Jakšić, Đura - PROZA
He, he! Zna Nikola Belić šta radi!... I tako se raziđoše... Učitelj ode u svoju osamljenu školu da o drugima razmišlja, jer nije imao nigde svoga... Ostareo je u samoći, ni žene, ni dece...
Dobro, dobro! Kazaće to dete, dokle ga kapetan malo na muke udari, sve što o Sremcu zna... A ti, učo, idi u školu, uzmi dva-tri pera — opština će ti platiti — pa napiši gospodinu kapetanu jedno pismo, veliko pismo, na čitavom tabaku!
Ljudi se ćuteći raziđoše kući, a učitelj ode neveselo u svoju školu, da o tuđoj deci misli, kad svoje nema... Kad je pošao, a on se okrete svome učeniku: — Bog neka ti je u pomoći, dete
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
naložimo vatru i malo se stanimo; pak posle preko Save pređemo u Ašanju i tu malo nešto posedimo, gde sam počeo u školu ići. No ta škola slabo je bolja bila od škole moga popa Stanoja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj vraškoj deci... E baš su đavoli!
Istina, nije hteo da se inati s njim, nego se opet uvraćao na školu, ali ne tako često kao pre. I kad se razgovara — razgovara se nekako preko srca: neće ni da se našali kao pre.
Jeina stoji jednako na pečurci, a pop više ništa ne govori o lepoti njezinoj. Dosad su popova deca išla u školu kod učitelja Grujice, i sam je pop govorio da će ih ostaviti tu kod njega neka izuče i četvrti razred. »na privat«.
Tako je to trajalo čitavu godinu dana, čak do pred Petrovdan. Kad bi pred Petrovdan, dođe revizor da obiđe školu. Učitelj odmah naredi da se zakolje koje pile i da se sprema ručak revizoru.
po brdima, te propušta školsko vreme u deljanju, struganju i tesanju drvenarije kojekakve, koja mu nije potrebna ni za školu niti je po propisu školskom dozvoljeno njemu baviti se istim. »Da je to sve, kao što potpisani navodi, zasvedočiće...
I tako premestiše učitelja Grujicu. Dadoše mu daleko bolju školu i pohvalnicu za njegov rad i uspeh. Jeina se vrati učitelju, a popu čita. Kako se učitelj rastao s popom — ne pitajte!
— Nisam — odgovori novi zvaničnik. — Pa šta si dosad radio? — Učio sam. — Zanat? — Nisam, nego školu. — Pa što nisi još učio? Novi zvaničnik obori glavu i onako zbunjen protunjka gotovo kroz nos: — Ne može se...
— Vi'š brajko — uze kapetan po svom običaju da mu malo očita — kad nisi mogao učiti školu, bolje bi bilo da si učio zanat. Dok se ovde unaprediš, tamo bi mogao biti svoj gosa...
Čisto sad ne bi verovala da može biti i drukčije! Deca joj poodrasla. Ognjan uzeo petnaestu godinu. Ide u školu. Veliki je đak. Dušanka navršila trinaestu. Ona uveliko odmenjuje majku u kućevnim poslovima.
Samo jedno im beše začudo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od kuće Ognjana i opremiti ga u školu! To su joj kao i zamerali. I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu zbog toga.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i „mi” se razortačismo, pa ja s majkom dođoh tetki u Beograd i pođoh dalje u školu, a on osta u N.
Ne doneše nam doručak, ne pitaju jesmo li gladni, ne šalje me mati u školu! — Šta je ovo? — pitao sam se ja. — Je li ovde mrtvac u kući, ili se moj pokojni stric vratio pa ga valja nanovo
Eto ti zatim dva takozvana „devera”, tj. mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu. Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere.
mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu. Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere.
To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom. Pop je bio sve i sva! Imali smo i školu, ali je ona bila potčinjena značaja, kao što je ćata u sudnici. Ona je služila crkvi i selu, dakle popu.
— A ja mislim i kažem da se dijete vaspitava! — Šta to? — reče Mojsilo Prokić. — Mislim i kažem da se dijete dade u školu. — Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu?
— Šta to? — reče Mojsilo Prokić. — Mislim i kažem da se dijete dade u školu. — Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu? — E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti.
— Mislim i kažem da se dijete dade u školu. — Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu? — E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti.
— A kako će to ići? — zapita Aksentije Smiljanić učitelja. — Lijepo, kažem, dijete će u školu kod mene s drugom djecom naučiti čitati i pisati, pa neće pod svoju starost moliti drugoga da joj čita pisma.
— Šta veliš ti, oče, i vi, braćo? — Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu.
Unutra ima hiljadu i sto i jedan dukat. Oni se zgledaše. — Iz toga zidajte najprije školu, pa crkvu. Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago.
Već se više ne kaju seljaci što su je dali u školu, a pop, kad je pogleda, uzdiže oči k nebu, i kad god je ko hvali a njemu idu suze kao malom djetetu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Navikao se na školu i na učitelja. Pa kad su svi poštovali i voleli staroga učitelja Trifuna, koji je nosio do članaka dugačak pepeljast
— Pa tako eto, ne šikuje se to vama, kod nas tolikih... — Ne, ne, kroz dan dva samo, pa ću odmah da se uselim u školu... a dotle ću se strpiti već. — No, kvartir još i razumem, ali da se hranite u kafani... kod Švabe...
Pa ga onda, četvrti put, otac vez’o ularom i pajvanima iza stražnjeg sica za šarage, pa ga tako odvuk’o u školu, te se jedva skrasio u skamiji. — Ta šta govorite?! — Da šta vi mislite?!
Jer ako ćemo pravo i objektivno, u čemu je Šaca umakao Timi? Obojica su bili školski drugovi, obojica učili latinsku školu, obojica isterani iz škole: Šaca iz četvrte, a Tima iz pete latinske.
Učio sam, te još kako učio! Svršio sam vam ja, gospodine, i onu trinajstu školu! — završuje Arkadija ponosito. — A, posle, svi su Provlakovi majstori za to; a i ja, ako ćemo pravo, treba da se zovem
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Davno je to bilo, još za vreme bunapartiskih ratova. — Mica i Alka, obe su od dobre kuće, išle su zajedno U školu, pa su bile dobre drugarice. Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom.
Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom. Kad već dorastoše za udadbu, i onda su bile dobre drugarice, zajedno
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo mi čudo da ga taj rat ni malo nije opametio. Najbolje bi za njega bilo da ostane u vojsci, jer školu nije svršio i nikad je neće svršiti. Tamo u vojsci bar ima neki položaj, a kad iz nje izađe opet neće biti ništa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
viši od fasada kapucina, punih krstova i anđela, a otvarali su vidik i prema utrinama, gde su husarska odeljenja imala školu jahanja. Engelshofen je patio od manije krečenja i saniteta. Kao i karbola. On je bio zakrečio i Komandu mesta.
Šta budućnost donosi, i tako se ne zna. Žene kirasira, u Temišvaru, dolazile su u školu jahanja, Engelshofena radi. Načinile bi krug, dva, pa bi zatim odjahale i nastavile svoja beskrajna torokanja, o ljubavi,
koja je devedeset godina, ali, verovao Isakovič, ili ne, da mu iz duše kaže, ta baba i sad dolazi, svako jutro, u školu jahanja grofa Para, i jaše. Treba paziti, reče Božič, kad se konj kupuje, da nema debeo vrat. To mu jako otežava glavu.
Ona se, međutim, ote, i reče mu, jetko, da valjda zna da ona nije sama u njenoj kući, da je Božič otišao u školu jahanja grofa Para, koja nije daleko, i da, svaki čas, može naići.
On je ponudio svoju pomoć kapetanu, ali kad je kapetan lud, neće da mu i dalje dosađuje. Predlaže da odu, u školu jahanja, da kapetan vidi, šta ostavlja za sobom, da vidi kako svet živi u Vijeni, da vidi kako je život, prosvećen,
Tegleći se, ispivši svoju čašu, Božič dodade: najbolje će biti da oni ipak, utroje, pođu u školu jahanja, gde ih danas očekuju, a da ostave njegovu ćer na miru. Tekla je njegova jedina radost u životu.
Mnogo će naučiti tamo. Nego sad treba da pođu, u školu jahanja grofa Para. Da pokažu kapetanu – sa kojim su putovali tako lepo – konje, kakve nikad pre nije video.
One su za njega bile nešto novo, kao i dodole, u detinjstvu. Vozeći se u školu jahanja grofa Para u Leopoldštatu, Pavle je, i za Božiča, i za Božičku, i za sebe, mislio da nisu čitavi u glavi.
Kad su ulazili u Božičeva kola, da se u školu jahanja odvezu, gospoža Evdokija, dobro raspoložena, uze bič, pa ih potera, obojicu, kao od šale. Kikotala se.
Sin domaćice, svaki, redom, išao je, obično – sa znanjem roditelja – kod njih, u školu. Konji, međutim, u toj areni, bili su, zaista, plemeniti.
Tek posle dobrih pola sata, Isakovič se pojavio, ćopajući, sa velikim bolom u slabini, i kolenu, kod ulaska u školu jahanja.
Da se niko nije dobar strelac rodio, nego je to postao, ako je vežbao, francesku, prajsku, ili austrijsku, školu, pa je svakako i u Rosiji tako.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Poslednji od njih, otišavši još mali s ocem tamo, svršio je rumunsku osnovnu školu, što je inače ređi slučaj, i ljuti se na svoga oca što ga je kao zrela čoveka vratio ovamo.
Ipak se svi oni koji su prošli kroz školu često navikavaju na intelektualnu disciplinu i na metodski rad. Kao svi ljudi centralnog tipa, i Šopovi su, izuzevši
Po evropskom ugledu Bugari su stvorili universitet, Akademiju nauka, pozorište i umetničku školu, ali nisu dali književnike i umetnike od onake vrednosti kao što ih imaju ostali Južni Sloveni.
godine do kraja XVIII veka. Jedna vrsta govora sa ruskim elementima ušla je ne samo u crkvu, u školu i u književnost, već i u obične razgovore, bar kod inteligencije.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
kako da vam kažem... imam nedovršenu gimnaziju; imam nedovršenu trgovačku akademiju; imam nedovršenu srednju tehničku školu; imam nedovršen pravni fakultet... SPASOJE: Uopšte, niste dovršeni.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Bacio si neku knjigu, tako nešto? Ja ponekad poželim da pobacam sve knjige. Ko je bio taj idiot što je izmislio školu, Slobodane? - propela se na prste i stavila mi šake na ramena.
Kad bi to bila, bar ponekad bi spremila doručak da ne idem gladan u školu i ne bi se udala za onog groznog čoveka koga sad moram da nazivam ocem, iako je on meni otac koliko sam i ja brat
znao odakle da počnem, iako sam mogao da počnem s onim jutrom kad je Stanika kao zaboravila da postojim, a ja otišao u školu bez doručka. Nisam počeo, jer to bi bilo iznošenje tajni one kuće.
Ja sam ostao da ležim u potkrovlju, iako je već uveliko bio dan, jer je bila nedelja i nije trebalo ići u školu. Pokušavao sam da zamislim izraz Melanijinog lica, sad već sasvim siguran da toliku gomilu gluposti ni ona neće biti u
- Šta se tebe tiče! - gunđao sam. - Za tebe ne postoji opasnost da padneš na godinu, ti ne ideš u školu, tebi nije toplo, nije hladno, živiš sto godina zavučena pod taj svoj ludi oklop!
Da nije bilo spuštanja i dizanja rampe, on bi je verovatno stražarno dovodio u školu. Ovako ju je posle časova sačekivao mlađi brat. Njemu je bilo dovoljno dati desetak bombona da ćuti, u početku mislim.
Lica pomalo začuđenog odgovorila mi je da ne zna: otac namerava da je pošalje u neku tehničku školu, jer se tamo dobijaju stipendije. - A ti, šta ti nameravaš, Rašida? - upitah. Ništa.
Tako bi mogli da je omrznete i zaboravite. Ipak me nisu izbacili. Samo su predložili Starom da me upiše u neku drugu školu. Rašidinom ocu, takođe, mada je to u njenom slučaju bilo suvišna plemenitost.
Završivši razred, ona je i tako prelazila u drugu školu. S nečim nalik na bol u želucu gledao sam je, dok su nam predavali svedočanstva.
Mislim da sam potrčao prema groblju. Jesam u stvari. - Čujem da ćeš u neku drugu školu? - Saša Albreht išao mi je u susret. - Ne znam. - Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju. E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega? — On će sam posle birati. — To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti.
Pera danas sutra već je čovek, treba mu trgovine, a Šamika u školu. — Zar će Pera ostati u trgovini? Ja sam držao ti ćeš njega kao ekonoma u kući.
— Nisu ni onda svi nosili dolame, nego kapute od trajdrota, na tri roga šešir, cipele na školu, brkovi obrijani. Može biti pošten čovek i u fraku i u trajdrotu, — upadne Čamča.
Već Šamika ide u školu. Već sad nosi malu „atilu”, mali crn kalpak od kadine, i žute mamuze, zasad još bez žvrkova, sa dugmetom, da nogu kako
Pa niti je kakva veća strogost prema njemu u početku upotrebljavana. Doduše, Pera je rad bio i dalje ići u školu, za trgovinu nije imao volje, ali očina volja bila je preča.
— Dopustite, domіne spectabіlіs, u Mađarskoj ne zna svaki šljahtec latinski, ne ide svaki u latinsku školu: samo oni idu koji će biti popovi ili suci, — no ja ću već po mađarski tumatiči.
Mlađi ga zvali „mladi gospodar”, pa nije ni prošao kroz šegrtsku školu, u koju nije hteo ni đavo da ide. Pa onda u ekonomiji, po školama, u podrumu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U vranjskom Pomoravlju majka dečji pupak, koji je čuvala do polaska u školu, odvezuje „da se, imitativnim magijskim putem, detetu ’odveže pamet’, i znanje“.
Tačno izgovaranje neke od ovih brzalica može služiti kao neka vrsta narodnog prototipa „testa gotovosti“ za polazak u školu. Dete čija se govorna kompetencija proverava mora nadušak da izgovori: „Moj otac tvome ocu zubi dubi, guvno potkopava.
neko dete ovo tačno, čisto i bez zamuckivanja brzo izgovori, veli jedan izveštač iz Crne Gore, onda je ono „dobro za školu!
Tako, kriterijumi za određivanje granice detinjstva mogu biti socijalni (“do polaska u školu“, „do završetka školovanja“, „dok živi sa roditeljima“ itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako nisam otišao na svečani doček nove 1951. godine u školu okićenu lancima obojenog »krep-papira«. Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako
Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla na doček nove 1951. godine u svoju školu, jer su petnaestogodišnje devojke u to vreme imale samo po dve suknje. Jednu letnju i jednu zimsku.
Opet jaja na oko! — kazala su deca. Onda si oprala tavu. Produžila sinu farmerice, ispeglala kćeri kecelju za školu. Šta ima na televiziji? Nema ništa. Poljubila si ih pred spavanje. Istuširala se. Stavila na lice kremu za noć.
Matavulj, Simo - USKOK
Ali, u potonjem času, otac se predomisli, vidje da dijete nije stvoreno za svećenika, te ga otpravi u vojnu školu u Prag. To je bilo krajem godine 1805. a Janu bješe nastala trinaesta. U vojnoj školi provede nepune četiri godine.
se i porez moći prikupljati; predade se starac svome milom nadanju da će dajbudi u svakom plemenu moći otvoriti po jednu školu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1726. došao je u Karlovce, i u dosta teškim uslovima otvorio školu. Njegova »slavjanska škola«, koja je imala da sprema sveštenike i učitelje, bila je prva stručna škola među pravoslavnim
katolicizma bile su sve veće; mitropolit, osumnjičen u Beču kao ruski čovek, nije smeo da se mnogo zalaže za rusku školu i ruskog učitelja; neobrazovani i nazadni kaluđeri su popreko gledali stranca »Moskova« i svetovnjaka koji je mlade učio
Kroz školu je ipak prošao priličan broj mladih đakona, pa i odraslih sveštenika, koji su naučili slovenski i nešto latinski, i
tih ruskih učitelja nekoliko idu za učitelje u veća mesta srpska, a Kozačinski sa ostalima osnuje u Karlovcima »Latinsku školu«, neku vrstu bogoslovsko-učiteljskog učilišta.
Ne samo da se taj jezik sasvim odomaćio u crkvi i školi no zato što su celi naraštaji učili školu na njemu, zato što se na njemu propovedalo i knjige štampale, što se smatrao za otmen jezik, počelo se njime i govoriti.
ŽIVOT. — Rođen u Karlovcima, 11. novembra 1726. godine, u siromašnoj porodici, osnovnu školu i latinsko-slovensku školu Emanuila Kozačinskog učio je u mestu rođenja, 1744, »radi nauk i jazikov«, veli on u svojoj
ŽIVOT. — Rođen u Karlovcima, 11. novembra 1726. godine, u siromašnoj porodici, osnovnu školu i latinsko-slovensku školu Emanuila Kozačinskog učio je u mestu rođenja, 1744, »radi nauk i jazikov«, veli on u svojoj kratkoj biografiji, otide u
Tu školu i tu teologiju učio je Jovan Rajić. U Kijevu on se dobro upoznao sa svom tom polemično-dogmatičnom crkvenom književnošću
Mali Dimitrije dopadne jednom tetku. Dete je učilo osnovnu školu u mesnoj srpskoj školi, i kako se odlikovalo ljubavlju za knjigu, tetak naumi da ga spremi za popa.
Tada on počinje izvoditi ceo jedan plan za prosvetnu organizaciju Srbije, stvara 1808. Veliku školu, 1810. bogosloviju. 1810.
On prekida sa tom nekulturnom istočnjačko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu prosvećenoga Zapada i njegove slobodne, racionalne i humane kulture.
On je prikupio oko sebe celu jednu školu pisaca, Jovana Muškatirovića, Emanuila Jankovića, Aleksija Vezilića, Gligorija Trlajića, Atanasija Stojkovića, a
Milićević, Vuk - Bespuće
I on je pomišljao, zašto se nije ranije trgao i ostavio školu i došao da živi u svojim poljima; da bi možda bolje bilo da se nije odvajao od svoje zemlje, da diše s njom zajedno, da s
je digao oči, vidio je gdje prema njemu ide jedno seljačko dijete kome su tek negdje odskora obukli gaće kad je pošlo u školu, skide s mnogo muke svoju crvenu kapicu i stade pred njega.
sa zaprepašćenošću misleći na dan koji dolazi: kad se ne zna sat u koji se ruča ili večera, kad je odlazila bez kave u školu, i bila tako rasijana cijelo vrijeme; kad se vraćala kao preplašena ptica, plašljivo otvarala vrata, i nalazila sobe
Sremac, Stevan - PROZA
I on naposletku, sit nepravde, prepun gorčine života, a žedan nauke, za koju je živeo — morade napustiti školu kojoj se posvetio.
Već je petnaest godina kako služi u prosveti; on miri decu, čisti školu, pravi dobru kajganu učitelju, i pomaže mu u buđenju političke svesti po okolini.
To šarenilo i ta vreva trajala je do osam časova, kad obično učitelj Maksim dolazi u školu. Maksim je imao vrlo lep običaj. Rano je ranio, držeći se propisa jedne higijene koju je kao blagodejanac dobio.
Tako je radio i pre i posle podne, pa tako i danas. Pošto je popio kafu, digne se i krene u školu, ali ne istim putem kojim je došao u mehanu.
Pošto je popio kafu, digne se i krene u školu, ali ne istim putem kojim je došao u mehanu. Došavši u školu, latio bi se posla, a posao mu se delio u tri dela: administrativni, poučni i zabavni, i tako bi dnevni red bio
Tako je češće radio. Danas, kad je stigao u školu, kao obično, zapitao je Puju da li ga je ko tražio; zatim je zapitao cenzora je li bilo nereda, i da li je bilo uopšte
Pošto svrši sud, a on da znak i Puji i deci: — Pujo, udari u medenicu, nek’ se iskupe deca. ’Aj’te, deco, u školu! I Puja ubrisa nos pa uze zvoniti, a deca ulaze jedno po jedno, i za njima, naposletku, uđe učitelj u školu.
I Puja ubrisa nos pa uze zvoniti, a deca ulaze jedno po jedno, i za njima, naposletku, uđe učitelj u školu. Deca posedaše u skamije, a Maksim se prošeta jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini
izvalio i takvu jednu korist koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne mrzi na današnju naturalističku školu, i mada bi to skučeni prostor lista i mogao dopustiti. Odgovor je doveo u nezgodu i učitelja i đaka.
Posle nekog vremena vrati se u školu, ali ne sam. Pred njim uđe jedan odžačar u potpunoj uniformi sa plehanim turom i kapom koja je negda bela bila.
A sad ću da vam o drugome nečem govorim. Hoću da vas spremim za drugu školu, u koju posle ove idete, a to je: škola života.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Velika je to stvar bila i za odrasle, a za nas djecu — mani ga! — već smo htjeli toga čarobnog jutra a u školu da ne idemo.
— Eh, šta je! — umorno će komandant. — Šta bio da bio, ti ćeš meni odmah po svršetku rata u školu. Nema ni ženidbe ni službe, već samo škola, najmanje četiri godinice.
june, pravo pravcato june ...A, dok se samo završi ovaj rat, ti ćeš meni, brajkane moj, u školu. Nema ni ženidbe ni drugih besposlica.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dade me u školu. Učio sam se prilično. Za sve vreme osnovne škole i niže gimnazije ne beše ničega neobičnog. A i tebe majka upisa u
Učio sam se prilično. Za sve vreme osnovne škole i niže gimnazije ne beše ničega neobičnog. A i tebe majka upisa u školu, ali je ti i ne dovrši. Posle si učila da šiješ i krojiš žensko odelo. I zatim se opet vrati kući da tu ostaneš.
Ali mati? Ulazi ona tiho, ponosno. Uvek obučena čisto, sa belom maramicom oko vrata. Seda sproću mene i pita me za školu, za drugove iz bogatih porodica. Da li se i oni uče kao ja?
A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu. Stupio u život, u bujan, neobuzdan let, za koji mišljah da ide po vasioni, a ono, u istini, kretao se po običnoj,
— upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o?
— Zar sam ja kriv što smo mi sirotinja? Evo, baš kad hoćeš — viknuh i bacih tabake. — Bataliću školu. Eto, svršio sam! — Ne, ne... ne boj se ti, čedo. Imamo još. Dao Bog. Ne ljuti se. Oh, što ja prokleta? Ne ljuti se ti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Vi se možete tešiti što ste jošt dete, pak će vas vaši ocevi opet moći poslati u školu. DOKTOR: Zar ja nisam petnaest godina dosta tumarao po varošima gdi ima nedostatočni učilišta i sveučilišta, i
Drugom je žao što nije učio školu, da može više govoriti, a ne zna, da bi se tek onda naučio ćutati i koješta ne bulazniti. JAKOV: Tako kao ti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine, načisto vas opali kap!
A ovamo — kloparoši žvakaćih guma! Trube! Mame ih oblače za školu. A ako se slučajno dogodi da vam u jednom trenutku padne mrak na oči, mislim, da im dopustite da vas drže za ruku
Što je najgore, moja škola važi za otmenu i sve su to silni momci što baš idu u takvu školu, a ne u neku periferijsku. Kao da su oni zaslužni što su im se roditelji uspeli da ubace u sami centar?
Toliko me ti idioti stimulišu da ću stvarno morati da završim školu na vreme, samo da ih više ne gledam, na časnu reč! Zaista, ne mogu više da ih podnesem!
Jedanput, bilo je to, mislim, pri kraju trećeg razreda, u našu školu stiže televizija. U stvari, stigao je samo jedan momak, neki maksimalan tip, na časnu reč — čist genije!
I baš kada sam razmišljala o tome da li da na Adi Ciganliji otvorim Centar za rekreaciju davljenika ili Školu za momentalno zaostalu decu, Mišelino donese iz varoši odgovor na moju ponudu.
Gledajući neprestano onu tašnu u zubima psa, matori upita gospođu da li njen ker možda ide u školu? — Ide, ide ... — prihvati dama štos, i ne sanjajući šta se iza brda valja. — Pa, kako je bilo na roditeljskom sastanku?
Onda zakmeči jedna beba: ona je baš kao dofurala na svet u dvanaest sati, a očigledno se vidi da dete već ide u školu, samo je kostimirano u bebirona. „Kad ćeš, bre, da me odvežeš, kevo?
“ Ukratko, general Omar Bredli stavlja našu školu pred pretešku dilemu: ili on, ili ja iz nje! škola bi, naravno, najviše volela da jednim udarcem ukoka Obe muve: niti
u devetnaest časova po srednjeevropskom vremenu, napunih Suletu džepove cigaretama i šibicama, pa ga odvedoh pred svoju školu. Pokazala sam mu vrata i obećala da ću sve vreme dok bude unutra držati palčeve. Sule se zakašlja: — Ne brini, dete!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
razumeš li me? MITA: More, more, ti ćeš jošt i spisatelj postati! ALEKSA: Kad knjige pišu đaci, koji u školu idu, zašto ne bi i ja, koji sam davno školu ostavio? MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš.
ALEKSA: Kad knjige pišu đaci, koji u školu idu, zašto ne bi i ja, koji sam davno školu ostavio? MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš.
došao sam da zajazim trbu pak oću da se okućim. Na moju dušu, moram iskati dopuštenje da otvorim školu od lagala. Moj lepi trbuve, nećeš ti meni više muzike praviti! MARKO (vrati se): Evo ovde imate dve hiljade forinti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
To su opanci prošli staroga djeda Vuka; u školu, po snijegu prvom, odveo — svog unuka. A putem — tragova mnogo, ko da im pogodi broj, prošao načelnik Stevo,
Srđan Oklobdžija, bivši tobdžija. IZJAVA U školu idem, s brigom se spremam, lekciju ne znam, jer knjige nemam.
Probudio se, al i to znaj, tu priči ne bi kraj. Ujutro Mirko u školu hita, na prvom uglu savije, ulicom dugom maršala Tita žuri u pravcu Slavije.
smeška se tiho gleda za đakom, pa veli: „Kunem se brkom, ovo je nešto kao u bajci, pazi dečaka, živio majci, u školu ide trkom!
U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi. U školu idem, ovo je prva jesen, prekrasno crtam, razred je sav zanesen.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Toliko Pipo voli mezimicu. — Sjajne devojčice; crnooka i plava. — Savršene devojke. Idu već u školu. O, nemojte! — Zašto ne; za konfete. — Kako se kaže, Ivona?
— Ne mogu nikada da zaboravim onaj šamar; imala je prsten na ruci; ja posle nisam hteo da idem u školu. — To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna. Kada je sanjam samo, skočim.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kuda misliš sada? — U igri, u polju provela sam leto, Pa veselo sada u školu me eto. Ah, kako je lepo, kad bi mog'o znati, Ravnim poljem ići, šarno cveće brati!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Šta znam ja? Znam, odrasla je kod tetke, uči i sad još školu, kanda filozofiju ili tako nešto... eto, to je sve što znam!
eto, to je sve što znam! SARKA: Ako još uči školu, dobro, nego da nije ona već nešto svršila školu? PROKA: Čini mi se, prija-Sarka, ti na ružno navijaš?
eto, to je sve što znam! SARKA: Ako još uči školu, dobro, nego da nije ona već nešto svršila školu? PROKA: Čini mi se, prija-Sarka, ti na ružno navijaš? SARKA: Pa ako ćemo istinu da govorimo, pokojnik je voleo onako.
AGATON: Nisu, al' se sad nekako drukče smatraju. Bio kod mene jedan mlad pisar, tek svršio školu, pa našlo se za plotom jedno žgepče, podmetnula ga majka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše već ušao u selo, pa gledaše da ne izgubi iz vida školu, koja se, sa svojim visokim dimnjakom, izdizaše malo u stranu od seoskog puta..
— Škola! reče momče kao čudeći se što ovakav putnik pita za školu. Evo je, brate... pravo na ovu kapiju. Putnik ga ne sasluša dalje, no okrete pravo vratnicama i otvorivši ih uđe u
više od nje: ona iz osnovne škole pravo u inštitut, pa za šest godina gotova, a ja — četiri gimnazije, celu učiteljsku školu, i samo još da mi bi izdržati učiteljski ispit, pa divota! Al’ eto !...
Treba vlast da ih nauči... Bez sile ne ide... Uđoše u školu, prvo u Gojkovu učionicu. Soba beše prostrana, ali rđavo okrenuta, te ne dopiraše unutra dovoljno svetlosti.
Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu. »Sve jedno isto«, pomisli ona prolalazeći pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg
pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe da mu se dete ne uzima u školu, jer to mu je najstariji, pa je taman stigao za poslugu.
»Međutim ima dosta mesta gde sami seljani mole za nova odeljenja i sami rado dovode decu u školu, to sam slušala. Pa što je ovde ovako ?
Tako je to, bratiću moj !... Upis se već završuje. deci se naređuje da sutra dođu svi u školu. Gojko i Ljubica se dogovoriše da posle podne pregledaju sa kmetom učionice i da sastave spisak sviju potrebnih stvari,
pomisli on, a vi’š ovaj ne ume ni da obeli !« Ne može narod da izdrži ovolike terete... — A vi zatvorite školu. Javite ministru da ne možete izdržavati školski prirez, pa nek vam zatvori obadve škole.
Ljubici se učini da se ovde ne mogu deca navići redu, (a ona to htede postići odmah prvog dana), pa ih uvede u školu. Odredi mesto svakom detetu, kaza im kako se zovu njihova sedišta i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako
Odredi mesto svakom detetu, kaza im kako se zovu njihova sedišta i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i ponaša u njoj, a napolju se razleže pesma: »Paun pase, trava raste; pajo, paune...
— E sad ako hoćete da se malo prođemo, i bar da me tom prilikom ispratite, reče gost. — Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U detinjstvu imao sam nekoliko njegovih rukopisa. To me je podsticalo da i ja pišem. Moj otac, Toma, učio je školu u Hodmezoevašarheliju. Na fotografijama, on i njegovi drugovi, već brkati, liče na mladiće u romanima Laze Nančića.
Na fotografijama, on i njegovi drugovi, već brkati, liče na mladiće u romanima Laze Nančića. Toma nije voleo školu, a bio se potukao sa profesorima.
Toma nije voleo školu, a bio se potukao sa profesorima. Bio je čuveni igrač i pevač svog vremena, i kad je napustio školu pošao je u Ilanču, peške, i vratio se, kroz žita, pevajući uz tamburu.
Koncerat je obično počinjao uvertirom: Norma. Ja sam prvo učio osnovnu školu Berića – koji nam je govorio i o našim privilegijama i statutima.
Naselih se tada u pansionu, koji je gledao u crkvu fratara pijarista i jednu, devojačku, školu. (Frau von Thiess. Piaristen Gasse No. 54.
Ni mene. U zimu 1917, ja sam upućen iz Segedina u puk, a valjda zbog tih haubica u školu za rezervnog oficira, u Ostrogon. Bio sam bled kao krpa. A.O.K.
Ja sam se bojao istrage u Komoranu, zbog onih zalutalih haubica. Umesto toga, i ja sam bio upućen, iz Komorana, u školu, u jedan zarobljenički logor kraj Ostrogona. A.O.K. U tom logoru, pod snegom, već posle tri meseca, polažem ispit.
Oživeli su francuski petnaesti vek, i ne samo avinjonsku školu. Žan Fuke je proglašen velikanom a Čovek sa čašom problemom. Imaju pravo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
detinjstvu me je, pre škole, vaspitala sirota strina, i to, razume se, kao pametna žena, bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne škole pa do najviše, programi tako divni da ja i dan-danji verujem da je moja strina bila, jadnica,
Kad dođe kući, ostavi pažljivo svoje knjižice, poljubi starije u ruku, pa sedne na svoje mesto.” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na
” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.
Tako idu i druga deca; puna ih ulica, ali jedno drugo i ne vide. Ulaze tako, upravo umile nečujno u školu, sedaju svako na svoje mesto, ispruže ručice i sede tako mirno i takvog izraza lica kao da ih je fotograf spremio za
Otac mu bio majstor, ali poslednji čovek, a on otišao u školu, mlatio se negde po svetu, pa došao natrag i započeo da mi priča: treba ovako, treba onako, pa ne znam uređenje, pa
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ne zna se kojim povodom, tek »popečiteljstvo« nađe za potrebno, da pošlje gospodina Mojsila u s—ku osnovnu školu, da tamo neki posao svrši i o rezultatu izvesti popečitelja. Gospodin Mojsilo ode u S.
On se diže i, s debelom knjigom u ruci, ode u školu. ...»Kako to da se desi?« već stoti put stavljaše sebi pitanje Pera.
zapitah se sam. Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu. Protrljah oči, čelo, obraze, najzad se uštinuh i još bolje analisah svoje stanje.
— Samo zbog državnih potreba, inače, razume se, nisu nužne. Nasmejah se i pođoh za njom u školu. Uđosmo u jedan razred.
Momak lupaše na vrata žestoko i vikaše: — Ustajte, ako Boga znate, sad će osam sati. Odocnićete za školu. Ova me reč otrezni bolje od svakog tuša.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pedagog-fanatik, čovek novoga pravca, progresista. Da je po njemu samo, uredio bi on svoju školu da je ne bi bilo u svih pet delova sveta. Uneo bi svaku novinu u školu za koju bi god čuo.
Da je po njemu samo, uredio bi on svoju školu da je ne bi bilo u svih pet delova sveta. Uneo bi svaku novinu u školu za koju bi god čuo. Ne dâ on da ga vreme pretekne ni za jedan korak, a kamoli da ga pregazi ono.
Eto tim se mislima zaneo Sreta razgledajući školu i svoj stan. Dugo je tako hodao i jedva se seti da treba da raspakuje i namesti svoju sirotinju.
— Nijesam, gospodine. — Dakle nisi? — Ama ni slovca. I đeca mi se, gospodine, posmevaju, pa vele: kad ćeš, čiča, u školu, jes’ napunio, vele, sedam godina il’ još nijesi? »Pravo veli! — reče u sebi Sreten — pravi kreten, sudeći po licu.
onoga Petra za potru, Pavla za bekrijanje, Milisava onog što je skin’o medenice s tuđih volova, Raju što ne da đecu u školu, Kiću što napastvuje čeljad kad ide na vodu. — Aha! Ama, nisu mi oni onako po volji. A jesu l’ služili u vojsci?
A ćir Đorđe koji je bio pobožan čovek, jer je svršio manastirsku školu u Sv. Pandokratoru, samo se vrpolji na stolici.
zato što se rodila posle ratova), roditelje da su nehatini, a ćir-Đorđa da nije kažnjavao roditelje što ne šalju decu u školu i tužio ga je revizoru što nije snabdevao školu nužnim učilima i drugim potrebama.
su nehatini, a ćir-Đorđa da nije kažnjavao roditelje što ne šalju decu u školu i tužio ga je revizoru što nije snabdevao školu nužnim učilima i drugim potrebama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U zdravlje nekoga strica, protopopa u zlatnome Pragu, Pavle svrši tamo veliku školu. Stric umrije taman kad je trebalo, te mladi Pšenel, primivši ostavštinu stričevu (ne bješe premasna) stade zvrljati po
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Počeo sam bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.
bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.
Mlogo bi mi ga krat kod kuće oteo, no ka|ko bi pošli u školu, dao bi mi ga opet, moleći me da ne kažem ništa mešteru, ispričavajući se da on nije bio nakanjen osvojiti ga, no da mi
Moj tetak Nikola Parčanin, videći me prilježno hoditi u školu, hoteći oblekčati strinu Bosiljku, a pri tom ne imajući nijedno muško dete, dobra odveć i milostiva srca budući, uzeo
Nikole nije tada bilo doma, a moja teta Marica ništa se nije mešala u moju nauku; njojzi je samo milo bilo da ja idem u školu, bilo u koju bilo. A meni se učinilo da sam taj dan u božjem raju bio!
Moj običaj nije bio silom ni s pratnjom veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.
veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.
niti znajući šta ću od sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, pođem i dođem u moju staru školu.
O, sveta i bogoljubezna molitva dobrodeteljne matere koja jedno čado svoje doji, a drugom jesti daje i u školu ga opravlja! No, valja trpiti dok narod tako [h]oće.
jošt jedan momak iz Čakova, imenem Nika Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj komšija, s kojim sam zajedno u školu hodio. Ovi posle ručka bio je na tavanu, za razbijati pamuk.
A za tebe“, veli mi, „najbolje bi bilo da gdi školu držiš; za dve ili tri godine možeš steći koju stotinu forintâ, pak onda reci — idem u Rusiju.
Ovaj, u razgovoru čujući kud nameravam, reče mi [i]talijanski da ako hoću da me odvede da pregledam grečesku veliku školu i poznam se s učiteljem Jerotejem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
leže logom i ne mogaše kopornuti nogama i ne mogaše zaspati. U strašnijem mukama, Brne predavaše školu, grđaše Bakonju i sav njegov magareći soj, Balegana i njegovo gotovljenje, i sve na svijetu, dokle mu bolovi ne oduzeše
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci.
po njemu, plamsaju iz visoke ukrašene peći, kupljene u Zemunu za sobu sina gospodina one jeseni kad se upisao na Veliku školu. Srušili su mehanu u kojoj su tada prenoćili.
— Po načelima, Aćim je moj đak. Vas dvojica ste skoro istovremeno počeli da učite školu kod mene. Ti si, gospodine doktore, kod mene pao na ispitu. — Ja sam došao da spasem oca.
i on ima sina, pa da kaže nekome ko ga nije čuo u znojavoj i plačljivoj tmini pred svitanje: „Moj će Adam iduće godine u školu.
„Moj Adam će na jesen u školu“, glasno je rekao. Sem Aćima, niko ga nije čuo. „Čuvaj svoj obraz“, u samo uvo strogo mu je rekao otac.
Švapske pare su mi najslađe. Čim završiš četiri razreda, ti ćeš s tatom u trgovinu. Još si mali za školu. Ne možeš. Ne umeš ni da se prekrstiš. Vidiš da ne umeš!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Mučio ga je i Smejačko koji se na sve njegove žalopojke naglas smejao. — Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi!
— Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?
Ovo je još gore nego ići u školu! Sam vučeš kuću, sam nabavljaš hranu, a još si i tako malen da te može svako zgaziti! Pa i te trave!
Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
korak od raskrsnice, a onda prolazi kroz malu kapiju, sasvim sličnu onoj pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema
sve upornija: ako, jednog dana, Srbi stvarno osvoje Beograd, želeo je da tamo podigne nešto što će se primiti za tle: školu, možda i knjižaru.
Bili su zajedno i 1. septembra te godine kada je starac Dositej, svojom besedom, otvorio Veliku školu tamo, na padini prema Dunavu.
septembra 1808. godine, kad je, pred samo podne, pošao da govorom na svečanosti otvori Veliku školu, stari Dositej koračao vrlo bodro, naročito dok je prolazio pored kuće ruskog izaslanika, u samoj blizini Škole.
Da je ima, onda ne bi, kroz decenije, Veliku školu vezivali uz njegovo, nego uz ime Ivana Jugovića koji je tu Školu ne samo osnovao i vodio nego u njoj, prvih godina, kako
Da je ima, onda ne bi, kroz decenije, Veliku školu vezivali uz njegovo, nego uz ime Ivana Jugovića koji je tu Školu ne samo osnovao i vodio nego u njoj, prvih godina, kako tvrde neki istoričari, bio sve i vsja.
Približavao se dvadesetoj a život ga je odavno nagnao da se odluči: ostavio je školu i bavio se poslovima. Prvo je učinio sa žaljenjem a drugo je prihvatio sa zadovoljstvom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Vi, najmlađi, posadite se uz mene!“ reče Pitagora. Mladi učenici, koji su tek nedavno primljeni u Pitagorinu školu, poskočiše radosno i okupiše se oko starešine kao pilići oko kvočke.
Obrativši se i drugima, reče Pitagora: „Kada se vratimo u našu školu, daću vam priliku da se računom uverite o ispravnosti mojih podataka“.
,,Onde življaše filozof Demokritos“. ,,Čuo sam za njega“. ,,Kod njega htedoh u školu“. ,,Pa što ne ode?“ ,,Pričaću ti.
Oni će te uputiti kako da iskapiš sve slasti i radosti života. No ako ne želiš da živiš u moru uživanja, a ti otidi u školu kiničara, učenika Antistena. Oni će te naučiti da živiš kao pas.
ti zadovoljstvo da u prepirkama podmećeš nogu svojim protivnicima i da im prikačiš čičak na leđa, a ti, brajko, otiđi u školu megaričara, učenika Euklida iz Megare i Eubulida iz Mileta da kod njih naučiš taj zanat“.
Ti nisi onamo pošao kao učenik, već kao izaslanik prestolonaslednikov, ali mene, jadnoga, Platon neće primiti u svoju školu“. „Kako? - Zar nisi vičan geometriji?“ „Vidiš striče!
„Ne brini se, sinovče! Platon će te na moje zauzimanje već primiti u svoju školu“. „Ne, striče, hvala ti lepo. Nedostojan neću ni da mu stupim pred oči“.
On ga pozva u Sirakuzu, a Platon se odazva tom pozivu i napusti privremeno svoju školu“. „A kada će se vratiti?“ „To niko ne zna, pa ni sam Platon.
„To mi nije krivo. Za to vreme uspeću, mislim, da se pripremim kao što treba za Platonovu školu. Valjda ću moći ovde naći kakvog dobrog učitelja geometrije?“ „Za dobre pare, koliko god ih zaželiš.
razgovora, postavi Aristotelu ono pitanje kojim je predusretao svakog učenika koji je želeo da stupi u njegovu školu: „Kakva znanja donosiš sa sobom, sinko?
On položi ruku na Aristotelovo rame i reče mu: „Primljen si u moju školu. Uveren sam da ćeš postati njen ponos i njena slava“. Sedamnaest godina beše Aristoteles učenik Platonov.
Jednog proletnjeg večera, kada je u bašti fiolozofa, kako su atenjani nazivali Platonovu školu, sedeo sa svojim mladim prijateljima i uživao u blagoj mesečini, osluškivao slavuja i udisao balzamni miris cveća, reče
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I punu godinu dana brinuo se o njemu očinski kad ga, po navršenoj sedmoj godini, upisa u osnovnu školu kao svoga rođenog sina.
Ali Sekula školu nije mario, jer je mucao, i deca mu se gadno podsmevala, i napretka nikakvog nije bilo. Iako se trudio da ne muca,
A tu, baš uz njih, potporučnik konjički, mlad, crnomanjast trgovac Iz palanke, započeo Kapamadžijinu školu u Beču pa ga rat pomeo, razdragana lica pokazuje fotografiju svoje žene Cvijoviću, učitelju iz svoga kraja, a ovde do
I Leonu će biti ža... ža... žao, i urlaće svaku noć, a u školu neću nikad poći; a kad bi jedan ovde imao srca..., ali mene niko ne voli — jaoj niko zato što sam veštica i jašem na
Mali smo bili, polazili u školu, u Beograd, rastajali se, grlili ga, plakali. On plače zajedno s nama: „Zbogom“, govorio je, „više me nećete videti.
Što se mene tiče, iako sam vrlo dobro svršio školu, i jako voleo svoj poziv, u početku mi je teško išlo u kancelariji.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nisam ga poznavao: slabunjav i razmažen, osnovnu školu izgurao sam kao privatista pod nadzorom fra Anđela iz fratarske gimnazije.
Takav beznadan slučaj možete lako prepoznati već kod prvih pokušaja s kakvim kandidatom za glumačku školu: on se stidi pelivana u sebi, eto u tome je stvar.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Da je tebe tvoj otac bolje vaspitao — učitelj jako naglasi ovu reč — ti bi uredno svršio školu i bio bi koristan državni radnik, a ne bi prodavao čivit i sodu po palankama. Vaspitanje je, ako hoćeš da znaš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
UČITELj I UČENIK Poslao bio nekakav seljak sina u primorski grad na školu, pa se ovo dijete našlo od sebe nemarljivo, tako da ni najmanje nije marilo da nauči, a jesti, piti i spavati — ne boj
Što više učiš, manje znaš, nego ajde kući te pleti kotac kao ti i otac; samar u školu došao, a samar i magarac pošao. Nađe se dijete uvrijeđeno, pa kad krenu kući, reče učitelju: — Ovo što znam — iz doma
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
u grad započeo sam četvorogodišnje školovanje u takozvanoj pripremnoj osnovnoj školi, gde sam se spremao za višu školu ili Realnu gimnaziju. U tom razdoblju nastavljali su se moji dečački napori i podvizi kao i nevolje.
Rekoh mu: ”Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku.” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli.
Po završetku raspusta, poslali su me na Politehničku školu u Grac u Štajerskoj, koju je moj otac izabrao kao jednu od najstarijih škola i onih koje su uživale najveći ugled.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ostataka tih podzemnih stanova bilo je još u doba moga detinjstva dok sam, pre pedeset godina, išao u školu u Idvoru. Mesto prve crkve bilo je obeleženo malim stubom sazidanim od cigala, sa krstom na vrhu.
Krajem te godine moja majka je uspela nagovoriti oca da me pošalje u višu školu u Pančevu. Tamo sam sreo učitelje koji su na mene učinili jak utisak, naročito njihovo poznavanje prirodnih nauka, koje
Složili su se da bi bilo dobro da se iz škole u Pančevu premestim u čuvenu prašku školu u Češkoj, ako mi otac i majka budu saglasni da budem tako daleko od kuće.
sam uvređen u svom ponosu, ja nisam srpski svinjar, ja sam sin jednog hrabrog vojnog graničara i idem u čuvenu školu u Prag na školovanje.
Ispričao sam im šta me je poteralo u Prag, ističući posebno, mišljenje raznih ljudi da sam ne samo prerastao školu u svom rodnom mestu već i u Pančevu, ali da je glavni razlog bio taj što me mađarske vlasti nisu želele u Pančevu zbog
No, konačno sam se upisao u školu gde sam ubrzo primetio da me školski drugovi gledaju u čudu i kao da se pitaju iz koje sam zemlje i iz kakvog podneblja
To su bile reči moga saputnika koji je već bio prošao kroz sličnu školu. Nijedan prorok nije izustio veću istinu. Na uglu Brodvej i Bauling Grin ulice nalazio se stari Stivensonov hotel,
” Džim nije bio školovan, ali je bio pun urođene američke mudrosti. Džim je imao nekog rođaka koji je posećivao školu u Kuper uniji. On me je i nagovorio da odem tamo na nekoliko večernjih predavanja, što sam ja i prihvatio.
koji su, po mom mišljenju, bili nadležni da tačno sude o mojim uspesima dok sam još prolazio kroz ”žutokljunačku” školu. A taj sud bio je povoljan po mene. Osećao sam da će se ubrzo završiti i to moje šegrtovanje.
Sin već završava veliku školu, a ćerka se priprema za koledž. Oboje su se osećali kao Amerikanci, a i ponašanje im je bilo američko, ali roditelji,
U ono vreme Kolumbija je imala školu za rudarstvo i inženjerstvo, a bila je odvojena od samog Koledža. Moja predsprema bolje se uklapala u tu školu nego za
Moja predsprema bolje se uklapala u tu školu nego za Kolumbija koledž. Razlog je bilo znanje koje sam stekao u večernjoj školi Kuperove unije, a i moja naklonost
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kada je počeo da ide u osnovnu školu, već u drugoj godini osetio je nepravdu. Seljačka deca nisu volela dete aristokratske, posrnule porodice, mada je
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pošto sam doktorirao na ruskom formalizmu, prirodno je očekivati da na prvo mesto stavim tu teorijsku školu. I zaista je doprinos formalista vrlo veliki, naročito u proučavanju stiha, njegove ritmičkomelodijske strukture.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Htela bih da zamolim, Živka, da narediš da joj se prizna ispit i da se primi dete natrag u školu, jer ovako je ostalo na pola puta.
(Za njim stoji Mile, dorastao dečak.) Nekako bog mu nije dao dar za školu – isteran je iz svih škola, i to za svagda. A i na zanatu ne može da se skrasi i ni na jednom poslu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
zaokret, vraća na vremenski početak pripovedanja, na junakovo rano detinjstvo: „Još dok je bio mali, tek pošao u školu, znao je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da se najbolje uči, a opet da kod kuće od svih najviše
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva. A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci. Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu.
Nemojte se koškat’ rad sitnije mete Onda kad vam krupna iskušenja prete. Ne budite deca („hajd’ u školu, mali!“) Vi koje su dugi veci školovali. Nemojte se igrat’ u prahu u nizu... Zar ne znate, stari, da je ispit blizu?
grabancijaš — tako se po narodnom verovanju zove đak koji na vrzinu kolu završi i trinaestu, đavolsku školu, te posle druguje sa đavolima i vilama i vodi oblake. gratulirati (po lat.), čestitati.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kad je noć pala, vojnici se raspevali. Dobili su dvostruku porciju ruma. Komandant je naredio da se uz školu, a tu je stanovao, iskopa zaklon, i da se u zoru probudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Došlo je naređenje da se uputi u Francusku, gde treba da završi školu. I ja sam hteo pre dva dana da ga razrešim. Ni da čuje... Kaže, čekajte, da izvršimo juriš na ovaj merzer...
Rat je nju zatekao kao učenicu treće godine nekog liceja. Onda su prešli u Pariz. Tu je pohađala opet neku školu, sve do pre tri meseca, kada su došle u Grenobl. — A sada sviram... — I mislite na vašeg dečka u Parizu?
Bio je to jedan od onih lenih studenata, koji nije završio školu na vreme. Kad su pre godinu dana tražili spisak đaka, prijavio se i on. I naravno masa drugih, kao i on.
I naravno masa drugih, kao i on. I svi su bili upućeni u Francusku da dovrše školu. Njihova nekadanja lenost je sada bogato nagrađena. Em nije na frontu, em još prima i stipendiju.
Gentіana verna. STEVAN JAKOVLjEVIĆ HRONOLOGIJA 1890. Rođen je 7. decembra u Knjaževcu. Osnovnu školu pohađa u rodnom mestu, a gimnaziju u Kragujevcu. 1913. Diplomirao na biološkoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Momenat taj ostao je duboko u pameti Rajićevoj, koji je tada bio oko 10 godina i već 3-ću godinu polazio slavensku školu u Karlovcima; ali sigurno o datumu te pretstave nije imao nikakova zapisa, pa nije čudo kad je posle nekih 60 godina o
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zato je sinove i poslô, kod toliki' naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad ta djeca, majčin sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Vidaković je u romanu proizveo više beznačajnih epigona. Mušicki je stvorio prvu pesničku školu, školu "objektivne lirike" ili "mirnog čuvstva", kako će je kasnije nazvati romantičari.
Vidaković je u romanu proizveo više beznačajnih epigona. Mušicki je stvorio prvu pesničku školu, školu "objektivne lirike" ili "mirnog čuvstva", kako će je kasnije nazvati romantičari.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Još dok je bio mali, tek pošao u školu, znao je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da se najbolje uči, a opet da kod kuće od svih najviše
Kako to da zaboravite? Znate da treba, pa što ne donosite? Ili, kada bi Mladen pošao ujutru u školu i ona, znajući da će on, kao uvek, prvo kod oca u dućan svratiti da mu se javi, ona bi ne po njemu, već samom njemu,
Tako su ga zvali. I tako je bilo jednako, godinama. I zato Mladen, mada još dečko, još u školu išao, ipak je sve to znao i trudio se, gledao da i on bude kao što treba. U školi, da se uči dobro.
Do nje, sproću stoličice i lampe, seo mlađi mu brat, koji je već bio pošao u školu, s prigrljenom tablom i pisaljkom. Da ne sedi uzaludan, da štogod ne slomi dok se ne večera, naterali ga da piše, uči.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koji obavezno donosi svaka žena na dar novorođenčetu (423); pogača se sprema i za strižbu (427), a kad dete pođe u školu, majka mu umesi kolač (s »celim jajetom«) — radi dobrog uspeha (428), i to je, očevidno, nova funkcija k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Veli da je ona žena, „šinjora” gazdina, a dijete njegovo kopile... Bog bi ga znao! — A mi mišljasmo da se kuća gradi za školu, — opazi kovač. — Kakova škola? Ima deset godina da traže kuću. Nijesu lacmani budale, bolan...
Govorilo se o tome dok se kuća gradila, ali nije se vjerovalo. Mnogi mišljahu da gazda kuću gradi za školu i učitelja, i, eto, prevariše se i ovoga puta. Skrene ka mlinovima. U po puta upita se: „Što ću tamo?
Ma vidićemo. Iz crkve mahom idu u školu. Deca ukočila se kao okamenjena; niko ni da okom trene. Učitelj se klanja i uzmiče na sve strane da u tijesnu kome od
Svi sa strepnjom gledaju sada učitelja, sada njegovu presvijetlost. Uto iznebuha uniđe u školu načelnik i politički upravitelj iz varoši.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
čoveka koji njegova dela ceni i ponešto razumeva, pa je shvatio i odobrio moju želju da posetim slavnu aleksandrisku školu, a sa sobom povedem i svoga, mladog pratioca sa rumenim usnama.
Kad svrših desetu godinu, moradoh poći u Osek, u srednju školu. Na dan mog odlaska skupiše se u dvorištu svi naši mlađi, trgovački pomoćnici, kočijaši, vinogradžije, kravar, ciglar,
Vožnja tramvajem sa čekanjem trajala je oko četvrt sata. To je bilo dovoljno da se za školu pripremim. Čim sam se vratio kući, bacio sam knjige u zapećak, čitao Žila Verna i sve drugo što me je više interesovalo
Mlađi brat Vojislav umre za vreme aneksione krize, pošto je sa odličnim uspehom svršio Poljoprivrednu školu u Dečinu, kasniji poljoprivredni fakultet nemačke praške Tehnike, a pošto je, likvidirajući našu trgovačku radnju, počeo
oni bi zažalili da glavno vaspitno odeljenje bivšeg nadbiskupskog dvora nije više u upotrebi da me onamo pošalju u školu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Za zreliju mladež srpsku (prevod i prerada) 1868. Rođen Mihailo S. Petrović Alas Milan Milićević u Beogradu pokrenuo Školu, list za učitelje, roditelje i decu 1869. Rođen Mileta Jakšić Jovan Grčić Milenko: Pesme 1871.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sav drhće, budi ženu, krsti se, sve mu se čini da je on učinio tu ili neku drugu nepravdu. Otkako pođoše u školu, majstor Kostina deca zaznamenovaše brigu i strah.
” Majstorica udari u plač. — „Zemljotres kod komšije!” — šuška šor. Srećko je posle šest godina svršio osnovnu školu, naučio čitati i pisati, i prepisao vazdan pesama i pesmarica. Otac ga uze u radionicu.
Probadavadisao je dve godine: materi u kući odlična pomoć, ali u radnji baš nikakve vajde od njega. Dadoše ga u obrtnu školu. Provede dve godine, izađe bez svedodžbe. Već momčić, a ništa da počne raditi. „Hoćeš ovo? ono? hoćeš u kaluđere?
Gos-Toša je bio čovek popustljiv, povodljiv i darežljiv. Stari Lazarić je ponekad besneo: — Školu nisi hteo da učiš, ekonomisati ne znaš. Sve ćeš sfurdisati!
Posle je otac opet stao ići u radnju, a dečake je pratio u školu čuvar. Vlast, kao obično u slučajevima hajdučije, i nemoćna, i netražena.
Ali je devojčici ostalo trzanje usana, neka zaplašenost u pogledu, malo oslabelo pamćenje, i slaba volja da radi i ide u školu. Doktor Mirko se nadao da će se to vremenom izgubiti, skoro je tvrdio da će tako biti.
Tek je jednoga dana osvanuo preobučen; dobio nove knjige i potpun pribor za školu; pokazano mu bilo mesto za gospa Nolinim ručavnim stolom, i postelja u sobici gde je u uglu stajao gospa Nolin sto s
Ono trzanje usta se popravlja i gubi; dobro je kazao onaj moj doktor, valja mu pamet. Ali eto, školu, nije volela, a i domaći posao ne radi s radošću. Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo. — Šta radiš Julice?
nego ćeš ići onamo gde maločas reče, i svršićeš školu za inženjere... Vidim da gospodin Štab, varoški inženjer, lepo zarađuje, i lepo živi, i bogami je lepo izradio one
Kroz osam dugih godina otpalo je sve ono što nije bilo za školu i napor, i od sedmog razreda do mature, razred je maršovao kao jedna dobra četa, jedan duh i jedna volja.
Puče najzad: Pavle se upisao u mesnu trgovačku školu: kurs od godinu dana, tromesečna praksa, i onda ispit. — Ju, ju, to je prosto strašno!
— Ju, ju, to je prosto strašno! Pesnik, svira u klavir, prvi đak, jedinac, presipa im se, i hajd u trgovačku školu s kalfama i s praktikantima iz štedionice. Žene, meni je pamet stala!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On se, istina, u svom predsloviju izvinjava što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne učitelje sebe izdaju, pak je mislio da on kao star čovek veće jošt pravo na
On naumi tvrdo u ropstvo se predati, gdi će sina svoga gospodara u školu voditi, otkuda će potom pobeći, opet uvaćen, i u tuđu zemlju prodan biti, iz koje će najlakše izbavlenija naći, na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miljka, koji je bio svinjarski trgovac. Stojan je svršio osnovnu školu u Petrovcu, nižu gimnaziju u Požarevcu, višu i Veliku školu u Beogradu.
Stojan je svršio osnovnu školu u Petrovcu, nižu gimnaziju u Požarevcu, višu i Veliku školu u Beogradu. Kako je po struci bio prirodnjak, to mu je odmah, čim je postao nastavnik, dodeljeno da predaje nemački
u požarevačkom okrugu, već u Rekovcu, jagodinskom okrugu; nižu gimnaziju nije učio u Požarevcu, već u Jagodini; Veliku školu nije učio u Beogradu, jer je svršio ratarsku školu u Kraljevu.
nižu gimnaziju nije učio u Požarevcu, već u Jagodini; Veliku školu nije učio u Beogradu, jer je svršio ratarsku školu u Kraljevu. Kao nastavnik nije predavao nemački jezik i gimnastiku, već hrišćansku nauku i notno pevanje.
godine. Pretpostavljajući da sam u školu pošao u sedmoj godini, to sam, po njima, četiri razreda osnovne škole i jedan razred gimnazije svršio u dvanaestoj
to, navodeći kao primer svoga mezimca: „Nema mu više od tri i po godine, a tako psuje boga kao da je svršio potkivačku školu. A ja, eto, što kažu, nisam opsovao boga sve dok nisam stupio u Bogosloviju.
A onako lepo je biti profesor, to priznajem; deca mu skidaju kapu, roditelji čija deca uče školu ljubazni s njime i, kakav god odbor da se bira, mora i profesor da bude član odbora.
sam kao dalje, kako sam ja mitropolit pa uhvatio protu za bradu i psujem mu sto bogova, kao da sam svršio potkivačku školu; pa onda kao sipam u brašno pesak a u petroleum vodu i, uopšte, sanjam takve neke čudnovate snove, kao čovek koji je
ŠKOLOVANjE Kad sam dostigao za školu, svi su u kući danuli dušom, uvereni da je škola kalup u koji se dete, kao prokislo testo, metne, pa mu škola da formu
Ta se borba javlja najpre u sukobu izmeđ' mene i moga oca, koji se neobično ponosio time što mu sin ide u školu, dok ja, posmatrajući stvar sa realnije tačke gledišta, nisam nalazio da otac ima dovoljno razloga ponositi se.
Zatim se ta borba razvila i u borbi sa famuluzom, koji me je, na molbu moga oca, prosto odvukao u školu i kojega sam ja tom prilikom ujeo. On mi reče da je tako isto celu moju porodicu morao vući u školu.
On mi reče da je tako isto celu moju porodicu morao vući u školu. Ali se glavna borba razvila u toku samoga školovanja, kojom su se prilikom sukobile dve teške i nepomirljive okolnosti:
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jednoga dana zaplaka i odbi da i dalje ide u školu. Tamo mu se svi rugaju, ćuškaju ga i smeju mu se. — Nisam ja za školu, majko!
Jednoga dana zaplaka i odbi da i dalje ide u školu. Tamo mu se svi rugaju, ćuškaju ga i smeju mu se. — Nisam ja za školu, majko! — reče, sagnuvši glavu, ali žena ni ovoga puta ne odustade: — Podigni glavu i idi! — reče kratko.
Za mrave nema težega greha od lenjosti. Ona poče buditi Belka malo ranije. Sada je na vreme stizao u školu, ali je učitelj, svejedno, bio nezadovoljan. Šta hoće ta glavata, bela nakaza?
Zvono je najčešče radosno zvonilo... Po njemu su se poslovi počinjali, očevi odlazili u polja, dečaci u školu ili igru, a godine su prolazile.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
vrlo dobro u Sremu: gde je god došao, ljudi su ga zbog njegovi pesama častili i darivali; siva je svoga bio dao u Grku u školu; imao je svoga konja i taljige, i čisto se bio pogospodio“.
Za Karađorđina vremena išao je u Beogradu u veliku školu, i sila je puta znao lekciju bolje nego ijedan od đaka.“ Vuk je zapisao — beležimo samo one koje su ušle u našu knjigu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta misliš sad? Paprika je ljući od prave paprike, prebiće te kad sutra dođeš u školu. — A ja zato neću ni doći. Stric samo zinu.
— A ja zato neću ni doći. Stric samo zinu. Toj mudrosti on se već ne bi dosjetio: ne dođeš u školu, nema batina, prosta stvar. — Pa šta ćeš onda raditi? Jovanče veselo uzvi obrvama. — Ehe, to sam ja već smislio.
Jovanče veselo uzvi obrvama. — Ehe, to sam ja već smislio. Ponesem ujutru knjige i ručak u torbici kao da ću u školu, pa kad naiđem pored Gaja... — A ti na drvo!
— Da znaš, tužićemo te učitelju da nas plašiš! — svadljivo viknu jedna djevojčica. — Ne idem ja više u školu pa da me učitelj izbije kao tebe danas — dočeka Stric. — Eto baš nije mene, nego Boku Potrka!
I Potrk i Mačak bili su nadimci. Potrka su zato tako nazivali što je trkom i dolazio u školu i vraćao se kući, potrkivao je i onda kad na tablu izlazi.
Nikolica s prikolicom vodio je sa sobom kuju Žuju i u školu i ostavljao je vezanu u školskoj šupi. Njegov otac uzalud se protiv toga bunio.
Nikolica je, naravno, odmah „ozdravio“i odjurio u školu. Učiteljica Lana nije imala ništa protiv ove dječakove ljubavi prema vjernom psetu i puštala je mališana da dovodi kuju
Lana nije imala ništa protiv ove dječakove ljubavi prema vjernom psetu i puštala je mališana da dovodi kuju u školu.
— Kako koji počne bježati od škole, evo ga već kod Strica. Jednog jutra, kad je bilo vrijeme za školu, Nikolica povede Žuju i uputi se nazorice za Stri- cem.
— otegnu Stric s drveta. — Kod nas dolaze samo oni koje je učilelj istukao. —A meni učitelj ne da da Žuju dovodim u školu — požali se mališan. — Kad ona ne može, neću ni ja da idem. — Pa šta ćeš onda raditi?
Pazi, molim te, pa i Žuja je žensko, a on se toga dosad nije sjetio. XIII Lunja je stigla u školu ozbiljna, stisnutih usana, a čim je učitelj ušao u razred, ona ustade sa svog mjesta i priđe katedri. — Šta je?
se po glavi vječito vrzmale najčudnije misli, odjednom se nešto prisjeti: — A šta će biti ako su oni jutros otišli u školu da se predaju? —To Jovanče nikad ne bi uradio — ozbiljno dočeka Vanjka Široki.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A nije da ga umije, obuče i očešlja, pak za mnogo da ga uči... pak da ga tera u školu učiti se. Ako li već nije za školu, taki posao koji u ruke, i zapretiti i izbiti, nek se izmaečka uči poslovati, da
A nije da ga umije, obuče i očešlja, pak za mnogo da ga uči... pak da ga tera u školu učiti se. Ako li već nije za školu, taki posao koji u ruke, i zapretiti i izbiti, nek se izmaečka uči poslovati, da doposle ne uzbude iz njega zao čovek i
I u školu toga rad li se hodi? Vreme li mnogo dangubi se, umor li koji sa znojem pronahodi se? Plaća li se za taj nauk skakanja i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tu bi svako jutro, kad je išla u školu, zastala Zona i kupovala bi za groš ćetene alve i za marjaš vruć simit, u koji bi metala alvu.
Kad je svršila školu, a bilo joj je tada dvanaest godina, zadržali je kod kuće. A i nije svršila ni svu osnovnu školu, nego samo tri i tek
Kad je svršila školu, a bilo joj je tada dvanaest godina, zadržali je kod kuće. A i nije svršila ni svu osnovnu školu, nego samo tri i tek počela četvrti razred kad je čorbadži-Zamfiru došlo nešto u pamet da je izvadi iz škole.
Jer tih dana baš uhvaćena je jedna čorbadžijska ćerčica, koja je pre dve godine svršila školu, kako je, na listu od Pisanke br.
Ali, iako je hadži Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede na školu i pismenost u odnosu na naš ženski svet, ipak, baš u isto to vreme, nije nalazio da je to tako strašno ako njegova