Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zato se i popov pogled zaustavi na njemu. — A gle Đurice! Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš?
Pisar sede na klupicu pred kućom, jedan pandur ostade kod Đurice i Marije, koji stajahu pred vratima. Kmet uđe s dvojicom pandura u sobu da pregleda haljine i skrinje, a odbornici sa
Policajac, onako od prilike, pogleda u jednu stranu krova i reče: — Ded', Đurice, dohvati nam! Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na Đuričinu licu sinu radostan izraz, koji je mogao
izvršene pohare, nekim naročitim, samo njemu poznatim načinom, stavio do znanja kapetanu, da su poharane stvari kod Đurice.
— Evo ti družine, harambašo! — reče Vujo, kad uđoše u sobu kod Đurice. — Ovaj će ti biti pobratim i drug na svakom koraku, a dobro se znate obojica.
Da ga nisam očima izjurio iz zasede, ne bi smeo ni izići na put. — I tu mu potanko ispriča ceo događaj, tvrdeći da od Đurice ne može ništa biti. — Nije to tako — odgovori mu Vujo.
pa da vi’š kako odnosi sve brige u maglu — reče on sučući guste brke i gledajući jednim okom Stanku, koja seđaše do Đurice i neveselo gledaše na njega. — A što mi reziliš pljosku, bolan Rako, — reče Jovo.
Da nije Đurice i vas, ne znamo šta bismo radili od duga vremena. — A, i toga ću Đuricu skoro skinuti s vrata. Ne znam samo koji li
— Ne možemo mi trezne sa vama u društvo, nego prvo da vas stignemo ! — reče Maruška, pa ponudi Julu da sedne do Đurice, a sama se namesti do Novice. — Šta veliš, pobro, ove se ne šale! ... I otvori se besna, razuzdana pijanka.
samo da ima čime misao zanimati, da ne misli o onome, što je već tu, pred njim... Svršilo se čitanje... — Đurice, evo ti majke, da se oprostiš sa njom... — veli mu pisar. »Majka... otkud ona tu?...
kućo moja!... — Ej, crna majko! — čuje se iz naroda. — Dosta, babo, ne pomaže! — veli Mitar, odvaja je od Đurice i predaje drugom žandarmu, koji je odvodi... — Gde je kovač ?... Skidaj !... — veli pisar. — Sedi Đurice! »Kovač...
— Gde je kovač ?... Skidaj !... — veli pisar. — Sedi Đurice! »Kovač... Šta će mu kovač ?...« — misli on, sedajući na zemlju. — »A, da me otkuje.... Što to ?...