Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
odskora aznu zametnuli, i na njima novi skerlet beše, one mećeš u gornju trpezu, pred nji nosiš vino i rakiju i gospodsku đakoniju redom. Treće ti je, beže, nečoveštvo: ti imadeš i oca i majku, nijednoga u astalu nema, da ti pije prvu čašu vina“.
lice se ljube, za junačko pitaju se zdravlje, pa ga vodi na gornje čardake, nosi pred njeg vino i rakiju i gospodsku svaku đakoniju.
Lepo ga je dočekala majka, pred njeg nosi slatku đakoniju. Kad su bili seli za večeru, Nenad majci tijo besedio: „Oj starice, moja mila majko, da mi nije od ljudi sramote, da mi