Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj saplete i padne. Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj
ređahu mu se misli u glavi, a desna mu ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po volji što nikako ne može odeću da namesti, te mu se desno rame i ruka jednako nalazila u poslu.
Razmisli se malo, pa se seti da je učinio pogrešku što je pogledao u krov, kad se obratio Đurici. Naredi te iziđoše svi iz vajata, pa razgleda ceo pod, po kome beše rastureno đubre od živine i stoke.
posla sa velikom, organizovanom družinom, kojoj je dosad bio potreban javan odmetnik od zakona, i ona ga je našla u Đurici. Ali opet, zašto da provaljuju zid ?
Trebalo je odmah preseći ove puteve za predaju, i Vujo se dade na posao. Pre svega naredi Đurici da se nikud ne miče iz onoga ćilerčeta, jer ga, veli, sad žurno traže.
Zatim uze oružje, te razdeli svoj trojici. Đurici dade ostragušu, revolver i nož, a preko ramena prebaci mu širok kajas sa naređanim mecima.
Radovan je, još dok su bili na noćištu u šumi, dao Đurici sva potrebna upustva u kojima su predviđeni razni slučajevi, pa sad bezbrižno sedi i čeka.
Đurica!... Šta ćeš tu, bre? Ovaj poznati mu pogled i glas oduze Đurici poslednju mrvu prisebnosti i odvažnosti. On, za trenutak, zaboravi gde je, zaboravi svoju zadaću i sve, pa stade da
— Ti sad gledaj da se što pre dohvatiš Venčaca, kao šta sam ti kazao; a ovo naj, ponesi sa sobom — reče Đurici, dajući mu novčanik. — Ama šta ovo bi? — poče Đurica. — Bi ono što ne valja.
Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne
kao na običan zanat, koji je, istina opasan, ali nosi sobom neku vrstu poštovanja, respekta i u opšte nečega, što se Đurici veoma dopadalo. On postade opet onaj stari, odvažni mladić, koji srlja u opasnost bez razmišljanja...
oružje, municiju i hranu, pa ih, tako opremljene, isprati do obližnje šume, dajući još neka obaveštenja Radovanu i Đurici o gazda Đorđu i njegovoj kući. Sutradan kad izgreja sunce, društvo se već odmaralo u potoku, ispod Đorđeve kuće.