Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vesa jedva dočeka i ode. Onda otpusti i Đuricu [Stočića] iz Resave — zašto ga je otpustio vidićete; — a odma na njegovo mesto dođe Zdravković iz Resave, Milosava
I on posluša i pređe. To je drugi rodoljub za Božom.— — Pitate me, zašto je Karađorđe Đuricu otpustio, ili pravije da kažem, iz Soveta isterao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali se hitro pružiše mnoge ruke i dočepaše Đuricu. — Natrag, kome je život mio! — uzviknu Đurica i mahnu nožem oko sebe, pa, videći se slobodan, potrča opet k Sretenu,
Stanka ga je znala po razgovorima drugih devojaka i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega kao na momka.
Kmet ga oslovi bez pozdrava: — Gde ti je majka? Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža.
Kaži, brate, gde je, pa da idemo — reče kmet, probajući da omekša i odobrovolji Đuricu. — Ja ti kaza' da ne znam, a ti sad čini što god hoćeš — odgovara Đurica odsečno, gledajući pisareva konja kako češe
S takvim izrazom pojavi se pred kućom i pogleda Đuricu, koji ne beše vičan takvoj prepredenosti, pa se izdade. Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!.
— Eno motike — viknu pandur, ugledavši držalicu gde viri iz korova. — Kopaj ovde — reče pisar odlučno i pogleda Đuricu. Razvedri mu se lice, kad vide Đuričin izgled. Pandur stade kopati i posle nekoliko udaraca uzviknu veselo: — Daska!
Za jedan mig Đuricu vezaše panduri konopcem, povadiše sve stvari iz lončine, povezaše ih dobro pa obesiše o Đuričina leđa, a ogrlice uze
— Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio pismo, u kome mu je dostavljeno za Đuricu; a za druge učesnike ne znamo još ništa. No sad je lako. Ovaj će prokazati ostale. — Hm, bogme ćete imati muku sa njim.
On i panduri za časak pojahaše konje, uzeše Đuricu preda se i odoše k sreskom mestu. IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici.
— Ti ih nemoj podnositi, ko te goni da ih trpiš... — Kako... ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu. Sve dosad smatrao je tu misao nekako onako, kao i svaku misao koja je daleko od dela.
i imao je dovoljno mogućnosti da pobegne kad se već odlučio da bega, Iz toga što su drugi provalili zid, te izveli Đuricu, on odmah zaključi da će imati posla sa velikom, organizovanom družinom, kojoj je dosad bio potreban javan odmetnik od
a pisari stadoše žurno pisati naredbe klenovičkoj opštini, iz koje je Đurica, i svima okolnim opštinama : »da Đuricu Dražovića u svome domašaju potraže, uhvate, i pod jakom stražom, dobro vezana, amo sprovedu«.