Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad s proleća vode nabujaju, ono je sve u vodi... Na toj, dakle, uzini po Čupićevom planu počeše kopati šanac, grdan šanac, koji se protezaše iz Zasavice u Savu.
— Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Mnogo bi se vajdio!... Otkad ja gledam tebe!... Pa prođe pored njega i uputi se Čupićevom šatoru. Vojvode ne behu pospale. Sedela su sva trojica i premišljaše šta da čine. Kad Deva uđe, svi prenuše.
Vojvode behu blede kao smrt. Oni su slutili i sami tu neseću. Sastadoše se u Čupićevom šatoru gledeći jedan drugog uznemireno. — Šta ćemo sad? — pita Miloš. — Valja tražiti baruta — odgovori Čupić. — Gde?