Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tako je veselje trajalo do neko doba noći pa se raziđoše. Sutradan sedeli su oko podne u gostionici »Kod jablana« advokat i Mojsilo Pupavac.
Tek uvek taj zloslutni broj, to 25! Tako jedan dan sedi Pupavac zamišljen u kavani »Kod jablana« i misli o svom planu, o kapitalu, o svojoj špekulaciji. Dok uđe u kafanu jedan stranac. Priđe te sede za Mojsilov sto.
Mrak se već spustio, po kafanama se popalile lampe i sveće. On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto. Zovnu gostioničarskog slugu da mu isplati današnji trošak i upita ga: »Koliko«?
Dučić, Jovan - PESME
Pri crvenom večernjem suncu koje je zalazilo, pade po zemlji njegov teški i dugi sen, kao sen krupnoga jablana u modrom pšeničnom polju. Iz velikih odvaljenih gruda i širokih brazda dizao se miris mlade i strasne Zemlje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
To rade i drugi očevi, ali kupuju deci i šećerlemeta, zlatne hartije i loptu od gumalastike što skače s vrh jablana! U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kuća je bila tesna, uzana, bela, između ta dva jablana, kao neki sužanj, među čuvarima. Bila je sva u žbunju i zelenilu, a imala je studenac, koji je pred njom pljuštao, kroz
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
vidje, zgrabi brže neku veliku kijaču, pa ucmeka zmiju, i baci je opaku mrtvu u jezero, pa se onda uspuže na vrh onoga jablana, gdje je bilo gnijezdo sa tičićima.
— Kakvo zelje? Ne ja! — odgovori Paralaž. — To je strašilo božje! Više od ikakva duba, deblje od ikakva jablana, a granatije od najviše jele. Poda nj se može sve selo okupiti i u hladu spavati i raditi šta hoćeš.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
JABLANIK, І Zar je cena ovolika: tovar kreča s Jablanika, lanjsko seno, gnezdo vranje, Tri jablana za sećanje? Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bol jednog jablana više nas takne, no svele grudi naših dragana. A kad neko što tužno rekne o mladosti il životu bednom, naš osmeh sa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
to vidje, zgrabi brže neku veliku kijaču, pa ucmeka zmiju, i baci onako mrtvu u jezero, pa se onda uspuže na vrh onog jablana, gdje je bilo gnijezdo sa tičićima.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
DVE ŽENE Obična stvar. Iz mlina, ispod sela, bejahu izneli te noći mučki ubijenoga Jablana Kasala. Opružili ga na ledini ispred opaspaljene vodenice kako mu vera propisuje, pokrili mu lice šarenim rupcem, koji
Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik. Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati. Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski...
Nasmejano arnautski, ljubazno i pobratimski primili Košutani zbunjenoga Jablana. Njegovo vojničko odelo uzeli za domaćinova sina, a njemu dali neke stare drehe arnautske, uzeli mu pušku i časovnik —
preko noći žena prokazala strašnu besu, te ovaj izišao pred strica odlučno i čestito: samo će se mrtav odvojiti od Jablana!..
I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana... — Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće i ova golema neprijatnost prođe.
Piska i kuknjava nebo prolamahu. Kako je koje prilazilo tako se bacalo na mrtva Jablana. I tek kad se to strašno zapomaganje pretvori u jedno jedinstveno brujanje seljačke tužbe, ozgo se pojavi Jablanova
Uozbiljena kao kakva drevna uvređena gospa, bacivši ljutit pogled na muža, ona prođe kroz gomilu i kleče pokraj Jablana, pa poz– navši mu preko lica arnautski rubac, plaho ga seknu i baci, a iza pojasa izvuče nov i beo, na uglovima
n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto tvoga Jablana!.. Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan. Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi.
Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi. Voli on Jablana — jer je Jablan najjači bak u cijeloj okolici. Lujo se ponosi. Ostale govedare i njihove bakove ponošljivo prezire.
Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao. Drago bijaše Luji kad vidje kako su u Jablana trbusi zabrekli. — E, kad si se tako, bate, naruc'o, eto ti pa malo 'nako zasladi!
Luji se steže srce kad ugleda Rudonju. Učini mu se strašan, golem; i deblji i veći od Jablana. — Jabo, bate, ako danas platiš glavom, ne zažali na me!
— I Jablana jutros među silnim mrlinama nađoše mrtva u toru! — prosu se opet šapat, bolan i drhtav šapat od usta do usta, a iz polja
Bojić, Milutin - PESME
I dok poljima njihov kikot zvoni, U njinom oku blista mir grobova I protežu se, kô senke jablana, Likovi hladnih severnih bogova. I biše deca Svetom Rečju zbrana.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kestenova, posmatrao ono umiljato umetno jezerce sa njegovim malim vodopadom i ostrvcem, na kojem su izrasla dva vita jablana.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Surova si koliko i lepa, Zlatokosa, ne verujem da ću je lako ispuniti. — Mladić je stajao uspravniji od jablana, a onda se naglas nasmeja. — Da se nisi od sopstvene želje uplašila?