Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ova ugroženost činilice razumljiva je ako se podsetimo na to da je ona u tajnom dosluhu sa htonskim, „nečistim“, demonskim silama.
“¹⁵³ Tako, na primer, da „činilice“ ne bi detetu naudile, ono se opasa uzicom koja se oplete od crne ovce bez belega. Odojčetu u kolevku stavlja se i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Teletu se b. l. veša oko vrata, od uroka (SEZ, 14, 338). B. l. se mažu vimena i stoci, da joj činilice ne bi oduzele mleko (SEZ, 17, 577; 19, 56); ili na Đurđevdan planinka goni krave. izeđu dva zavežljaja u kojima ima b.
Kad je ključaonica na toru od d., ili kad je od d. teljig za zvono, ne mogu činilice ništa učiniti stoci (GZM, 19, 320). D. grančice brane i od groma. Na Cvetnu nedelju nosi se svežanj d.
Na Đurđevdan posipa se k. oko tora, da činilice ne bi vradžbinama odnele mleko (SEZ, 14, 58). U narodnoj medicini k. je dosta cenjena biljka.
Srbobran, 1886, 189; Begović, 119). Ako stoci omali mleko, pa se sumnja da ga činilice oduzimaju, vrše se vračanja sa kupinom da bi mleko ponovno »pokupila« (Begović 229. Etimološka magija!). S pomoću k.
Trojanović, Vatra, 191), a na Badnji dan uveče po štali (Begović, 228); formula koja se tom prilikom govori (»kada činilice ovo p. pokupile, onda da nam uzmu ksmet«, i sl.) možda je docnija interpretacija običaja (cf.