Obradović, Dositej - BASNE
Laži, lukavstva i svakog nevaljala posla, koji biva sebi ili drugomu na vred i štetu, toga ih je potreba učiti da se i srame i boje. No o ovom smo i na drugom mestu opominjali, koje za dovoljno nahodim.
Naravoučenije Laž je takova zloba da kad i ne biva na štetu i vred drugoga, ništa manje skaredna je, mrska i sasvim nepristojna poštenu i pametnu čoveku.
o lažama koje bivaju ili iz zla vospitanija i običaja, ili iz preizlišnjega i nepravednoga koristoljubija na vred, na štetu i protivu česti i dobra imena drugih ljudi. Laž koja biva iz neznanja, može se reći nepovina.
Pošten i pravdoljubiv čovek nikada sa svojim znanjem ne želi za svoju korist drugoga na štetu navesti, a nepravedan u svačemu ni za koga i ni za što ne misli nego za se i za svoju dobit; pravedno ili nepravedno,
Tele, videći to, reče pastiru: „Sad mi pravo kaži: ne voliš li mene koji ti nisam kadar onaku štetu učiniti! — „Rasti ti brže i ojačaj, — odgovori mu pastir, — pak se nimalo ti ne staraj za štetu što ćeš mi pričiniti,
— „Rasti ti brže i ojačaj, — odgovori mu pastir, — pak se nimalo ti ne staraj za štetu što ćeš mi pričiniti, ona će se meni tobom obiln naplatiti”.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
5. Sa straže koji pobegne, da se strelja. 6. Koji se krivo zakune i krivo osvedoči, taj onu svu štetu za koju je svedočio, da plati, štapovima da se kaštiguje, i da mu se nikada više ništa ne veruje, i da se za svagda
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daćeš mu dve vreće kukuruza; a sad idi te goni onu nazimad kući i gledaj da ne odu opet u štetu. I svi se raziđoše. Raka ode niz kukuruze psujući i Simu, i kmeta, i potričare, sve izreda.
— Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre! Ali šta ćeš?... Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije...
Kad se na volove ili krave udari da ne čine štetu, onda im se to obesi o vrat: duži kraj visi niz grudi a račve su za vratom, i tada se zove klečka.
— upita ga Sima zajedljivo. — Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam... Što si puštao stoku u štetu? — Neka, neka, gazda-Rako!... Platićeš ti to meni! — reče Sima kao preteći.
Milun nije naknadio štetu po rešenju ni Sreji ni onim ljudima. Sreja se nije više pogađao pod najam, nego je započeo svoj zanat i kojekako
kući kuva i pere sudove roga — račvasto drvo koje se pričvrsti stoci na vrat da ne bi prelazila preko ograde u štetu rčin — nezgodan čovek Sag ke — sad će sajuziti akt — spojiti akta koja se odnose na isti predmet salauski marjaš —
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Po njega je dakle otrčala Erža. — Pozdravila vas je milostiva gospoja i moli vas, jedan nam pacov napravio veliku štetu po špajzu, izgriz’o milostivom gospodinu sve čizme, pa me poslala da vas molim da nam pozajmite samo za noćas vašega
A zar bi’ ja sedio i zlopatio se ovde k’o u arištu, — veli bojtar. — ’Ajde popi ovo da ne ide u štetu! — reče pop Spira i dade mu svoju rakiju, a i od Perine nešto ostalo. — A kad misliš da ćemo stići, kad je takav put?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Taj neće na štetu biti, štaviše, učen čovek, može od njega svašta biti. — Pa, vidite, još štogod da vam kažem. Naša Marta je tako
„I njenoj sluškinji sam dao pet forinti, da mi kaže ko dolazi kod frajle u vizitu. Otišlo mi u štetu — lagala je. „Put u S. zbog Anke Belkićeve — dvadeset i pet forinti; — čisto mi se koža ježi!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um?
Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu. Sirota, sad ne mogu ni aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim!
Kako su vaši konji debeli, izići će tri cente; pa ćete ne samo štetu nadoknaditi, nego jošt i profitirati. JANjA: Eli to istina, gospodin notarius?
Nečisto duh, znajš da ti sad isečim u moja furija! JUCA: Ali, zaboga, dokle ćete ga držati da vam toliku štetu pravi?! Nije li vam se kukuruz zbog njega pokvario, niste li stotinu druge štete zbog njega imali?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
mu se i došao sam da svedočim kako sam otišao do Beča kao i drugi i dobio rosijski pašport, a da platim, ako sam neku štetu naneo, pod moranjem. Nisam hteo da odem, a da mu se ne poklonim.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
sa svih strana opkoljena teritorijama koje su pripadale Turcima, Mlecima i Austriji, i nisu se mogla uvećavati na štetu ovih država. Suvišak stanovništva, koji nije imao dovoljno sredstava za opstanak, bio je prinuđen da se stalno iseljava.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
da ne bude nevaljao: njega su, veli, zlo odgojili; pa onda svuče čizme i zamoli da ih ženi njegovoj predadu, da ne idu u štetu; i dao je opomenuti da decu od zla odvraća, da uzmu svi primer od njihovog oca; i, očitav još „očenaš”, sigurnim
Nešto i dodaje, i sve tako ispada da je pravio sa svojim drugovima komediju, ali, doduše, ne na njihovu štetu. Godinama će se pripovedati šta su oni na putu prekužili. Sofra kandilo pošalje parohu, pa ga metne pred svetog Nikolu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) Na Kordunu se veruje da „ako napraviš neku uvredu ili štetu kumovskoj kući, đavoli će početi gospodariti u tvojoj i ništa ti neće ići od ruke“.
Najčešći psihološki smisao ovih poslovica jeste: popustljivost u vaspitanju nanosi štetu moralnom razvoju deteta („U milostne matere krastava deca“; „U mekana oca nevaljala deca“).
Zato majka, ako je otac grub, često prećuti grešku deteta, sakrije štetu koju je ono učinilo samo da ga otac ne bi kaznio.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ove, kako su najpre izabrali, tako se mogu sutra promeniti, pa niko neće osetiti nikakvu štetu. ŠERBULIĆ: Da se manemo toga; nego kažite mi šta ćemo raditi kad dođu soldati?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je davalo povoda državnim vlastima da se mešaju u unutrašnje poslove srpske crkve, na štetu same pravoslavne vere. Ali, pri svem tom, osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga
i Stыhi na novый godъ 1808. Svoje knjige Obradović je izdavao teško, i na svoju štetu. Publike je bilo malo, crkveni krugovi bili su neprijateljski raspoloženi prema njegovim delima — zabeleženo je da su ih
On je sebe, na svoju štetu, sveo na srećnog podražavaoca narodne poezije, postavljao sebi za zadatak da pokaže »kako se srpski peva«, bio pesnik
Komad ima nekoliko jakih scena i dosta patriotskih tirada. Politička tendencija razvijena je na štetu umetnosti. Komad Gordana (Cetinje, 1890), izrađen je prema narodnoj pesmi i manje je vrednosti no dva ranija pozorišna
Njegove pripovetke su nevezane, nerazvijene, često bez sklada, epizode su razvijane na štetu celine, opisi gutaju radnju, dijalog težak i ispresecan, često izgleda na mucanje, sintaksa je nesigurna, opšta
nju, često stvara teškoće onde i gde ih nema, u svakom slučaju preuveličava ih, tako da se često pojedinosti istaknu na štetu celine.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera, prođe ga i ozlojeđenost, ostade samo lako čuđenje i sagorjeli talog tihe tuge.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?“ A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bi smo se i mi najeli!
Kad on to vidi, pritrči k njima, pa ih zapita: — Šta je to, deco? A oni mu odgovore: — Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo. Onda on izvadi novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka.
GRBI JE AGA MEMET NO KIJAMET Slomi se Memet-agi niz gredu jedna stara i mršava krava, te on, kako bi namirio štetu više no krava vrijedi, poruči za sve svoje čipčije i reče im: — Evo mene nađe velika šteta, a vas nenadna sreća;
Tebi je vazda punano korito na pretek, a nikakve koristi kući ne činiš no štetu; a ja siromah, koji čuvam i kuću i glavu i imanje našega gospodara, u korito ne mogu ni priviriti, nego kad-i-kad po
Počne kuća u plam, a miša cijukanje, a domaćin: — Ha, ha, tako ću ja vas, da znate kome štetu činite! KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI Nekakome Ciganinu učini se teško hraniti konja, zato namisli da ga nauči
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: A što se Novci izdaju? Ja sam baš nesrećan čovek, kud se god okrenem, tu vidim štetu. Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara.
SOFIJA: Ja mislim da nisam do sada ništa učinila, što bi nam bilo na štetu. MAKSIM: Zaista nisi, i oni kolači, što su umešeni, služe nam na veliku sreću. To sad tek vidim.
To sad tek vidim. SOFIJA: Utoliko, da mlađi budu zadovoljni i da ne čine štetu, a međutim da ohotno rade svoje poslove. MAKSIM: Jeste, jeste. Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo.
NIKOLA: Eto vidiš, pa si se uplašio. MAKSIM: Ćuti mi ti tamo. Sto načina ima da mi veću štetu načini, nego što je bal. Pa opet da se ne smem ni tužiti — ta tri meseca, pak me neće biti na svetu.
MAKSIM: Na tome, da žena dobije nagradu, što po kući psuje, što radi po svojoj volji, pravi štetu, i oće muža stolicom. SOFIJA: Ako oćeš da znaš, to je bio samo vent, koje me je braca Jevrem naučio i upravo naterao.
3 flote, taj isti člen, inače moj neprijatelj javi Kameri da sam 37 flota ili prodao ili utamanio, i time narodu grdnu štetu pričinio. Zato navali da se Vaša knjiga, o kojoj nema sumnje, za dokument uzme, i da se ja pod sud dam.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ali nisam htela da razočaram doktora Mandžuku. Makar i na svoju štetu! — Šta vidite? — ponovi. — Vidim jednu plavušu koja vam radi o glavi ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ima da te nestane... Drži ovo! To ti dajem da mi nadoknađuješ štetu, koju činiš. A što ti pretekne, nosi kući. Onda se okrene drugom: — Drži i ti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
od gospodina ministra predsednika da je zatvoren na severu izvoz svinja; a time će zemlja, kako izgleda, pretrpeti grdnu štetu.
privrženik prošlog režima, ali kako sam se danas, dolaskom novog kabineta, potpuno uverio da je prošla vlada radila na štetu zemlje, i kako je sadašnji kabinet jedini u stanju da zemlju povede bolim putem i ostvari velike narodne ideale, to
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U svetu dopadne bezdušnim ljudima u ruke koji se koriste njenom mladošću, naivnošću i lepotom, a sve na njenu grdnu štetu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako, „u narodu se nerado upotrebljavaju previ nazivi za one životinje koje nanose zla i štetu, već im se eufemistički promeni naziv da bi tobož na taj način izbegli njihovo prisustvo.
nego navodi pogađače da sami nađu, kazujući im mesto gde se ona u zagoneci sakrivena stvar nalazi, ili korist ili štetu od one stvari, ili drugo što se u zagoneci nagovešćuje, samo ne otkrivajući je“.
otpatka i jedno će ti unuče umrijeti, ama će ti jedna od dvije snahe pomašiti muško dijete, te tako, kad Bog ’oće, štetu namiriti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Zoba grozd od mora do Dunava, nit' ga mogo pozobati, ni ga mogo pregoreti. 40. Iz mesa izišlo, a meso nije; mlogu štetu i asnu počinilo, a tome krivo nije. 41.
Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?” A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bismo se i mi najeli!
Kad on to vidi, pritrči k njima, pa ih zapita: „Šta je to, deco?” A oni mu odgovore: „Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo.” Onda on izvadi onaj novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka.
Sveti Sava - SABRANA DELA
O, vi, dakle, teško zlom i pogibeljnom, pre suda zlo izabraste, i naneste toliku štetu ne toliko njemu, nego i sami sebi, a sa vama i drugima, a kao onom i samima sebi pogibelj sa njim pokazavši!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: To se ti, znači, prepozno? Ali, bogme, nisi na svoju štetu! SKITNICA: Prepozno? Pa, i jesam, i nisam. A onaj narod okolo, putuju, pa svi nervozni, kasni voz.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Lupežima se nije našlo traga! Bakonja vrćaše glavom, ali u srcu se radovao. To mu u njekoliko namiri štetu i uvrjedu, te se izmiri sa rkaćima. U tijem razgovorima zaominuše jedno brdo, te se pomoli varošica.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To nije uspevao da zabrani sebi iako se već jasno videlo da Gospodar Jevrem, odviše željan moći, radi na svoju štetu. Kad je, tri godine posle Kneza, i Gospodar otišao u izgnanstvo, Anastasijević je znao da je došao čas da ispusti iz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i učenja koja su bila pogrešna, a koja su se, zaštićena njegovim autoritetom, održala vekovima u nauci, na veliku njenu štetu. Sastavljen je čitav spisak takvih njegovih pogrešnih učenja.
„Imaš pravo! Tempora mutantur, et nos mutantur in illis“. „Spisi grčkih filozofa ležahu, na štetu nauke, vekovima zaboravljeni i neupotrebljeni, a sada su izneseni na videlo da bi se nadoknadilo ono što je propušteno“.
Da se takvo učenje ne bi ukorenilo na štetu katoličke istine, odlučila je Sveta Kongregacija da se dela Kopernika i svih ostalih što uče isto zabrane dogod se ne
Ona se onda završila na štetu Lajbnica. Danas je to pitanje u toliko prečišćeno što se oni obojica moraju smatrati za pronalazače infinitezimalnog
Pričalo se kako se na štetu siromašnog naroda obogatiše, državne novce proneveriše, a u duvan mešaše otrov. Neki optuženi nameštenici zakupaca
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
krezub, velikog zabačenog čela, prodirnog pogleda i podsmevačkog izgleda, čije mi se drsko ponašanje, iako i na moju štetu, ipak svidelo, obrati se onome drugom, sa fiNim, otmeno umornim i bolešljivo bledim izgledom, a na čijim kolenima behu
propise zakonske, strogu opštinsku naredbu o čišćenju, pred kućama, travuljine i korova „koji postoji na sramotu i štetu ugleda lepe nam varoši“ ili kakvu sličnu.
inače po mnogim drugim stvarima na velikom glasu, naš grad odavno nosio u svojim grudima, nemajući o tome, a na veliku štetu našeg opšteg umetničkog poleta, nikakvog pojma.
Sam znaš da sam vazda bio na njihovoj strani i pobede im dosuđivao, budući uvek široke ruke za njih a na štetu drugih. Ali sad, sad evo priznajem ti, ja ih prezirem i o njima više neću ni da znam.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mi se tako slabo razumijemo, Erna!... A što je najglavnije, sve je ovo na tvoju očitu štetu. Eto vidiš i sama!... Ne razumijem što te drži vezanu uza me!... — Nekad si razumijevao.
Tako si onda govorio. Onda nisi postavljao pitanje na čiju je to štetu, onda nisu bile važne razlike ukusa, temperamenata, stavova. Sad govoriš kao sasvim drugi čovjek.
Dok ljudi nisu imali dar govora, izgleda da je sve bilo u redu. A kad su ga dobili — eto ispada da je to bilo na štetu onih koji umiju da govore, ne na štetu onih koji su i dalje ostali beslovesni: jer oni, zato, „dublje”, „proćućenije”,
A kad su ga dobili — eto ispada da je to bilo na štetu onih koji umiju da govore, ne na štetu onih koji su i dalje ostali beslovesni: jer oni, zato, „dublje”, „proćućenije”, „istinitije“ doživljavaju.
Volja se razvija na štetu fantazijskog i senzibilnog. To su kakvoće koje se uzajamno istrebljuju, kao raznorodne ribe u ribnjaku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kurjaci govore svojim jezikom: — Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama? A psi odgovaraju svojim jezikom: — Dođite, da bismo se i mi najeli.
SVETI SAVA I VUK Klao vuk čobanima ovce i tako im činio veliku štetu. Čobani ga uhvate na zamku, pa ga dobro vežu i namisle da ga odvedu do svetog Save, da ga on krsti, ne bi li se
pa ga dobro vežu i namisle da ga odvedu do svetog Save, da ga on krsti, ne bi li se opametio da više ne čini ovoliku štetu. Što su namislili, to su i učinili. Sretnu svetog Savu na putu i zamole ga da pokrsti vuka.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Rezultati mogu da se postignu, ali uvek na štetu kvaliteta. Moj metod je drugačiji. Ja nikada ne hitam ka praktičnom radu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nesumnjivo, ima književnih tekstova u kojima, na štetu umetničke celine, preteže jedna funkcija. Ali sistematska proučavanja koja uzimaju u obzir samo jednu ili dve funkcije
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I valjda da bi se slika upotpunila, a na Stankovićevu štetu, on počinje objavljivati upravo u razdoblju kada na prelazu iz devetnaestoga u dvadeseti vek - nova srpska književnost
Vrednovanje je, razume se, u korist prvoga a na štetu drugoga. U odnosu na varoški red i običaje, ponašanje seljaka izgleda ili kao nepoznavdnje pravog reda ilikao zbunjenost
sve vreme ga podstiče da, kad god se pokoleba između porodičnih obzira i ličnih motiva, prvima dadne prednost na štetu drugih. Sve dok u takvome biranju, odlučivanju, i sam jednog dana ne postane nepokolebljiv.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Lečit’ bole, jade — zabava ti žila, Utirati suze sladost ti je bila, Prijateljske veze, ma na štetu svoju, — Verovati mnogim’ trlo sreću tvoju.
“ »Starmali« 1885. RIBOLOŠKE SITNICE (Prve tri po nemačkom) I Neću da se držim Ukusa tuđa: Da kečigu hvalim Na štetu smuđa. Gde ljubav vlada, Uvrede nema: Odajem počast Njima obema.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Svetozar Ružičić. MITAR: Ružičić, Ružičić, da ne bude taj što je služio u dućanu kod Jelkića i štetu učinio? On je, na moju dušu, zašto smo čuli da se posle nekako na nauku dao. Ej, Femo, Femo!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: I ti si, valjda, iz Šumadije? PORFIRIJE (obzire se plašljivo): A nu!... Nego učinih neku štetu begu iz Vučkovice, te jedva glavu iznesoh!... Samo ćut’, da ne opazi ovaj pogani Cincarin, što li je...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se prodavalo svinjsko meso 10 groša oka, a često se nije moglo ni dobiti, što uostalom na letnjoj žezi nije bilo na štetu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naša artiljerija ništa im nije mogla. Ti topovi mesecima nanose nama štetu i mnogo puta je i sam naš položaj bio doveden u pitanje. Iz dana u dan nanose nam gubitke...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ E, kad ga brani, nek mu i sudi kad štetu počini!... Samo imam ono nešto krezube babetine, i tu njivicu kuruza što sam imô, pa mi ovaj lopov satra i sa zemljom
To ti dodaj, 'nako ispred mene, a u ime moje... A sad vas pitam po redu i zakonu, ko će meni štetu platiti što je ovaj lopov počinio? Iz carske je šume, pa ja mlim...
Iz carske je šume, pa ja mlim... Sudac (smijulji se i pruža mu malo novaca): Evo ti, Davide, za štetu, a ovaj će lopov sjutra u Zenicu. David: Je li to iz carske kase? Da to nije kakva milostinja kad je tako malo?
— žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje; nepravda
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Janoša Hunjadija) u Smederevskoj tvrđavi, gde ga je srpski despot Đurađ Branković zatvorio da bi mu naplatio ratnu štetu koju je počinila po srpskim zemljama Jankova vojska vraćajući se iz bitke na Kosovu 1448.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Orasi u snu znače sirotinju i štetu (SEZ, 32, 1925, 119). Po starom verovanju Srba i drugih indoevropskih naroda — kaže Čajkanović u ovom članku
Ćipiko, Ivo - Pauci
otac jedne godine platio preko pedeset talijera, kako on veli, što globa, što nekakovih odšteta, tobože za počinjenu štetu koju oni što sude na svoju računaju, a na koji način to rade, niko u selu ne razumije.
Pusti, bolan, — milo za drago! Drukčije što hoćeš, ali ovaj put valja da ide po zakonu; i ti si tražio štetu po zakonu, je li pošteno? —Ali biće troškova! —Pašće na onoga koji izgubi...
Izlazeći iz suda, veli Petar Vojkanu: — Jesam li te namjestio, a? To ti je za onu štetu u polju! —Ne mari, bolan... Gonićemo se još, — odgovori Vojkan.
Pretrgne im razgovor Maša, sprti sa sebe breme drva i pita se s Radom. — Pođi, Mašo, vidi kud je krava, da ne bi u štetu, — kaza joj Marko. A kad žena ode, pogledavši krišom na Radu, nastavi Marko: — Skup je sada novac, Rade brate.
Po njoj, on bi mogao da žive na štetu drugoga, što se je protivilo dobrom mu od prirode nagnuću, ili... da očajava... I kada on u sebi ne bi osjećao svu
Istina, dalo se je po koji komad na težake, ma i to je bilo na njihovu štetu; dalo se je na polovicu, pa su se težaci izdrli, a da nijesu imali nikakve koristi; ja bih stoga, — i nastavi
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kod Gavre, znate, zapalilo se bure petroleja, i čovek ima i žalost i štetu... Palanka je imala nešto uviđavnosti i strpljenja da još počeka one koji će na kraju ipak progovoriti i pokazati rane.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kako bi bilo kad bih ja to sveo na jednu štetu. Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ranije, oni su se još i zanosili nadom da će se posle jednog silnog naleta povratiti i možda osvetiti za nanesenu štetu i sramotu. Ali sada su i sami počeli uviđati da sve propada, i da je njihova dalja sudbina neizvesna...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
S jedne strane, Marko pomaže caru, to je van spora, sa druge strane, i najčešće u isti mah on mu nanosi ogromnu štetu. Kako sve to da se razume? Možda bi se moglo primiti sledeće objašnjenje.
Despot Đurađ je uhvatio Hunjadija pri povlačenju i nije ga pustio sve dok nije dobio naknadu za štetu koju je pričinila mađarska vojska. Sa Hunjadijem despot se izmirio 1451.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tuđu štetu mnimo nego li naš koji dobitak, da je bolji. O NEPOTREBNOM KINjENjU TELA Ako li se ko hvali, jer ne jede mesa ni vina
O LAŽNOJ MOLITVI Usta ti govore molitvu, a umlje zbraja dobitke i hesapi imovinu, glavno i dohodak, štetu i razmetak, veresije i neprodaju, razmišljajući prijatelje i neprijatelje, sedište i putove, poljske li koje poslove,
U proleće podiži se, da zimi huzuriš. 1745. Budi gospodar tvome blagu a ne ono tebi. Svačem kraj ima. Kurjak što štetu čini, on si to svojom kožom plaća. Jednome daš, a stotinu ih s krivdom zaneseš. [Lebdi] ka štk nad ptići.
I svetskih radilaca u nezgodi i šteti im, slabo ih ko žali ili da im što ko štetu naknadi: vraćaju se hučući s prazdnim rukama doma, jaočući i vajkajući se, a tko i mari?
Jer s vremenom je svašto dobro raditi i kud hoditi, a bez vremena sve uzalud i na štetu biva. Kazuje nam sam Sveti duh u Solomonovoj premudrosti: svačem god i breme da nagledamo, pod ovim suncem koji smo!
I ako kogod drugi od zločestih mojih zlotvora došao bi krasti, ili koju mi štetu učiniti, to od njih neće moći. Zašto slepac vrlo čuje, a hromac dobro motri.
U vinogradu je vašem otprvo činio štetu divlji vepar i ozobljivao ga je izlazeći mu na njega iz luga. Ovce su vam klali i jeli vuci.