Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta mlada, lepa, crnka, jako podašljiva i vesela, imala je običaj da kaže, za Pavla: „Otac ga njegov! Izdužio se kao jablan! A ni ploda, ni hlada nema!“ Marko Ziminski, međutim, jako je voleo Isakoviča.
Milićević, Vuk - Bespuće
rijeke, a iz kuće je bilo nešto ledeno, samrtničko; ona stajaše tu usamljena, nepomična, ukočena; iznad nje se izdizao jablan, visok i crn, i bacao preko kuće svoju tešku, prelomljenu sjenku.
TREĆA Neobično ga je nešto dirnulo u duši i čitavo tijelo streslo mu se nekom strepnjom kad je opazio da se stari jablan više kuće osušio.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Starac ga sad uze za ruku, pa ga izvede na jedan brežuljak, i reče mu: — Vidiš li ono jezero, i u jezeru onaj visoki jablan?
iziće ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan, i pojede sve tičiće.
Kad on tamo, al' iziđe iz jezera ona zmija šestokrilka, pa se poče penjati uz onaj jablan, da pojede tičiće tice orletice.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Od sijanja širom gore božji kuti zažubore. Zrak sa duše čak zaranja u zavese od oranja i zasipa crne stope jablan-lišćem s prve strofe.
Arsenije III Čarnojević, u Pismu od 29. oktobra 1705, ruskom poslaniku u Beču І Jablan-pera, rit do rita. Jato vrana sa rakita. U zev Kuće raščlanjene mahovina s crepa blene.
Pojačaj škripu, škripnice iz čvora: brežuljci moji brst, i korov, ježe dok jablan, bučno, grli me i steže u tesnom sklopu metrike i bola. VII Šta sunča više Užarena tačka?
Jedan jablan ušiljenog mača samo što se ne zabode u pun mesec. Kroz već nažutela runa dveju lipa nazire se sofra, modra i beskrajno
zrenja, raspredu zastor povesma beline, sa cvetnog snega, belog prozarenja, o Svetom Đorđu iluzija sine: uz jablan-sveću zemni kvasac buja, a blagi tamjan svetih sadržaja oreol gradi gde se sunča guja pod brižnim licem Sunca iznad
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitave noći orač sanjao glatke ručice pluga, jablan se viti svu noć klanjao toplome vetru s Juga. Čitave noći mačak skitao za tragom Brke miša, brezik je mokri svu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
dunji ili šljivi, a iz te sniske zelene gustine izdvojio se ponosno u visinu po neki brest, ili se izvio tanahni jablan...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Niti grmi, nit’ se zemlja trese, Niti bije more u bregove, Već to jezdi Jablanova moba: Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka, Rukom maše, bosiljak miriše: “Lako, lako, moja silna mobo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda okrene u plač i jauk svaki dan. Jedan put dođe joj u san neko i kaže da ne plače više, biće njen sin veliki kao jablan.
Stanković, Borisav - JOVČA
Drvce poraste, zazeleni, zahladi... Ali, oko njega nigde, nigde bor, jablan, sve sučke... (Unosi se besno u vladiku; gleda ga široko, očajno, upinje se da ga on razume): E sad, biva li da to
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U njemu je i najviše mojih uspomena iz detinjstva. Naslonio sam se na jablan, trava mi do kolena. Park je put tica. Tamo, u uglu parka, bila je ljuljaška, onamo vitlo, pamtim dobro.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
stog zaostala sena, tamni se ponegde krovina ia košari, na kačari, a nad celom tom grupom izvio se u vedro nebo viti jablan, pa treperi i veselo odsjajkuje pred sunčevim izlaskom...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Starac ga sad uze za ruku pa ga izvede na jedan brežuljak i reče mu: — Vidiš li ono jezero, i u jezeru onaj visoki jablan?
iziđe ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan i pojede sve tičiće.
Kad on tamo, al̓ iziđe iz jezera ona zmija šestokrilka, pa se poče penjati uz onaj jablan, da pojede tičiće tice orletice.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dakle, ništa neobično... Jablan Kasalo i Arslan, Košutanov sinovac, bili u ratu zajedno. Sela im jedno do drugoga, oni drugovali još za kozama; između
“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije. Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični stas međ ženama k'o što je međ granama visoki jablan. Da s' živila v' vremja to kad su žertvovali, pred oltarem tvojim sto žertvi bi su dali.
” Uzabraće, možda, još i koji cvet, Pa odmoran ići sve dalje u svet. A kad padne veče i večernji mir, Zašumiće jablan, proteći će vir. Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog. Pričaće mi mloge radosti i jade.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Kočić IZABRANA DELA Sadržaj MOLITVA 2 JABLAN 3 KROZ MEĆAVU 7 GROB SLATKE DUŠE 17 MRAČAJSKI PROTO 23 ZULUM SIMEUNA BAKA 29 ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA 34 MEJDAN
i milošću svojom neizmjernom, jer će mi srce svenuti, jer će mi se duša od prevelike tuge i žalosti razgubati! JABLAN Odavno se uhvatio sumrak. Na strnjištu ispod sela u jednoj zabrdici skupio se Lujo sav pod haljinicu.
Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan. Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi.
Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi. Voli on Jablana — jer je Jablan najjači bak u cijeloj okolici. Lujo se ponosi. Ostale govedare i njihove bakove ponošljivo prezire.
Lujo se ponosi. Ostale govedare i njihove bakove ponošljivo prezire. Usred groblja smio bi on noćiti kad je Jablan s njime. — Samo šjutra! — Trže se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oči mu sijevnuše od uzbuđenja.
— Zar mene, Jabo? — pita ga prijekorno. — Sad ću ja plakati. On se malo odmače u stranu, pa kao đoja zaplaka. Jablan diže glavu. — Nije, nije, Jabo! Šalim se ja. Nijesi ti mene udario... E, nemoj se, oca mu, odma' za svašta ljutiti!
Poljubiše se. Lujo ogrnu haljinicu, pa se opet spusti na vlažnu travu, da sanja o sjutrašnjem danu. Sjutra će se njegov Jablan bosti s carskim bakom. U njemu već odavno bukti, plamti želja: da se Jablan i s Rudonjom pobode.
Sjutra će se njegov Jablan bosti s carskim bakom. U njemu već odavno bukti, plamti želja: da se Jablan i s Rudonjom pobode. Preklinjao je kneza, da mu ispuni želju. I ostariji su ludi molili kneza.
Sjutra je Preobraženje, a ujedno i carski dan. Sjutra će se kod kneževe kuće ogledati Jablan i Rudonja. O tome Lujo budan sanja.
Sjutra će se kod kneževe kuće ogledati Jablan i Rudonja. O tome Lujo budan sanja. Čas vidi, kako je Jablan pao, kako uboden izdiše; čas, opet, kako je nadbo Rudonju, pa ponosito stoji na mejdanu.
Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige! Jače moje milo bače od te vaše jadne krave!
— ču se Lujo ispod haljinice. Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred baka, pa leže kraj
Bojić, Milutin - PESME
6. GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije. To majke palu mladost traže, Mišice željne milovanja; No lubanja se venac slaže I
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
CVEĆE 47 IMELA 48 JABLAN 48 JABUKA 48 JAVOR I KLEN 53 JAGLIKA 54 JAGODA 54 JASEN 55 JASENAK 55 JASIKA 56 JELA 56 JEČAM 57 JOVA 58 JORGOVAN 58 KA
= Gjokіć, Ueber daѕ Vorkommen der Mіѕtel (vіѕcum album L) in Boѕnіen, Wіѕѕ. Mіtt. auѕ V. u. N., 7, 1901, 695—696. JABLAN Pappel (populuѕ pyramіdalіѕ). Jablan. U Poljici (Dalmacija) j. se uzima za maj: on biva 1.
Mіtt. auѕ V. u. N., 7, 1901, 695—696. JABLAN Pappel (populuѕ pyramіdalіѕ). Jablan. U Poljici (Dalmacija) j. se uzima za maj: on biva 1.
, 501). Jablan. »Lepo ti je rodio jablane — Sve biserom i dragim kamenjem!« (Vuk, Pjesme, 1, 435) — dakle, ono što ne može biti; upor.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jasika i jablan viti obalom šuštahu ti'o, A hmelj i divlja loza bele im stabljike svio I sitno treperi tamo. Izgledalo je, zbilja, Da cela
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zvezdane staze neba nisu ih zanimale. Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan. — Koješta pričaš! — govorili su i saginjali glave čim bi sunce uskočilo u reku.
Šantić, Aleksa - PESME
Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju I rasipa se miris jorgovana. No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.