Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A došlo je bilo i do tuče. Neki Peja Zekovič, husar Trifunov, opalio je na geometre iz svog štuca. A njegovu ženu, Đinđu, hteli su da vode u Temišvar, da je arestiraju. Ta java se, sad, javila, Pavlu, u snu, zbrkano, u Beču.
Ta java se, sad, javila, Pavlu, u snu, zbrkano, u Beču. A nije ni sanjao da će tu Đinđu, uskoro, imati da gleda živu, u Temišvaru.
Nek ti on kaže!“ Đurđe se onda uzvrpolji, pa poče da priča, kako je Trifun, kad su našli Đinđu, počeo da urliče ime Pavlovo i da kune. Besneo je. A kad Pavle upita Đurđa: „A šta sam mu ja kriv, debeli?
“ Đurđe poče da se snebiva. Dodade, zatim, da bi to bila duga priča. Zna se samo da je Trifun vikao, da je Đinđu, Pavle, video, poslednji, u životu. Da je Pavle bio poslednji, čije je reči slušala. Ko zna čime joj je dugajlija pretio?