Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ošureno, raščerečeno, pohovano, bareno, čorbasto, nedosoljeno, presoljeno, prebibereno, jede iz svih tanjira, sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti pet dramlija u pištolju (al̓ su oni čuli da smo svakom podavali, kad smo malo
— Neće momak. Ja povičem: „Udri, udri!” (Setim se da oni ̓oće da mu pištolje isprazne). Poteže moj Ivan, svu jabuku našara dramlijama kao det̓o kljunom. — Novljanin: „Aferim, more, baš si dal-krlukčija” (koji rukom za golu sablju ̓vata).
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neću nikom da si slovca proglavio. Ja neću da mi se rekne da uzimam mit... Vidiš i sam, ako im uzmeš jabuku iz ruke, dignu na te viku, kao na belu vranu... Ovako ću ja njih drukčije malo da šišam!... Samo ti budi pametan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Surepe, harambaša će se više obradovati onoj tikvi ćelavoj (i tu pokaza na Kruškinu glavu) nego da mu nosimo od zlata jabuku. Surep mahnu glavom u znak odobravanja. — A već za Stanka i da ne govorim!... — Danas je moj dan!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Petrija, srce moje, ja ću da umrem! Ti ćeš me, sestro, ukopati! Metni mi dosta bosioka. Zagrizi i jednu jabuku, pa turi u sanduk! Niko me više ne voli do tebe! — Ćuti, ludo moja, kako te ne voli? Svi te vole!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
čak počinjem osećati mržnju prema malom koji korača lako i brzo pa nema potrebe da misli na noge i liči na svežu, rumenu jabuku. Priznajem: mrzim i babu i maloga, na smrt ih mrzim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čovek je stvorenje slabo. Uživa da vidi, i zagrize, lepu jabuku, ali – ako mu je nadohvat ruke – i tuđu. Ana se ljutila, da tako govore. Ona je žalila Kumriju.
Što je najgore, niti imaju, oni, koji idu, većinu, niti oni, koji ostaju, nego su se podelili, kao jabuku, na ravnu polu, pa se tuku. Bilo je i pucnjave, pri polasku, u Moholu. Pavle je to slušao, začudo, kao sanjiv, rasejano.
otuda, bio je u stanju da, za tili čas, isteše Sunce – koje se plazi – u drvetu, lako, kao da nožem, ne drvo, nego jabuku, ljušti.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam morao da se pitam, sada sam znao: Rašida je ono derište iz kuće kraj rampe kome sam pre dve godine bacio jabuku, a ono se, otresajući kosu, nije udostojilo ni da je digne.
Bio je prekrasan onaj rolat i sufle OD jabuka, znate. Mali Emilijan je lud za njim. Ostavih jabuku i komad hleba u kabanicu i osmehnuh se. Znao sam da će ih pojesti dok ja budem u vodi. - Evo nešto za Gretu!
Nešto slično obećao sam i Rašidi. Rašida, Bože dragi! Zašto ta šašavka ne dolazi? Da ne čeka sunce na tanjiru? Uzeh jabuku i počeh da je žvaćem, ali me je bolela koža na vilicama, pa je dadoh Greti. - Čekaćemo još pola sata, Greta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Uoči Đurđeva dne raseče devojka dotle sačuvanu slatku jabuku popola, i govori: ’Ne sečem jabuku, već srce (npr. koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će
„Uoči Đurđeva dne raseče devojka dotle sačuvanu slatku jabuku popola, i govori: ’Ne sečem jabuku, već srce (npr. koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune
koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja
Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja. Mlada kad polazi na venčanje, i kod Srba i kod Vlaha, stavlja u nedra jabuku da bi imala poroda. Od lica koja se uključuju u obrede za plodnost, najčešće se pojavljuju trudnica i porodilja.
i jagodinskom kraju, kada devojče sazri u devojku i kada počne o udaji da misli, onda ona uzme lepu, krupnu jabuku, pa je izveze crvenom vunom svuda unaokolo (tako da se kora ne vidi), a tamo gde je drška od jabuke, napravi sebi od
(tako da se kora ne vidi), a tamo gde je drška od jabuke, napravi sebi od iste ove vune dršku za koju će nositi vezenu jabuku. Pa kad pođe na sabor, ona je ponese i, obično krišom, daruje momku koga je odabrala.
Matavulj, Simo - USKOK
oca i reče: — Zar baš ni jedne riječi nemade, tajko, do sada za tvoga dragića, a toliko si se radovao što ćeš mu dati jabuku! Vidi samo kako se srdi na tebe i okreće glavu! Stara junačina čisto zanijemi, stideći se od toga nježnoga prijekora.
Pošto Kićun krišom donese i dade knezu jabuku, on započe, utanjivši glasinu: — Hodi mali grdove, hodi k đedu da se pomirimo!
To nije lijepo! Kad đedo moli da se pomirite, a ti okrećeš glavu! Još ti dariva jabuku! A-nu, đedo, daj meni, ja ću te celiti! — Na, ovi čas daću je njekom, ako grdov ne dođe!
u licu i za njeko vrijeme mučaše pa dodade: „A da moj Stanoje neće da se svrši na tome, no, veli, hoće da pošalje jabuku njekome od tvojih!“ Svi brastvenici, osim Janka, udariše u grohotan smijeh.
kad i to spremati — reče Stevo Bojov, pa se okrete knezu i zapita ga: — A da odgovori li ti njemu: „Izješćemo tvoju jabuku?...“ — Ne valaj, ni riječi jedne, no se nasmijah i obrnuh mu pleći, te posjekoh prvo drvo koje mi se učini zgodno.
ka pregratku, gdje bjehu ženske haljine, nađe jednu opregljaču, otrže s nje jednu resu, pa se pope u komoru, nađe jednu jabuku, provrti je puščanom šipkom i prodjenu kroza nju resu, stavi to u špag, izide i uputi se sa Grubanom niz polje.
Kad se dobro poodmakoše, Janko stade, predade mu jabuku i reče: — Hajde, Grubane, pravo u Cuce: nađi Stanoja Miraševa, podaj mu ovu jabuku i reci: „Evo ti šalje ovu jabuku
Janko stade, predade mu jabuku i reče: — Hajde, Grubane, pravo u Cuce: nađi Stanoja Miraševa, podaj mu ovu jabuku i reci: „Evo ti šalje ovu jabuku Janko Uskok, kao najstariji od podmlatka u brastvu kneza Draga Jokova.
mu jabuku i reče: — Hajde, Grubane, pravo u Cuce: nađi Stanoja Miraševa, podaj mu ovu jabuku i reci: „Evo ti šalje ovu jabuku Janko Uskok, kao najstariji od podmlatka u brastvu kneza Draga Jokova.
— Zar se ti već vratio? — zapita. — Ovoga časa. — A šta bi? — Pojeo je jabuku smjesta! — Reče li što? Pita li što? — Ništa, nako ove riječi: „Milo mi se biti s takim junakom!
Radičević, Branko - PESME
u ramo S leve strane pa na desnu amo, Presekô mu ramo, grudi, toke, Toke zlatne od četiri oke, I presekô na pušci jabuku — Sve presekô ka desnome kuku; Ne bi gvožđu odolelo ljutu, Da Toliko još beše na putu: Tako Srbin bije vaistinu,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Arhanđel, a oni slave. Još pred veče došao najstariji im sin kod nas, doneo „pangur“ rakije i jabuku, da nas pozove na „slavu“ i večeru. — Pozdravio vas tatko i majka da doveče, kako mož’ da mož’, dođete na slavu.
Kostić, Laza - PESME
nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u božju vrtu, sujetom slave tvoje nadrtu, evinski rode! Al' nema raja!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
narede se na konjima a ona između njih bez konja nego na svojim nogama, pa im onda reče: Ja sam onamo postavila zlatnu jabuku, koji najprije do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da
ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.
Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu
Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Onda on otide ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaji od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a
U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu carstvu.
Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
U tome se još nađe nekakva prokleta babetina koja im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad bude uveče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji.
Kad bude uveče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Da bi čitava stvar ispala što veselije, uvalili su mu i jabuku u usta, a feferone u uši. Zapaljene su i veštačke sveće na plastičnoj jelci, posutoj lažnim snegom i injem iz tube sa
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine? - Zahvata tama jabuku rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno slavi metamorfozu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na kruščicu, A rogljicu pod glavicu.
Kod moje ćeš majke U ladu sediti, Tanku svilu presti Na zlatno vreteno!“ 40. Bacala devojka Za oblak jabuku. Zaostala jabuka Gore za oblakom.
Bratila Devojka Sve redom oblake: “Oblaci, oblaci, Draga braćo moja, Vratite mi natrag Zlaćenu jabuku! Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci.
Gr’ota mu se učinila mladu, Da je ljubi al’ da je probudi; No izvadi od zlata jabuku, Te je meće Mari u njedarca. Kada se je probudila Mara, U njedarca nahodi jabuku.
Kada se je probudila Mara, U njedarca nahodi jabuku. Stade mlada mislit’ i razmišljat’: “Odkuda mi u njedra jabuka? Da su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam
moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnom jabukom: “Uzmi, moma, tu jabuku, moja ćeš biti.“ Moma ju je uzimala, pak natrag baca: “Nit’ ću tebe, ni jabuke, okani me se.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad nije mislio ni o čemu, već je gledao u ono najveće crkveno kube i na njemu jabuku, kako se sija na mesečini. Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od kubeta, koji je prema njemu, meće barjak o
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac. Kad čovek, najzad, jabuku prismoči, Ugriz mu je nežan kao poljubac. Ja ne volim odnose krnje i kuse, Ni dosadu prenošenu s kolena na koleno! .
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Francuskoga da ne bi brijega, aravijsko more sve potopi! San pakleni okruni Osmana, darova mu lunu kâ jabuku. Zloga gosta Evropi Orkana! Vizantija sada nije drugo no prćija mlade Teodore; zvijezda je crne sudbe nad njom.
Dok sidemo kâ na ovo polje, počinemo pod jednu jabuku, ispod koje i potočić vraše. Svi se u hlad pod njom sabijemo, uberemo zrelijeh jabukah, kao cukar svaka bješe
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sam je Arsa morao u uzengije da mu umeće noge, jer se on jedva držao o jabuku na sedlu. Ali iznenadnom snagom odjednom skoči, usede u sedlo i nožem alata ostrag po sapima šinu. Šiknu krv.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vidi da su Turci, ama ne zna koji su. On u lijevoj držaše jatagan, a sve tri puške bješe bacio kod konja. Vidje jabuku od kumbure gdje viri pod jednim trupom; ostalo oružije s njih bješe ponešeno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rastoči crvić i najzdraviju bačvu. — Ružnoj djevojci i ogledalo je krivo. — Savi prvo granu, pa uberi jabuku. — Svaka sjekira sebi malj načini. — Svako zvijere svoje oružje ima. — Siromah broji jade, a zenđil hiljade.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.
” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.” I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu
” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.” I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to ja- | buka obrana.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a
U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu carstvu.
Kad bude opet u veče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
U tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja im se obeća da će | uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad bude u veče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji.
Kad bude u veče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre.
Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
poslije jutrenja, Bakonja iđaše na voz da dočekuje dužnike, pa bi ih dopratio k stricu, pa ispratio, a za to bi dobio „jabuku”. Kovčeg se punio, ali posta nevidljiv radoznalijem očima.
Poslije toga, primivši jabuku, po nagovoru Tetkinu on otide odmah. Brne nije izlazio niti je puštao koga k sebi na veliku žalost Kušmeljevu, ali
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Sve grehe očevi su smislili deci pre nego što su ih rodili.“ Noževi su bile Andrine reči: „Nije smeo da zagrize jabuku koju su grešnici odavno oglodali.“ „A ako je lepa?
Ako. Ništa mi ne dugujete. Neka ptičica neće. Zapamtiće moju jabuku i svakog proleća doletaće na nju i praviti gnezdo.“ A kome će on da posadi jabučar?
da ne bi lupao, brzo išao senkama, bežeći od raskrvavljenog drveta u bašti, u kojoj nije video nijednu krušku, nijednu jabuku. Sutradan je ponovo morao da potraži onu devojčicu s trnjem u očima. Nije je našao. Nikad je više nije video.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ako su živi, i danas su dobro. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.
Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu
Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a
U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet. Kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu carstvu.
Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
U tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad bude uveče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji.
Kad bude uveče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre.
Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(za sebe): Hoćemo svi — Al’ bome ti — Kad grdnim nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne svadbe crnu jabuku, Lubarde bojne i baljemeze — U crkvu ćeš se, oče, sakriti... Crn ženik da te nigde ne vidi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
NINA MI NINA, SPI, BELA! Nina mi nina, spi, Bela! Dedaci, ne znate zar, U snu se zametne plod! Ljubio leptir jabuku, nina mi nina, Izlegli crva nanino. Ai, da smešne rabote, Ban ja, unuk mi crv! Pst. Gricka Belu iz utrobe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
joj je najmiliji cvet (Sofrić, 34); »ovca razbludnica« bila je jednom kod Boga na večeri, i tu joj je Bog dao zlatnu jabuku, a Bogorodica kitu b. (u pesme, BV, 17, 1902, 14). Sveti Aranđeo vadi duše pravednika b. (upor.
donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini baciti jednu maramu niz vodu, da joj nečastivi ne bi naudili̓« (TRĐ, NNŽ, 3, 73).
Na koga padne j. koju baci devojka, taj će joj postati muž, upor. poznatu narodnu pesmu: »Bacala Toda jabuku: Na koga padne jabuka, Onoga Toda da ljubi« (Vuk, 1, 394. V. i Wörterb. DM 1, 93).
LIMUN Zіtrone (cіtruѕ lіmonum). Limun. Pri prosidbi prosioci daju l. ili jabuku kao uzdarje onoj nevesti koja ih je darovala maramom (Srp. dalm. magazin, 20, 1861, 99).
NARANČA Orange (cіtruѕ aurantіum). Naranča, pomoranča (Šulek). U običajima i domaćem kultu n. često zamenjuje jabuku. U Trebinju polaženik ostavlja na badnjaku jabuku ili n., u kojoj su zabodeni novci (GZM, 6, 1894, 381).
U običajima i domaćem kultu n. često zamenjuje jabuku. U Trebinju polaženik ostavlja na badnjaku jabuku ili n., u kojoj su zabodeni novci (GZM, 6, 1894, 381). O Badnjem večeru domaćin deli ukućanima n. (GZM, b, 385).
iz pušaka obore (SEZ, 16, 215; 19, 139. O sličnim uslovima koje postavlja devojačka strana — gađanje u jabuku, megdan, preskakanje konja, nalaženje devojke među drugim sličnim — v. Uѕener, Kl. Schr.
U Resavi majka mladi »kod opraštanja spušta u nedra jaje ili crvenu jabuku« (koju mladenci pre spavanja podele i pojedu, GEM, 28—29, 1965—1966, 174).
, 152). U Hercegovini »nevesta, dok je na konju, prebacuje jabuku sa novcem preko kuće«, a posle večere »nina se jabuka« (okačena na dugačkom koncu o gredu), »zaljulja se najpre prema
kraj u ruke (na kojima moraju biti rukavice), obnese se oko košnica, pa potom ugasi i ostavi na kakvu mladu šljivu ili jabuku. B. može biti dva ili tri (b. i njihovo dete). — B.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Doktor crkovnoga prava, ljušteći jabuku, potvrdi fra—Jerine nazore uglavnome, ali se njemu čini da iskvarenost u našem narodu još nije uhvatila maha, ali
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pa i kad je bolesna, niko od vas da dođe da je poseti. MITA (spazi do češme mladu jabuku sa pravim, mladim granama. Prilazi i najlepšu granu, kojom se produžava stablo, lomi i čisti joj lišće za štap.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dve ćerke, jedna mlađa, jedna starija od Mije, počele „slušati”, i uvek, mesto da uzmu kolač ili jabuku, tražile novac. Mija, kako je bio bistar i poučliv, šta sve nije radio.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Odgovor: Da, video sam nožić vašega strica na klupi u bašti moje tetke, koja je juče pojela jednu jabuku. Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zvezdane staze neba nisu ih zanimale. Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan. — Koješta pričaš! — govorili su i saginjali glave čim bi sunce uskočilo u reku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u pesmi se pokazuje kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i
njegovi podvizi su viteški, nema sumnje; on kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja viteza i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i
Srbljanine, pod najvišu kulu u Leđanu; na kuli je koplje udareno, na koplju je od zlata jabuka: Ti strijeljaj kroz prsten jabuku!
“ Miloš više ne šće ni čekati, već on pita cara čestitoga: „Je l' slobodno, care gospodine, da strijeljam kroz prsten jabuku?“ „Jest slobodno, moj rođeni sinko!
“ „Jest slobodno, moj rođeni sinko!“ Ode Miloš pod bijelu kulu, zape str'jelu za zlatnu tetivu, ustrijeli kroz prsten jabuku, pak je uze u bijele ruke, odnese je caru čestitome; lijepo ga care obdario.
“ Al' govori Mrljavčević Gojko: „Zlo je, moja vijernice ljubo! Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu, te je žalim, pregoret ne mogu“.
Ne sjeća se tanana nevjesta, no besjedi svome gospodaru: „Moli boga ti za tvoje zdravlje, a salićeš i bolju jabuku“. Tad junaku grđe žao bilo, pa na stranu odvratio glavu, ne šće više ni gledati ljubu; a dođoše dva Mrljavčevića,
Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.
Kad je Marko još nejačak bio, ja sam Marka vrlo milovao, u svilena njedra uvijao, kano krasnu od zlata jabuku; kud sam gođe na konju hodio, sve sam Marka sa sobom vodio.
Izvadimo tri zlatne jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan! Mašila se za koju joj drago, onoga je lepota devojka“.
Izvadimo tri zlatne jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan! Mašila se za koju joj drago, onoga je lepota devojka“.
Sade biraj čiju ćeš jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!“ Kad devojka reči razabrala, sirota je, al' je mudra bila, besedila Kraljeviću
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
hodaljkama da „prebije noge“onome koji je pokrao voće, ali umjesto toga, te iste noge odnijele bi ga ponovo na nečiju jabuku ili u baštu s lubenicama i opet bi se nastavljala stara igra.