Obradović, Dositej - BASNE
čelovečeskoga roda, samim jestestvenim zdravim razumom prosvešteni, kako su visoko i blagorodno mislili o duši i o umu čelovečeskom!
priležavaj što treba životu; a najviše svoj razum upražnjavaj, ibo ono što je najveće u najmanjemu, to je um vredan u čelovečeskom telu.” Um!
ispolnjava kako nadleži, on je pravi sveti otac i visokopočitanija dostoin, noseći popečenije o onom što je svetjejše u čelovečeskom rodu, to jest blagonaravije, vseopšta ljubov, mir, neporočnost i čistota sovjesti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
svrh onog šta znadu, ništa ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono što znadu, jer bi barem pri opštem čelovečeskom umu i razumu ostali, pak bi bili kao ostali ljudi.
Imađaše i dva brata najmlađa u familiji. Nebesni angeli da se pokažu u čelovečeskom vidu, zaisto| ne bi se mogli ni lepši ni bolji pokazati od ove mile i predrage familije.
“ „Jest u jestestvu čelovečeskom dviženije neko tajno i mučeće sklonjenije k ljubovi drugih, koja, ako se ne uprazni u jednoga ili u male, prirodno