Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On je bio star, čestan, dobar i vrlo pobožan čovek, i učaše šestoro dece privatno u svojoj kući. Kako dođem, posadi me s njima za astal i zapita me brat Ignjat (on se nije dao drukčije
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
sve je u njih veselo, sve skromno, sve zadovoljno, A ne dao ti bog da se pobiješ s kime iz njihove kuće, jer od njih ima šestoro u samoj vojsci, a jedan je baš pravi vojnik, stajaćak, pod zastavom u Beogradu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A tada je stari svat naredio da se prežu konji. Posedaše ili, bolje reći, potrpaše se po šestoro, sedmoro u kola, pa se krenuše u B. mladoženjinoj kući.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
upola je zadovoljan; hoće i on malo vremena da dozna načisto kako Belkić stoji, jer Ljubi mnogo Belkićeva deca — ima ih šestoro — brigu zadaju. Belkić presluša ženu i kćer. Ovima se Ljuba svima dopada.
Dozna da Belkić ima dve kuće, jednu malu i jednu veliku, i osim toga trgovinu dobru. Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova! — Tako isto i Belkić raspituje za Čekmedžijića!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to otac šestoro dece i umoran od života i nesreće koja ga je pratila, svud. Malo riđ, visoka čela, sa nosem kao konjski žval, Trifun je
Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide. Odbila je uistini njegova žena, mati šestoro dece – sa poslednjim na sisi – koja se beše prepala, kad su joj Trifuna, krvavog čela, dovezli.
Kako ću da ostavim sirotog Trifuna? Šta će on ovde, bez mene? Greh je prevariti čoveka sa šestoro dece. Teška je, dugonjo, materina kletva. Da pođemo, pa da mi neko, Trifunovo, na putu umre? Kud ću ja od Kumre?
On je među njima bio ne samo najstariji, nego i najsiromašniji, a imao je sitnu dečicu, šestoro. Nije smeo ni pomisliti da se, kao braća, naseli, u traktiru, nego se bio naselio, kod svojih, razvojačenih,
On je bio upisao i sebe, i ženu, i decu, šestoro, i svoje sluge i konjušare i sto sedamdeset tri seratlije, na spisak, za odselitsja u Rosiju, ali o tome nije
Kome da se tuže? Zašto? Čemu? A kad mu žena reče da ona neće da se seli u Rosiju, i kad poče da oplakuje decu, šestoro, Trifun je bio samo sagao glavu. Nije na njenu viku odgovarao.
Nije na njenu viku odgovarao. To, da mu je ona rodila šestoro, Trifun je smatrao da je prirodno. To da će ona, svakako, idućih deset godina u braku imati još šestoro, a verovatno,
To da će ona, svakako, idućih deset godina u braku imati još šestoro, a verovatno, i desetoro, i to se Trifunu činilo prirodno. Nije se osećao kriv nizašto.
Gospoža Kumrija plakala je, isprva, mnogo, zato što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da će ih imati još toliko, možda još desetoro.
„Sam!“ prošaputa. Sam! Kao da je to moguće. Ocu koji ima šestoro! A koji će imati, idućih deset godina, još toliko. Zar ne bi, i kad bi otišao sam, video da ga, kao neka senka, prati
Kad je čuo da je tek prešla tridesetu, a već ima šestoro, samo je nešto promrmljao. Trifunova žena, međutim, postade vrisak kirasira u Temišvaru.
Đurđe je voleo svoju decu, pa je voleo i bratovljevu, svih šestoro. On je uživao pri pomisli da će ih, idućih deset godina, biti još toliko. A žalio je tu mladu ženu, sa tolikom decom.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece! — Da je rđav, mlogo bi mu bilo i jedno. — Pa šta ti je teško? — Žao mi je moje muke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa kako je umrla jedna, uzimajući kuvan pepeo sa sirćetom, da ne bi rađala više, jer ih je već imala šestoro. Pa kako se noću javlja sad, leteći na belom čaršavu.
Radičević, Branko - PESME
“ Ciknu junak, pešadiju savi, Jednim maom udari trojicu, Šestoro i pada na zemljicu. Ali puče jedna puška laka, Ali teško udari junaka: Pušku kletu izmetnula rđa, Rđa, brate, ne
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tri su, veli, živa umakla, a trideset ih naši posjekoše. Sam beg Adumović, soko sivi, posječe šestoro vlašadi! Neko zgodno momče, iz Foče rodom, posječe i ono četiri glave, ama pogibe kukala mu majka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A u tesnom i punom prašine tavaniću nad kafanicom, šestoro nas je ležalo, sve jedan preko drugog, i slušalo, mučeći se, onaj divlji, jezivi i ledeni lavež koji se, s malim
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ima li u porodici petoro, šestoro braće i sestara, svi su odreda lijepi, strojni, uspjeli. To je serijska ljepota, ljepota u neograničenom broju
Raspalili su protestni brzojav da je sve prašilo!... Danas učitelj Zmajčić sa svoje šestoro siročadi ostao bez kruva i krova.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Danju radi, noću radi Da odbije muku gladi Što kâ crna avet sleće Na šestoro siročadi. A kad zima stegnu jača, Vetar, ciča, nepogoda, Ona mišlja: šuma j’ svača Kâ i vazduh, kâ i voda.