Radičević, Branko - PESME
poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad; Svršetak sam u duši dana čekô, Večernji jošte preumilni lad: Tad itio sam ja na njeno nedro I gledaše joj oko sjajno, vedro. 10.
Kostić, Laza - PESME
dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše! poruke ti lepe
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Srećan ti put u Evropu, Dobro mi je i tu gde sam!” VRANE U SVANUĆE Svu noć je mrak čekô odušku Sabijen u kotlinu kao u pušku Da se, s osvitom jesenjeg dana, Rasprsne u jato krilatih vrana.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
No već to je bilo i prošlo, ali šta ćemo sad? — Pa ja pogiboh, brate, misleći, ali znaš da bez tebe ne mogu ništa. Čekô sam te kô ozebô sunce, pa sad što mi ti kažeš, tako će i biti. — Ono znaš... muka je to.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— ∙ ∙ — Tu je starac dugo stojô, dugo čekao, Čekô ribu, riba mu se više ne javi. „E pa šta ću? Dosta j’ bilo“, misli u sebi. — Povrati se deda ribar svojoj starici.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Akademija nauka“ 1887. [MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi nisi rekô: „3bogom ostaj!“ kad si pošô. Ne znam kako živiš tamo, I da l' ti se svidi mesto?
Šantić, Aleksa - PESME
Kô tice kad ih gone iz gnijezdâ, Ja bježim tebi, jer pokoja hoću. Jedva sam čekô na ove trenutke S nemirom srca i sa bolom grudi; Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi I prazna doba što nam rađa lýtke.
Gdje srebrn talas o žal bije Jedan krupan labud čekô je i bdjeo; Lako, kô dah tihi što IZ palma vije, Na ustremljena mu ona sjede krila, I s njom labud krenu što je mogô
Gle, jedan orô leti mu sve brže, Na klisurama što ga svu noć čekô... Već žega zadnju paru s njima vrže — U hlad se, evo, putnik Turčin krije, Privezan konjic pokraj njega hrže. I.
Kod kuće često, u sobi tamnoj, Sedeo je m čekô, Pružao ruke u čežnji plamnoj, A reči ne bi rekô, Ali u nemu ponoć i kasnu Čuo bi svirku i pesmu strasnu, I s
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sam poharao dvore, poharao, ognjem popalio, vjernu sam ljubu zarobio, još je za se nijesam vjenčao; sve sam čekô dok pogine Marko, a sad ćeš me ti vjenčati s njome“.