Jakšić, Đura - PROZA
Ti me slušaš, osećaš bolju prezrenog siročeta, ti tužiš za čovekom koga nikad video nisi, hvala ti! A ja ću to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice;
isprekrštano raznim borama, koje su se sve usređavale oko malih, crnih očiju kojima je jednako žmirkao dok bi s čovekom govorio; glas mu je bio dubok, ali je u govoru zanosio, rekao bi na grčki, i tek sam docnije čuo da je iz Turske i da
Obradović, Dositej - BASNE
Takovu užasnu silu ima nad čovekom nauka i običaji. Mi se čudimo drugima što neće da se osveste, a oni sa svoje strane ne mogu da se dovoljno načude nami,
81 Satir i čovek Satir je divji čovek, iliti veliki majmun podoban čoveku. Ovi jednom sprijatelji se s pravim čovekom i pođu u društvu putovati. Ovo se sluči u zimlje doba; zato, zebući čoveku ruke, prikučavaše ih k ustma i grijaše ih.
U zemljama gdi nejma dobra poretka, ko | putuje svaki čas čeka da će ga s kesedžijom i s zlim čovekom nesreća susresti, a ovde, u Saksoniji, putuj koliko ti drago, danju ili noćju, pešice ili na konju, nit se koga bojiš,
Ja znam toga i toga koji ništa nije radio ni zaslužio, ali kad je srećan!” Mučno je govoriti s čovekom koji hoće u vetar da govori, i da ni sam ne zna šta misli, šta li besedi.
Nasmeje se starac kapetan, govoreći: „Eto ti mi kuge; nikada se s tim čovekom bez kavge ne mogu rastati; ta svi kaluđeri ištu, ali ovaj silom 'oće da otima.
Ko se nije naučio zanatu neka kopa budakom”, sovjetuje Focilid, pak i na ovi način može biti poštenim čovekom. Najnužnije su vešti česnost i dobrodjetelj, zato ih je bog i vseospštim učinio, od samoga cara do seljanina; što je
Kako ne bi hoteo od svinjčeta čovekom biti? Odu k njemu u svinjac. Užasne se Odisej videći ga u takom činu, i reče mu: „Grile, jadan Grile, kakav si to?
Odisej: Ta ne budali, kukavče, ja sam došao da te vozvratim u prvi obraz. Samo reci da hoćeš, pak ćeš namah biti čovekom. Gril: Idi ti svojim putem; meni je mnogo bolje ovako. da ti znaš kako je meni sad dobro, i ti bi želio biti kao ja!
Voliš svinjčetom biti i u tom smradnom i zgadnom blatu se valjati, nego slovesnim čovekom i u svom otečestvu s ljudma i u svojoj familiji živiti? Gril: Ćuti ti!
Ovo je, kako svak vidi, pričta, no vesma istinita u moralnim veštma. Koja god strast sasvim oblada čovekom, zaslepi ga i ne da mu progledati; obače srebroljubije u ovom je otlično i gore od pročih: što druge strasti imadu, po
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
pre možete ugotovite i ponesite — reče; — ja odo̓ polako, a vi kad me stignete, pitajte se sa mnom kao sa nepoznatim čovekom, da moji vozari ne poznadu da smo se ugovarali, a tako i vašim vozarima kažite” — i ode.
I valja da imate sinod. Jerbo niti će Rosija, niti ikakva država, korešpondirati sa jednim čovekom, no sa narodom i sa sinodom”. Kako deputati iz Peterburga, ja i Jovan Protić, dođu oko polovine januara 1805.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gazda mu je bio nekako osobit u ponašanju. Kad se prvi put sastane s čovekom, osobito sa kakvim činovnikom, on vam onda sve bira i namešta reči da mu razgovor bude finiji i po knjiški; obično se
Kad se već upozna s čovekom, onda govori odrešitije i ne pazi toliko na finoću i da bude po knjiški, ne snebiva se niti gradi skroman.
Kevću, veli, kao paščad. Može biti, ovo je njihovo štene, pa zavrljalo čak amo. — Jao meni, kukavici! Šta ću sa onim čovekom sad? — učini Smilja zabrinuto. — E, e, jadnice moja! — žali je Anđa. — A ne znaš li mu ti što, prijo?
Živan je bio naopak čovek, zato su ga i prozvali — Dušman. Voleo je svaditi se s čovekom nego popiti čašu rakije. Često hoće i da se pobije. Otkako su ga okmetili — lepo čovek pobesne!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanku se činilo da bi preko sveta otišao za ovim čovekom!... Umi se harambaša, poumivaše se i hajduci, pa, kao i u kakom domu, okretoše se sunčevom rođaju te se pomoliše bogu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa od onog jauzna, Sida drvlje i kamenje na nas ovamo... Da propadnem u zemlju pred onim mladim čovekom! Od njega me najviše sramota! — Oho! Pa to ti meni nešto krupno kazuješ!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sad se ljutim i ja što se verenica moja razgovara sa drugim nekim čovekom na ulici, što šeta u parku, ide na koncerte ili tako šta.
Pa je tako činio uvek kad je silazio s trotoara. Ulazeći u Vasinu ulicu on se uputi za nekim visokim čovekom pravog, vojničkog držanja i stade se truditi da ide tačno u potiljak za njim.
I dve žene s korpama obiđoše ga obazrivo i sa strahom. Onda jedna žena sa čovekom ispod ruke naiđe pored njega, začudi se, pa se ponova vrati i zagleda ga radoznalo i odlučno ispitivački.
on jurnu među onaj svet, ali u sred one gužve najednom zaboravi šta je hteo. U istom trenutku žena s čovekom ispod ruke nađoše se pred njim.
Afrika
Ili je iznenadan susret (sa čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja
Već za prvo inicijiranje, koje mladića čini samo čovekom, ta mučenja su fantastična. Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: (Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos starom čovekom. Ej, gospodar notarius, kakvo crna šteta! MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Serdce me boli videti te takvoga! Uh! Boli li te, rano? Boli li te?“ Žena Petrova, međutim, stajala je pred čovekom koga privedoše, širom otvorenih očiju, bleda, a videlo se na njoj da će da padne.
Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo. Isakovič je sa tim čovekom sedeo, svako veče, dugo. Sve je nešto sa njim šaputao, brižno.
Njemu se i sama pomisao da u Beč putuje, bezbrižno, javno, u društvu, činila luda. A još više da putuje sa čovekom koga dotle nikad nije bio video. Trandafil mu se, međutim, smejao: „Ta ja sam već kaparisao, moliću lepo!
Iako su ga bili denuncirali njegovi sunarodnici. Pavle će, međutim, sa tim čovekom, moći da putuje, lepo, sasvim sigurno.
Ona je tom svećeniku šokačkom rekla da bi sa čovekom koga bi zavolela, iskreno, ludo, onako, kako samo žene umeju, otišla na kraj sveta, i nevenčano, da mu čisti čizmu
Berghamer bila je sretna što ne mora putovati, u teatru, a uživala je, skoro neprekidno, u noćima provedenim sa čovekom, koji je bio stasit, mlad, zdrav, i koji joj nikad ružne reči nije rekao.
Sasvim joj je svejedno i šta je sutra čeka. Gad, gad je božji, biti u braku sa čovekom koji se ne voli, a koji je podmeće jednom matorom bludniku. Samo kad je njega, Isakoviča, našla u životu.
Isakovič je primetio, već prvog dana, da ga, po ulicama, za vreme njegovih šetnji, žbiri, prate. Kad bi izišao, sa čovekom Klajnštetera, iz crkve, ili pivara, oni su ga čekali. Razmešteni po ćoškovima. Mogao je da ih broji. Bila su trojica.
Ko takne njegovu ćer, neće dugo! Isakovič se sećao da mu je, u toku tog, skaradnog, razgovora, sa čovekom koji je imao pijano oko, bilo postalo hladno. Da je bio ustao i da se proderao, da mu je dosta razgovora.
Miš je, posle, opet, istrčavao, kao da Pavlov trikorn ima rupu. Najzad, u toj igri sa čovekom pri stolu, mali miš beše zastao i zagledao se u Pavla, svojim, malim, crnim, očima.
Teodosije - ŽITIJA
se od čuda i slavljahu Boga, koji takvu vlast dade ljudima, i pripavši ka svetome pokloniše se, nazivajući ga Božjim čovekom i ugodnikom njegovim, jer molitvama njegovim izbegoše od vodopokrivena groba, morske pučine, i govorahu da su u Bogu
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Izvolite, molim vas, sedite! ĐURIĆ (sedajući): Dakle, radoznao sam, jeste li postigli što? SPASOJE: Ništa. S tim čovekom ne može se ništa lepim postići. ĐURIĆ: A razgovarali ste?
Moj zet se posavetovao sa gospodinom Antom, kao čovekom od iskustva, i oni su zajedno doneli zaključak da svu tu korespondenciju spale u interesu vašega mira i spokoja na
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad se birtaš i moler začude s kakvim čovekom imaju posla. Gospodar Sofra sad počasti i molera i birtaša. Kad moler ode, putničko društvo opet zapodene svoj stari
Pera je bio sasvim od drugog kalupa čovek. Nije bio ni na oca ni na brata. S bratom se razgovarao kao s kakvim tuđim čovekom. Nikad se taj s bratom poljubio nije. No ipak je bio originalan čovek. Stvora je bio povisokog. Prav kao trska.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Opkoljen gomilom svojih nemačkih oficira, kirasira, znojio se i pregledao lično pušku za puškom, čoveka za čovekom, pištolj za pištoljem, zavlačeći mali prst u grliće, tražeći da napipa prašinu, odbijajući od sebe cevi puščane, uperene
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
za čoveka koji se opire sili, pa dolazila od Skita ili od Huna, ili joj u zaleđini bilo carstvo, ili je vršila nad čovekom šaka babuna.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Društvo u kome se kreće i živi smatra našeg sredovečnog heroja čovekom na svom mestu. Za sve. on je ozbiljan i pouzdan, neko ko stoji sa obe noge na zemlji!
Varošica je, najzad, likovala nad slavnim čovekom iz velikog grada. Svako je mogao da upre prstom u njega, dok je posrtao prema hotelu, i da kaže svojoj porodici: »Eto
Ako ga ne proglase častoljupcem, proglasiće ga čovekom koji iznad svega voli novac; ako niko ne poveruje da je peder, pričaće se naokolo da radi za neku stranu službu, ili
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
onih zračni' Spajajući gromkim jekom I božanskom silom nekom Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Ali, zanosa tekućim životom i čovekom ni tu nema. U Vukovoj azbuci opevaju se znaci i slova; radost igre pojačana je do zanosa, do strasti.
knjiga za koje vam se čini da oduvek postoje, da nisu napisane, nego da su same od sebe nastale, zajedno sa svetom i sa čovekom; bez njih kao da ne bismo bili ovo što jesmo.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NAĐ (odlazi). GAVRILOVIĆ: Ali tako grditi svoj narod pred stranim čovekom!... ŠERBULIĆ: Pak šta, mi opet više ljubimo narod nego vi. GAVRILOVIĆ: O tome će vam Nađ dati svedočanstvo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i učenog ruskog teologa iz početka XVIII veka, koga jedan ruski istoričar književnosti naziva »najobrazovanijim čovekom tadašnjega ruskoga društva«, i koji je u crkvenim reformama bio desna ruka Petru Velikom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se. Pođe za ovim Jovanom, čovekom istina ne sirotim, ali udovcem, tvrdicom i prekim do zla Boga...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idući tako čovek izmakne napred, a žena zaostane. Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: „Hajde, brže, što si ostala!
Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: — Idem u svet da tražim majstora kakvog da učim
A on se prevari pa reče: — Moje. u koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego Milice, moje sinovice. I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan.
To čuje neki pustahija iz šume, pa se nasmije; zatim, kradući se kroz šumu, isprednjači pred čovekom, i na putu kojim će ovaj proći ostavi punu kesu novaca, a on se malo dalje sakrije, da vidi šta će biti kad siromašak
Idući tako na vašar sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Već ne znam, kako ću. JEVREM: He, he! Jošt je stari Maksa. Snao, on je džandrljiv, a sa džandrljivim čovekom ne možeš drugojače, nego pustiti ga neka bombardira, ali ne izlaziti iz svoji šančeva.
JEVREM: Dobro; pokušaj od šale, pak ćeš viditi, da je sredstvo dobro. SOFIJA: Kad bi probitačno bilo s džandrljivim čovekom šaliti se. Vi znate... JEVREM: Ne boj se ništa, ja sam tvoj sojuznik. Nas dvoje jači smo od njega.
MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom. MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš. SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma.
člena odbora Prosvještenija i knjižničara Čitališta beogradskog, u kom se nalazi ovo napečatano: „Istina, da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, no kao što tjelo ranu potrebuje, da svoje tjelesne sile i moć pita, srjeti i razvija, tako i
DOKTOR (oda poduprvši njnjigom čelo): Moj dragi, ja vidim da si ti dobro upamtio ono moje izrečenije: „Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu“ i zato treba da se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane, i to samo pri prvom početku,
MANOJLO: Molim, g. doktor, kako ono rekoste: čovek je čovekom črez...? DOKTOR: Samo črez razumnu dušu. MANOJLO: Aa! Samo čerez razumnu dušu.
DOKTOR: Ja moram odlaziti, zato da povtorim, što sam do sada govorio, pa da zaključimo. Dakle: Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu. Jesi li upamtio? MANOJLO: Jesam. DOKTOR: Duševna je rana u neizmerime dubine kraj spustila.
ŠALjIVAC: To je dobro! A šta si naučio? MANOJLO: Tek sam danas stupio u službu, no opet znam da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, da je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila, i filosofija je traži.
ISAJLO: Ako ga ne budete gdi zatvorili; a u sobi ga nema. DOKTOR: Nemoj se šaliti! Zar niste čuli, da je čovek čovekom... MANOJLO: Samo čerez razumnu dušu. DOKTOR: I moj razum da se izgubi? Ko je ulazio u sobu.
DOKTOR: Užasno, užasno! MANOJLO: Pa znate li, gospodine, kako je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu i kako je duševna rana u neizmerime dubine kraj spustila. DOKTOR: Ajde, ne budali!
(MILAN odlazi.) STANIJA: Boga ti, Ljubo, što je tebi? LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što skačeš po sobi pred tuđim čovekom? LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela.
STANIJA: Što skačeš po sobi pred tuđim čovekom? LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela. Što će reći čovek? To je, moja kjerko, bezobrazno. Ne valja ti posao ništa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
da ne biste, kao moja maman, pomislili da o svakome pod kapom nebeskom imam porazno mišljenje, ispričaću vam slučaj sa čovekom iz kioska, pa kud puklo da puklo!
vetujte mi na reč, kad su se vrata otvorila propustivši Mišelina, koji se vraćao sa umivanja, prvi put posle slučaja sa čovekom iz kioska, učini mi se da tu ne bih imala šta da dodam! Bila sam, dakle, stvarno zatelebana preko ušiju. Ali stvarno!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Zašto bi Bog poricao fizičke zakone koje je sam propisao! A fizički zakoni naređuju da se kamen ne ugiba pod čovekom. — To je smešno i glupo, kako mladež sada više ne veruje!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sunce večeras čeka) inače ko bi ga naterao da siđe ispod svojih znanja niže od svojih moći u smrti se on stopio s čovekom i složili se na podzemnom zboru da ukinu lek postupnog isceljenja i dugog čekanja da neko pruži ruku odozgo gde su
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
gušiti u grudima; ona oseća da se ovoga časa izvršuje jedna nečuvena nepravda, jedno neopravdano nasilje nad slabim čovekom, koji je bez ikakve zaštite, kome ništa drugo ne ostaje, nego da sagne glavu i sluša...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim, kao što mi se to desilo nekoliko puta u životu, ja sam vrlo dobro prolazio baš sa takvim čovekom. Dok je tukao, po glavi, štapom sa konja, pred strojem, stao bi kad bi stigao do mene.
Ja sam se, u to vreme, tukao, i na ulici, ali nisam mogao da se tučem sa čovekom koji je bio od mene valjda četrdeset godina stariji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč? Mi moramo napred za ovim mudrim čovekom, jer on zna šta radi; nije valjda lud da sebe upropasti. Napred za njim!
Nazvali su ga zanesenjakom, pa čak i ludim čovekom. Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara
omalovažavanjem, a lice tako napravi kao da veli: „Bolje da tu budalaštinu nisam uradio”, mada je, u stvari, s tim istim čovekom do juče, dok se god ne pojaviše njegove pesme, bio dobar prijatelj i nije u društvu nikad o njemu rđavo govorio.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Zašto? Kakvo sam zlo učinila? PAVKA: Zar pred očima materinim i očevim govoriš kroz ključaonicu sa tuđim čovekom, pa se to još ne stidiš sama da kažeš! DANICA: Ja nisam govorila s tuđim čovekom, govorila sam sa svojim verenikom.
DANICA: Ja nisam govorila s tuđim čovekom, govorila sam sa svojim verenikom. PAVKA (Spirinici): Čuješ li je, molim te? SPIRINICA: A što!
Pandurović, Sima - PESME
U PROLAZU JUČE... U prolazu juče kroz sjajnu dvoranu Kraj mene, s čovekom — ja ga ne znam ko je — Ledena lica, k’o pôd onaj što je, Ti mi lagano, kao uzgred, šanu: (Glas ti se jedva od
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka. — Gora se s gorom ne sastaje, a čovek s čovekom vazda. — Nema zime dok ne padne inje; ni proleća dok sunce ne sine; ni radosti dok ne deliš s kime.
— Poljubila se neka žena s milosnikom na saboru, a drugarica je zapita, što se ljubi s tuđim čovekom, pa joj ona odgovorila: da je sekin vo kod njega na izoru bio, dakle svojte su, nije tuđ. Što bi onda majka kukavica.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idući tako čovek izmakne napred, a žena zaostane. Onda konj pod čovekom zaъrže: konj veli kobili: „Hajde brže! što si ostala!
Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: „Idem u svet da tražim majstora kakvog da učim
” a on se prevari pa reče: „Moje.” U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: „Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice.” I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan.
Idući tako na vašar sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo
Sveti Sava - SABRANA DELA
i svaki pokret uma vašeg i duši štetnu misao časno i neskriveno otkrijte, ispovedajući se kao pred Bogom, a ne pred čovekom. Ko god se žuri da Bogu laže, primiće kaznu, „jer ćeš pogubiti“, reče psalmopevac, „sve koji govore laž“. (Ps.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kolko vam imam? CMILjA: Sedamsto. JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti! MILE: Ja s čovekom stojim ovako! Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...
A i to ti je posebna priča! MILE: Oće li skoro ta rakija, majku mu? IKONIJA: Vidiš da pričam sa čovekom! MILE: Kad kažem piće, ima da mi se donese u momentu! IKONIJA: Ne moraš odma da lupaš po astalu!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
želeći i ištući. Ja te ne pitam je li on monah, ni je li on dobri starac, nego je li dostojan poštenim čovekom nazivati se? Pamtiš li jošte šta si odsudio lekaru i terziji?
kao ja i da su sve to laži ili ludosti bile; da je vreme svetinjičenja prošlo i da u današnji dan sva je svetinja poštenim čovekom biti. Nakratko, nađem u njemu mojega istoga babu Nikolu.
Ovi soldat učini me sutradan poznati se s jednim poštenim čovekom [H]ercegovcem, imenem Antonijem, koji u gradu imađaše dva svoja dućana, trgovaše s[a] svakojakim voćem i zelenima i tu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Najteže grehe nije ispovedila. ...Posle udaje... Šta je sve zgrešila? Nekoliko puta naumila je da bude s drugim čovekom. Nisam naumila! Pomislila sam samo danas, dok sam se kupala. Nisam ni pomislila. Drugi je neko pomislio. Šapnuo mi.
Sa seljacima — nikad! Oni vole da se fale i brukaju žene. S nekim iz čaršije, nekim čistim čovekom... Najbolje s popom. Prerovski pop Veličko... Za ženu bi i sinje more pregazio. A pop je, zbog mantije mora da ćuti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A mrak i noć uveličavaju nesreću i čine je crnjom, strašnijom. Kao da u crnini noći stoji ona sasvim sama pred čovekom, ta nesreća, kao bela avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom, odmoren i okružen ljudima, na
Ta prokleta granica, tako vidljivo i surovo postavljena u kancelariji, ide za čovekom, pa posle stoji onako isto oštro povučena i ustremljena i napolju u životu.
sam toliko mrzeo i toliko puta nazivao najodvratnijim ljudskim poslom, ali u kome sam, isto tako, postao mnogo boljim čovekom, poučavajući se iz njega plemenitim i često korisnim stvarima.
okolo sebe, uveren da me zbog ove nepristojnosti posmatraju s prezrenjem, utoliko većim što se onako naoči činim čovekom sasvim mladim. „Kako je to nepravedno i kako ljudi brzo sude o svemu, pomislio sam ljutito.
Ja se opet okretoh, tvrdo rešen da ponovo pojurim za čovekom koji je, znam sigurno, upropastio moju sreću, promenio moju sudbinu, porušio sve moje ideale.
najbolje, jer si mi bio najbliži n jer si dojurio čim si o njoj saznao, upoznao moje stradanje, koje me je učinilo drugim čovekom, i da živim samo za uspomenu na ženu zbog koje mi se život činio više nego besmislen.
Hteo sam pošto-poto da govorim sa ovim mladim čovekom, koji je nesumnjivo patio, zato sam odmah izašao za njim. Našao sam ga naslonjenog na jedan veliki kamen u avliji konaka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurici beše prijatno slušati ove pametne reči; milo mu beše sedeti ovako i razgovarati se lepo sa najuglednijim čovekom... Ta on je, u poslednje vreme, mogao razgovarati samo s onima, koji ga čuvaju...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Idući tako, čovek izmakne napred, a žena zaostane. Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala?
Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: — Idem u svet da tražim majstora kakvog da učim
A on se prevari pa reče: — Moje. U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on, kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego je Milice, moje sinovice. I tako se žito odmah ugasi., i on s Milicom ostane srećan.
Kad malo zatim stiže delija i stade pred ovoga čoveka, zaustavi kola i poče pitati šta bi sa čovekom koji je bežao putem.
Idući tako na vašar, sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godina, svetlost i zvuk bili dovedeni u vezu sa prirodnim darovima koji omogućavaju međusobno sporazumevanje čoveka sa čovekom, životinje sa životinjom, zvezda sa zvezdama i čoveka sa svojim Tvorcem, razumljivo je što sam mnogo razmišljao o prirodi
dolara u džepu pa mi je Kristijan rekao da izgledam bogat kao Komodour Vanderbilt, koga je on smatrao najbogatijim čovekom u Njujorku. Kristijan me je odveo na Čatam Skver da kupim novo odelo i rublje.
Ja sam, opet, rekao Bilharcu da smatram za svoju sreću što se družim sa jednim tako učenim čovekom kao što je on i da je moje mišljenje da bi trebalo da je profesor u Nasao Holu, u Prinstonu.
Nije teško zamisliti kako sam se osećao kada sam razgovarao sa čovekom čije me je izlaganje fizičkih pojava podsetilo na ono vreme kada sam u podkrovlju Tvornice keksa otkrio poetičnu stranu
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ovaj zubni lekar, kod koga sam nameštala zub, primio se za provodadžiju i već je razgovarao sa čovekom. ČEDA: Ama, kako to, kod mene živog, pa već razgovarate s čovekom?
ČEDA: Ama, kako to, kod mene živog, pa već razgovarate s čovekom? ŽIVKA: Boga mi, pravo da ti kažem, neću ja za tvoju ljubav da ispustim ovako lepu priliku. ČEDA: Gle'te, molim vas!
Pfuj! Šoking?!... ŽIVKA: Šta je, zaboga?!... UČITELjICA: Nemoguće, nemoguće, gospođo, raditi sa ovim čovekom. To je tako nevaspitano i bezobrazno derište, da ja prosto ne mogu više da podnesem. ŽIVKA: Ali šta je, zaboga?
Dođite vi sutra opet. UČITELjICA (buni se): Ah, nemoguće je raditi s tim čovekom. ŽIVKA: Ama, dođite vi samo, a taj će čovek već dobiti svoje. UČITELjICA: 'Adje! Službenica! (Odlazi.
VASA (razočarano): Bre, bre, bre! Pa što ja ovo govorim i zašto tupim zube! Pa ja, bre, mislim da govorim s pametnim čovekom. ČEDA: Pa tako i ja mislim govoreći s vama, ali, vidite, prevarili smo se obojica. VASA: Još kako smo se prevarili!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
ne znam što i po kojem zakonu, počeh mu iznad glave nešto čatiti, sve dok me stariji sin ne trže i ne nazva budalom i čovekom koji nije više za pušku no za manastir Devič, kamo se vode svi šenuti od pameti... — Pa posle, proto? — Eh, posle!..
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ili je iznenadan susret (sa čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja
Već za prvo inicijiranje, koje mladića čini samo čovekom, ta mučenja su fantastična. Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ĐENADIJE: Glavašu hrabri, Za krv sam svoju prodô blagoslov! Al’ blagosiljat ako uzmogne Sve što me jošte čini čovekom: Mišice snaga, razum, i duša, I srca moga pošten umišljaj, Sve nek’ je s tobom...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
postanu nekako bliži, iskreniji, izgubi se ona svakidanja ukočena uzdržljivost i etikecija, a nastupi neka srdačnost: s čovekom, s kojim nikad reči u životu nisi progovorio, govoriš tada kao sa starim poznanikom.
Ovako oštar, skoro ciničan odziv o glavnom štabu, i to od jednoga ruskog višeg oficira, i to pred čovekom koga on ckopo i ne poznaje — sve to jako me začudi, i ja pogledah pukovnika sa nedoumevanjem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ni najmanje. Potpuno vas razumem... Da sam na vašem mestu, postupio bih isto tako... Vi sad idete sa čovekom koji je došao sa fronta, koji je divljak... — Ali gospodine! — ona zastade i pogleda me molećivo.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U isti mah lepa i strašna, bosanska se priroda kod Kočića kao elementarna snaga stapa s čovekom u otporu protiv tuđinske, imperijalne austrougarske vlasti. Kočić je rodonačelnik bosanske pripovetke.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
npr. TRĐ, NNŽ, 3, 113; 122), ali razlog nije uvek jasan. S druge strane, b. se često identifikuje s čovekom. U spomenutoj priči »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) b. se pretvori u devojku sa zlatnom kosom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nisam mogao više da se zamlaćujem sa tim nemogućim čovekom. Ono što sam znao o Laušu bila je tajna i ja, kao njegov ispovednik, nisam mogao reći tek tako ovom mušičavom starom
Radila je pod čovekom kao vodeničko čeketalo. Košutica moja. Gledao sam joj rumenilo obraščića zažarenih od želje i krupne sam joj oči
Rečju — sve. Taj slepi bes protiv „raških izroda“, „koji su se prodali Grcima“ učinio je Brzana čovekom bez mere. Njega nije vodio zdrav razum nego mržnja.
Naprotiv. Prvi bih klekao pred njim, poljubio bih mu stopala kojima hodi po zemlji, i nazvao bih ga najvećim čovekom jer je zarad svoje crkve i svoje vere založio svoj život. Ne, on nije otišao njima da bi ih preobraćao u pravu veru.
Povorka je nestajala u magli, jedan po jedan konj sa čovekom iščezavao je u sivim, neprozirnim kudeljama koje su se grčevito uvijale oko kržljavog drveća po kamenjaru i uz sumorne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo se doista zamorila od tog života bez ličnih ambicija i zadovoljstava. — Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je da vidim planinu! Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli...
Odmah sam jača, i ne bojim se više ničega. Tamo u polju, sve je samo i ostavljeno, pa zašto da i s čovekom ne bude tako... Strižemo ona žita svake godine, i ne pitamo kako je „dobrotvorima i dobrotvorkama”... Tako i međ ljudma.
Tisa se ućutala i smirila. Vode imaju taj čoveku nerazumljiv kontakt s čovekom, da ućute kad je čovek mnogo srećan, ili mnogo rastužen.
” Najslobodnije je ustajao protiv nemanja dece pred Stefanom Harisijadesom, jednim začudo staloženim i hladnim Grkom, čovekom u godinama kad je neko već bio otac, ili verovatno neće više biti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pre svega, nisu ni stoga što ja sebe ne smatram velikim čovekom, te sam sa te strane bezbedan i miran, uveren da će moja privatna pisma izvesno korisnije poslužiti piljarima za fišeke
diploma, niti ti ona daje prava da načiniš kakav krupniji korak, već moraš da ideš uporedo, korak u korak, sa čovekom koji se u vojsci ošišao prvi put u životu i koji u vojsci saznaje kako mu je prezime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kaži: pitao si za ženske! — dira ga Živadin. — Nemoj da me prekidaš. Ja pričam verno kako sam razgovarao sa čovekom... Znaš, a on meni kaže: „Ama baš i ja to tražim.“ Vrlo dobro! I tako ti pođemo zajedno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama to sam začula da je izarad toga se Bog čovekom pretvorio, kogano si ti rodila, da sazove grešnike na pokajanje. Pomozi mi, jednoj niotkuda mi pomoći ne imajući, i
Ali pak samo sebi nizašto mu je vrlinja, ako za vremena nije razliko svačemu učen i s uzdom nakazat da je pod čovekom i krotak, a ne bedujast i divlji zazirac i plah.
Tako ti i sva vaseljena pod nebom; sav rod jednosviđen čovečiji. Čovek s čovekom je tuđin i nepoznan, a žena to je za čudo svakoga roda i jezika, ako mu i poganka bila — je li isto malo leposlična —
lepo ga pazi, hrani i gizdavo odeva, obuva, čisti, pere, mije, zanatu i knjigi nauči ga, svačim napreduje mu i govi, čovekom ga i dobrim gospodarom učini, — a posle da od njega tegli ljutu nevolju, brigu i progonu iz svoje mu kuće i dobra kroz
I zarad toga sam sobom hoće čovekom se učiniti da spase čoveka. Ja zašto već ne prihvatiš mi reči ni mi pozdravljenja primaš rado i veselo obradovana?