Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A u bateriji, koja se odmarala, vladao je onaj mir smrti i samo se čuli oni fini šumovi noći. „Neba mi moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog
I grozan lom i onaj škrgut, pa onda svojstveni tupi šumovi bajoneta u mesu i kostima, šikljanje krvi, kundak, rvanje, jauci, izbezumljene, krvave oči, najzad ona luda životinjska
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ti njeni šapati, ti njeni jauci, nisu više ličili na ljudski glas, ti jauci nisu više bili jasne reči, nego kao neki šumovi u šumi, i lišću, koje žuti, i opada, pa šušti pod nogama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tamnoputo lice šefa sale zurilo je u nju mirno, sa neke ogromne udaljenosti koju su naseljavali jedino šumovi polutihog razgovora i odjeci pribora za jelo. — Tamo nema slobodnog stola... — reče mirnim, trpeljivim glasom.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Dok šume beru gromove kolače, a nebo šušti s tepsijom u Savi, razume rod mi šumovi šta znače, šta sjaj sa Drine kad se s Cera plavi, a šta tišina kad joj slog se sruši, a jastreb njen se začuje u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svetlosnih efekata nema mnogo, jer tmola voda ne rasprskava i ne lomi zrake. Ali šumovi su razni i tajanstveni. Suva tužna pesma rita i njegove trščane flore. Zujanje i cilik insekata koji bolest seju.