Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!...
Dučić, Jovan - PESME
juna 1944) JUGOSLAVIJA — April, 1941 — Kosovski heroji, šta mislite za nas, Bez našeg Miloša i čestitog cara? Gde su naše vojske i zastave danas: Za brodolom beše dovoljna i bara!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mrmljao je, ljutito, da ta nesretnica može naći sreću, i ovde, ako se uda za nekog, poštenog, čestitog, konjušara. Di Ronkali je, međutim, podupirao Božiča.
Rešeno je zatim da Pavle kaže, Trifunu, da svi oni, cela familija, misli da bi najbolje bilo udati je, za nekog čestitog, mladog, seratliju, pre nego što krenu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kod njih ima nepouzdanosti, koja je u protivnosti s osobinama ostalog primitivnog, čestitog i čvrstog stanovništva Male Prespe.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece! — Da je rđav, mlogo bi mu bilo i jedno.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pesnikovi argumenti u prilog čestitog i ispravnog života su argumenti zdrave pameti; o njima se ne može raspravljati, kao ni o potrebnosti telesne higijene:
Kao „pravi unuk čestitog Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
nema s čime da je uzme. Jer ona je bila toliko sirota, živela od nadnice, da nije imala ni najpotrebnije spreme, ni čestitog rublja... A valjda neće on nju baš tako, bez igde ičega, gotovo golu da uzme.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
S njim sam od veće časti moje putešestvije soveršio. JELICA: To je virklih najlepše kad čovek čestitog mlađega ima. Ja ne mogu nikako da se namerim na dobru sluškinju.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da mu izmeni pamet i ćud i izvede na put čestitog života. Jednog dana gazdi lipše magarac.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Zar ne vidiš, boga ti, šta je sve ta žena počinila; zar ne vidiš da je oca, onoga čestitog čoveka, načinila smešnim i onemogućila ga za politiku i za javni život! Zar ne vidiš ti to sve? DARA: Vidim.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Dok treneš! JANjA (gleda na onu stranu otkud se čuo glas, pa govori u sebi): No, krasna braća! Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici! Čisto im ruke gledam hrapave Kako se puše krvlju skorašnjom! (Vuk napred ulazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.” — Krezubi grobar se smeje, pokazuje jednu bezubu vilicu. „Nije tri, nego dva.
I najveći sam krivac ja, po tome što sam mnogo želela čestitog doktora Mirka Julici za muža, i sebi za sina. Pogrešila sam mnogo, ali u dobroj nameri.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u njima tri draga kamena, — valja sablja tri careva grada; još ću carev pečat udariti: da te vezir pogubit ne može dok čestitog cara ne zapita“. Posla Marku knjigu po tataru.
kojoj su tri balčaka zlatna, i u njima tri draga kamena, i međ' njima carev pečat Stoji: da ga vezir pogubit ne može dok čestitog cara ne zapita; sve poslaše Kraljeviću Marku: „Eto, Marko, blaga nekoliko; ako l' tebe ponestane blaga, opet dođi
Skoči hodža na noge lagane, te otvori na tavnici vrata, i izvede Kranjevića Marka, izvede ga pred cara čestitog: kosa mu je do zemljice crne, — polu stere, polom se pokriva; nokti su mu — orati bi mogô; ubila ga memla od
“ Pa on Musi odsiječe glavu i baci je Šarcu u zobnicu, odnese je bijelu Stambolu. Kad je baci pred cara čestitog, car je od strâ na noge skočio; veli njemu Kraljeviću Marko; „Ne boj mi se, care gospodine!
Manojla Šajnović-Damnjana, do Damnjana Oblačića Rada, a do Rada Kajicu Radonju; Kajicom je sovru začelio sproć' čestitog lica kraljevoga. Kakva j' krasna Kajca vojvoda! U kakvom li gospodskom odelu!