Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!... I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede!
i džambasin; skita se povazdan-dan s pušku po Lojze — kako poljak eli pudarin; po svu noć mu svire Cigani i igraju čengije, a on si pije kako derviš i arči si ma’l sas one nesreće!... Turi si nož u stol, eli frlja tufeci — kako Debrelija...
Prema njemu sede čengije; odmaraju se od malopređašnjeg burnog i besomučnoga igranja. Sve lepša od lepše, a među njima najlepša mala Ajša,
Ali večeras Mane nije poručivao ništa. Zato Ajša dade znak Dudiji da zapeva tu pesmu. Dudija zapeva, a ostale čengije prihvatiše; zapevaše i Ćulsefa i Ajša, prateći pesmu udaranjem u dahireta.
Pustiše čengije da izmaknu, a posle se i sami raziđoše... GLAVA DVADESET DRUGA I POSLEDNjA Ona je sasvim obična, kao što su obično