Obradović, Dositej - BASNE
i zloću nekih ljudi, ne valja im se više uveravati, baš ako ćemo ih viditi da se osuše od posta i pokajanija i, štono reč, da se živi posvete.| 55 Petao, pas i lisica Petao i pas veliki putovali su skupa.
Oteti, upaliti tuđa sela, razgrabiti, ubivati, to su njihovi vsegdašnji i najmudriji razgovori. Mesta velikoljepna, štono reč — raju podobna, a u njima ljudi divji zverovi.
Mnogi u umerenomu sostojaniju dosta su se vredni pokazivali, niti su ružnu figuru činili: nezadovoljni s tim hoteli su, štono Latini vele, per fas et nefas, a naši vele: s bogom ili s vragom, naviše, pak onda što? Osramotili smo se!
Posle boja s kopljem u trnje! Praroditeljni greh, štono zovu, ništa drugo nije nego neznanje. Samo daj da rasudimo ovo, pak će nam ova vešt jasna biti.
Zašto onde gdi stvari uprav i kako valja idu, a ne naopako (štono reč) i nauznako, kome se god veliko što daje, neotložno mora se od njega što veliko i ožidavati, koje ako on nije kadar
može besediti, ima vesma živu fantaziju, tojest voobraženije, no ne imajući dovoljno potrebna materijala, brzo mu, štono reč, osa'ne voda; usiljuje li se pak i tako da istom govori, onda klepeće kao klepetuša.
„Bolje se meni za vremena ukloniti.” Naravoučenije Evo lepa nauka kako se valja s lukavim vladati: s klincem, štono reč, klinac isterati.
Javna i samoproizvoljna zloba, bestidno, štono reč s barjakom, zlonaravije i beščinije takovih ljudi koji, kao svim ljudma uprkos i uinat, bezdjelstvuju i bezakonuju,
Gdi su stari?“; te liše, što je za veće čudo i sijaset, ovo se najviše od onih čuje koji niti znadu (štono veli Crnogorac) majde đavolje mrve ni šta su stari ni mladi. Pita se: otkud ovo proizlazi?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No mnogi su brezove tojage zaoštrili, i, štono reknu, koji kolac koji proštac uzmu i udare sa tri strane na Valjevo. Turci Valjevčani izađu pred nji’ u Ljubostinju,
Aleksu, kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se zove lisica, koje je Fočić sa sobom doneo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kapetan Vučeta jako je voleo Strahinju, mada se nije umnogome s njim slagao. Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža stvar, Strahinja je raskrsti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To su bila vremena junačka. Sad su vremena tanaca, mineta, špineta, parfema, lepeza. Štono kažu, sve što ljubi, ljubi licemerno!
Radičević, Branko - PESME
dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i
„Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo,
Da li su mi de smetovi Drago moje zavejali? Da li su mu de zverovi Mlado telo pokidali? Belo grlo štono grli, Belo lice štono ljubi, Sve su možda, sve potrli, A sa svoji strašni zubi.
Da li su mu de zverovi Mlado telo pokidali? Belo grlo štono grli, Belo lice štono ljubi, Sve su možda, sve potrli, A sa svoji strašni zubi.
se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do parice sve za Vino dade?
Gdje se ote to pričati neću, Oteo se, i sretno mu bilo! Ali puno još Srbinja ima Štono Turčin ljuto pritiskao, Pod topuzom kâ crvi se viju, Ni uzdisat jađani ne smiju!
je njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve Štono osta srcu mom od pre.
klepetuše jasne, Rado sunce, mesec, zvezde jasne, Rado imam munju i gromove, One strašne munjine sinove, Rado buru štono dušu diže Stvoritelju svojemu tu bliže, Sve ovo, brate, sve, i sama sebe, I najdraže one pesme moje, Sve bi dao, da
Pa kada ti za aljinu od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i
Al' samo ti, o pesmo puna jada, Štono pevam ja uz gusle sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa
se gaju krije, Nemirna vrela žuboreći tek, Po šljuncima šarenim što se vije, Malene čele zukajući jek, Iz cveća štono meda slasti pije, — Sve to je lepo, no je lepše bilo, Kad moje oko nije suze lilo. (3—5.) (.......................
39. U meni srce jedva što je tuklo, Krasotu oko ne gledaše plama Večernje nebo štono je obuklo; Pred njime bija svetla neka tama, I tavnilo je svet mi to odvuklo, Baš ceo svet, i ostavilo m' sama:
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dijete, kako je, štono rijek, ludo mlado otišlo, nije jadno ni znalo šta je s njim bilo, pa je od svoje tetke mislilo da mu je majka i tako je
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: To je, kad nećeš da te vodim na bal, da sve vidiš. STANIJA: Što da idem? Što da vidim? Bezobrazluk? — Štono pripovedaše stari, da je jedna varoš propala u zemlju za bezobrazluk, i Beograd će propasti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
142. Štono mi se Travnik zamaglio? Ej, da li gori, da l’ ga kuga mori? Djevojka ga okom zapalila, Ej, čarnim okom kroz srčali
183. Pogledaj, momo, pogledaj, Na onu goru visoku, Štono su magle po njojzi: To nisu magle od Boga, Veće su magle od mene, Sve moji jadi za tobom. 184.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tako je trajalo nekoliko trenutaka. Janko je bio vještiji i hitriji, ali u onoga bjehu štono riječ gvozdene oči. Najzad Janko zaskoči ga i obrani po desnoj mišici.
Iza toga zapitkivao ih je za sitnice i za djetinjske poslove, samo da ih, štono rijek, raskravi i razgovori. I hrt je nastojao da im se dopade a u tome je uspio pokazujući im razne svoje vještine,
„Da ga vidiš kakav je, bi isprosio po svijeta š njim, štono se reče.“ „Slab, što li?“ „Rđica, brate, kakvijeh je srećom malo u našijem gorama.
nema ni jednog oblaka na nebu... Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne smeta, samo nek ne bude oblačno, jer štono kažu sačuvaj Bože oblačna Đurđeva dne... Te! ovo malo snijega po okrajcima, da i njega nestane ubrzo, dobro bi bilo...
Neki, zaboraviše se toliko, da se mašiše za ledenice. Vladika gledaše dobro u oči mladića; zenica u zenicu, štono rijek. „Kako ne znaš?...Ubio si ga!“ reče đakon. Mladić se trže. „Ubio... ali ne znam ni da sam pušku nategao.
Kad se Gospodar primače, ljudi poskidaše kape, a zatutnjaše puške, da se, štono rijek, nebo prolamalo. Naprijed je išlo nekoliko perjanika. Vladika, u svešteničkom crnom odijelu, na bijelu konju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.
Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.
— Ne harči mnogo, mene je dosta džigerica od janjca i krilo od pjevca. 13 Pitao aga agu: — Ma, dina ti, štono tvoj čipčija Vlašče po mjesecu kukuruz okopava? — Da je krstu više muke.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No „o sem do zdje”, štono reč. ‘Ajdemo opet onde otkud smo izišli, u slavnjejši sveta grad London. Sveštenik Irlandez učini mi ljubav i pozna me
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše. Ne bi štono se reče dlanom o dlan udario, a to se sve ispuni kao što je on naredno, a on onako gladan primače se pa se one razne
Nađe jednu sandučinu: jadna istrijesana; da je Ciganin Ciganinu prodaje, ne bi mogao dva groša, štono reknu, za nju uzeti. U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina.
Majstor ga dočeka, izgrdi, naruži, ama štono reknu: ni pas s mesom, te mu dade opet stari posao, da prodaje somune. Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da
Nije šala, trešnja, pa usred zime“, i u čudu ubere dvije i izjede. Nije, štono reknu, sasvijem ni proždro, a dva roga iznikoše navrh glave, i što bi izbrojio do deset uzrastoše kolik̓ aršin dugački.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz grada preko mora doniješe je na otok još dok je nejako djetence bila, štono reku: tek što je progledala. Odgojila se u jednoj siromašnoj, težačkoj kući i dugo kao dijete mišljaše da su joj
I on će danas da se mrsom založi i da ga zalije jakim primorskim vinom, čiji miris tri dana se oseća, i trećeg dana, štono vele, „s konja obara ”. I podaće se pustom, ispusnom veselju, kad mu je sve za rukom pošlo— i Boijca je tu s njime...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale. Štono je drvo visoko, To jeste crkva Gračanka, A što su lisja široki, Sve to su knjige popove, A što je cveće crveno, To
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Goru usne nabrekle, i čisto dahću za ust’ma, K’o usijana zemlja štono za rosom puca... To ti je zaricanje donelo; sebi zahval’ se Što i sebe i to slatko devojče mučiš.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Milost je, deco, ovo njegova, Ovo oružje i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da okitimo ovo prestolje Slobode
ŠULOVIĆ: Zar on? JELISAVETA: Što je izdajnik? VUKSAN (za sebe): Izdajnica si ti!... hijeno zlobna Štono osmehom dobroćudnosti Plamen prikrivaš pakla nutrašnjeg... — Gle, šapće opet knezu na uvo; Eno se smeši...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I dosad je svijet brez tog bio, pa je nekako živio... Ja ti kažem, Mićane, eno ti carske mjere, pa vali li, štono kažu, jedan dram od deset i po gradi, gorio ti ja kô ova što će sad planuti!
Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad! A vi znate, kad Vla', štono vele Turci, u'vati vursat — mjere mu nema! Kad se ja treći put vrati' od Bradare, zatekô i' u Parteninoj sobi.
— poklonio za pedeset bijeli' medžedija. Eto ti i te šubaretine, a evo ti oružlja, pa se naoružaj, štono ima riječ, do zubâ. Čuj sad što sam ja ižinjô. Po Krajini se pročulo da ćeš se ti odmetnuti u eškiju. Je li? Jest...
Svijet se bio malo smirio, ali još, štono vele, zaudara kokija od baruta. Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju
Šjedemo 'vako, ja i ona moja babetina, uveče kraj ognjišta, pa počnemo, štono vi velite, študijerati: ovo je, ženo, po zakonu, ovo jope' nije; ovo bi moglo biti po 'vom paligrapu, ovo jope' ne bi.
Dok se mi 'vamo svađamo i prepiremo čija je, a on se poistija sladi i deblja, štono vele, kô šokački pratar. Zato vas molim i preklinjem da ga što teže osudite. Meni je ovaj slavni sud mlogo dobra učinio.
Ništa ti nema gore, glavati gospodine, nego kad se udovica raspali, da Bog milostivi sačuva! Kadra ti je i jednu, štono vele, carevinu zadrmati. Ama, ne znam, glavati i velevlažni, gospodine, koji me đavo natenta da se udovicom oženim.
E, to sam ja 'nako svještio i u svojoj glavi, štono vi velite, proštudijerô. Nema vajde kriti, draga mi je i slatka, ali neki put ražljuti se, pa 'oće da me udavi.
sedme, zahvaljuje se carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu što su ga svega oslobodili i, štono vele, kô prst ogolili: 'Vala im, đe čuli i ne čuli! To ti dodaj, 'nako ispred mene, a u ime moje...
David: Pa kako će biti moj? E, moje dijete, da je ovo naš car, ja bi' od radosti zaplakô. Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza.
Šantić, Aleksa - PESME
1923. MOJI PUTEVI Nikada se nisam puzajući peo Uz pragove gorde, štono vode skutu Visokih i moćnih; niti sam na putu Svome igda čelom prah po tlima meo.
PRED RASPEĆEM Hoću da živim životom čovjeka: Hoću da ljubim, da trpim i stradam, U svojoj vjeri da se dobru nadam Štono će doći kô sveta rijeka Da grijeh spere!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— da kazuje pošljednje vrijeme; ti kad čuješ, vjerna slugo Lazo, a ti trči na tananu kulu, te donesi onu čašu zlatnu, štono sam je skoro kupovao u bijelu Varadinu gradu od đevojke mlade kujundžinke, za nju dao tovar i po blaga; nasluži je
Jugu veli devet Jugovića: „O naš babo, stari Jug-Bogdane, što ne piješ zlatnu kupu vina, štono ti je poklonio Lazo?“ Veli njima stari Jug Bogdane: „Đeco moja, devet Jugovića, ja ću lasno piti kupu vina, nego
Rašta gledaš na junaka tuđa, na Miloša Obrenbegovića? No pogledaj, mila snaho moja! No pogledaj poljem pred svatove: štono junak na konju vrančiću bojno koplje nosi u rukama, zlatan sjaje na plećima štitak, a kraste mu lice nagrdile, iza
Malo Todor kroz otoku ide, nađe Todor na drumu široku od Cetinje Bojičić-Aliju i kod njega Tanković-Osmana, štono jeste curi mušterija: oba drže preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest Turaka; njima
ruho i oružje: on obuče tananu košulju, po košulji kadivli-đečermu, po đečermi zelenu dolamu, po dolami toke Mrkonjića, štono ih je Mujo zadobio od junaka Petra Mrkonjića u Kunari, visokoj planini; a na noge crvene čakšire, do kolena u srmu
“ Đever snaši tiho odgovara: „Snaho moja, Hajkuna đevojko, obazri se zdesna nalijevo, pa pogledaj onog ihtijara štono sjedi, kao efendija, u crvenom stiskom tetrivanu, b’jela brada prsi mu pokrila: to je glavom starac Mustaf’-aga, ono
Tad đevojka natrag se obrnu, — kad ga viđe, od srca uzdanu, pak đevera opet zapitkuje: „Koji ono junak na đogatu, štono barjak u rukama nosi, crne brke uz obraz privio?
katolici) špag — džep špotovati se — rugati se štiti (štijem) — čitati štogodi — štogod (štogodi je zbog stiha) štono — što šćera — kći šćerati — stjerati, saterati šćerca — kći šćeti — hteti šumadinski — šumadijski šurkulija —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Do vremena potom pak Sav prosut i niušto obrnut. SMRT Da ne prevari smrt I uljeze kroz ta vratca naša, Štono se čuvstva osećnja nariču! I podrugat će se Našem grohotnome se smejanju!
) Od svega ovoga zla i bede, ti nas oslobodi. Oslobodi nas od zla plivajućih u ovih rekah, štono su vode zle, jezičaske i nas progone i našu crkvu rade da potope.
Pred njega će pripasti s poklonom Jetiopljani, štono su crni Arapi, i njegovi mu zlotvori prah sa zemlje šmrkati će mu ispod nogu.
MLEČNI PUT Kad na nebu među zvezdama ima jedno skupa sabranje malih zvezdica štono se zovu mlečne kaplje od bogorodičinih sisa, — put na nebu mlečni to se nariče.
o tom — reče — da ne skrbiš, niti da se smućuješ, o, Didime, što nejmaš telesnih očiju; ako i nejmaš tih očiju štono i miši i muhe i gad svakojaki u sebi ima.
pak, znajući mu njegov pogani život, ta i reče mu: »O, lukavi bludniče, crkovni rugatelju, nisi li ti taj bezakonik, štono se uzrokom činiš da hodiš u crkvu na jutrenju, a ti, jedan zločestniče, oko ponoći raniš, te na svoju jutrenju sotonsku
Prorok božiji i to uposlova! Biser pade u blato! A krošto to bi? Zašto izađe iz pameti. Štono se piše: svaki se čovek u tri posla i mami i besi se. Kad se razljuti i opije i kad se raspali na ženu.
I nije znao ništa u sebi da će što zgrešiti; zaneo se je bio kano kočijaš kad je pijan: kola mu nahero hode, štono je duša s telom.
Te prorok do proroka dođe, štono se tako i među doktori dosta put zgađa: ako se jedan razboli, drugi dohodi vidati ga.
Kako li si smeo ti i doći tu preda me sotim glasom?« — štono se i stoji caru — u svačem je slobodan. Ama eto krotki David bi taki pokoran.
Mi ka duše pogane boravimo u groblju koje je puno sa svakom poganju, ama ti, slove božiji, štono su tvoje besede čiste, i sam si čist, da kako se ne groziš od ovih naših nečistih mesta?
A otnud ništa ne imahu zahire u manastiru; ne imadoše ništa ni večerati, te zato brižni i srditi bijahu. A štono se veli, glad je bezočna, ne zna stida ni poštenja kome ima.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— More, znao sam ja to — govorio je Milisav, opet u krugu svojih, u kafanici „Kod prepečenice“ — da će to biti ono štono naši stari rekli: „Pojeo vuk magarca“, čim se to tiče bogataške kuće. jer evo, brate slatki, sasvim prosta stvar!