Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je kao u nekom polusnu, u kome je čuo i onog malog crvčka što crvči iznad njegove glave, i onaj šušanj što ga zelembać — pred sami smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako
On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu... I, malo-pomalo, taj šušanj i ta cvrka navukoše mu tvrd san na oči, kao zastor neki, te mu usnu i telo i duša... Dugo je tako ležao...
Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu. Prezao je na svaki šušanj i izgledao... Najzad se sve u kući smiri... Eto i nje... Još izdaleka je smotri i pođe u susret. — Ih, pobogu!...
Ali sve beše tiho i mirno... Samo je šaš šuštao, kao da šapuće... Ivankovo se uvo brzo naviknu na ovaj šušanj, i on sedeći gledaše po pomrčini da mu se ne bi što otelo od pogleda... Ona ledena, mrtva tišina pade na nj kao stena.
Ali su ubrzo videli da to nikako nije potrebno. Sve to beše ostrvljeno, navađeno na boj, sve je očekivalo makar samo šušanj, svako je oko gorelo grozničavom vatrom... Baš na samoj kapiji šanca beše Zeka s njegovim golaćima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah. Stisnuh samo jače pesnice u travi i zaustavih dah.
Tamo iz kujne, u kojoj je jednako bilo mračno i tiho, pokatkad bi dopro koji šušanj. To je sigurno dolazilo od njegova oca, koji je još bio tamo, nije dolazio ovamo, pojavljivao se, i valjda se još stezao
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Otide Mačak po uskoj stazi, kroz čestar zelen oprezno gazi, na svaki šušanj u šumi pazi, tragove zvijerki pažljivo njuška, spremna mu stoji škljocava puška.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bolničari su odnosili mrtve i ranjene, a artiljerci su na rukama nosili glomazne topove, da se ne bi čuo ni najmanji šušanj. Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba.
Naše odstupanje mora se izvršiti u najvećoj tajnosti. Ne sme da se čuje nijedan šušanj, nijedna reč, niti zveket... Na prstima i polako, četa ima da se sakupi kod zabrana...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Istočnjak vjetar dunu te stade šušanj vitijeh jela i borova — ali se Crnogorci ne probudiše. Sunce granu te razbudi zvjerine po rasjelinama i tice po
Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo. Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš.
Ona provuče prste nekoliko puta kroza njih, pa ih stade češljati. Tek što to poče, ču neki šušanj oko kuće. Učinje joj se kao da čuje neke korake.
Stanković, Borisav - JOVČA
Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet. (Trza se na šušanj koji čini Stojmen ispevši se polako u čardakliju.) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre. Sad će valjda i on ozdo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To zapamti. A zapamti i da ti mogu ispuniti samo tri želje? — Začu se lagani šušanj kao kad vetar prolazi iglicama bora, i malog gosta nestade. Da li je ikada tu i bio?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No dok mi mutni boli srce kose, K'o studên travku u vrh krša gola Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj k'o viline kose... Gle!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A vi tako mirno, tiho Prolazite prostor sveti, Ta veći se šušanj čuje Kad mušica gde proleti. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
izdišete po bolnicama; za tebe budna stražo, što u mračnu daljinu upireš brižne ispitujuće poglede i osluškuješ svaki šušanj vetrića; za tebe umorna vojsko, što sad u dubokom snu pod vedrim nebom odmaraš svoje umorne kosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi. Ali na najmanji šušanj trzao sam se. Ispred nas nema naših vojnika. Mi smo prvi na koje oni treba da nalete.
Najbolje je pričekati mrak. A vojnicima sam rekao da prisluškuju i, ako osete najmanji šušanj, neka u tom pravcu pucaju... Prenusmo se. Zričak je cičao.
Jedan pas ležao je pored izvora i dahtao. A u susednom dvorištu vrli su žito. Odatle su dopirali povici i čuo se šušanj slame ispod konjskih kopita. — E-e-e-ej, nane! — čuo se odnekuda otegnuti glas.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I laki šušanj iz misli me trže; To beše anđô nespokojstva mog, I noć se uzvi, i koprenu vrže, Na bledo čelo pratioca svog...
Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć. A ozgo u samoći Bezbrojne trepere zvezde kô bleda kandila noći.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo zatim, šušanj i korak, i udarac u gvožđe ne na ogradi, nego na prozoru. Svi troje u sobi pogledaše se, pa se još jedared pogledaše
Petrović, Rastko - PESME
Tek škripanje me vrata do pola sna iščupa; Ne mogoh doći sebi, premda obamreh od užasa; I najmanji šušanj odjekivaše u meni kao lupa, I ne znam čega još strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje
Šantić, Aleksa - PESME
No dok mi mutni boli srce kose, Kô studen travku uvrh krša gola, — Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj kô viline kose. Gle!
Mirno, u čudnom treptanju, Uza me sjedne, i njen veo meki Šušti uz moje bokore doksatne, Kô srebrn šušanj zvijezda daleki'. Puna dobrote tihe, blagodatne, Pruži mi ruku i kô sestra prava Priča mi svoje pripovjesti zlatne.