Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I tu se tek pazaruje dobro. Nema dana kad ne dođe kakva snaša ili devojka iz sela da kupi što: šamiju, iglu, đinđuva, maramu, pa čak po neka i belila.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga. — Sneg je, mećava, sinko... — Odvraća ga ona i skida sa sebe šamiju, ogrtač. Hoće da ga ogrne, utopli te da onako go, bos, ne juri po zimi... — Zima, mećava je tamo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sva se beše predala poslu. Na glavu si ovlaš bacila belu šamiju da ti sunce ne peče lice. Bila si samo u jeleku i šalvarama.
— Hoću — dahnu ona silno — što da ne?... Kosti ’adžike, da odmorim! Rasipa se po polje... Mati se diže doterujući šamiju. — Hajdemo — reče joj — čekaj ja nju da... Što ona luda i besna misli? I odoše.
Na tebi beše pocepan mintan i jedno veliko parče otkinuto od lakta visaše ti; kroz šamiju provirivaše tvoja kosa zanemarena.
Kad se sve iskupiše, dođoše njih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiše mater. Jedna donese vode, druga joj namesti šamiju, treća je poli i ubrisa peškirom. Zatim je izvedoše tamo među njih i posadiše u sredu.
Po koja, dok joj se odnese puna korpa i isprazni u krble, ustala bi. A obično svaka šamiju zabacila, razuzurila se, bez bošče, u ustima drži zrno grožđa i siše ga. I u svakom vinogradu tako.
I, pošto opere ruke, ode do ikone, i skinuvši šamiju jedan jedini put u godini, počne da čita molitvu za „slatko jelo“. Stojim i ja iza nje. Krstim se.
— I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju. Kad svrši, metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila,
I zaista, ona je to činila. Nikad ona od njega nije potražila da joj što kupi, bilo haljinu, šamiju. A još manje da mu je kadgod novaca zaiskala, sem kad ode u crkvu, na groblje, da mrtve prepoje, pa joj treba za popa.
Ni zapevka, ni naricanje. Žene su jele, muški pušili i ćutali. Čulo se kako Marika, takođe povezana u duboku, crnu šamiju, isplakana, ali pribrana, nudi vinom žene tihim glasom.
I idući skida tepsiju s glave, da bi je što pre metla na grob, posle još brže odveže šamiju, zabaci krajeve, te joj sine podbradak, lice...
Zato od stida saginje glavu, namiče još više šamiju, da joj se jedva vide oči i usta, koja još ne mogu da se umire od plača, već joj dršću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A zamisli šta mi kaže: „Kratko je samo papuče za ovu bruku.“ — Dobro, dobro de, kupiću i šamiju! — I ona pristade. Odem odmah u bakalnicu i kupim joj obećane stvari.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
gospodinom iz Beograda, pa prima sve i oćuti; ali kad ga stanu dirati za gospoja-Gizelu, kako joj je kupio libade, šamiju i štifletne, — eh, onda prestaje sve! Odmah nabije šešir na oči, pa jala na vrata mehanska!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe
I kao uvek, i tada se Sofka najviše bojala i plašila. Zato, ma da je znala da je kapiju zatvorila, ipak bacivši šamiju na kosu i na prsa, siđe dole.
zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je sredina bila utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima.
Brzo zabaci šamiju i siđe. Glasno, kao u inat nekome, ču se kako ona reče: — Hajde da igramo. — Mlada, mlada hoće da igra!
Pozadi vrata, onaj prostor ispod ušiju, otkriven zanesenom kosom u stranu i uvijenom u svilenu šamiju, blješti joj i pokazuje svu jedrinu ramena joj.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (bolno): Staru! NAZA (ulazi tiho, seda na stolac do Jovče, okrenuta vatri; razgrne šamiju te joj se još jače osvetli od vatre njeno staro koščato lice; uzima sa sofre »kost«, unosi se u nju, zagleda pege i šare
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ama da vi'š navališe na mene te se prvo izravnasmo: da do podne danas kupi đevojci papuče, a meni šamiju, ali prevari rđa te evo dođo'. — Pa ti ga poznaješ? — Znam, vele da je dobošar. Nego ime mu zaboravi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ (pokazuje mu poremećenu sobu i krv na duvaru): Po ovoj krvi i po ovome. (Pokazuje na šamiju i pištolj.) ISAK: Ovde je sila upotrebljena. Ona se branila... Eno, pogledaj! Ispaljen pištolj, posle šamije...
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (uplašeno odskoči od nje): Ama, jesi li luda? Kakav strah? (Rešeno namešta šamiju oko glave.) Idem ja, idem ja sama da zovem dedu kaluđera, da vidim što je to, kakav je ovo strah?
STANA (pregledajući je): Jesi, jesi. (Odlazi.) TAŠANA (sama, dosta uplašena, navlači više šamiju na lice; tešnje zakopčava prsa i rukave od košulje i pogleda po sobi da li je sve u redu.
STANA More kako! Kuka i moli... Samo da mu oprostiš. (Odlazi.) TAŠANA (prilazi ogledalu, šamiju jače razgrće, da joj se vidi više lice i kosa; jelek bolje zakopčava i više diže šalvare, da bliže dođu jeleku; seda na
) Oh, nije mi trebalo sada ovo da kazujem. Toliko mi je sada teško! Oh! (Oko vrata se razuzuruje i zadiže šamiju iznad lica da se rashladi.) SAROŠ (potreseno): Zašto, Tašana, zašto nije trebalo da mi ovo kažeš, da mi se izjadaš?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zona se diže i ode, a Taska skide šamiju i raskomoti se, pa sede, i tek sada, kad se udobno namesti, a ona zajauka, ama onako ženski, kao na groblju.