Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja. A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je taj svet voleo, družio se sa njime i sa ljubavlju bio njegov slikar. Prikazujući taj niži život u svom njegovom šarenilu i obilju, on je dao najveću galeriju tipova u srpskoj književnosti, najveću socijalnu panoramu koju mi imamo.
no i promašene egzistencije, propalice svake vrste, »bivše ljude«, — i uživao u njihovom »vanredno simpatičnom šarenilu«. On je zalazio u njihove sredine, u tom životu nalazio poeziju, i sa humorom slikao taj šaren svet malih kafana.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
budi, odakle i počinje radnja romana: „A kad se zaljulja, opet, u san , zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Stale jedna do druge, pa gledaju kako svet igra. Zona gleda ravnodušno, umorno i kao malo podsmešljivo po ovom šarenilu i veselju; gleda kao da joj je dugo vreme. Cigani zasviraše „Potresuljku“, omiljenu igru Maninu.
I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin