Relja ponosito. Silno je mrzio čaršilije i rijetko je silazio u čaršiju. Tri puta u godini: kad bi smirivao miriju, kad bi tovario piće za krsnog imena i kad bi sa zimnice u proljeće pratio
Kad bi zvono sa golemog ovna predvodnika rastegnutim zvukom odavalo da su prve ovce iza grada, pošljednje bi ulazile u čaršiju, prelivajući se u punoj svjetlosti proljetnog, drhtavog sunca, a za njima bi ponosito jahao na brnjašu Relja, obučen u
— Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju. Sjutradan iza toga sveza kravu i pođe s djetetom Svi smo ga zaustavljali da ne ide, jer se spremala velika mećava, a
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ne zato što bi vam bio od pomoći, nego da ne ostane u kancelariji, jer će pobeći i sići u čaršiju te razglasiti sve. TASA: Neću, boga mi! JEROTIJE: Hoćeš! Znam te! Nego ćeš ti sa mnom — centar!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
bi skočio, umio se, i brzo, nemajući kada, već uz put navlačeći koliju, kao da se ne zadocni, odjurio bi natrag u čaršiju, u dućan.
ne diže, ne osvrće se, već pravo ide jer zna da za njim motri ona, da će ga odgledati dok god ne izađe i ne savije niz čaršiju, zamakne iza okrečenog dućana i kuće hadži-Zafirove.
i kao da je pred svojim dućanom, počeo da zove koga svoga druga koji je, takođe star, nemajući šta da radi, izišao u čaršiju da do ručka provede vreme. Počeo bi radosno da ga poziva: — Odi de, odi. Gde si ti? Odi da sedimo!
Mladen pošav iz kuće u čaršiju, stane i sam kod njih na kapiji. Obično bi bilo da je još rano za čaršiju, da još sunce nije toliko palo, te da je pred
Mladen pošav iz kuće u čaršiju, stane i sam kod njih na kapiji. Obično bi bilo da je još rano za čaršiju, da još sunce nije toliko palo, te da je pred dućanima nastalo hladovine, već Mladen, kao čekajući da sunce sasvim
Prolaznici prolaze. Dućandžije, komšije, koji ispavani, posle ručka idu u čaršiju, da tamo na ćepencima sede, nazivaju im boga. Sa Mladenom se zdrave kao sa drugom, ravnim sebi.
Svaki, prolazeći i zdraveći se, u isto vreme i Mladena zove sa sobom: — Hajde, Mladene! Hoćemo li malo u čaršiju? — Neka, posle ću ja — odgovorio bi Mladen. Nije hteo.
Na kamenovima do kapije videli bi se starci, razuzureni, mrzeći ih da se ponovo stežu, opasuju i izlaze u čaršiju. I već raspasani, u papučama, s lulama u ustima sede tu. A više njih njihovi mlađi stoje.
Naročito zbog babe. Da se babi tako ona suviše vesela ne učini neugodna. I onda Mladen odlazi u čaršiju. Da tamo u hladu, na ćepencima sedi sa ostalim čaršilijama, razgovara se a da, sav srećan, misli kako se sada ona,
Ujutru, kad se iskupi cela rodbina, sav komšiluk, Mladen je samo izišao u čaršiju i, u znak smrti, kad su se svi dućani otvorili, on, ne sluge, već sam spustio ćepenke, metnuo na dućan katanac i opet
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I uzevši dužničku knjigu, ubiljiži u nju svaku kvartu po šest kruna, u sve sto i osamdeset kruna. Vojkan se povrati u čaršiju. Ide od trgovca do trgovca, nudi kukuruz, ali s reda odbiju ga, vele: imamo svoga.
Petar ih dočekao i uvede u dućan. Napoji ih rakijom. Pa ih povede kroz čaršiju, tobože u šetnju. —Evo, — ljutito veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman
Obgrli je. A toga časa priđoše k njemu dva druga i staviše ih u srijedu i, držeći se čvrsto, uputiše se niz čaršiju. Ali odnekud usred čaršije obri se Petar, Cvijetin stric, pa im presječe put. —Kud ćeš s curom?
A gomila, s mladencima, krene niz čaršiju. Rade sjedi na kamenu, pazi na goveda da ne ulete u šumsku branjevinu. Tako je sada, a negda si ih mogao pustopašice
— Sud mi odsječe glavu! — reče zažagrenim očima onoga dana kad iz suda iziđe u čaršiju i preko svoga običaja svrne u krčmu. — Odsječe mi glavu! A da bi zašto? — veli krčmaru, dok je sio za sto.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stigli smo u trgovački deo varoši, u glavnu čaršiju. Nemamo, na žalost, vremena da se ovde zadržimo, robu razgledamo i pazarimo, ali ćemo to učiniti pri povratku.
Uglađeni Austrijanci, oni znaju šta je red: ušli su u glavnu ulicu jednog mestanceta, upravo u njegovu čaršiju. Zaista, s desna i s leva, stoje poredane kućice i dućani; tu je i pošta sa svojim žutim sandučetom i vatrogasna
Za desetak godina, pretvori on one livade i voćnjake koji odvajahu čaršiju od šume u veliki park i sazida u njemu četiri moderna zdanja za boravak turista, putnika i svih onih koji traže dobroga
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA Pa ako se umore, onda ti u naručje jedno, a ja drugo, pa napred kroz čaršiju! (Uzima decu u naručje): Oho, oho, ha! Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo.
Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo. (Mironu ponizno): Ti, dedo, pošto idemo kroz čaršiju, nećeš s nama? MIRON Da, da ja ću posle vas, ulicama, unaokolo. HADžI RISTA (klanjajući se Mironu): E sad da idemo.
ARSENIJE (pokazujući na njegov džep): Pa nema, dedo. Otoič isprosipasmo sve. TAŠANA (Arseniju): Idi kod Jovana u čaršiju i kaži da ti za našu kuću dâ duvan. ARSENIJE (polazi).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dvojica-trojica takvih kao što si ti, a moje će akcije imati cenu i na samoj berzi; tebi će se smejati kad prođeš kroz čaršiju, a o meni će se s poštovanjem govoriti. Je li tako?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Ona je kriva! Veštica, ona, gazdo... ARSA Sve ću ja sad vas... (Grkljanu): Ti ćeš, dok si živ, čaršiju da mi čistiš. (Salčetu): A tebe?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Arapin se u svatove vrati, pa odoše niz Stambol-čaršiju. Tada usta Kraljeviću Marko, on izvrati ćurak od kurjaka, i izvrati kalu od kurjaka; svome Šarcu poteže kolane, pa
tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; on uzima koplje ubojito, pak se skače Šarcu na ramena, išćera ga na Stambol-čaršiju.
Kada viđe crni Arapine da će njega osvojiti Marko, on okrenu tanku bedeviju, pa pobježe kroz Stambol-čaršiju. Za njime se naturio Marko; al' je brza pusta bedevija, brza mu je kao gorska vila, i tijaše da uteče Šarcu.
On se vrati kroz Stambol-čaršiju, al' od svata nigđe nikog nema, sama stoji lijepa đevojka, i oko nje dvanaest tovara lijepoga ruha đevojačkog.
“ A meni je žao, beže, bilo, žao bilo dveju sirotica, pa ja uze do dve sirotice, odvedo i dole na čaršiju, narani i leba bijeloga i napoji vina crvenoga, pa pokroji na nji čisti skerlet, čisti skerlet i zelenu svilu, pa i
Poznade ga doro od mejdana, pa mu ode silan poigravat. Okrenu ga dojčin niz čaršiju; koliko mu silan podigrava, iz kaldrme iskače kamenje. Al' govore solunski trgovci: „Vala bogu, vala jedinome!
Pa on ode tamo uz čaršiju. Kad je bio pobratimu svome, pobratimu Petru nalbantinu, on dozivlje svoga pobratima: „Iziđ', pobro, da ti potkov
odsiječe glavu, pa na sablji glavu dohitio, izvadio oči nalbantinu; oči zavi u jagluka tanka, glavu baci na mermer-čaršiju, pravo ode dvoru bijelome.
Ja imadem tridest Sarajlija, što su išli s begom Džafer-begom; ja ću reći Ibrahimu slugi: nek otide u b̓jelu čaršiju, neka zovne tridest Sarajlija, neka pođu s tobom u planinu lov loviti po gori zelenoj, — tamo ima gora Romanija, i u
“ Siđe Grujo niz tananu kulu, dovati se pomamna đogata, pa išćera njega na čaršiju. Da je kome pogledati bilo kad usjede đavo na đavola: gorski hajduk na b̓jesna đogata!
“ A kad knjiga u Primorje dođe, zaplaka se i sestra i majka, ljuba mu se grotom nasmijala, pa pošeta niz čaršiju mlada, dokle dođe bemberu Mihatu, pa Mihata bila bratimila: „Bogom brate, Mihate bembere, obrij mene rusu kosu s
Nagna konja niz čaršiju mlada, udara ga desnom bakračlijom: koliko mi skače polagano, ispod nogu kamen izlijeće, na dućane tuče bazerđane,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari, ali ga ostavi, kad uplašeni Pote uvuče
I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju. Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od mlađih —
Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu... sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju...
Toj me i men’ stra’, Jevdo! — odobrava čorbadži-Tasko. — Batisa ni se sve, snajke-Jevdo! Sve ni batisaše: i varoš, i čaršiju, i selo, i crkvu, i kuću, i stari adet, i stari čes’, i staro živuvanje — sve ni, bre brate, batisaše jabandžije!...
A sag?... Pamtim u onoj vreme, u godinu jedanput eli dvaput ako si iskočim poradi, ete, nekuj poslu u čaršiju. Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim
Obuče gi, i jedan dan odija sas nji po čaršiju, a jutredan neće da gi obuče... Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?!
“ — Što bre, ešeku? Zar tatko ti čorbadžija prvi u čaršiju i kod vlas’ i pri oficiri i indžiliri, pa može da nosi putine s potkovice, a ti ne možeš!?
Žena sam, udovica sam, ne stizam svud; ne prilega, neje red... Ne znajem si što se raboti i zbori po čaršiju... Pa ti da si raspitaš, da vidiš, demek, za Mana mojega...
Ovoj će magare, — nastavlja oduševljeno Jordan kad bude golem, s čaršiju — em beogradsku — da drma; ubavo da zapantiš ovaj moj sagašnji reč, Perso! ... Oskudacija!... Kad gu naučilo, bre?!
reči koju je doista sad prvi put čuo (iako se svaki dan tužio kako „nema stare godine i stari pazar“), pa se diže u čaršiju među trgovce s mladim banćerčetom, kome majka uvuče peškirić i zakopča tur.
— planu Doka. — Deda kako ti se vikaše, kako se prezivaše? — Koritar, a njegov pa tatko, kako ga zvaše u čaršiju? — Vrtivagan... Ta sag: „Mi smo čorbadžijski“!... — E, dosta veće! — reče Zamfir i diže obrve. — A što pa?
— U kuću si mi, što da ti prajim? — veli uzdržavajući se domaćin, a sav bled od ljutine. — Mori, i nasred čaršiju, i tuj ću se tepam i s teb’ i sas zeta ti, onoga šebeka Manulaća, za onaj reč „kuče u čašire“!