Jakšić, Đura - PROZA
Zar moju ljubav?... I njega, moga ljubavnika?... Tako sam u mislima i zaspala. Sanovi mi behu još užasniji nego java: idem ja kroz kikindske ulice, u krilu nosim sve najlepše jestivo što mi ga je one nesrećne noći Aleksa doneo, a za
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je video samo nju, njenu dugu, smeđu kosu, njene grahoraste oči, njeno rumeno lice... Ona mu je bila san i java, on je samo o njoj mislio... Tako su prolazili dani... Kao zlikovac svoj zločin, tako je Stanko krio svoju ljubav.
Stanko sa Surepom, Zekom i Jovanom beše na pragu... Turčin protre oči. Mislio je da sanja, ali to beše grozna java. — Da se niko nije maknuo! — grmeo je Stanko, a oko mu seva kao munja. — Jeste li povezali one u kući? — pita Surep.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, zaista, java je onda bila raj, a sad, evo, užasniji san sanjam otvorenih očiju. Opet ih otvaram, a malo čas snevam moju kuću svu u
O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi. Osećam sve više kako se tuli java. Osećam užasan san i haos svega i neizmernu dubinu najcrnjeg ponora. O kako bolno drhtim i kako se grozno bojim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to svet u kom je Isakovič mislio da se, na putu, sakrije, i skloni. To je bila java, nije bilo priviđenje. Pa ipak, u isti mah, ta varoš, u nekim žutim baruštinama Dunava, sa brdom koje se plavelo i koje
jer se, posle onog sna, o svom venčanju, probudio u ludom smehu, pa mu se činilo da postoji neki svet koji nije više java, ali ga snovi još uvek u taj svet vraćaju. A u koji više, na javi, povratka nema.
Sve mu se to činilo, međutim, kao java. Tako se, iznuren, umoran, pošešuljao, vraćao, u snovima, čak do svog detinjstva.
A njegovu ženu, Đinđu, hteli su da vode u Temišvar, da je arestiraju. Ta java se, sad, javila, Pavlu, u snu, zbrkano, u Beču.
U kuću, Isakoviča! Pavle je, docnije, često, pričao taj jedini san bratencima. Ali tek onda kad je taj san postao kao java. Taj san, međutim, završio se još luđe, nego što beše počeo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
škrinja; za sedam glečera koji slede sedamdeset i sedam ranih vera, sedamdeset sedam zanosa; za skamenjenih sedam java bez ushita i bez snova, bez gejzera i bez duga, bez kolibara, bez prolećnih gromova i odjeka; za sedam gladnih krava
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
IV Pet pilića i, još više, San i java hrabrog Koče, uznemirili su i obogatili ritmičku strukturu uobičajenih, uglavnom kratkih stihova dečje poezije.
V San i java hrabrog Koče najmirnija je, najuređenija Vučova dečja poema. Petlići su rastrzani, pomalo i sami uzbuđeni zbog prodora
Vučo ne izbegava prozaične reči iz svakodnevnog opticaja, a ni teže apstraktne imenice (san-java, otuđenje). Mnogo je naših i stranih reči ovde prvi put prešlo prag dečje pesme, a da to uvođenje nije išlo uz blesak
Borba nezdravog stanja u društvu nameće protiv iz same potrebe da čovek čistije diše. — U drugoj, San i java hrabrog Koče, slavi se sklonost ka pustolovinama, što je, takođe, oblik otelovljenja slobode.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I san tolikih naraštaja srpskih postao je java, slavna mesta istorije srpske, Kosovo, Prizren, Peć, Skoplje, Prilep, opet su vraćena Srbiji.
i 1904.) Veliki san Dositeja Obradovića, koji je više od stotine godina čekao na svoje ostvarenje, sada počinje bivati java.
Kostić, Laza - PESME
kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem, OKOM, ta ponoćna divna java Mesečinu nadasjava. Kad sneg škripi zubma belim, a da šta ću ja da velim, u po noći preveseljke, sa netrenke terevenke?
Al' me ljuto boli glava — posle onih svetlih snova, onih divnih vitezova, onih slika, onih slava — ova java! Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do
— Ja vam ne znam reći više, do što knjiga ova piše, dok ne prođe ova java, što mi sada dodijava, te se mojih snova setim, il' dok opet — ne poletim. U peštanskoj tamnici, 1872.
A kad mi dođe da prsne glava o Tog života hridovit kraj, najlepši san mi postaće java, moj ropac njeno: »Evo me, naj!« Iz ništavila y slavu slâvâ, iz beznjenice u raj, u raj! U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Više mu ne znam strva ni java, smrti ni života. HAMAL I HADžIJA Bio neki vrlo siromašan čovjek, te ne mogaše drukčije živjeti nego najposlije
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da će nestati svega i da će posle nastupiti crno i gorko razočaranje; da će nestati snova i nastupiti oštra, surova java... I ona počinje osećati veliki, težak bol, jer gubi najveće blago mladosti — lepe zanosne snove...
A Gojko sanja... nikako da dođe k sebi... Ne može da razume ove neobične i neočekivane reči, i sve misli da to nije java, no laki, varljivi san...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ETERIZAM Drugu Ivi Andriću Moja je bajka: da se u snu dok se spava dobra čine, i da ništa nije java. Nismo znali a imali smo čedo u daljini. Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli.
Tihi i bledi, oni su me tešili: da sav taj ludi, ogorčeni haos miliona, koji dreče, prete, i prevrću se, nije java. Te fabrike, koje su crvene, kao grdne pekarnice, dršćući od napora, nisu ono što je nemačko.
i polja što se završavaju pred nebom, pričali su mi gorku istinu, da je ono što je za jedne san bilo za druge java. Sa stolova i stolica su se rumeneli vrtovi i pastirke Bušeove, koje ja, kao pristalica kubista, ne smem da obožavam.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
prave čarobnu boju od nebesna plavetnila, pa, ne verujući svemu što se zbiva oko njega, pita se: je li ovo san ili java?... Potera je svršena; ljudi se razilaze... PROPAST Danas je Pera ustao veoma rano.
Rakić, Milan - PESME
Ko bajka da je, da to nije java, Da s mesečinom sve se stapa sada, I neosetno gubi se i pada, I sve nestaje, i sve iščezava, Pa kad na mene padnu
Pandurović, Sima - PESME
duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći, Jedan san što se čini da je java.
Korakom nemim ispod neba plava Išao sam hodom teških somnambula — To je bio tol’ko san koliko java: – Šetao alejom zaspalih zumbula, Potrvenom stazom gde je krin do krina. Opojan miris čudnih ruzmarina!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
da je i crkva poharana, te uđoše u nju, a kad vidješe grdilo oko sebe, pogledaše se u oči, sumnjajući da li san je ili java. Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te potekoše tamo, ali ne mogoše izaći od Balegana, koji je odskakao.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
TRGU 19 VIDIK 20 NI PREDEO MAGLEN 21 U ZIMSKI SUMRAK 22 TVRĐAVA 23 ETO ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET
To čuj: pred hladnim nečim Nebo i zemlja živinski kriče, kriče. JAVA Na ostrvu Javi šta je moja java Dok mi nebo usijano na ramenu spava I dok okeanska voda čudno plava Pesak sa žala u
To čuj: pred hladnim nečim Nebo i zemlja živinski kriče, kriče. JAVA Na ostrvu Javi šta je moja java Dok mi nebo usijano na ramenu spava I dok okeanska voda čudno plava Pesak sa žala u sebe odronjava.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednače s svetom; Kad zapeva Ravijojla vila: „Sad je java što sam negda snila!“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže!
Sanjam li? Il' bi ovo java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnuše lake ptice, k'o sa grana, I po sobi mi svud razviše krila...
Putuju oblaci u nemom blistanju; A vazduh bez glasa, bez zvuka, bez java. Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ožive, ali ožive nekako tako i mutno i zamršeno, da se isti taj haos i vreva činjahu baš kao neki san, ili kao čudna java sa one strane života ili sveta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Šta li je to, Bože, bilo ?... Je li to san ili java ?... Čini joj se da nije spavala... Ta ona je tako lepo videla one čudne poglede, koji se ne mogu ni sniti ni
Petković, Vladislav Dis - PESME
Moja ljubav pod životom spava, Otkad mis'o rađa svoja čeda: Tako mrtvi daju katkad java, Moju ljubav još sećanje ne da. PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako?
Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista. Došli smo do međe. Još jedino java Seća nas na doba sve bleđe i bleđe. Svetlost, boja plava Sad su izraz neba U kome se tužno i umorno spava.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Nisam spustio u borbu talasa. SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava. Neka čudna radost i novo buđenje!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Znate šta, Anka, vi ćete mi taj san docnije ispričati, sad sam momentano u takvim prilikama da mi je java preča od snova. Nego, deder vi, dušo moja, vidite je li tu gdegod moja žena. Hteo bih da razgovaram s njom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u Čarnojeviću baš u trenutku kada treba da zaspi, pa mu se čini da već sanja, ali se trza i vidi da to nije san, nego java.
i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna.
u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna. Glavni junak dvostruko sanja.
Drugo, on se Vuku Isakoviču ukazao tačno na rubovima gde se java sa snom graniči. S druge strane, to što se Vuk Isakovič pri odlasku iz zavičaja (na vojnu) budi iz sna, a uspavljuje
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan. Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet
Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô! Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova!
U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane, Što taj stisak obećava. Srećni bili, zaručnici!
Za trpezom punom Smeje s’ gorda sila, Kako sirotinja Jad na jad gomila; Kako joj je gorak I sanak i java, Kako roblju nema Ni od kuda prava. Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda.
Miljković, Branko - PESME
u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke svetlosti zaleđene I neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj putuje Vremena kojim sjaj putuje Cvet si
Ali ko zna Da l će ta svetlost ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna BOL I SUNCE I Sunce koje
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje.
ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje.
Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza njina sina. XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna, Da otvori sva nebesa?
Bojić, Milutin - PESME
Krvava i bela Jovanova glava Javlja joj se obnoć, zvona kad zaćute, Sred zbrkanih snova kad zanemi java, Mesečevo mleko kad posrebri pute I kad sladak miris prospe smokva zrela.
A kad moja ruka kradom pero takne, Tvoj osetim stisak, zadršćem bez java, Ceo zid se jedan kô zavesa smakne I ja vidim samo red smrvljenih lava.
Ilić, Vojislav J. - PESME
bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa java! Oboren pehar, pogažen cvet, Buktinja već se gasi, I tavna ponoć širi let I svija guste vlasi. O, kakav umor!
Oko mene nikog nema, niti čujem živa java, Nebo ćuti, zemlja ćuti, sve spokojno, mirno spava. Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u tišini, pun
Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java. Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć.
Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava. Samo oblaci tavni, kô crni gradovi neki, Pokriše ognjeni zapad.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Malo docnije razrogačio sam svoje oči pa ih dobro protrljao. To ne beše san već java: video sam u daljini siluetu Akropole. Na stanici srdačan doček, u varoši gostoprimstvo kod Grka i u našem poslanstvu.
Je li sve ovo java ili san; ne varaju li nas naše rođene oči? - Ne varaju! Vazduh se očistio, naš pogled obuhvatio je ceo horizont: pred
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA... 120 SAN ILI JAVA 126 OSTRVO SMRTI 133 U FRONT!
Svetlost se najednom ugasi i utonusmo u neproziran mrak... Lađa je izlazila na pučinu... SAN ILI JAVA Sunce je odskočilo uveliko i kao da nas miluje svojim toplim zracima.
Petrović, Rastko - PESME
II Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa, Pogledam dole, i beskrajnih svetlih izviranja je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava Govorim, a glas
sebi svoj lik u neznanju, I nasmejem se gorko, koliko je samo lak i neizvestan Kao da pridržavaju, dodirom ga svojim, java još živa i san. On osta tu nem, ne usuđujući se prezreti Ni opsovati stvarnost ovu krvnu, ni dići na mene ruku.
Šantić, Aleksa - PESME
Sanjam li? Il' bi ova java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnuše lake tice, kô sa grana, I po sobi mi svud razviše krila.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
koji zorom bledi i nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java; i bruka će pucati po kafanama, po čaršiji, po mahalama, pa čak, možda, i po novinama.
bledi i nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java; i bruka će pucati po kafanama, po čaršiji, po mahalama, pa čak, možda, i po novinama.