Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Listam ovaj rečnik: jegulja, jesetra, listam: kečiga, manić, moruna, smuđ, listam, i čitam, i čudim se, i pitam se: Je li ovo rečnik ili reka? MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM Šta je ono što preleće Dunav?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
aprila. Kad bi oko 4-5 sati noći, ali stric dođe. Čudim se ja kad pre dođe moje pismo do njega, kad li pređe on dođe, i reknem mu: „Kako dođe tako brzo?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jes̓ ja, baš je strašno kod Petrova vira — reći će na to onaj što je pogađao u kaiš — Ja se i sad čudim kako imade kuraži Petar da usred gluvog doba onde zaroni!... — A zar je zaronio?
Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?« A on vide gde se ja čudim, pa mi kaza kako je on tu glavu nabavio, kaza mi sve: kako je mislio i šta će s njom. Meni obreče treću paru...
— Dabome!... Jest!... Imaće, ako nema! — zavikaše gotovo svi. — Samo se čudim onom ludom Živanu — reče Purko kao uz reč — što mu ne da devojku! — Zar onaj iz Ovčina? — upita čiča Mirko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče kmet. — Ja se ne bih nikad setio da je to tako, a sad što više mislim, sve mi se čini istinitije, i samo se čudim kako mi to još onda nije na pamet palo!... O, brate, gde se ogrešismo o čoveka? — Pa šta ćemo sad? — Ništa...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja se čudim da joj još tog večera nisam pao pred noge, da joj nisam kazao... Ali šta je, šta je to sve? Kako se sve to gubi, bledi
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte mi molim vas, iz onoga tanjira onu trticu! Čudim se, šta mi to sve fali!
! Ako ćeš pravo da ti kažem — ja mu se, ta boga mi, i ne čudim što mu je bilo teško. Ta otac je tek! — Ćiro! To je već štogođ drugo!
To je sve bila samo jedna paklena obida i kleveta i ništ’ više! Čudim se samo kako sam se mog’o tako uplašiti. — E, da!? — Ta kleveta; dabome da je kleveta!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Marko je učen, da mu para nema, a on, mator jurat, dolazi da što nauči. No, Alka, tebi se čudim. Ti si rada bila za njega poći, al’ on, znaš, erdeljski je tanjir, sa obe strane može se jesti, dakle ne verujem mu; jer
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jedna parada i kraj. Čudim se da već nisu počeli — Pa ministar zabrinuto gleda tamo, u onom pravcu odakle se očekuje bombardovanje prestonice.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš? JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JUCA: Ja se čudim zašto ga i držite tako stara i gluva? JANjA: Hondrokefalo! Oćiš mlado katana, da platim pet stotina forinta?
Matavulj, Simo - USKOK
Vidi ih samo! A večera! Đavo vi večeru pozobao! Mislite li da se riječima i zdravicama može glad utoliti! A, babo! Ne čudim se, najzad, nikome kao tebi! Ne pomišljaš li da je čovjek ogladnio, verući se uz naše glavice!
— A kako ste dosad? — Mučio se starac te skrpljao, pa kad zapre, onda nastavimo naški. — Ja se čudim što uopšte ne pišete naški?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
nigdi ne pazi, to se pazi kod nas, i ja, i moj muž neprestano kod mlađi; a sirota devojka i ne vidi nam se od posla. Čudim se kako se ne razboli. PROVODADžIJA: Mladi, to jest, mogu da podnesu više. (Mladoženji.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Više od vas. Ko je po kafanama javno govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se čudim kako su me Madžari trpili. SMRDIĆ. (smeši se): Znali su da niste vredni ništa učiniti. ŠERBULIĆ: Ja nisam?
— Ni svoje vlasti da ne može imati. SMRDIĆ: Ali kako to sme biti? LEPRŠIĆ: I ja se čudim. Srblje uvrediti — uvrediti zmije ljute! ŠERBULIĆ: Tako nam treba kad nismo držali s Madžarima.
Ja ću nastojati da i vaš zet bude člen. ZELENIĆKA: Ali šta ga trpite ovde, molim vas! NANČIKA: I ja se čudim. GAVRILOVIĆ (Zelenićki): Zar je to blagodarnost što sam vam donio pismo od vašeg starog prijatelja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
bi Srbin Srbinu pripovijedao; a zakon sam sebi postavio da niti koga valim ni kudim, niti da se čemu podsmijevam ni čudim, nego samo da kažem kako je bilo, pa čitatelji sami neka sude što je za valu, što li za kuđenje, što li je za čudo, što
Radičević, Branko - PESME
telo naklonila, Oko krsta ruke obavila, Prošâ život, prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim.
Bože velji, to je volja tvoja... Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, a ja idem živim. Ala divno Turci zaglavili, Al' je palo i Srbinja čili.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prozori sobe ćilimom zastrti, da se spolja iz sobe svetlost ne vidi. Ja je gledam, čudim se i pitam: — Nano?! — A? — trgne se ona i baca rad, pa kad vidi da sam to ja, ona ga opet uzima. — Što ne spavaš?
— Vrućina mi! — govori, a glas joj kratak. Gledam ja i čudim se. Nije ona takva. Znam, i pre kad je tako majka dovede u goste, a ona živi vrag.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vidi spahija, pa onamo potrči pa se razviče: — Skitači jedni, ko vam je dao izum da tu pasete? Pa nastavi: — Ne čudim se Turčinu, jer je turska zemlja, niti Vlahu, jer je on naš čipčija, nego se čudim Ciganinu, od koga nema koristi ni
Pa nastavi: — Ne čudim se Turčinu, jer je turska zemlja, niti Vlahu, jer je on naš čipčija, nego se čudim Ciganinu, od koga nema koristi ni bog ni šejtan, jer ne radi ni agi ni sebi! Drž'te ga!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PUTNIK: A, vi mislite solokopnje. Oprostite, bogami, kod nas je slanik ono gdi se so drži. DOKTOR: Ja se čudim, što Bibeško trpi, da je izobraženje i trgovina jošt u detinjstvu. PUTNIK: Ko je taj Bibeško? DOKTOR: Knjaz.
MANOJLO: Vaš, što je sedio kod kuće. DOKTOR: Ti si lud. Kako će razum kod kuće sediti? MANOJLO: I ja se čudim. Ali vi ste tako kazali. DOKTOR: To nije istina. MANOJLO: Eto, zna i Perzerin. DOKTOR: Kakav Perzerin?
FEMA: Znate, gospodine, ja imam proces s Anicom Vuletinom. ADVOKAT: Dakle parѕ 9. Hm? To je kuriozno. FEMA: Ja se čudim kako ste se nje prevatili, gospodine, ta nit će vam ta štogod platiti, nit će vam reći fala ni bog da prosti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Matori pobrkao datume! To samo na njega liči! Mislite da se zbunio ili da je trepnuo? — Ničemu se ne čudim — kazao je naša familija je oduvek išla ispred svog vremena! A i sama je mnogo bolja drugi dan, zar nije?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: O, molim, za vas i nije ma gdi obitavati. Ja se čudim da ste se mogli rješiti ovde prebivati. JELICA: Samo mi je žao što mi je prsten kod toga nesuđenika, koga entberovati
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I još da dodam primedbu ovu: primam i samu mamutsku kljovu. ČIČIN OGLAS BROJ DVA Novine čitam, čudom se čudim: ovaj me Žuća za kosti nudi! E, kad je tako, staviću tačku: prodajem Žuću, kupiću mačku!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Baš, gledam ih, pa se čudim. SARKA: Ne volim, znaš, kad tako u familiji počnu šaputanja. GINA: Pa nije ni lepo, da vidiš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Kako... ništa više napred nema!? — Prve naše komšije su Austrijanci. Krijem svoje uzbuđenje i čudim se mirnoći sa kojom on to govori. Neko opali iz puške u blizini da mi pisnu uvo.
Naređeno je da se konji timare i oruđa čiste. — Čudim se da nije naredio i topovsku obuku... Znaš, da ne zaboravimo! — kaže Aleksandar.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Sirotinja smo, gospodine... Nema se otkud. Dacije su velike, podaviše nas, produži jedan odbornik. Čudim se kako ćemo i toliko spečaliti.
Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše. — Ja se čudim juče o kome to moj kmet govori : neće da mi kupi desetne mere zato, što brezovička učiteljka skuplja skorup u najveću
Jeste, jeste... Bio mi je tako odvratan, tako dosadan... mislila sam poludeću, ako još duže sa njim poživim. I sama se čudim kako to odjednom naiđe... odmah posle venčanja.... I tako do same smrti... Znaš li ti da sam ja bežala od njega.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
195. Ne čudim se mraku ni oblaku, Ni Vrbasu što se često muti, Već mom dragom što se na me ljuti, Ko da sam mu nešto učinila Što
Ne čudim se patki potkovanoj, Ni bijeloj guski osedlanoj, Nit’ vukovoj kapi od samura, Ni međedu zelenoj dolami, Ni lisici
vukovoj kapi od samura, Ni međedu zelenoj dolami, Ni lisici ni njenu đerdanu, Ni pijevcu kovčali čakširam’; No se čudim zecu dimijama: Kud se vere, kako ne izdere! 251. Sova sjedi na bukovu panju, Viš’ nje or’o na jelovoj grani.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ako ćemo iskreno da govorimo, to se i ja čudim: kakve veze, do đavola, može imati moja strina i cela ova stvar? Kao što imaju veze Narodna skupština i Senat.
Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san. Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro
Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san. Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— I hoću, da znaš da hoću...! crnji si mi od đavola, život si mi otrovao!... Sve mi je crno u ovoj pustoj kući!... Čudim se samo šta sam čekala dosad... — Šta!... ja crn?... A ti?...
Obuze ga strah. Dakle i zvonari dolaze na red! PRIJATELjI Čudim se ja šta je to !... Gospode Bože milostivi i sveti Atanasije, slavo moja, i svi Božji ugodnici!...
I video sam... čitavu lokvu krvi... Ležim kod kuće i jednako se čudim čudu: kako to Bog milostivi premetnu srca moje starije bratije, pa su sad tako dobri, tako uslužni i pažljivi prema
Ali me bar teši očinski i kaže da se ne bojim ničega, dok mi je ovakvih prijatelja... A ja srećan, Bože, i samo se čudim kako se to ljudi tako prodobriše!
To vide ljudi, milo im, pa mi zato i dolaze... Ali opet se čudim onoj neobičnoj promeni kod moje bratije: kako me to odjednom svi zavoletše!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— prihvati drugi. — ’Ajd’mo! — Vala, ni ja! — reče treći. — ’Ajd’mo! Nijedan ne pristade. — A vala, i sam se čudim što sam se mlatio s vama, kad sam vas odavna znao kakvi ste! — veli Sreta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
TURCI SE MRKO POGLEDUJU. SKENDER-AGA Ja se čudim, lijepe mi vjere, kakav davaš prigovor, vladiko! Vidije li suda od dva pića, ali kape za po dvije glave?
KNEZ ROGAN Ja se ovoj i čudim raboti! Pop grešnika za grehove pita, da ga đavo nije prevlastio, a đavola jošt nijesam gledâ da se popu ispovijedao.
Ali ti se drijemat počelo. IGUMAN STEFAN Ne drijema nego nešto mislim, pa se čudim za novu godinu što je danas ošćela ludima.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja se, krsta mi, čudim što je ovo čeljade još u oca!“ „A inokosan je čovjek. Nema je ko zamjeniti“, odgovori stari. „To je, valaj, istina,
pa ću ti reći i to: čudim se, bogami, onome čovjeku, kome je namijenjena, kako se strpiti može. Ja, da sam u njegovoj koži...
“ „To je jedna! Čujte sad drugu o Cucama!“* „Nekate ljuđi!“ graknu serdar. „Ja se, bogami čudim u što ste jutros udarili!
Biće slađe prigrijano... Elate ljudi! Cuca, sokole i ti Đekliću i ti Ozriniću, vama se čudim a ne ovijema iz umnine, iz pitomine! Ne ugledajte se u njih, ne libite se, ne žvakulite kâ lacmani...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
minđuše, U oroza crvene tozluke, U lisice sitne pletenice, A u vuka zelena dolama, A u zeca gaće šarengaće, Ne čudim se vuku ni lisici, Već se čudim zecu u gaćama: Kud se vuče, kako ih ne svuče, Kud se vere, kako ne podere!
U lisice sitne pletenice, A u vuka zelena dolama, A u zeca gaće šarengaće, Ne čudim se vuku ni lisici, Već se čudim zecu u gaćama: Kud se vuče, kako ih ne svuče, Kud se vere, kako ne podere!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A on reče: „Lasno ćemo ukrasti. No pođi na oni kamen pa sjedi i viči jednako: „„čudim se,”” pa kad on dođe k tebi da te pita čemu se čudiš, a ti mu kaži da se čudiš njemu što ore na jednom volu.
” Stric posluša sinovca, otide i sjedne na kamen pa ga stane vika: „Čudim se! čudim se!” Kad se onome čoeku što oraše već dodija slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: „Čemu se
” Stric posluša sinovca, otide i sjedne na kamen pa ga stane vika: „Čudim se! čudim se!” Kad se onome čoeku što oraše već dodija slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: „Čemu se čudiš, jadan
” A onaj mu s kamena odgovori: „Čudim se tebe što oreš s jednijem volom.” A orač mu odgovori: „Ne orem s jednijem nego su dva.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kakva je bedna stvar kad mlad čovek obikne samovoljstvu! Na moju dušu, sam se sad čudim kako sam mogao taki biti! Parče čoveka u to doba, stajao sam onde kao ćudljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko
Pak mi nije čudo drugim narodom, nego se čudim srpskom sinu kano može sebe tako pohuditi i bez svake nevolje prosjakom učiniti!
ga sunce, razni[h] cvetova šare črezvičajno blista[h]u se, kao da je svakim vidom mnogocenih brilijanta ispeštren. Čudim se ko bi takovu vešt tu ostavio.
u Angliju za poučiti se, koliko budem mogao, ingleskomu jeziku, i predvideći da ću tu sasvim ostati bez novaca, sâm se čudim što će od mene biti.
Pak da me dlanovi ne svrbu? Čudim se što mi koža s mirom na leđi stoji! Odisej zaisto nije se mogao u većoj smetnji naći kad su mu vetrovi iz mešine
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Čudnovat kontrast!“ „Da, kada pogledam unatrag, čudim se kakao se to sve odigralo kao samo od sebe, a iz beznačajnih slučajnosti“. „Kako to?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi. „I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu.
— Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti. Uostalom, razmisli i složićeš se sa mnom. Kao i Sirano, Žerom Koanjar odskače dubinom uma.
Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u meni nešto prepuklo, slomilo se,
Verovatno, opominjali su me da ih ne zaboravim. Čudim se, časti mi, kako sam mogao biti tako nepažljiv. Ali pošto sam zalepio banknotu na čelo jednome što su mu se najviše
— Ali ti zaboravljaš istorijsku nužnost, ja te samo slušam i čudim se. — To je lažna svetinja, ta tvoja istorijska nužnost, nju na stranu, to je veliko pitanje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Shvatljiva radoznalost intelektualca da sazna „kako sve ljudi žive”! Čudim se samo kako te ne interesuju stvari koje imaš odmah pod nosom, kopači kukuruza iz Lučika, bijeda koju danomice vidiš
Ali onako kao što se divimo žonglerima po sajmovima koji gutaju krhotine stakla. I čudim se kako mogu da nešto poetsko još istisnu iz sebe.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Paroh ustrpljivo čeka i hoće da opet prihvati riječ, no Žižica je sve žešći: — Pravo ću vam reći, ja vam se čudim... Vi, naš pastir, pa....
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A on, šuviks, repom u vis Pa stoji na glavi. „Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi? Da te vide tvoja braća Iz indiske zone, Ala bi se radovala Tom napretku tvome!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ko me je to mogao predstaviti pukovniku Rajevskom u tako lepoj boji? Čudim se! Iz daljega razgovora s pukovnikom Rajevskim videh da je njega jako ogorčilo i to, što je danas nad nekim mnogim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svetislav uzdahnu i zapali cigaretu. — Sad, ležeći ovako na mekoj postelji, kad se svega toga setim, čudim se samome sebi. On ugasi palidrvce i, ispuštajući dim cigarete, produži: — Svi smo naslućivali da nam nešto spremaju.
Ali se čudim kako se onaj jedan upleo kao da su ga uvijali žicom. — A koliko je bila udaljena ta žica od vas? — pita Mišić.
— pita Mišić. Čujem gde neko levo od mene šapuće: — E, dosadan ovaj čovek... Samo zapitkuje. Čudim se onoj dvojici što mu uopšte odgovaraju. — Tako... oko pedeset metara — veli Predrag.
“ — reče. I ne prilazeći mu više, mi pođosmo žurno unazad, da podnesemo izveštaj. Razmišljajući o tome sada, čudim se kako hladno ostavismo našega druga. Kao da je tamo ostala neka životinja. A do malopre bio je u našem društvu.
A ovde je život stalno u smrtnoj opasnosti. Čudim se ovim ljudima kako oni ne zaziru mnogo od smrti. Da li je kod njih urođena hrabrost, ili visoka svest o dužnosti?...
— Ježu na leđa — dodaje poručnik Rajko, i sruči čašu vina u usta. Potom lupi čašom o sto i uzviknu: — Ho-ho-ho! Čudim se, grofe, kako te ne uhapsiše? — pita ga podsmešljivo Kosta.
— Vala, i krajnje je vreme — kaže. — Ja se samo čudim kako izdržavaju ovi grešni pešaci gotovo tri godine bez smene i odmora.
Nije to ono, kao kad neki učesnik kaže: „Vidiš li onaj kamen. Tu sam bio ja. A odande je pretrčavala ta i ta četa“... Čudim se da ne pronađu nekog učesnika. A ima ih... — E, ali oni nisu đeneralštabni... — Da li imate neku skicu položaja?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA (za sebe): Neverni Toma! KATUNOVIĆ: Ma što zborite kao u inat, Hajd’ ne čudim se našem Vuksanu, On uprav’ ne zna šta je ozbilja, Pa mu je niko i ne kazuje. — Al’ tebi, Radošu!
Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da! Svaka mu dlaka sedog temena Jasno svedoči sramnu izdaju... — Jedno se čudim: kako dođoste, Kako htedoste, kako smedoste Za izdajnika toga moliti?... Il’ je zavera? Al’ hajd’, odlaz’te!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— I ja se, ljudi, tome čudim: što bi to moglo biti po srijedi? — ču se neko iza kace, pa zijevnu i strese se. — E, moj brate, učevan veliš!
Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.“ — „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet, krst ti tvoj ljubim?!“ — čudim se ja, glavati gospodine. „Pa kako ćeš odati čest carskoj gospodi?“ — pita me i ispituje kô pop na ispovijedi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Šta govoriš! — čudio se Ivo. —Tako je, i to je na pošteni način, a bilo je i gore... Nu ja se ljudima ne čudim, nisu nikoga silili... —I uzimalo se? — prekide Ivo.
Svake se godine sade borići, pa nigdje ništa, kad živina sve potare... — Čudim vam se ča govorite! — Znate da ih suša nosi, ka u kamenu... —Ti tako govori, a ja ću biližit... Ala, izagni ih!
Imali bi svi ići! — jetko reče agent Ridić, i nastavi: — Vjerujte mi, boljemu nijesam se ni nadao, no se čudim što ne darovaše i koje zvono, da se bolje čuje kad opet dođe jedan od onih velikih. Neka, neka idu!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja neću da se čudim. Odbijam da postavim bilo kakvo pitanje. Dimitrije Matija i ja smo duboko u čestaru pronašli peskovitu čistinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nigde te nema u svetu! — A znaš li, Julice, među nama budi rečeno, kažu da gospa Pava pomalo pijucka. Ne čudim se, i neću joj ni zameriti, dok su joj računi u redu, i dok drži meru u piću... Pomozi Bože!
To imam i ja sad da zapišem na kraju mojih zapletenih računa, i da se ne čudim što su zapletni. Šlajfer je sahranjen po lepom vremenu. Studeno, ali mirno i sunčano.
Ja razumem da čovek ima, sem tela, i oblast duha i oblast emocija; ali se čudim što pametni Mimić ne zna da to isto imaju i deca...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ušao je lepo u otvoren magacin i uzeo trideset i pet šatorskih krila. Gledam Tanasija, pa se i ja sam čudim. Čitavu administraciju vodi država sa engleskom komandom, pišući razna trebovanja, dajući reverse, oko čega je zaposlen
Situacija je očajna. Usled malobrojnosti trupa svuda smo nailazili na prazne; neposednute prostore. Čudim se da nigde nismo pali neprijatelju u klopku. Tamo, gde smo nailazili na našu pešadiju, redovi su bili tanki i retki.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I mnoge privela sam i čudim se sad zato kako me zdrža more ili zemlja poda mnom ne zinu da me živu proždere i u paklo svede.
O, angele, čudim se ja tvojim tim rečma gde mi začnuće ukazuješ i rođenje ne po zavičaju ljudskome, svrh nature. Nemožno mi se to svidi,
Strepim i bojim se so toga posla... Gavril Čudim ti se divna devojko što se još toliko smućaš o meni i bojiš se prevare kad ja nisam zemljanik nego s tolike goleme
I stojanje ti vrlu ćud lepu ukazuje, ama kako si ti to smeo drznuti tako ovde ulesti k meni, čudim se, bez glasa u moju kućicu! Ni kucnuo u vrata, ni zapitao: sloboda mi je ući?