Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sedeći mi u Topoliku, Stojan Čupić ̓oda sa nešto čete oko Drine. Dođe nam i kaže da je se on sastaj̓o sa četiri bosanska bega, i da su mu govorili:
„No”, veli Čupić, „neka ide prota sa mnom u ordiju, da teskere primimo, ne bi li se Turci vratili. Ako li se pobijemo, vrlo je mnogo
Posla on svoje ljude, i dođoše ona četiri bega, koje kao reum (ili bošnjački: taoce) u naš logor pošljemo, a ja i Čupić sa alaj-begom Sirčićem i kapetanom novskim Musta-begom, dođemo na Badovince, u njinu ordiju s ove strane Drine, gdi je
” Sutra pođemo preko Drine u veliku ordiju. Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan,
” Čovek veseljak. Pređemo, i ja i Čupić, čekamo dok nas zovnuše u jedan vrlo golem čador. Kad tamo, sedi šest paša, tu je i naš domaćin Sirčić, i više od
No sad da vidite. Čovek ugovara, a Bog rešava. (I ovo sam zaboravio. Kad smo ja i Čupić došli u ordiju, zastali smo popa Galonju iz Mačve, i više od dvesta kočija mačvanski̓, gde dogone drva i travu i drugi
Dok ja toliko reči izgovori̓, a oni svi prekidoše molitvu, i već na konjma. Izjâsmo i ja i Čupić. Pođosmo, a oni ti nas okružiše onako kao svatovi neveste, i pođosmo.
— „E — reče — ti ne možeš ići! A koji će drugi?” Ja kažem, bar neka ide Čupić. — „Dobro, Čupić može ići; neka ide, a ti ćeš s nama”. Ali se to razgovaramo sve u brzome jašanju.
— „E — reče — ti ne možeš ići! A koji će drugi?” Ja kažem, bar neka ide Čupić. — „Dobro, Čupić može ići; neka ide, a ti ćeš s nama”. Ali se to razgovaramo sve u brzome jašanju.
— „Dobro, Čupić može ići; neka ide, a ti ćeš s nama”. Ali se to razgovaramo sve u brzome jašanju. Vrati se Čupić i ode; ja sam ostado̓, samo jedan momak, Ivan Bugarin, nosi dva pištolja za pojasom.
Dolazi mi danjom i pop Galonja mačvanski. Vidim kako Mačvani dogone drva i travu. Čudi se pop Galonja zašto Čupić ne dovede begove. Dok sutradan dođe pop Galonja i kaza mi, da Čupić ne sme nigde u vojsku da izađe.
Čudi se pop Galonja zašto Čupić ne dovede begove. Dok sutradan dođe pop Galonja i kaza mi, da Čupić ne sme nigde u vojsku da izađe.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
mu ispriča tada sve potanko o ustanku u Šumadiji i valjevskoj nahiji; reče mu kako se i prvi ljudi u Mačvi, kao trgovac Čupić iz Noćaja, prota Smiljanić iz Belotića, Katić iz Glogovca, Ilija Srdan iz Prnjavora i još mnogi, mnogi danas dogovoriše
viknu neko. Jedan Turčin na dobru hatu projuri gazeći leševe braće svoje. Za njim se naturio glavom Stojan Čupić, ali Turčin se dokopa šibljaka i zamače u gustiš. I ovo što beše pršte kud koje.
Hajduci se nadali za njima da ih do jednoga potuku... Na bojnom polju ostaše samo Srbi. Bitka beše svršena... Čupić dojaha na svome vrancu. — Čija ovo beše četa? — upita Čupić. — Moja! — odgovori Stanko ponosito. Čupić odjaha konja.
Na bojnom polju ostaše samo Srbi. Bitka beše svršena... Čupić dojaha na svome vrancu. — Čija ovo beše četa? — upita Čupić. — Moja! — odgovori Stanko ponosito. Čupić odjaha konja. — Hodi, sokole, da se poljubimo!...
Čupić dojaha na svome vrancu. — Čija ovo beše četa? — upita Čupić. — Moja! — odgovori Stanko ponosito. Čupić odjaha konja. — Hodi, sokole, da se poljubimo!... Alal da ti je ono srpsko mleko što te zadojilo!
Skinimo kape pred tim ponosom naše istorije i poklonimo se... Počeše najedared nicati čete kao iz zemlje. Stojan Čupić stavi se na čelo svima. On posta vojvoda i stade postavljati starešine, koje će mu čuvati drinsku granicu.
Ubiti Turčina, to beše obična stvar, onako isto kao na jutro potegnuti čuturu... Kao što rekoh, Čupić je napravio dobar raspored. Srdan Ilija čuvao je straže od Turaka od ušća Jadra u Drinu, pa niz vodu do Badovinaca.
Neki su prešli na Prudovima, neki kod Lešnice, a neki na Podinama. Sila je golema. Čupić me posla da ti javim da pođeš Balotiću i tu ćeš se s njima naći! — Dobro! — reče Zeka. — Još nešto, pobratime!
— Dovedite mi toga Turčina! — zapoveda on. Čim ga izvedoše pred lice Voždovo, Čupić se pljesnu rukama: — Deva! — viknu on. — Ja sam, Stojane. — Odakle ti?! — Iz grada. — Ti ga poznaješ?
Jakov Nenadović će zauzeti put što vodi Dobravi, a to je današnji drum što vodi od Šapca Valjevu. Stojan Čupić i Miloš Stojićević rasporediće Mačvane i Pocerce tako kako će praseći Turcima odstupnicu Šapcu... — Kojekude...
Nije se govorilo glasnom rečju nego šapatom. Svako čelo beše natušteno. Čupić, kao vojvoda, naredi kmetovima da nejač sklanjaju u zbegove. I opet ožive Drenova Greda. A opusteše lepa sela.
Dogovor beše da se digne šanac na Prudovima, na brodu na kom Turci najradije prelaze. I Čupić sazva čete i iskopa šanac; Zeka to isto uradi u Parašnici. Ali se Čupiću činilo da je to malo, da su to mesta nezgodna.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Čak i od ljudi, činilo se. Jedni su mislili da je to zbog toga što ga je poočim, neki Strahinja Čupić, imućan seljak iz Salaša Noćajskoga u Mačvi, kad ga je usinio, na osobit način provukao kroz nogavicu; drugi su
svog dede zamenio je za dom svog poočima, kao što je prezime svog oca, Dobrilović, zamenio prezimenom svog poočima, Čupić. Ime njegovo, Stojan, obavezivalo je na opstanak. Istina, možda ga je sve htelo i stoga što on ništa nije baš hteo.
Megdan počinje i Čupić već deluje kao pribran mada ne i sasvim pripravan; u onom drugom, samouverenost buja i više je ništa ne može obuzdati:
Baš u taj čas onaj se nesigurni i mlohavi konjanik Čupić pretvara u sigurnog i mahnitog Zmaja od Noćaja o kome narodni pevači, skloni preterivanju, kažu da mu ni, sablja, ni
U uverenju da je dobro ispitao stvar, Stojan Čupić, u junu 1806, nagovori Protu Mateju Nenadovića da pođu na pregovore sa Turcima, u turski kraj, preko Drine.
Srba ostanu, kao dobrovoljni taoci, četiri bega; kod Turaka postanu dobrovoljni taoci pregovarači Prota Mateja i Stojan Čupić, sa pratnjom.
Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum. I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima.
Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum. I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima.
Za tren, sve se okrenulo naglavce; ustanici su ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić, do ustaničkih vođa kao da nije mogao da stigne, a Karađorđe je ćutao.
Prota Mateja i Miloš Obrenović pokupili su svoje preostale ratnike i otišli. Vojvoda Čupić je, sve luđe, tražio smrt a ona ga je, sve brže, zaobilazila: očigledno je imala, ca njim, drugačiji raspored.
Možda je to baš rekao i onaj što je ličio na pobratima Petra, samo se Stojan Čupić toga ne ceća. Turci odvežu svoga zarobljenika i povedu ga u Bosnu. Srbi ostanu da igraju kolo i pevaju poskočice.
Naime, oficir se zvao Nikola Čupić i bio je unuk Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja. ULICA DOBRAČINA Ko je, uopšte, taj Dobrača?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1813. otišao je za Karađorđem iz Srbije i vratio se u nju tek posle 1830. Umro je 1833. Čupić (Stojan) rođen je u Pivi, „pa je kao mlad doveden u Srbiju, u Crnobarski Salaš Mačvi.
Tu ga je zapazio neki Strahinj Čupić iz Noćajskog Salaša, pa ga je posinio; otuda mu ime Čupić. U mladosti se bavio trgovinom, ali je za prvog ustanka
Tu ga je zapazio neki Strahinj Čupić iz Noćajskog Salaša, pa ga je posinio; otuda mu ime Čupić. U mladosti se bavio trgovinom, ali je za prvog ustanka prešao u borce.