Jakšić, Đura - PROZA
— Sve lepo da bude spremno, dete moje! A u torbu ćeš metnuti i nešto malo jabuka i krušaka... Treba se i gospodi nečim umiliti, a, bogme, i mladoga Milisava treba ponuditi, jer ne verujem da ga je u
Obradović, Dositej - BASNE
i pastir 210 146 Lisica i vran 212 147 Lisica i tigar 214 148 Ovca i Jupiter 215 149 Koze i Jupiter 217 150 Divja jabuka i ružica 219 152 Tri adske furije 222 153 Vrba i trn 224 154 Starac i Solomonov gyx 225 155 Slavuj i orao 228 156
150 Divja jabuka i ružica U šupljinu divje jabuke uljeze roj pčela i napuni ju meda. Onda se ona počne ponositi i hvaliti s medom u sebi.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da posolim, da ispržim, one semenke iz one tikve! Da miriše ona dunja! Ona dunja, i ona jabuka! Da se sluti onaj sneg! Da se čuju od onih kuća iz one tame oni psi! A u prozoru sija neopran mesec!
žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.
sija Gračanica u oblaku, iznad rasula, okruženi žetvama uzleću Sopoćani, leti Žiča, lete Visoki Dečani, puna jabuka, pred njima Ćele-kula.
Ako tako mere grehove jabuka, grehove graška, zločine karfiola, zločine zaklanih u jaslama, u štali, kako će meriti nas, koji smo klali?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oko svake kućice bio je zasađen voćnjak bilo od šljiva, bilo od jabuka. Te su kućice bile vrlo proste, tek koliko za to da čovek ima gde zaklopiti glavu od kiše i zla vremena.
Bio je to starac od svojih osamdeset godina, zdrav i krepak. Lice rumeno kao jabuka, a vlasi sede kao runo. U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pomakni se s tog mesta, dijete! Kako, naopako, da ne vidi? — Ne vidi ništa! — rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u grlo. — Pa.. ima li mu... leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ta... da dođete, gospodine, da krstite... ovaj Vuji Irošu... mužeskoga je pola... sinčić. Dobio sinčića, pa k’o jabuka, dete zdravo. k’o tresak! Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato...
! A bio je zaista i nagrađen, jer pop Spira je imao crven, a pop Ćira samo plav, običan pojas. A to je bila formalna »jabuka razdora« između popova, a još više između popadija.
«... Al, nije dao, k’o što je srdit rek’o i obrek’o! Kad je bila »jabuka«,, pa ga moja Jula poljubila u ruku, a bábi udarile suze, pa ti on njoj devet dukata i jedan solferin na dar!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A na njemu, gore, čame stare novine, tegle, boce s paradajzom, razne kutije, nekoliko trulih jabuka i šta ti još ne stoji gore pokriveno prašinom, baš kao pre rata.
stoje gusti crni zalisci, dok se moja kosa sa svim proredila te se sjakti ćela, a obrazi mi se sparušili kao trula jabuka.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA (uzme ga na stranu): Oćite da mi pustite, da dobieti jedna lepa jabuka od mene? MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je to dečja pesma i bila je lepa. Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno kao jabuka, a na reku se spuštala hladnoća puna svetlih mirisa biljki koje rastu.
Mamina kosa, takođe. Ona se smešila mešajući kompot od jabuka, a onda me, isprživši jaja sa šunkom, posadila za sto i rekla: - Sad pričaj!
Nije htela. Ona je ručala - rekla mi je. Ručala je s dragom rođakom Šarlotom. Bio je prekrasan onaj rolat i sufle OD jabuka, znate. Mali Emilijan je lud za njim. Ostavih jabuku i komad hleba u kabanicu i osmehnuh se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Već idući dan obesiše dva Vuičeva vojnika, zbog krađe jabuka. Četa nemačkih konjanika, pop i dželat obilazili su okolinu i vešali na mestu. Pop je ispovedao pred smrt.
Nad tom humkom, bilo se nadnelo nekoliko plodnih jabuka, čije su grane povile se do zemlje, pune sazrelog voća. Uokolo, gore, vide drvene tremove, po kojima su promicali
Kad se pak rašču kako neke tamo u vojsci vešaju, jer su krali jabuka, jauk i vrisak se opet ponovi. Smrt gospože Dafine i njen život behu u tom naselju, pri kraju leta, svakodnevni razgovor.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce za mnom jada!
). Simboli plodnosti su: jaje, zemlja, jabuka, višnja itd. Vreme izvođenja ljubavne magije takođe je povezano sa osnovnom metaforom, a to je promena, odnosno preokret.
ljubavna magija u tesnoj vezi sa željom da se dobije porod, svedoče nam već pomenuti simboli plodnosti, rodnosti (voda, jabuka, višnja, semenje itd.) u obredima i basmama čiji je cilj da se na magijski način osigura muž.
Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja. Mlada kad polazi na venčanje, i kod Srba i kod Vlaha, stavlja u nedra jabuku da bi imala poroda.
) i sredstva (voda, tepsija, jaje, jabuka, raskovnik itd.) imaju istu funkciju: da pomognu začeće bilo „otvaranjem“ materice, bilo podsticanjem plodotvorne moći
ne valja da trudnica bilo šta ukrade, inače će dete kada se rodi imati belegu istog oblika kakva je i ukradena stvar (jabuka, trešnja i sl.), i to baš na onom mestu na svom telu koje je njegova majka prvo pipnula posle krađe.
¹⁷ Istu funkciju, objavljivanje zrelosti, koju kod mladića ima momčanik, kod devojaka ima vezena jabuka. U kruševačkom i jagodinskom kraju, kada devojče sazri u devojku i kada počne o udaji da misli, onda ona uzme lepu,
Neki put se desi i da joj je momak otme, a ona se na to tobož ljuti, piše Sima Trojanović.¹⁸ Jabuka, pa još izvezena koncem crvene boje, očigledno je znak seksualne zrelosti, signal kojim devojka momcima obraća pažnju
Poznato je da u našoj mitologiji, kao i u narodnim pesmama jabuka predstavlja erotski simbol, a istovremeno i znak ljubavi, naklonosti.
7) Tempo razvoja (sazrevanje) — Mnogo treba vremena dok od deteta čovek budne. (LMS, 1861, knj. 104, br. 265) — Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji. (Vuk, br. 1754) — Što pre zrelo, pre i trulo. (LMS, 1859, knj. 99, br.
i u našim narodnim bajkama jeste po pravilu najmlađi, treći sin („Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, „Zlatna jabuka i devet paunica“ itd.).
(„Mnogo treba vremena dok od deteta čovek budne“.) Prebrzo sazreti, smatra narod, nije povoljno. („Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji“; „Rano voće brzo trune“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
gnetu, ona voli da se seme u nju baca, da je zapahne miris zobi i raži, voli da s proleća osvane u cvetu trešanja i jabuka, zemlja čezne da je stogovima sena i slame zimi utopli ljudska ruka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Eh, Žuži! Kazala si mu sigurno da gubiš vreme s njim, kad stigoste do pite od jabuka. Nisi to smela da mu kažeš! – A šta bi sa tim vremenom'? – Mogla bih da se udam. – Pa, što se ne udaš'?
koji se zapliću oko kašike, neizbežna govedina u paradajz sosu, bljutavi krompir, zelena salata i na kraju pita od jabuka. Oseti neizrecivu vrednost slobode što je izbegao ta nedeljna mučenja — ručkove koji su se godinama ponavljali.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
S detetom on razgovara još od kolevke, nežno, materinski: Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana. Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka, - Dignuće je Ana.
Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka, - Dignuće je Ana. Ova uspavanka kao da je išaputana kraj zajedničke kolevke svih naših detinjstava: duh narodne
dugim pantalonama (Prve hlače); potpuna predanost kakvoj igri (Mala Fema); tvrdoglavo čuvanje poklona (Ne da Đuka jabuka); prvo naučeno slovo (Mala); iskušavanje prve cigarete (Kako bi); razmaženost (Materina maza); odnos dečaka prema
Milićević, Vuk - Bespuće
se oko devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se sunce lomi kroz granje šljiva i jabuka.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Uz Hasanaginicu ide zelenko bez konjanika. Istina, bogato okićen, uzde, uzengije, jabuka, sve u srmi, vidi se da je zelenko kadijin, ali kadije nema! Prazno sedlo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
na njemu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže njega po sofri, na niže, poređani celi hlebovi, oko njih čanci jabuka, krušaka, oraja i grožđa iz „turšije“... Teča stoji gologlav. Poslužuje.
Kostić, Laza - PESME
A kad te ugleda usred raja ono staro drvo, sviju jabuka pramajka, prva svetiteljka, grešnica prva, otvori joj se rana pod onom jedinom otkinutom peteljkom i zatrese se.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI
ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko
pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide ocu i kaže mu sve po istini.
Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaji od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu
CAREV ZET I KRILATA BABA: Prvi put objavljena u posmrtnom izdanju Karadžićevih narodnih pripovedaka, 1870. 9. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA: Sve kao pod 3. 10.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
FEMA: Gospodine, malu stvar od vas. Ja znam koliko vi možete u ovom procesu, učinite da ga ja dobijem, a vama jabuka neće od moje strane uvenuti. ADVOKAT (pokloni se): Blagodarim, blagodarim. He, he!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: (Nisu joj mogli svi kuvari ugoditi). PELA: Samo, molim te, Perso, nemoj zaboraviti pitu od jabuka mesiti; pak ako i ne budem ovde, opet mi malo pošlji, zašto je vrlo rado jedem. PERSIDA: Biće sve po vašoj zapovesti...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Strašno zezanje, na časnu reč! Da ste samo videli kako se gađaju ogriscima od jabuka, posipaju gipsom, gađaju farbom, prskaju pištoljima na vodu, tuku pendrecima; kako im se uvaljuju u krilo onakvi masni,
A onaj mikrofon im dođe više kao jabuka u ustima! Ali, ma šta ja pisala, Čarli, više nam nema spasa! Ta nepismena bulumenta preko noći postade elita!
(Komešanje u razredu). Šta oni ovde uče, dame i gospodo? O starom Njutnu kome je jabuka pala na glavu, o onom, kako se ono zvaše, koji je tvrdio da se zemlja okreće, o onom plejboju — Arhimedu, koji nije
da će da ostare, ali oni će, dame i gospodo, živeti kao što treba da se živi: negovaće bebe, praviti štrudlu od jabuka, vozati skije po vodi i šta ti ja sve znam —-kazao je Sule proračunski — a neće neprestano masirati Siroti narod
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pahne duhan iz suknenog gunja. Zaleluja kućne duše miris. Za zrcalom grančica od drenka. Golo telo - jabuka rumenka! Uzduž sobe puknut mogranj, grimiz. Ruj-stidnica zuji o vretenu. Veje perje - zujac u refrenu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ovo je vile vodene kraj. Obali drugoj nad samom vodom jabuka raste sa zlatnim plodom, žari se, blista, dragulji sami, putnika tužnog u propast mami.
I ja, i mačak, i kum sa bradom čarobno voće gledasmo kradom. Jabuka zlatna naša bi bila kad bismo samo imali krila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi već posustali od umora i gladi. Ali pred svanuće naiđoše Tanasije i Jankulj sa džakom jabuka i deset hlebova, i tek se tada setismo da ih nismo videli cele noći.
Vratili su se terajući čitav čopor prasadi, i noseći dva džaka jabuka i bakrač pun meda. Gozba je bila bogata. Dan smo proveli na miru.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 40. Bacala devojka Za oblak jabuku. Zaostala jabuka Gore za oblakom. Bratila Devojka Sve redom oblake: “Oblaci, oblaci, Draga braćo moja, Vratite mi natrag Zlaćenu
Kada se je probudila Mara, U njedarca nahodi jabuku. Stade mlada mislit’ i razmišljat’: “Odkuda mi u njedra jabuka? Da su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam nikoga; A da rečem, da mi je od Boga, Toga dara nijesam dostojna;
175. Pokraj puta rodila jabuka: Sve biserje i drago kamenje. Sve visoko granje polomiše Gledajići na vrhu planine Gde dva brata lova poloviše,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo... pitu od jabuka! GINA: A kad da razvijem kore? I od čega? Od pepela? I gde mi je vreme za pitu? Ludog čoveka!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pšenice, na kace pune šljiva, na bure u podrumu, puno belke i crvenjače, na presek pun ovsa, na vajat pun oraja, dunja, jabuka i krušaka, pun vune i težine, na kacu punu pasulja, na kačaru punu džakova sa suvim šljivama, na mlekar pun smoka, na
Marko je mali rastom, večito ide raširenih ruku i pognute glave. Lice mu je kao pečena jabuka, a iz njega mu štrklja retka proseda brada. Niko ga ne vide da se smeje, vazda je ozbiljan, upravo strog.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KUKURUZA 164 ORAH 165 ČOVEK I JABUKA 166 KAKO SE NAPAJA DRVO 167 LjUBAVNA PESMA 168 SEČENjE DRVEĆA 170 BALADA O STARIM ŠLjIVAMA 173 JABUKA IZGUBLjENA NA
I JABUKA 166 KAKO SE NAPAJA DRVO 167 LjUBAVNA PESMA 168 SEČENjE DRVEĆA 170 BALADA O STARIM ŠLjIVAMA 173 JABUKA IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI 175 TAJANSTVENI ŽIVOT STVARI 176 STOPARAC 177 RUKAVICE 179 OLOVKA 181 DVA
ČOVEK I JABUKA U tom svetu, koji je čas cvetni tepih, Čas dolina suza i jauka, Malo je prizora tako lepih Kao kad se sretnu
tom svetu, koji je čas cvetni tepih, Čas dolina suza i jauka, Malo je prizora tako lepih Kao kad se sretnu čovek i jabuka...
To obično biva na kraju jela, Kad se sa stola pribor posklanja: Nađu se zreo čovek i jabuka zrela, Puni međusobnog poštovanja. Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac.
tanje i tanje Šljiva dovršava svoje listanje U smrti, predajući dušu prečistu Nebu, blistavom ametistu. JABUKA IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI Popodne, na pijaci, u kloaci Leže ostaci i otpaci; Međ njima, tugujući bez jauka, I
PIJACI Popodne, na pijaci, u kloaci Leže ostaci i otpaci; Međ njima, tugujući bez jauka, I jedna rumena, krupna jabuka... Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu...
Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.P.P.P.P.P.
eh, da mi je! Ne vredi: ne daju haramije, Pobornice ropstva i monogamije!” U zabranu pokraj Kokinog Broda Jabuka se svila od roda Čekajući đake-marodere Il bilo koga da je obere.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
taman češljala, onako čupav, potrči k popu, a ovaj se saže, pa ga odiže i cjeliva njekoliko puta u njegov svježi, kao jabuka rumeni obraščić. Vidjelo se e bjehu dobri znanci, pop i mali. „Oprosti, popo, vjere ti!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vitak kao jela. Drkće kao prut. Žuti se kao smilje. Zarumenio se kô jabuka. Zdrav kao dren. Ispucale mu ruke kao borova kora. Leže kao snoplje. Leti kao kunina.
— Miš uz pušku, miš niz pušku. — Moja braćo, obveseliste li mi se? — Navrh vročića rumena jabuka. — Na kantaru katran, kantar meri katran. — Na livadi konj učustečen i rastustečen.
(Kiša) 236 — Poslao car carici i tisovoj zdjelici dvanaest zlatnih jabuka: u svakoj jabuci po četiri kriške, u svakoj krišci po sedam sjemenjaka?
(Dan i noć) 246 — Uz brdo leti, niz brdo ne može? (Dan i noć) 247 — Car posla carici 12 jabuka, u svakoj po 4 cvijeta? (Dvanaeet meseci i u svakom po četiri nedelje) 248 — Čuješ ga, a ne vidiš ga?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
MEĐEDOVIĆ. 40 2. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. 43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. 47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI. 58 8.
Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8.
Eto to je, ženo!” I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže za što se smejao. 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA.
otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu
mjestu nije druge bilo, a pri tom bijaše i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka kao šibika, a rumena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sve se to slaže... to mora da je to.... TANASKO: Kakva je, miriše ko kilo jabuka! MANOJLO: Nema nikakve sumnje! Mi smo zaista na tragu onoj bitangi! TANASKO: A kosa crna!
CMILjA: Pa zar to kod tebe ne znači to? ANĐELKO: Nisi ti tako naivna ko što izgledaš! Al kod mene kruška ne znači jabuka! CMILjA: Znači tako? ANĐELKO: Tako! CMILjA: Stići će tebe moje suze!
izdrndana, i matora, može da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju! IKONIJA: Ako te nije smandrljo na brzinu, gorela ja ko ova sijalica!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Pirija kolendisa, koga više koga manje, prema godinama službovanja. Najzad Balegan rasječe njekoliko jabuka i pošto ponudi služinčad, nali čašicu rakije, pak nazdravi: — U ime božje, a za dobar početak!
Bakonja ga srčano zagrli. Bješe to krasan dječko, zdrav kao jabuka, milokrvna lica, koga zbog njegovih opunačkih obraza krstiše odmah imenom „Butre“.
da joj se kunem bogom i svetim Franom i svim na svitu da, čim se zaredim, čim dođem do novaca, neće joj faliti lipa jabuka ako skloni malu da se uda, i to šta prije.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE
Pa onda: opet il zauvek — pasti. NA TLE SAD JABUKA PADE Na tle sad jabuka pade. Zalud je tražiš po travi. Ona je u tvojoj glavi: Uz druge stvari već stade.
Pa onda: opet il zauvek — pasti. NA TLE SAD JABUKA PADE Na tle sad jabuka pade. Zalud je tražiš po travi. Ona je u tvojoj glavi: Uz druge stvari već stade. Niko je video nije.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali. Nelagodno mi je samo što se toliki strah čuje. Na sredini sam.
Uspravna, kao slap vode. Pored nje što je oticala u ledinu, jabuka je granama bila obešena o luk neba, sa koga retko padaju crvljive jabuke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XXV* MLADOŽENjI Moja je dika jabuka zlatna, Što u vrh kule na suncu blista: Sunašce zađe - svetilo zađe! Jabuka ćuti ka' nojca ista...
Zmaj XXV* MLADOŽENjI Moja je dika jabuka zlatna, Što u vrh kule na suncu blista: Sunašce zađe - svetilo zađe! Jabuka ćuti ka' nojca ista...
Popa, Vasko - KORA
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa KORA Sadržaj OPSEDNUTA VEDRINA 3 POZNANSTVO 4 RAZGOVOR 6 GVOZDENA JABUKA 8 ODJEKIVANjE 10 ODLAZAK 12 PUTOVANjE 14 PREDELI 16 U PEPELjARI 17 U UZDAHU 18 NA STOLU 19 U JAUKU 20 NA ČIVILUKU 21 U
još dozidali nismo Crveni zmaju moj Teci samo dalje Da stopala te ne raznesu Što dalje možeš teci krvi moja GVOZDENA JABUKA Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Gloćem ga Vilice sam oglodao Lišćem me
dalje Da stopala te ne raznesu Što dalje možeš teci krvi moja GVOZDENA JABUKA Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Gloćem ga Vilice sam oglodao Lišćem me okovala Brstim ga Usne sam obrstio Granama me
ga Usne sam obrstio Granama me sputala Lomim ih Prste sam polomio Gde mi je mir Nesalomljivi mir Gvozdena jabuka Korene je duboko U kamenjar moj meki pustila Čupam ih Utrobu sam iščupao Plodovima me okrutnim tovi Točim ih Mozak sam
u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na stepenicama Zagrljaj naš rastrgnut Zoveš
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedno popodne seđaše Njutn u svome vrtu pod jabukovim drvetom, načičkanim bogatim rodom, i razmišljaše. Jedna zrela jabuka pade sa drveta pred njegove noge. Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna. „Usled čega je ova jabuka pala?
Jedna zrela jabuka pade sa drveta pred njegove noge. Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna. „Usled čega je ova jabuka pala?“ zapita se on. „Zbog toga što na nju deluje sila teže koja joj daje ubrzanje, napereno ka centru zemlje“.
obuzda svoju maštu pa poče opet mirno da rzmišlja: „Zemljina teža ispoljava se i na najvišim bregovima, njoj neće ni jedna jabuka na drvetu umaći, ma koliko ono naraslo. Čim joj svene peteljka, jabuka će, sledujući silu teže, pasti na tle.
Čim joj svene peteljka, jabuka će, sledujući silu teže, pasti na tle. Gde leži granica dejstva težinog?“ Poče da se smrkava.
Takvo rešenje neće mi, kao ona jabuka, pasti samo od sebe pred noge. Valja se dobro pomučiti i rešiti, pre svega, mnoga prethodna pitanja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
OD SMRTI 2 SOLDAT I SMRT 8 BESMRTNI STARAC 11 NEMUŠTI JEZIK 15 ČUDOTVORNI PRSTEN 19 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 28 ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI 38 AŽDAJA I CAREV SIN 40 ALA 46 ZMIJA
Ako su živi, i danas su dobro. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i
otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini.
Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu
Ima do mene još jedan car, u njegovoj bašti veliko je voće; nasred toga voća jabuka je drvo, i na njemu zlatna jabuka na vrhu.
Ima do mene još jedan car, u njegovoj bašti veliko je voće; nasred toga voća jabuka je drvo, i na njemu zlatna jabuka na vrhu. Idi, ukini mi tu jabuku, donesi mi je: ti meni jabuku, a ja tebi tvoga oca trs. To čuvši, ode on od cara.
Kad al̓ tu veliki carevi dvori i kraj dvora sakato voće, nasred voća drvo jabuka, a na njenom vrhu zlatna jabuka. Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio.
Kad al̓ tu veliki carevi dvori i kraj dvora sakato voće, nasred voća drvo jabuka, a na njenom vrhu zlatna jabuka. Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio. Pod njom zaboden štap, jedan drven, drugi gvozden.
Kad iz lije posta krasna, lijepa, zlaćena jabuka. On uzede jabuku u ruke, pa s njome pred cara. Čudi se car ljepoti jabukinoj, a drago mu što je došao do nje.
To bi caru krivo: kad je sve od suvoga zlata, onda baš ne treba ni takvog klička! Bez tog klička biće jabuka još ljepša, stoga se car naljuti, otkinu kličak, kad, na njegovo veliko čudo, nesta mu iz ruke zlatne jabuke, a pred njim
odavde, srešće ih divlja planina, preko koje neće moći prijeći, jer nema nikud ceste; nego na kraju te planine ima jabuka, i na njoj tri jabuke da uberu, pa da se jednom bace na planinu, odmah bi im se cesta načinila; ali da ostave i natrag
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To veče postao sam bogatiji za pet dolara, za nekoliko kutija boja i četki, a dobio sam i jednu veliku domaću pitu od jabuka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
godine objavio u izvrsnoj Mišićevoj biblioteci „Orfej“ pod naslovom Od zlata jabuka.15 Umotvorine su ovde razmeštene po malim kolima, dakle ciklično, na smenu: brojanica, zagonetke, pesma, priča,
Dok je izjeda, on se po njoj kreće. Ali ne pitajte crva kako jabuka izgleda! Svi smo mi u maternjem jeziku – crvi u jabuci.
U tom smislu ni sistem našega jezika nije više za nas, zahvaljujući pesniku, ona na početku pominjana jabuka. Mada delimično i u komađu, jer je poezija Matićeva znatnim svojim delom svedena na ovlašne skice i pokušaje, ipak je
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema. Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Kancelarija uopšte prljava. Po podu hartije, ljuske od jabuka itd. Na zidovima vise neke izbledele hartije, kaputi, metlice, i razni predmeti. Pri otvaranju scene g.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Naročito mati da je obučena kao što treba, u najnovije haljine, da ponese dosta šećera, jabuka, krušaka, čime će darivati tamo decu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
CVEĆE 47 IMELA 48 JABLAN 48 JABUKA 48 JAVOR I KLEN 53 JAGLIKA 54 JAGODA 54 JASEN 55 JASENAK 55 JASIKA 56 JELA 56 JEČAM 57 JOVA 58 JORGOVAN 58 KADIFICA 58
Još rimsko verovanje! v. Sofrić, 1. s. ). U Kotarima vode mladu k bunaru, na koji ona meće jabuka, oraha, i b., pa to deca grabe (TRĐ, NNŽ, 3, 34). BELA LOZA Waldrebe (clematіѕ vіtalba).
Breskva; praska, ševtelija, šeptelija (Šulek; Sofrić. 49). Breskva je, kao i jabuka, plod ljubavi, simbol zaljubljenosti (St. Sremac, Zona Zamfirova). B. služi kao lek od različitih bolesti. »Koštica od b.
Sremac, Zona Zamfirova). B. služi kao lek od različitih bolesti. »Koštica od b., šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B.
Reč je grčka (κυδώνια μήλα), poznata i u drugim slovenskim jezicima. G. u verovanjima ima često isti značaj koji i jabuka.
, ѕ. v. mela, i ZVV ‹= Zeіtѕchrіft deѕ Vereіnѕ für Volkѕkunde› 11, 122); ili bela zmija, i pored nje zlatna jabuka (ZNŽOJS, 1, 10). Ako bi čovek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao i.
u jednoj pripovetki Sigfridovog tipa u donjem svetu nalazi se j. i na njemu gnezdo mitske tice (SE3, 41, № 10, 337). JABUKA ‹Apfel (pіruѕ maluѕ). Jabuka (Sofrić, 108; Šulek)›. J.
i na njemu gnezdo mitske tice (SE3, 41, № 10, 337). JABUKA ‹Apfel (pіruѕ maluѕ). Jabuka (Sofrić, 108; Šulek)›. J. se vrlo često daje kao dar, ili kao ponuda, ili kao dokaz ljubavi i prijateljstva (»Bosiljak
J. se vrlo često daje kao dar, ili kao ponuda, ili kao dokaz ljubavi i prijateljstva (»Bosiljak se od mirisa daje, Jabuka se od milosti daje«, Vuk, Pjesme, 1, 585) — tako često da je reč j. počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j.
drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi iz Bosne: »Jabuka je nasred raja rasla, Na pakao grane nadnijela« (BV, 2, 106).
i Mannhardt, WFK, 1, 61). I jedan svadbeni običaj iz Bosne ukazuje na to da je jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije
mag., 20, 1861, 97 id; Schneeweiѕ, Hochz. ‹= Die Hochzeitѕbräuche der Serbokroaten, Prag, 1929› 31), da sama reč »jabuka« znači isto što i »proševina, prsten« a prosioci zovu se »jabučari« (Vuk, Život i ob.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka. Podne je već mitilo, pa se svijet razilazi: neki svrću u krčmu, a neki se žure kući, uprćeni punom torbom iz koje
I Rade se žuri. Kupio dvije stvari koje mu na srcu ležahu: baruta, da pucnjavom proslavi Božić, i zdravih jabuka, da njima daruje koju lepu djevojku na kojoj mu u kolu oko zapne.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I onda, i to godinama, jednako se samo gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo vino, preko njegova groba prelije, kao da je živ, kao da on to traži od
Od svega samo što na staroj češmi teče voda i do nje vidi se kako se skoro zasađena i negovana mladica jabuka, sa svojim pravim prućem i sočnim lišćem, sveže leluja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ili kroz prozore, i traži lepo i prijatno, i zamišlja da su neminovno srećni ljudi ti koji su tamo ostavili tanjir lepih jabuka na stolu; zadenuli za ikonu bosilak; ili se smeju u dvorištu, a zaboravili da u sobi ugase sveću, pa im on previče
Srbi su govorili: sirotinja se greje kraj fratarskih plotova, i udiše miris od finih pečenih jabuka; fratri, to jest, peku meso na limun-jabukama iz Dalmacije.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
sveta biju (Vreme je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ugledasmo i drvo pomorandže, ukrašeno žutim plodovima. Nagađaju vojnici, te jabuka je, te kruška, a kad im objasnismo, oni zastaju, i sa divljenjem i čuđenjem posmatraju.
Petrović, Rastko - PESME
Divnije no što je deci meso oporih jabuka, Borovu ljusku probi vodeno zelenilo I od plavih masnica vinskih i od izbljuvanosti muka Opra me, rasturajući daleko
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska. (Bolno Salče* Na raf ima deset jabuka, pet za men, pet za teb. tu): Salče, ti me znaješ? Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži! A, Salče?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
grada Latinče: „Hajde sada, care Srbljanine, pod najvišu kulu u Leđanu; na kuli je koplje udareno, na koplju je od zlata jabuka: Ti strijeljaj kroz prsten jabuku!
Stari svate, vojevodo Janko! I ostali kićeni svatovi, bogom braćo, dobri prijatelji! Jabuka je dečina zabava, a prsten je junačka belega; ja ću poći za Ustupčić-Pavla!
je čudo nagazio: na obali do vode Sitnice jedan zelen tu bijaše čador; širok čador pole pritisnuo, na čadoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko sunce; pred čadorom pobijeno koplje, a za koplje vranac konjic svezan, na glavi mu maha
Jugoviću na alatu, vas u čistom zlatu; krstaš ga je barjak poklopio, pobratime, do konja alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od zlata krstovi, od krstova zlatne kite vise, te kuckaju Boška po plećima.
Raspe kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen kamen dragi.
— boj, bitka odanle — odande odvojiti sabljom — sabljom zadobiti, osvojiti odvrći se — odmetnuti se od zlata jabuka — jabuka u koju su zabodeni dukati (i koja se davala kao dar) od ina — drukčije odjako — odsad od mejdana — za
boj, bitka odanle — odande odvojiti sabljom — sabljom zadobiti, osvojiti odvrći se — odmetnuti se od zlata jabuka — jabuka u koju su zabodeni dukati (i koja se davala kao dar) od ina — drukčije odjako — odsad od mejdana — za megdan, koji
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Svi prasnuše u smijeh. Stric ljutito zabaci šešir i osvetoljubivo zavreča: — Ih, što sam se juče kod Marice najeo jabuka! Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul. Čuvaću je sto godina i svaki dan poljubiti.