Dučić, Jovan - PESME
PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE LIŠĆA 8 AKORDI 10 POZNANSTVO 12 TIŠINA 14 JEDNE VEČERI U SUTON 15 JABLANOVI 16 ČEKANjE 17 POVRATAK 18 ČEŽNjA 19 NOVEMBAR 20 MORSKA VRBA 21 SAT 22 PONOĆ 23 ZAŠTO?
Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše. JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše. JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu. Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U daljini, desno, širile su se baruštine, među rukavcima Dunava, a levo se pojaviše humke, duž kojih su se videli jablanovi.
vide da se varošica spušta pred njim na jedno, zeleno, poluostrvo, obraslo drvećem, a da duž reke, svud, stoje visoki jablanovi, kao neki stražari. Jesen je i te godine, u Tokaju, bila lepa i topla.
Ruže su još cvetale. Sve je još bilo lisnato u Tokaju. I šumarci na bregu, i jablanovi na reci, i drveće u vrtu. Pod prozorom, u kući, počelo je da žuti tek prvo lišće.
zemlji toj, crnoj, masnoj, plodnoj, ne samo vrbe duž reke, koja je sad bila, i u svome koritu, golema i silna, nego i jablanovi, bagremovi, i voćke, oko varoši i u varoši.
Iza njene glave, kroz otvorene pendžere, video je reku, koja je sad tekla mirno, i ostrvo, čiji su se jablanovi ogledali, u vodi, nepomično.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. Potkamien, u Galiciji, 1915.
No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. Potkamien, u Galiciji, 1915. TRADICIJE Zaželićeš da budeš majka, i očima suznim punim
On nas je do ruskih rovova pratio vatrom iz našeg mitraljeskog odeljenja. Veli, radi ankuražiranja. Visoki jablanovi duž druma u Potkamijen i borovi posmatrali su sve to nemo. Ja sam toj pomenutoj devojci serenadirao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
184 LXXXIV 185 LXXXV U SUMRAKU 186 LXXXVI 187 LXXXVII JABLANOVI 188 LXXXVIII SAT 189 LXXXIX TIŠINA 190 HS MORSKA VRBA 191 XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ 192 XCII 5 193 XCIII
M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i
M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj
zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, K'o olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
slavuj željkuje, oko njih u travi cvrče popci, jedan od ostalih odvaja se oštrim krikom, slap nad mlinicom jače šušti, jablanovi u vrsima žamore i njihove tamne sene drhte. Pavle se približi: —Cvijeto, sjećaš li se našega gonjenja? —Bilo pa prošlo!.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pokraj sela protezalo se suvo korito neke rečice, ispunjeno navaljanim kamenjem. Pored obale rasli su visoki jablanovi. Komandir komore bio je kapetan Radoslav. Ratovao je pet godina.
Ćipiko, Ivo - Pauci
prostrlo se kao more, po njemu razbacane okićene glavice, a po dnu njega cvijetne livade, nad kojima straže poređani jablanovi; pored njih rijeka leti ne huče, već žamori, kao da s nekim šapori.
preskačući okretno s kamena na kamen, a mutna voda oko njegovih nogu huči, i ispod njega pjenuša se u padu; šapatljivi jablanovi poređani uz jaruge šapore, a gazeći po svojoj livadi, sada blatnoj i kaljavoj, pomisli kako je otrag malo dana bila