Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pomodreo, očiju zakrvavljenih i nabreklih modrocrnih vena na čelu i slepoočnicama Jurišić je čitao, škrgutao zubima, grcao, stezao pesnice do bola i grčio se. Najednom on se žurno uspravi, iskezi i pojuri kući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve mu se to učini jadno, sirotinjsko. Kao Trifun, i Pavle je zubima škrgutao. On je sasvim drugojako zamišljao svoj polazak u Rosiju: na konju, uz pesmu svojih husara, uz plač i lelek onih koji
ga je i osramotilo, a to, što mu reče, na rastanku – da je neka vrsta belog zeca – od toga mu se mutilo u glavi. Škrgutao je zubima.
Đurđe se bojao da ne sretne Dundu i ratosiljao se tog društva, u kom je bio, u Tokaju. A Pavle je škrgutao zubima, pri samoj pomisli, da sretne Višnjevskog, a da ga neće moći zgrabiti za gušu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dugo smo čekali dok je stigao do nas. Komandir je bledeo, crveneo, znojio se, škrgutao zubima i besno kolutao očima na vojnike koji nisu obratili pažnju na svoju spremu. A bilo je mnogo zameraka...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Provincijal, Žvalonja, Lis i svi ostali gotovo pobjegoše. Srdarina je škrgutao zubima, tražeći koga će izbiti, te se najzad iskali riječima na novome đakonu, a šakama na Škelju.