Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
joj se naposletku taj večiti strah, trepet od njega, manula ga i ostavila, da i dalje naređuje, zapoveda i grdi sluge i čivčije, a ona se sva okrenula sinu i jednako njega samo pazi.
čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i čivčije, digne ruku — to nije mogao.
na ispolicu, a u stvari više davali nego što od nje dobivali, kao znak blagodarnosti što im je zemlja, koju su pre kao čivčije držali, sad postala njihova. Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuće im, nije odvajala.
Tako isto i ostali seljaci, pređašnje njihove čivčije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseći po nešto, nikad ne spominjući da je zemlja sada njihova, te se zbog toga u
nalazila za potrebno, pošto je znala da će oni, što će početi sad prvi dolaziti, biti većinom seljaci, nekadašnje njihove čivčije. | I zaista prvi počeše dolaziti seljaci.
I jureći kroz šumu, kroz tamu, zaklanjajući ga od mesečine, odneo ga u han. Tamo, pregledavši i videvši koliko su čivčije i sluge krale, sve ih redom istukao i isprebijao.
Stanković, Borisav - JOVČA
šta je? MARIJA (stojeći do zida, pognuta): Ništa. JOVČA Kako sinovi, snahe? Kako čivčije i berićet? MARIJA Pa kao što znaš, tako je. JOVČA Jeste zdravi? MARIJA Zdravi. JOVČA A Vaska? Kako ona?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ćutao je i, na izgled, prezirao. Prezirao ih, kako se čnvčijama činilo, baš zato što su čivčije, što su raja, što su u jednoj slaboj veri.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On, kao svakad, sa galamom, sa sviračima, pesmom, pucnjavom ide, i to ne kući, već u obližnje selo gde su čivčije oca mu, da tamo sa čočecima, Cigankama produži dalje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (odsečno): Nema, i sada ste već pijani. SELjAK Pa i ludog Paraputu napojiste i naraniste, a nas, čivčije, nećete. STANA Posle kad večerate, tag će još da dobijete, a sag nema.
Zato ide brižno, malaksalo. TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije? STANA (prilazi joj nasmejano, užurbano): Ništa, ništa, snaške!
TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom. Zajedno dođoše i pregledaše koliko su čivčije kukuruza doneli, i onda odoše. Valjada će opet da se vrate. Naročito hadži Rista.
HADžI RISTA (uplašeno): To da se gleda! Odmah da se vidi, šta je. Samo deca neka su zdrava. A kako berićet, čivčije, seljaci, i sluge? Slušaju li? TAŠANA Slušaju! HADžI RISTA Vidim da već donose kukuruz.
Samo otac to zna. On o tome vodi brigu. HADžI RISTA I otac ti, i on treba da zna: da ne bude manje, da seljaci, čivčije, ne kradu, jer ne sme da bude manje! (Pauza). Pa kako ti, Tašana? TAŠANA Dobro, dedo...
HADžI RISTA Da idem. Sutra, posle službe, opet ću navratiti da vidim decu. Tebe, a i te čivčije. Da vidim koliko će berićet doneti, kako donose, kako zbiraju i slažu u ambarove.
ste, veli, zato mene, kao svoga zemljaka tražili da baš ja budem sveštenik, što ste mislili da ja, kao sin nekog vašeg čivčije, neću smeti da udaram na vas, prve, bogate i najveće, i da ćete vi moći da radite što god hoćete: i sa mnom, i sa
(Mironu): Oh, dedo, i sad kada se setim onoga tvoga: da, kad sam ti ruku ljubio, da sam mislio da je to ruka sina moga čivčije, a ne ruka moga sveštenika, duhovnika, Boga moga, oh, i sada, dedo, noge mi klecaju. SVI I men, i men!
Pa ako hoće da on ne umre na ulici, od gladi, onda eno joj selo i čivluci, i što ga tamo ne da, da ga čivčije čuvaju i hrane?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ti da ga zab’raviš!... On si je čovek siroma... fukara! Kud su njegove kuće, dućani; kude su mu čairi, čiflaci i čivčije? „Ima si dućan!“ Eh, mnogo danas muka pa za dućan!... A pituješ li: što si ima u dućan?...