Obradović, Dositej - BASNE
150 Divja jabuka i ružica U šupljinu divje jabuke uljeze roj pčela i napuni ju meda. Onda se ona počne ponositi i hvaliti s medom u sebi. „Nerazumna i luda gordosti!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Po telu konoplja, Vazduh dubok do zvezde Danice, nad glavom mi šýme voštanice, Po grobu mi jabuke bubnjaju. PITALICE Šta radite glasnici Skupljamo vojsku Šta radite kovači Kujemo mačeve Šta radiš veziljo Zastavu
GROB U STUDENICI Na grob Svetog Prvovenčanog Kralja žene donose stakla zejtina, flaše vina, prosiplju orase, jabuke, kruške i dunje, crnē i belē, kroz stenje i borje, vetrovi s brda donose kudelje vune.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok Crnoga Đorđa četa moga oca buljubašu, Nikolicu iz Crvene Jabuke, ubije na mestu i više rane momaka. Moj otac, ugledavši svoga vrsnoga buljubašu Nikolicu mrtva pokraj sebe, ražljuti se,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad se vratimo tako sa sabora — nose dva pandura pune vreće darova. Tu su ti čarape, peškiri, jabuke, tkanice, pa bogme, i po neko runo i ćilimi ili jagnje... A sad niko ni da se pošali.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pas mu obavijaše sarajevski silaj srmom izvezen, a za silajem srebrnjaci: sjaje im se jabuke kao mesečina; među njih se ugnezdio belokorac, ručica mu od slonove kosti, a međ ušima mu se preliva zeleni smaragd...
Živeo sam dosta. Bilo nam je oboma, hvala bogu, lepo!... Izrodili smo porod, sve kao zlatne jabuke. Iženili ih, dočekali unučad, pa se napevali i nasmejali!... Pa sad... smrt! Ako! Zar zato treba plakati?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
malom mestu, kraj Dunava, u Austriji – mestu, koje je, prema pričanju njegove Ričuline, bilo vrlo lepo, u proleću, kad jabuke cvetaju, još lepše, zimi, u snegu. Još više je slušao o njenoj materi, kojoj je kći slala svu uštedu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Debrci i ohridski kraj, naročito ovaj drugi, su oblasti osobitog voća. Čuvene su ohridske trešnje („dalbazlije“), jabuke, kruške, dunje, šljive i grožđe. Ipak je prenaseljena cela oblast za ovaj način rada.
do Vrutoka u Vardarevu izvorištu, prostire se voćarska oblast u pomenutoj zavetrini Šare: šume od kestena, orasi, jabuke, kruške, šljive, bostan, vinogradi i dr. Oblast je prenaseljena bar za današnji način rada.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Strpavši u sportsku torbu pola hleba, dve jabuke, teglicu sa džemom i Gretu, zagalopirah prema Tisi. Bio sam siguran da je Rašida već tamo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u prozore gore, u kojima ne beše ni jednog jedinog pokreta, on oseti naglo, u mračnoj hladovini
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Popovcu žena bez poroda „ubere macine trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve skuha kao čaj i pije triput dnevno po jadnu vinsku čašu, i misli da će imati djece“.
Obredi plodnosti zasnivaju se na principu imitativne magije (bacanje semena i plodova na mladence, stavljanje u nedra jabuke ili jajeta, otvaranje sanduka sa devojačkom spremom) ili na principu prenosne magije (obredi u kojima trudnica i
uzme lepu, krupnu jabuku, pa je izveze crvenom vunom svuda unaokolo (tako da se kora ne vidi), a tamo gde je drška od jabuke, napravi sebi od iste ove vune dršku za koju će nositi vezenu jabuku.
). U igrama duha „mesto telesnih pokreta dolazi radnja duha ljudskoga“ (to su: „poleće-poleće“, „ukradene jabuke“). Hazardne igre u kojima je glavni cilj dobit jesu „na novac s orasima“, „šarenih jaja“ itd.
Matavulj, Simo - USKOK
Nastade tobož raspra: — Nije ružna, no baš zgodna! Opaka je, pa će ga biti! Neće to đavolje jabuke on pojesti, no će mu sve ona grabiti!...
Ali, što je najljepše, ne bješe hljeba, no uz pečenje izniješe gomoljiće njekakve kao jabuke! „Šta je ovo, braćo?“ zapitah u čudu. „To je krtola“, odgovoriše.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
januara 1987, priču Zečiđ Dugouško. U društvu sa Repićem, Glodačem i Skakačem, Dugouško guli koru mlade jabuke. Pošto se zagledao u neodređenom pravcu, najednom se nađe sam u voćnjaku.
se potruditi zlobni poljar, drugi put osorni otac, koji nogom ruši ono što je dete u budnom snu napravilo: Tamo ispod jabuke, razvaljen i opljačkan, dućan viče i zove dućandžiju. Zove beskrajnom detinjom tugom.
Sremac, Stevan - PROZA
— veli mu šef. — To ti samo kažem. Zar ti da primaš neke deputacije i neke poklone i »jabuke« mesto gospodina načelnika ili gospodina ministra?! Da varaš geake i da im obećavaš nešto?! — To nije istina!
Radičević, Branko - PESME
Što l' se, ružo, ne razviješ? Da ja viđu okle vonji, Ma mi bio čas potonji. Oj vi dojke, dve jabuke! S jabuke su naše muke, Sa nji, kažu, raj propade Za kim ljudi tako jade, Ali ja bi za vas, jao, I dva naka raja
Što l' se, ružo, ne razviješ? Da ja viđu okle vonji, Ma mi bio čas potonji. Oj vi dojke, dve jabuke! S jabuke su naše muke, Sa nji, kažu, raj propade Za kim ljudi tako jade, Ali ja bi za vas, jao, I dva naka raja dao.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Da gledamo — šaputaše noseći me kroz baštu. I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke. Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene.
Ulazim u sobu. Majka me tobož ne vidi. Nešto sprema po rafovima i uređuje šolje, zarfove i jabuke. — Hristos se rodi! ... Ona se okrene.
On odreče. — Hoćeš jabuke, kruške? Hoćeš pite malo? Sad je baš Marika umesila. Hoćeš majka da ti grožđe... — Ništa neću!
Ćutali su. Majka mu je jednako utopljavala noge, a Ariton je ljuštio neke jabuke što mu je kao ponude bio doneo. Mita nije hteo da jede, ali nije ni odbijao.
Tada bi na grobu uvek bila razgrnuta bošča s tepsijom, u kojoj bi bilo ponuda: pite, jabuke, grožđe i kriške pečene bundeve (sve ono što je on rado jeo).
Kostić, Laza - PESME
Stresoše se na tebe jabuke i u svaku rupicu obraščića tvojih pade po jedan zabranjen plod: u svaku dolinu tvoju pade po jedan namastir beli.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke! Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
I kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide ocu i kaže mu sve po istini.
Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
je visila niz krevet, pa je odseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin, pa poviče: — Šta je to?
Kako dođu u grad odmah otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni tamo, a dva cara došli da je prose i metnuli jabuke na sto. Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Sada dosta! — smiluje se najzad maman. — Od danas prelazimo na jabuke! Prolaze dani, ali, što je strašno čudno, niko ne mršavi grama, … Petnaestog dana dijete izbio je dugo očekivani
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Kud se gubim - plutam li neputom?) Neizbežno glasne se klasika svadbom smeha u jablanu žutom... Krst s jabuke - železna jasika! pusti krila čaškom izasutom, melodijom zvučnog karantina.
Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama. Iz drinske magle jabuke mi sinu, te bojom lečim pustu razdaljinu, kud, lepi Bože, pečal lučem plama, u lanen-platno uvijena čaša, vrh koje
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nađu ga u samom raju... On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voću, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
rajsku lisnatu voću, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo, kad svome domu se vratiš”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tako je prestonica najzad bila u mojim rukama nejarosnim i kupole Svete Sofije behu jabuke meni na dar. Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi: glasnici u Nerodimlje! brodovi na Turke!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
To ga je konj njuškao po leđima i, kad namirisa jabuke, dohvati Tasu za košulju i razmahnu levo i desno. Dreknu Tanasije i pokuša da se skloni, ali konj drži košulju, i jabuke
Dreknu Tanasije i pokuša da se skloni, ali konj drži košulju, i jabuke i šljive rasuše se iz njegovih nedara. Vojnici prsnuše u smeh, a nasmeja se i potporučnik Aleksandar.
„Sapletu“ se nekako preko plota, ili „zanemoćaju“, pa ulete u prvo dvorište. A kad izlaze, odlome čitavu granu jabuke, koliko tek da se „zakite“. Sunce je već zalazilo kada smo naišli na selo Glušce, i usred sela dat je zastanak.
U svakoj drugoj prilici dobili bi batine, ali sada su pohvaljeni. Oni se oslobodili i pričaju kako su jabuke „rekvirirali“ u jednoj kući u selu, a hlebove su ukrali od nekih komordžija.
Ali Jankulj nije hteo da nosi čorbu pet kilometara, jer su mu sigurnije bile tvrde jabuke u džaku. — Ih! — veli podnarednik Trailo i pljucnu. — I ostaviste čorbu? — A, jok! Sum prosuo!
— veli Jankulj, brišući lice rukavom. — Tako, tako, neka i oni iz pozadine osete šta je to glad. Vojnici mljašte jabuke sa hlebom, dok se preko puta, na onoj obali, razležu bolni jauci naših ranjenika.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
58. Kum dojezdi, dvori zazvoniše. A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja, Milom kumu i starome svatu, Po zakonu i ručnom deveru. 59.
“ Moma ju je uzimala, pak natrag baca: “Nit’ ću tebe, ni jabuke, okani me se.“ U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu
Beša ti je na moru kovana, Kovale je četir’ kujundžije, Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Teći meće halke na jabuke, A četvrti alem kamen dragi, Pokraj kog se vidi večerati U po noći kao u po dana.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja te želim. Ruke mi drhte, ko suve grane, sa kojih nebo jabuke pobra. Ja ih pružam klecajući ulicama malim, tebi, prošla u svili ili krpi, za san si dobra.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri, iz nedara vire...
Vetrić pirne još jače, a oko tebe počinju padati orasi, kruške, jabuke... Sve zrelo i prezrelo, sve slatko i preslatko, sve što je zametnulo, dozrelo je i čeka tebe samo da probaš i da
Pušničar vadi lese, a družina se skupila oko njih pa »mezeti« i »odbira«. Uzima se osušeno, vrelo grožđe, kruške i jabuke, što su naročito za društvo metute na lesu, među šljive.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Svet ih hvali. — K’i dve polutine od jabuke! reče jedna. Krasan par! reče Todora. — »Za koga ja gazim blato svaki dan!« dere se Mića, a gazda-Đorđu već prekipelo!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NA RAČUN KROMPIRA 153 PERŠUN 154 KRASTAVAC 155 ROTKVICE 156 LUBENICE 157 DINjE 158 BRESKVE 159 GROZDOVI 160 DUNjA 161 JABUKE 162 PAPRIKE 163 KLIP KUKURUZA 164 ORAH 165 ČOVEK I JABUKA 166 KAKO SE NAPAJA DRVO 167 LjUBAVNA PESMA 168 SEČENjE
Na pijaci — sve svačije-ničije, Jabuke i kruške, grožđe, mleko ptičije A na mestu gde se u park ishodi Prodaju se pčelinji proizvodi.
negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo na zemlju pali, sve već videli i sve znali. JABUKE Crvene jabuke sa plantaže na pijaci se najviše traže; a one kvrgave, sirotinjske, petrovdanske ili ilinjske, tu
JABUKE Crvene jabuke sa plantaže na pijaci se najviše traže; a one kvrgave, sirotinjske, petrovdanske ili ilinjske, tu su, tek da se
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ostalo je dvoje đece muško, jedno drugom vode dat ne može; i zgodna su kâ dvije jabuke. Nego ko će đecu dočekati? KNEZ JANKO Kolika mu brata ostadoše? VUK TOMANOVIĆ Sedam bratah, svi sedam jednaci.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kad bi sazrele kajsije, jabuke, i od zrelosti počele da padaju, onda, da bi ih bar oni, sluge i nadničari, mogli jesti, pošto od njih iz kuće niko
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
kose padahu joj po plećima; u pasu bješe tanka a poduga vrata; obraščići joj bijahu okrugli i rumeni kao dvije pole od jabuke. Kako ga lijepa djevojka ugleda, ona cikni od radosti i zapljeska rukama.
Izniješe mi uz tobožnje pečenje, nekakvo korijenje...“ „Kakvo korijenje?“ „Bogami gomoljiće nečesove, kao jabuke. Šta je ovo, braćo, zapitah u čudu? — Krtole ja! odgovori mi domaćin. — Jede li se ovo? — Te kako!
Nema li ona pedeset brata! da je i ugrabe, stigli bi je zaista, te donijeli njihove glave, za jabuke, tebi majci!“ Te riječi naniješe tišinu. Svak je za sebe nešto promišljao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tvoja beša na moru kovana; Kovale je do tri kujundžije: Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći gradi od zlata jabuke, Potkića ih sitnijem biserom. 5 Nini, sine, nini dobro moje!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: „Kud se to deva rod s naše jabuke!” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
” I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini.
Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin pa poviče: „Šta je to?
Kako dođu u grad odmah otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni tamo, a dva cara došla da je prose i metnuli jabuke na sto. Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih.
Sluga noseći kovčežić pustinjom ču, đe plaču đeca, te polako otvori zaklop, kad vidi ovo dvoje đečice kao dvije zlatne jabuke i na čelima zvijezde, ražali joj se, te ih ne šćedne zakopati u zemlju, nego ih baci u jednu jažu od mlina, pa se vrati
On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za što plače, a ona mu odgovori da je to drvo pod kojim seđaše, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac zapovedio da čuva, ali dođe ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri jabuke jednu po jednu, te
rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac zapovedio da čuva, ali dođe ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri jabuke jednu po jednu, te sad nesme ocu da kaže, a otac sazvao sutra silne goste da im pokaže šta mu je Bog dao.
On joj kaže da ućuti, on će joj sve tri jabuke od ale doneti, samo da mu da dve svoje | sluge da idu s njim. Po tom on kupi jednu ovcu i zaklavši je sva četiri čerega
Potom preda carskoj kćeri jabuke pa ode. Malo vreme zatim prođe, a ala počne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po jednu devojku koju su joj
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Ne smem ni da pitam... IKONIJA: Je li živ? (Zatamnjenje) VII SLIKA (Periferijsko groblje. Na grobovima jabuke, pivske flaše, šoljice za kafu, na krstovima peškiri i izbledele zastave. Kafanski prijatelji stoje oko Anđelkovog groba.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina. — Nije to zbogu jabuke, nego... oću pokušati, ako ćete viknuti prikovođanima
Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina. — Nije to zbogu jabuke, nego... oću pokušati, ako ćete viknuti prikovođanima da mi dadu konja! — reče Dundak.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sada kad je Đorđe počeo nju da zlostavlja. Gde mu je duša da baš danas zbog toga dođe? A čim je došao, grožđe, orahe i jabuke odnela mu u sobu. Grožđem mu i prozore okitila.
Obradovao se. Nije se jednom ovde radovao... Stade uz prozor. Sve je kao nekad: grožđe na prozorima, orasi, jabuke na stolu, slama na podu, bagremovina u peći... A napolju sneg i noć. Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga.
“ Ona je pretrnula, a Nikola se radovao: „Ta će njemu smrsiti konce zbog para. Ti si mlada, ti si lepa, ti si... Biraj jabuke. Izaberi onu koja samo jedared rodi. To ja znam.“ Simki buknu lice. U stidu izgore osmeh. Kako je smeo to da joj kaže?
Hoda po jabučaru i čuje samo veliki hleb srca. Ono je u njemu. Sluti ga i sve je sebi lakša. Stade. Kod ove jabuke. Čini joj se da i njeno lišće drhti. Kasno uđe u sobu. Đorđe mamuran sedi na krevetu i čeka je.
I on gnjili polako. Aćim se rukama odgurnu od ograde tora i pođe u jabučar. Jabuke je sadio njegov otac za Đorđa i Vukašina. I jasenove Oko dvorišta.
Na poljskom putu leži tako neka slomljena grana i gaze je svačija kola i opanci. ...Procvetale jabuke granama ga udaraju po licu, mlado lišće mu mili po čelu, jer je noć, pa je i lišće crno, iako se ne vidi, crno je, a
Kad umrem, naslediće celo moje imanje. 3naš li ti koliko vredi moja imovina?“ Đorđe grebe mrtvu koru sa stabla jabuke. — Šta bih ja sada radio da sam pristao? — reče zabrinut Tola. Đorđe se odmače. ...
Iskreće glavu i osluškuje. Vetar sitnim zubima gricka Mlado lišće jabuke. Bog sve zna. Svuda je on. I u vetru. Iako je poslednjih meseci svake nedelje po celu službu odstajao u manastiru, ne u
Bio se zarekao da će noćas popiti onoliko čaša vina koliko zvezda može da izbroji. Zašto sedim ovde? Baš kraj ove jabuke. Mogao je on još u livadi, kad su plastili seno. A nije hteo. Opet se nasmeja. Muklo i kratko.
Pored nje što je oticala u ledinu, jabuka je granama bila obešena o luk neba, sa koga retko padaju crvljive jabuke. Iz bačvare krklja Đorđe: „Kurvo, dođi da te zakoljem!“ Ona stoji i misli koliko li će trajati ova noć.
Ustade, suknja se smulji niz glatke butine; napipa stablo jabuke i u račve pritisnu čelo. Hoće li nešto ostati od ovoga?... ...
Svi su putevi moji i svi su isti. I svakim mogu da pođem. Padaće prezrele jabuke. Ubraću nekoliko za večeru. Ići ću jarkom, iako je tama, da me ne prepoznaju seljaci u opustelim sokacima, kojima
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nije imao kad ni da sedne, a plodovi oraha postajali su sve srebrnastiji, sve krupniji. Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nađu ga u samom raju. On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan! Ko te je doveo amo da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i natrag idi! Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te duvan, te jabuke, te slatko, sve obilazi žena kisela k'o kiša oko Kragujevac.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Njihovo je plavetilo bilo zamućeno, a u sredini kao da se nazirala rana, poput crva u srcu jabuke. Mi djeca govorili smo da je u njima ubijen živac.
nas je naročito zagrijevala: na ugovoreni znak ili riječ, svi bismo se razbježali da se što prije dohvatimo po jedne jabuke na vratima; ko bi ostao bez nje, morao je da vrši neku obrednu radnju ili određenu kaznu.
Nebrojeno puta ostao sam bez jabuke, jer sam se uvijek jagmio za onima na sunčanoj strani. One su i ostalu djecu više privlačile.
One su i ostalu djecu više privlačile. Vjerovao sam da po opipu razaznajem „desne” jabuke od „lijevih”, one „u kojima gori” od onih „ugašenih”.
Drugovi bi mi vezali oči, okretali me uokrug sve dok ne bih potpuno izgubio orijentaciju, i tad me vodili od jabuke do jabuke, a ja sam pogađao.
Drugovi bi mi vezali oči, okretali me uokrug sve dok ne bih potpuno izgubio orijentaciju, i tad me vodili od jabuke do jabuke, a ja sam pogađao.
Za oblačnih i besunčanih dana, u njemu nije bilo igre. Hodnik bi navukao sjenu na svoja stakla i pogasio svoje jabuke. III U prizemlju se nalazila djedova pomorska agencija.
U nastojanju da se uspne na nedostižni vrh stabla života, Prometej uz put truni jabuke. A dobričine sjede na ledini i te jabuke dočekuju.
A dobričine sjede na ledini i te jabuke dočekuju. Iz beznadne borbe protiv determiniranosti nikle su sve iluzije čovjekove, svi virovi i vrtlozi njegove misli
Lijep, pomalo dopisničast pejzaž. No to mi nikad nije smetalo. Smrdljive ribe ili gnjile jabuke prenesene na platno postaju savršeno bezmirisne.
Mliječna stakla na vratima u hodniku bila su polupana i nadomještena drugima, plave jabuke zamijenjene mjedenim kvakama. Tek jedna, na vratima „zaključane sobe”, bila je sačuvana, prepolovljena i škrbava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke? Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini.
Kad ujutru dan osvane. Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin pa poviče: — Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom.
Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio. Pod njom zaboden štap, jedan drven, drugi gvozden. Onda reče lija: — Eno,
Tresi, tresi, i već ga samrtni spopao znoj, ali nikako ne može jabuke otresti. Kad već vidno da će pući zora, on ti se naljuti, spopale za željezni štap da utrese jabuku, al se straža prenu
dvora, al̓ se zamisli momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez zlatne jabuke neće mu onaj car dati očev trs.
U dvoru pak car se divio zlatnoj jabuci, milovao ju, šta nije sve radio s njom, kad najednom zapazi u jabuke običan kličak. Sve u jabuke od suvoga zlata, a samo kličak kao u svake druge.
Sve u jabuke od suvoga zlata, a samo kličak kao u svake druge. To bi caru krivo: kad je sve od suvoga zlata, onda baš ne treba ni
klička biće jabuka još ljepša, stoga se car naljuti, otkinu kličak, kad, na njegovo veliko čudo, nesta mu iz ruke zlatne jabuke, a pred njim se stvori lisica, koja očas odskakuta za svojim pobratimom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Da, brige te, a što bi bez njega, kad si se na nj navadila? — Lako, brate! — pa nadoda: — Imam troje djece kao tri jabuke... Oboje ćuti, a noć je šapatljiva, obasjana.
A kod njega, u selu, kod mora, trešnje su se već obrale; sad zreju kruške, jabuke i šljive, i grožđe, i smokve. Sada polje i more miriše.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
; Vuk, Posl., 2187; Sofrić, 74). Neverna žena traži od muža da joj donese »sa v. jabuke« (u pripovetki, SEZ, 41, 492). Čim v. oživi (»vrbopuc«), narod veruje da kod žena poraste polni nagon (SEZ, 14, 8.
, »jer će inače biti grada« (іb., 146). Jedna vrsta jabuke zove se petrovača. U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j.
U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j. pre Petrovdana ne jedu: toga dana »zatrese sveti Petar u raju jabuke«, i deca se skupe da kupe j.; ali sveti Petar daje samo onoj deci da jedu čije majke do toga dana nisu okusile j.
U Resavi baca mlada j., koju svatovi grabe (SEZ, 7, 40). Negde dever baca jabuke ili novčiće preko kuće, a deca trče n grabe ih (Stražilovo, 6, 539). Za vreme ručka svatovi u j.
«, іbid., 492, upor. i str. 79 i 119; BV, 9, 1894, 138. Za »javorove« i »jablanske« j. upor. Mojo Medić, Jablanske jabuke, Brankovo kolo, 4, 1889, 888 idd). Iz j. rodi se devojka (SEZ, 41, 1927, 115); stvori se zlato (іbid.
ne povrate (ZNŽOJS, 19, 119). »Jabučica« koju ljudi imaju u grlu (a žene je nemaju) postala je od jabuke koju je Eva dala Adamu, pa je on (od straha kad je ugledao Boga) nije proždro, nego mu je ostala u grlu (Vuk, Rječn.
, kuvana u vinu, kad ženu bole sise (ZNŽOJS, 9, 49). J. se uopšte nosi bolesnicima kao ponuda (BV, 7, 1892, 125). Jabuke u snu znače neprijatnost, bolest, bedu (SEZ, 13, 442; 32, 119; Zbornik, 137a); ali znače i gozbu, pir (ZNŽOJS, 19,
J. se upotrebljava i kao sredstvo pri odvajanju momka od devojke (narodna pesma, SEZ, 16, 307). J. koji rađa jabuke spada u tipična αδννατα ‹= što ne može biti› u srpskoj narodnoj poeziji (»Da Bog dade, ti se ne udala: Dok ne vid̓la
i jabuke, koje je dobila od svoje majke veštice (Strohal, ‹Hrvat. nar. prіp., Zagreb, 1923› I, 46; v. n Polivka u ZNŽOJS, 8, 169
Samter, Famіlіenfeѕte, 61); na dan venčanja nevesta, uz ostala καταχύσματα (jabuke, orasi, lešnici) baca pod sto i p. (Begović, 134. καταχύσματα su žrtve precima, v. uopšte Samter, Famіlіenfeѕte, 1.
(kao i pod šljivom) lak san (ibіd.), da nerotkinja može roditi ako okusi »prvi plod mlade jabuke« (ibіd.), da se bolest može prepeti na onoga koji uzme j. (sa »nišanom«) ostavljenu na raskršću (ibіd.).
Kao takav ukras j. se pominje i u staroj narodnoj pesmi: »Nad Emkom je tubre načinio, Po tubretu zlaćene jabuke« (Vuk, Pjesme, 1, 651), po čemu se može zaključiti da je to davnašnji običaj. — Zbog svojih izuzetnih moći j.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kupina rajska, divlje kruške i divlje rajske jabuke, oskoruše, orasi koštunjavci, drenjci, trnjine, rajske pečurke, gromom pogođeno rajsko drveće, rajska bara s rajskim
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nađu ga u samom raju . . . On se popeo lelo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
A gospod podviknu tada: ,O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke... Samo, fabrika, ako ćete mene pitati, bogami, čini mi se u tamnici sam bio dok je prođoh.
Petrović, Rastko - PESME
Neko plače u meni. Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri. Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške »maslarke«, što znamo da ih voliš, a evo i jabuke. Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi bjesmo u raju, Jabuke slatke berući sa grana... Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju I rasipa se miris jorgovana. No sve je prošlo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
šićardžija, pošto svakoga od njih „kucne“ šestopercem, uputi po koju pošalicu: „Toliki ti rodili grozdovi“, „Tolike ti jabuke rodile“, „Povali se među đevojkama“.
za to hranjenog; zatim, da uđe u usijanu peć; n najzad, da prepliva Crno more i da s one druge obale donese tri zlatne jabuke.
od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandušić predajući Janku zarobljenog Turčina: „Eto, Janko, od zlata jabuke!“ Ali svu svoju snagu zapažanja i prikazivanja pokazao je naš narodni pesnik ne u humoru, nego u tragici.
Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!“ Bježi jadno momče Prijepoljče; dostiže ga Miloš na kulašu, te i njega kucnu šestopercem
Izvadimo tri zlatne jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!
Mašila se za koju joj drago, onoga je lepota devojka“. Tu su Marka oma poslušali: izvadiše tri zlatne jabuke, položiše tri zlatna prstena, izvedoše lepotu devojku, pa govori Kraljeviću Marko: „Čuješ li me, lepoto devojko!
“ Tad se Marko na nju nasmejao, pa je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila
“ Tad se Marko na nju nasmejao, pa je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila glave, ni na glavi
zviznu, soko đogo pade na koljena, iznad njega koplje preletio, udarilo o kamen studeni, natroje se koplje salomilo: do jabuke i do desne ruke. Dok satrše ona koplja bojna, potegoše perne buzdohane.
alatu, vas u čistom zlatu; krstaš ga je barjak poklopio, pobratime, do konja alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od zlata krstovi, od krstova zlatne kite vise, te kuckaju Boška po plećima.
se vrata otvorila, iz Kotara izišli svatovi, među njima od zlata kočije, prekrivene crvenom kadifom; na njima su četiri jabuke, sve od čista saljevene zlata, i na njima dragi kamenovi, — pri njima se vidi putovati u po noći kano u po dana; i eto ih
od Kladuše Muja, vezao mu ruke naopako, privede ga od Kotara Janku, pa ga Vuče njemu poklonio: „Eto, Janko, od zlata jabuke, čini s njome što je tebe drago!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
gromova na tu svoju debeljušnu plavu drugaricu Maricu, koja tako izazivački i bezobrazno dijeli svoje šugave kisele jabuke.
Stric je šutke grabio naprijed, dok odjednom kao da se nešto dosjeti, pa prezrivo pljucnu: — Ih, Maričine jabuke! Dala mi je samo jednu šugavu kiseljaču, odmah sam je bacio preko kuće.
Metala mu je u usta jezgru od oraha, krišku jabuke ili štogod slično, a dječak je, slatko meljući jakim zubima, samo mumljao: . — Gle, otkuda ti ovo? Baš je bilo dobro.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Može li to biti, kažite mi, da se jedan poreže nožem, a drugoga da boli, ili jedan da jede kisele divlje jabuke, a drugome da trnu zubi? U zao čas pošao i na zlo se namerio... Crv od drveta zakoti Pak on drvo protoči.