Dučić, Jovan - PESME
Noseć u šaci pregršt sunca, U zenicama neba komad, Sići će najzad sa vrhunca Taj astralni i večni nomad! Kao u sjaju novog
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
deco, dosta je bilo ćeretanja, ostavite što i za sutra, — reče i prekide razgovor devojkama, a ove baš šaputale o Šaci hirurgu kako obešenjački pogleda i češlja kosu, »a sokak sve miriše od fine cigare i mirišljava sapuna kad prođe«, veli
je bila velika, sučeljavala se s baštom tetka Mákre koju je celo selo zvalo tetkom, ali koja je bila prava tetka samo Šaci hirurgu.
Ah, kako je Šaci bilo kad je čuo da mu se neko odaziva iz komšijske bašte. Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao:
tako preko plota i tarabe otpočinjali — ili čak i imali kakav — roman), njima ostavljam da predstave sebi kako je bilo i Šaci i Juli toga trenutka, jer to se i ne može opisati, to vredi doživeti i osetiti, i posle ga se doveka sećati.
A na Šaci kao da nisu one njegove lepe iroške haljine, nego neka kao mantija, i neka kamilavka; a u njega neka duga brada pa se bogu
A tek onaj san o Šaci kako joj je živo ostao u pameti! Tek posle toga sna Šaca joj je došao mnogo miliji, jer je tek u snu videla koliko bi
vinove loze opada, pa se proredilo, makova cveća davno nema, samo štrče u visinu suhe glave pune maka, i daju povoda Šaci da se baca u sanjarije i da stvara slatke slike kako će mu skorim, ako bog da, kao zetu u toj kući, goveti i činiti po
Niko joj nije bio naklonjen; ni otac pa ni mati. Oboje behu protivni njenim simpatijama Šaci, i sastanci prestadoše, jer se na Julu oštrim okom motrilo kao na svakog krivca. Zato je i zavolela samoću.
Jula je na nj mislila, i tih dana jednako se češljala kako on voli, pa joj je čisto lakše bilo. A i Šaci je milo bilo kad je video to.
To je Šaci tako milo bilo da je sav blažen i presretan dugo i dugo mislio na Julu, i duboko u noć prelistavao Pesmaricu, čitao
G. Kipra će biti na ruci Šaci svojim savetima i upustvima odnosno tâla, i zato ga je pametno bilo i pozvati. Svi pristadoše rado, i krenuše se od
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
čupali su plave glavice, pribijeni mesečinom uz zidove, osećajući kako se mala, vruća tela trzaju nekoliko trenutaka u šaci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pomislih: bolje da ih obojicu držim u čaši nego da oni mene drže u šaci. Mladić za šankom imao je uzvišeno držanje čuvara mikserskih tajni.
Radičević, Branko - PESME
onu divnu šalu, Čas skakasmo skoka junačkoga, Čas trčasmo što podnela noga, Čas Dunavu do na dno ronismo I u šaci peska iznosismo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Okreće se bolnica: kolo vodi Bunilo, u šaci mu metvica; mladoženja Hripavac, nevjesta mu Groznica; Hitroprelja pristiže - podvriskuje preslica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bogat je ko novac u šaci stišće. Ko onaj što kukom nabada lišće U parku — čim vidiš paru, pribi je! I ne libi se, nisi iz Libije!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dalje je ne bi ni pitao, i Sofka bi, ljubeći ga na rastanku u ruku, osetila u šaci dukat. XV I za sve vreme od kako se isprosi, pa ni na sam ispit, kad prvi put vide mladoženju svog, Tomču, koga i ne
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na to, nevjesta jedna donese mi u šaci nekoliko ukljeve i koliko nokat rmetinice, pa će meni: na, brajo, pa jeđi sit!... Kamena ti ta sitost, dijete, pomislih.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Drži riječ kâ i rešeto vodu. Zna za stid kao kuja za post. Zna plivati kao brus. Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo. Ima pameti kao samar svile. Ima para kao žaba dlaka. Ispravno kao jarčev rog.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Raka apsandžija sviklo uvlači ključ u katanac, zadovoljan što mu ruke i u mraku vide. Sad je manji od vrapca, držim ga u šaci. Najpre se očerupaju krilca, pa se s trbuha pokupi mahovina, misli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati. I dok je islednik, sa skrštenim rukama i bradom u levoj šaci, sačekivao da drugo, neko mlađe lice kome je diktirao, upiše lične podatke prema pitanjima što je postavljao, Svilar se
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad ugleda Mašu, začudi se, pa mu ostade sjeme u šaci. —Svrnula sam s puta, — veli Maša zbunjena— da vidim što radiš... —Evo, gubim vrijeme ... — veli Rade.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa naravno... U tri koraka da preskočiš ovo imanje. 3aista, i žena bi mu se smejala kada bi on počeo da čeprka po ovoj šaci zemlje... Čovek je onda utrapio motiku ženi. To je njoj razonoda, a on je uzeo pušku, i „junači“ se po ovim krševima.